Jakšić, Đura - PROZA
Ona klonu, baš kao rumeno cveće na žarkoj pripeci; a kad je pogledala gore u Milisava, na dugim trepavicama sijale su joj suze
— Nikad! — odgovaraše Jelica, a glava joj klonu na njegovo rame. — Nikad više!... Ali, moj dragi, treba ići; otac će nas čekati. . . . . . . . . . . . . . . .
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U nedelju sad biće svadba. — Nek joj je srećno! — reče treći gost. — Krasan momak, a čuvaran. Pupavac samo klonu kao ubijen. Izvadi iz džepa 25 groša, pa pruži kelneru i ne znajući šta radi. — Platili ste maločas — odgovori ovaj.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Noge mu počeše trnuti, a tabani bujati; u glavi je grmelo, a oba uva pište kao dve pištaljke. On opet klonu na zemlju i sklopi oči... Ali to ne beše san...
” Najedanput oseti kako zaseče oštar nož u snagu njegovu. On jurnu, smlavi Turčina pred sobom, ali klonu, i, kao, izgubi svest...
Plamen osvoji sasvim. Mogao si bunar na kuću izručiti — ne bi je spasao. Ivan se gušio, grcao, kašljao; naposletku klonu, kolena mu klecnuše... On oseti kako ga svest ostavlja. — Puštajte me! — dreknu i pojuri.
Znoj je kipeo, ali se nijedno na to ne osvrtaše... Najedanput, puče sapinjač pod grlom Jeličinim... Ogrlica klonu i baš na dnu samoga vrata smotri on mladež, koji je tako divno stajao na onom punom grlu devojačkom...
Je l̓ mi majka živa?... To baše Stanko. Jelicu prođoše žmarci, a Petra, kako beše pokušala da ustane, samo klonu, jer joj se podsekoše noge. — Živa sam, rano moja!... Hodi ovamo da te vidi majka!... Stanko joj priđe ruci.
— Ne ustaj!... Ne možeš ništa pomoći!... Napolju kiša, a sirotinja gola i bosa pod nebom!... Lezi!... Stanku klonu glava... Poćuta nekoliko trenutaka, pa reče: — A što će ovde ovolike ponjave i guberi?... Nosi tamo!...
sa svojim pokojnim drugom, kad vide svoje zgrade i zgradice, svoje ćoškove i budžake, svoju decu živu oko sebe — ona klonu. Snaga, ona očajna snaga što se javlja kod samrtnika u poslednjem času, kad se sa smrću bori — ostavi je...
Dučić, Jovan - PESME
Još je papski prsten na ruci što klonu Od mladih gospođa ljubljena toliko; I davno se više ne ču na amvonu On, kog svi gledahu a ne sluša niko.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali to ne beše više glas, ni šaput, već nešto nalik na ropac. On skopa one novce i upravo istrča iz sobe. Moja mati klonu kraj kovčega i obnesvesti se. Sestra vrisnu. Ja skočih iz postelje. I Đokica skoči.
Afrika
objavi da se neće ulaziti u pristanište sve dok se bura ne stiša, što može biti još nekoliko dana, i najotporniji klonu. Najzad uveče ugledamo grad: pred njime na pučini čitav red velikih brodova koji se, kao i mi, ne usuđuju da uplove.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trenutak, dva, činilo se, da će se bratenci ščepati za gušu. Trifunu, međutim, klonu glava, ali se posle ispravi, a bio je samo prst, dva niži od Pavla.
Probudila su joj se deca. Svojim oblim korakom, ona ode, uz šuštanje svojih, svilenih, sukanja. Čestnjejši Isakovič onda klonu, i vide da, ni u toj kući, neće biti veselo, pa sede na svoju postelju, pognute glave.
Vikala je samo njegovo ime, bestidno. Izmučen tim uspomenama, Isakovič je bio, zaista, zadremao i njegova glava klonu. Da nije, slučajno, baš bio spustio ruku, perikmaher bi ga bio, nehotice, zaklao. Čovek očajno kriknu.
Te onaj ućuta. Aha!“ Kao da ga je bilo umorilo, i to malo razgovora, i Petar je opet ućutao i ležao zanemeo. Glava mu klonu nalevo. Samo ono podnadulo, kao iskrivljeno, pocrnelo oko, posmatralo je, sve u sobi, divlje i strašno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne završi, jer mada beše otežao kao bure, od vina, pomisli da govori što ne treba govoriti. Uplašen i ražalošćen, klonu, i pokuša da zabašuri sve na taj način, da je poricao sve... jer uzaludno je sve, prah, smert, sueta suetstva...
Teške glave od udisanja vazduha i trava, klonu polako, u nedoumici, stisnutih kolena, van sebe, u nesvesticu. Eto to je prevrtao u svom mozgu Vuk Isakovič, nekoliko
opkope i bedeme, vide na dnu vidika red bagremova i voćaka, pred nekim zaseokom, pomisliv da svakako tamo vise. Klonu i opusti se sav, dok su mu spremali konja, pri tom zurenju u otvoreno polje, u kom je, nad jarkovima, zaraslim čkaljem i
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad on metnu grubo ruku na njezino rame, ona odmah klonu i sva mu se predade, bez riječi. Napolju je pljuštala kiša i tekla potokom.
— Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna! — reče i klonu čelom o go, drven sto i zajeca, tresući se kao trska.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada iznenada! Glava njemu razbijena, Ruka desna salomljena, Kroz zavoje krvca lopi, Jadna moma
Prepado se, znoj me probi ladan, Sve s' okrenu, mal' ne pado jadan, Ode nebo, a zemljica klonu, Ja kâ u grob sa nebesa tonu, — Oh da jadi duže potrajali, Bi mi davno raku već kopali.
još mi jednom grani, O moj danče, još mi jednom svani, Oj zorice, zabeli, zabeli — Al' uzalud moji trudi celi, Klonu telo, klonu cela snaga, A od mome nigde baš ni traga, Crna nojca svuda navalila, Goru, dolu u crno zavila, Tama za
grani, O moj danče, još mi jednom svani, Oj zorice, zabeli, zabeli — Al' uzalud moji trudi celi, Klonu telo, klonu cela snaga, A od mome nigde baš ni traga, Crna nojca svuda navalila, Goru, dolu u crno zavila, Tama za mnom, tama
jarko s' sunce diže, Pa za časak nasred neba stiže, Kako stiže, odma silno planu, Pa travicu zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para, Taka, brate, ujedanput jara, Ali čuda,
Al' sva sreća ne hte da me mane. Jer u taj čas Turčin s konja klonu, Sablju pusti, pa na zemlju tonu. Oh Milutin nedaleko bio, I jade mi ljute opazio, Dohvatio onu šaru dugu, I pomogâ
5. Kad u kolu drugi klonu, Tvoja noga jošte plete, Kad im perja jurve tonu, Tvoja perja gordo lete, Ljupko miga pogled tvoj — Blago meni,
Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno: Dođe doba da idem
Brate dragi, cvete mojoj duši, Malo cveta, klonu, pa s' osuši! U knjigu te meto žitka svoga, Žitka svoga, brate, mlađanoga; Čitam knjigu, pa se onde smijem Di su
Njega nesta, moje dike s njime — Ajde, koso, ajd' i ti za njime!“ I već sreza i kosu poveza, Pa na zemlju klonu ukraj člana.
“ Glednu — on je, on je! Ao njeni jada! „Bože, strašni Bože!“ — Povrisnula mlada. Onda zatrepeta, Pa s obale klonu, Te dragome svome U vodicu tonu. DVA KAMENA Bele rode odletele, Sobom drago njoj odnele, Oh, daleko, predaleko!
Al' oko podne nestade veselja, Jer svuda naže ta zapara velja, Drveće, cveće i travica tonu, Što beše živo, u zalađe klonu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu, obrazi nam se protrše, ti oseti moj vreo dah i uzdrhta, klonu, ali se brzo trže i skoči. — Uh! — Čekaj! — I pođoh k tebi. Ti me, dignuvši ruke, gledaše zabezeknuto i široko.
Ruka mi se dotače njenih toplih grudi, klecnuh, stisnuh je; glava mi klonu više njenog ramena, te moj obraz dodirnu njen, i ne znam ni sâm zašto šapnuh: — Paso! Ona se trže, strese i osvesti.
— Ne, ne! — Ustadoh. — Ići ću u „Rašku“, da tamo čuvam vinograd. Njoj glava klonu, kosirče iz ruku ispade. — Ako! Idi! — pokorno prošapta i umuknu, oduprevši se rukama o zemlju, da ne padne.
Kostić, Laza - PESME
” Izreče Ture, obode žerava, kaluđeru starom iznemože glava, klonu mu glava od teške muke, ispadoše ključi iz mršave ruke, i jedva se seti da treba da javi poruku lepu igumnu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
desnu ruku, izvi je u stranu i spremaše se da pljesne njome iz sve snage po tom tuđem obrazu, pa odjednom, kao posečena, klonu na stolicu, nasloni glavu na ruke i gorko, očajno zajeca...
O, pogrešila je... mnogo je pogrešila!... Opet je obuzima zima... sve više je izdaje snaga. glava joj klonu na jedno okopano stablo... Kukuruz se povi, dodirnu druga stabla, pera se spletoše i zašuštaše...
Šta nisam tada mislila, o Bože!... A on, jadnik, najedared klonu... posrnu i htede pasti. Ja pretrnuh od straha... odjednom se sledih, uzeh ga kao malo dete i dovedoh kući.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I tek što ga je zaklo, odro ga, rasporio, nago se nad onu džigericu, a dođe ti onaj i tras! Načelnik ama ni a! Samo ti klonu u onu juneću krv! BLAGOJE: A pričaju da je ubijen u krevetu! MILUN: Ko priča? SIMKA: A šta je bilo sa Anđom?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jer laže vas najmilije, jer sram je, što pesme slave. za čim vam suza lije i bono klonu glave! U noći za čim tugujete, što kujete u zvezde, što mole crkve svete, i hoće vojske, što jezde.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ova se procedura ponavljala nekoliko puta, i uspeh sve gori. Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
oblak pred oči, zastade mu neka težina u mozgu i grudima, celo telo izgubi onu običnu elastičnost i pokretljivost, klonu i postade mlitavo. Zavuče mu se u grudi neka bezuzročna tuga, koja poče da ga muči, da ga mori.
Najedared Ljubiša odskoči od vrljika, ispali pušku i stade. Glava zlikovčeva klonu... Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kud će više bruke od starosti? Noge klonu, a oči izdaju, uzbluti se mozak u tikvini, pođetinji čelo namršteno; grdne jame nagrdile lice, mutne oči utekle u
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda odjednom i to tako iznenada da Sofku čisto u čelo udari, te joj glava klonu, otvoriše se dveri sa sveštenikom u zlatnoj odeždi, koji, čisto uživajući u toj zaprepašćenosti, silno, glasno zapeva:
Sve vas volim. — Ama baš sve? — Sve, kuću, tebe, a najviše tebe. Ali tada klonu. Oseti kako iz one njegove ruke pojuri u nju i čisto je preseče tako jaka vrelina, i, sa njom, tako neko čudno, nikada do
Pandurović, Sima - PESME
Ove noći, usred lude terevenke, Kada orkan vitla, i oblaci tmasti Jure ispod neba — ispolinske senke — A nade klonu k’o bogalji kljasti? Ne znam... Ali jutrom, kad se čudno deli Svet mraka i zore, završen je pir.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Najzad Janko zaskoči ga i obrani po desnoj mišici. Ruka klonu Turčinu, a onaj proburazi ga, pa kad pade, jednim mahom odsječe mu glavu, pak se uputi za drvo. „Ponesi glavu!
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala... Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole. — Postala si gazdarica...
Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta. Nema više snage da smiruje i pokriva ženu.
U tišini smrdljivoj od rakije, dima i lampe, zadaha i povraćanja, Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska, klonu na sto, glavom punom dronjaka mutnih sećanja na protekle dane i noći iz kojih se ispilio jučerašnji dan i ova noć. ...
— pita kafedžija. — Neću. — Prošla je vojska, konjanici. U ovo doba ne idu oni zabadava. Đorđu glava ponovo klonu na sto, i sto zakrcka pod teškom gomilom uvek istih noći i istog kreveta, mučilišta onog orahovog; pred svadbu ga je
— Ocu Ti se o glavi radi, a ti... — Gde je Mijat? — Ne tiče me se. — A Tola? — Znaš i sam, nije kao ti. Đorđe klonu. — Pijanog te čuvam i krijem... Kad sam luda. Lezi tu i ćuti!
— Braćo, ubijen je Čakaranac! — ljutito reče da bi smrskao muk, i klonu uza sama vrata. U glavi mu zveknu reza, škrgutnu katanac i po mozgu zasekoše reči: — Eh, doboga!
Jedva vuče noge, noć je, vraća se Nikola. Neopažen od pasa, ušunja se u senjak i pored stoga klonu na sneg. Diše hroptavo, usporeno i nedoklano. Zbog Simke je zaboravio da ponese paru i otkupi dušu.
— gurnu ga, Mijat udari glavom o zid, a Nikola klonu i zastenja. Kasnije, Mijat plačljivo progovori: — Bog me je takvog sazdao, Nikola.
— Je li opasno za nas? — Za vas?... Nije. Odlučno odbi da im ma šta više kaže, umorno se spusti pored zida i klonu glavom. Seljaci zanemeše sluteći streljanje. Tola ne savlada suvo, sitno rucanje.
„Jaka sam!... Vidiš koliko sam jaka?“ siktala je čupajući mu kožu. Od njegovog ćutanja njena ruka klonu na seno. „Ih, ih!“ pa se zasmejala glasno, brzo, iz grla. „Što se smeješ?“ čudio se sa strahom.
— Prinesi lampu da ga vidim. daj mi ga... Ustaću! dugo gleda rumenu detinju glavicu, pa klonu u osmehu: ne liči na njega, odlazi njenim damarima u mutljag sna. U jabučaru iz sve snage svira Tola.
Zašto je umro Adam Bogosavljević? Zašto se on borio? Zašto? Dvadeset i pet godina, trideset godina, zašto sve? Klonu nasred ćelije. To je sada samo jedna neobično svetla brada i isto tako bela kosa u neredu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba da idem u
Zalud je vraćah! Gvozdeno uporstvo Sjaše iz njenog zažarenog oka; Dok, na po puta, jogunica lepa, Susta i klonu... i dalje ni koraka.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No, uprkos svemu tome, stanovništvo varoši ne klonu duhom, jer onde življaše još onaj jedini koji beše u stanju da se odupre rimskoj vojsci i floti: Arhimedes.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ustane i uspravi se, ali ga utom opomenu zveket gvožđa na nogama i onda se najedanput sruši u nemoćnom besu, pa obamro klonu i oseti kako opet tone negde dole u mračni bezdan pun maglovitih, zamršenih slika.
“ I izbezumljen i zanesen starac podiže glavu pa onde gde je slušao čvrsto pritisnu srce, pa usne, pa klonu... Mesec se probi i osvetli onaj deo guste šume više grada... On podiže glavu i zagleda se tamo.
što smo oboje toliko želeli, nemoguće je bilo postići, i ja sam malo potom osetio kako njena glavica, čvrsto zaspala, klonu na moje rame i moju desnu stranu grudi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
zacrveni se košulja na grudima... i ceo Đurica, kao da odjednom ostade bez nogu, klonu... glava se zaturi... zateže se konopac o kocu... Mitar dotrča do koca, nadnese se nad raku i okide pušku...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Uostalom, Crnjanski je i pripovetku „Legenda“ završio skrivenim citatom iz Matejevog jevanđelja: „Glava mu klonu na levo rame. Zemlja se zatrese, zavese se poderaše, ploče popucaše, a beše petak i po zemlji pade tama“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kontrastiranja, i sve iz istih prizora: „I onda odjednom, i to tako iznenada da Sofku čisto u čelo udari, te joj glava klonu, otvoriše se dveri [. . .
i s jedne i s druge strane, i čak tamo do samoga ulaza; (MP) i onda odjednom Sofku čisto u čelo udari, te joj glava klonu; (VP) Sofka ču kako otpočeše poređani tamo u stolove da odgovaraju; (MP) ovamo oko nje sve je gušći zadah bivao, i sama
posegao za jedinom još preostalom stvari koja bi biskupa mogla navesti da ga se okane: „Uplašen i ražalošćen, klonu, i pokuša da zabašuri sve na taj način, da je poricao sve, prah, smert, sueta suetstva ... prazne reči ...
Teške glave od udisanja vazduha i trava, klonu polako, u nedoumici, stisnutih kolena, van sebe, u nesvesticu. 377 Na podlozi ove najerotskije scene, kakvu ne
Miljković, Branko - PESME
veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana
PETRU DžADžIĆU SVEST O PESMI ALENU BOSKEU Mene ničega više nije stid. Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći. Glas, što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod.
Krakov, Stanislav - KRILA
Hteo bi da se digne i pogleda duž pospalih vojnika, ali se nešto teško spušta na očne kapke i glavu. On klonu, zaspa. Samo jedan budni vojnik zamota pospale oficire u krila šatorska.
Petrović, Rastko - AFRIKA
objavi da se neće ulaziti u pristanište sve dok se bura ne stiša, što može biti još nekoliko dana, i najotporniji klonu. Najzad uveče ugledamo grad: pred njime na pučini čitav red velikih brodova koji se, kao i mi, ne usuđuju da uplove.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na njegovom vratu videla se velika rana... Glava mu klonu u stranu. Krv je tekla iz njegove rane i crven potočić curio niz kamenje. Prasak se razleže svuda naokolo.
— S’ušaj!... Zovi... onog dežurnog... zabušanta! — Šta će vam on sada? Kapetanu se priklopiše očni kapci i glava klonu na grudi. Naprežući se, mrmljao je: — Da mu kažem... ja nisam žandar... Ja sam komandir mitraljez...
Usta joj se počeše razvlačiti, više, sve više, kao da joj je lice prepolovljeno, glava joj klonu, i ona se sruši, plačući grčevito. Uzdahnuo sam i dohvatio se za glavu. Šta me snađe!...
Bojić, Milutin - PESME
S polja šumi pesma sa palmovih grana. On huknu, dok ruka požutela klonu, I otvoriv vrata glednu put Livana, Gde prah zvezda srebrom mije vasionu, I urliknu: ''Žene!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve, i u srcu još, samotnome mom, kameni vera u spas!... Jer nije na Kosovu zadnji čin; i kobni gde naroda glas,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Još manje da, kao svaka mati za sinom, pa još jedincem, klonu, pade, od bola leže u postelju i bar začas zaboravi na kuću, poslove koji je čekaju.
Sešću ja. I slazila bi dole. Ne da pomogne, već koliko puta da unese zabunu, pometnju. I onda ona sasvim klonu, pade. I poče da beži, sklanja se. Diže ruke od svega.
Dokle to? Hajd̓ odmah! Ona samo klonu. Vide da je sve svršeno. I ne znajući šta više može da radi, sa oborenom glavom, kao presečena, pođe kolima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i nasmija se na nj lakim osmijejkom, i pogleda ga pitomim, umiljatim pogledom, što učini te muška volja klonu, i, pustivši je na miru, povrati se kući.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Duh će ovaj glasnik biti za narode na Balkanu, Da ne klonu u nadeždi beloj zori, jasnom danu. Opusteće dvori vaši, a ostaće kula stara, Da sačeka novo doba, opšta ljubav koje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandant je gledao u časovnik. Čuo sam kad reče: „Dva i po... još pola časa.“ Podigao sam se, ali mi glava klonu na grudi. Onda zapalih cigaretu. Ponudio sam i Luki.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa ga malo mačem zavatio, ali ga je ljuto obranio, lijevu mu ruku osjekao, klonu ruka niz čošnu dolamu; no su lake noge pod hajdukom, u goru ga noge zaniješe; vikom viče Novaković Grujo, vikom viče
A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!“ Pa ga malo mačem zavatio, desnu mu je ruku osjekao, klonu ruka niz čošnu dolamu; no su lake noge pod hajdukom, u goru ga noge zaniješe; vikom viče po gori zelenoj: „A đe si mi,
njima tri tovara blaga, pa on pušća trideset Turaka ispod sablje tavnici na vrata: kad naljeze Kuna Hasan-aga, klonu sablja, otpade mu glava. 66 ŽENIDBA MILIĆA BARJAKTARA Mili bože, čuda velikoga!