Jakšić, Đura - PROZA
Knićanin je pobeđen, Miklo je poginuo!... Ah, strasna je nedelja, izgibe cvet naroda našega!... Na te je reči klonuo narod, suze mu se lediše po glatkom mermeru, a od grudi se mermer stvarao. Žene su drktale od straha.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
vrsta melema vizita — lekarska poseta bolesniku galantan — uglađen demonstrovati — pokazivati desperatan — očajan, klonuo duhom disput — prepirka, raspravljanje diferentan — izazovan, provokativan Dok Karlos — glavni junak istoimene
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
) On je najpre pokušao da se istrgne pa je posle klonuo i očajno preklinjao da ga pustim, te da samom sebi izrekne zasluženu kaznu.
Ali sam brao klonuo jer, evo, sad je čovek taj što me baca u strašni ad straha, koristeći moju prirodnu slabost u društvenom interesu.
Afrika
Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je klonuo od gladi, povraćanja, bundeva i prljavština. Bio se snuždio i sećao se, psujući, života mučenika i žitija svetaca, koja
Isakovič se srušio, od umora, tu, i tek je docnije prikupio snagu da počne da doziva, muklo. Nije bio klonuo samo od telesnih patnji.
To je od Petra dočekao. Taj dugački čovek, izmučen u Beču, bio je sad zbilja toliko klonuo, da se učini stariji, nego što je bio.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi). LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju): Ništa, ništa, bolje mi je, ništa. Šta je ovo, šta je ovo, zaboga? NOVAKOVIĆ: Ko vam je rekao?
LjUBOMIR: To će biti manje šteta po to preduzeće no ako vi izgubite imanje koje važi kao kaucija kod države. SPASOJE (klonuo): Jeste, tako je! (Uzdahne.) Tako je! (Ućuti oborene glave.
LjUBOMIR: Ako me ipak zatrebate, ja ću biti ovde kod svoje verenice. (Ode.) XVI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (klonuo u fotelju, duboko se zamisli). SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Njena lepota, kraj vatre, nadzemaljska, njen pogled i njen plač. Ogromnih grudi i ogromnog trbuha, klonuo, zabrinut za decu, on se njenom ludilu i krstio i čudio, pa i grohotom smejao.
Nije znao ni da li će ih ikad više videti. Iznuren od bola pod kolenom, na koji se nije obazirao, sedeo je, tako, klonuo, još dugo, bez snage da završi oblačenje i pripaše oružje. I sve druge stvari dođoše mu, iznenada, u pamet.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
srpskim u Ugarskoj i Hrvatskoj, gde je materijalna i opšta duhovna kultura bila viša, ali gde je čisti narodni duh klonuo i gde su karakteristične narodne osobine slabile; s druge strane, u jugozapadnim krajevima srpskim, u Srbiji, Bosni,
Radičević, Branko - PESME
Da l' još luta, da l' sanak boravi? Zora sjaje — ma gde on se bavi? Eno njega tamo kraj izvora, Gde klonuo od teškog umora, Puno gnjevnih misli premislio, Ma ga najzad sanak prevario.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nije mogao da se probudi, toliko je bio klonuo i duboko spavao. Sama ga je raspasala, svukla i gotovo unela u svoju postelju, i pokrivajući i sebe i njega onim velikim
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Isprva bješe klonuo i gotov da očaja, ali njegova snažna narav ote se, te naelak, bar se tako pričini — priklopi se svemu.
“ Tako se jadao u sebi, a pred drugima, osobito pred svojima, nije klonuo. On je radio za svijeh. Najprijed se pobrinuo za ranjenike.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Mali je trud života našeg, a veliko i beskonačno dobro nagrada. Stoga i ja, od svih poslednji i grešniji, uvek slab i klonuo za podvizavanje duhovno, došav u Svetu Goru, nađoh bogoizabrana svetila što različitim vidovima žure na podvig duhovni.
Ja mnogogrešni i uvek klonuo na podvige duhovne bejah u manastiru našem Presvete Vladičice i Bogorodice Nastavnice naše, i da li poslužih, ili
Ćosić, Dobrica - KORENI
S prozora se sjuri staklo. — Ne diraj Simku, zaklaću te! Razabra Nikolin glas. — Udri i toga bezbožnika! Iako klonuo, Đorđe se brzo, bauljajući, uvuče u seno i sam sebe zatrpa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A mi ćemo učiniti sve da ti olakšamo, da te spasemo, to je naša stvar. — Sve — bolno je prostenjao Svilar pa je klonuo i oči mu se sklopile.
Činilo mi se čak i to malo, pa sam tražio nešto drugo, prljavije i od toga. Bila je prošla ponoć i ja sam, sav klonuo, sedeo za stolom, misleći o tome, kad me san i bunilo osvojiše.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute. Bol klonuo; magla i bregovi Nose mis'o... i želje se kriju; Tamne slike, blede kao snovi, Šušte propast, ko bi znao čiju!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I kada sam prvi put u svom životu primetio suze u njegovim svetlim očima, klonuo sam i počeh ridati, osećajući se postiđen kada sam primetio toplo saučešće putnika na brodu, na ovu dirljivu scenu mog
Sećao sam se podviga u Švajcarskoj od pre trinaest godina i kada sam uporedio svoju snagu u ovom trenutku, klonuo sam duhom i prihvatio sam sa rezignacijom da sam ostario i propao za kraće vreme nego što je drugim ljudima potrebno da
Petrović, Rastko - AFRIKA
Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Radače!... Vuče!... Gde ste sad?... (Radak, Vuk i Isak ulaze.) RADAK: Šta je, Stanoje? Što si nam danas tako klonuo? GLAVAŠ: Nje nema tu!... ISAK: Nema je? VUK: Kuda li ode?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vratio sam se u zemunicu. Posilni Draganov mi je pomogao da skinem čizme. Sav klonuo spustio sam se na krevet. Vojnik me pokri.
— Ništa vam ne-ne pomaže — zaplitao je malo Kosta — pronašao sam bure. Idem ja... Pilo se bez mere. Veterinar klonuo od besa, ljutnje i vina. Radoslav počeo da se smeje. Kosta je sa vojnicima dovaljao bure u sobu.
Mladi kolega je radostan, a na uzbranoj biljci klonuo je cvet. Kao da plače... Kad već nema nikoga da pusti suzu. Srećom, vetar odnese šešir sa glave moga kolege...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sedi prekrštenih ruku, skupljenih kolena, naguntan mintanima, klonuo, slab, ispijen. Videći Mladena diže se da ga stojećki pozdravi. Mladen ga oslovi: — Šta radiš, Stojane?
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Da je Roman u tamnicu odveden bio čuli smo, ali onaj bi se prevario koji bi pomislio da je duh Romana klonuo. Zar ji je malo bilo u tamnici, i opet su se lepo svi na laki način izbavili, tako da nijedan nije poginuo, kao na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nije valjda... Uveravam sebe da je to bilo samo trenutno uzbuđenje... Osetio sam opet jezu, i najednom sam klonuo. Vilični muskuli se zgrčiše i hladnoća poče da mi struji kroz telo. Duševno sam klonuo i bespomoćno stežem ruke.
Vilični muskuli se zgrčiše i hladnoća poče da mi struji kroz telo. Duševno sam klonuo i bespomoćno stežem ruke. Požalio sam se šoferu. Ali šta mi on može pomoći, kad mu je preča briga volan...
Posmatram ga. Ali to nije negova glava već opet klube, koje poče da se mota pred mojim očima... Klonuo sam iza šoferovih leđa. Bila je nesnosna toplota. Sva je stanica bila u dimu i prašini... Spustili su me na zemlju.
Još kad bi mi samo spala temperatura. Pipam se po grudima. Uplašio sam se koliko su vrele. Klonuo sam od umora... Možda sam i spavao. Ali kada sam došao sebi, bilo mi je mnogo teško.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je bio prvi naš čovek kome su Turci učinili nepravdu i koji je osetio gorčinu izdaje. Ali nije klonuo. Pre boja, ostavljen od prijatelja, napušten čak i od svoje žene, sam u nepreglednoj turskoj vojsci, on je našao u sebi