Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog. Jova povuče Ivana u svoju odaju. — Ama... to ti ozbiljno veliš? — Ozbiljno. — Je li istina, pobogu?!...
Ne znaš kako sam ga zavoljeo! Ivan je bio blažen. — Gledam ove druge... Budiboksnama!... Eto, onaj kmetov... pa onaj Šokčanićev... pa eto ti i onog Aleksinog nesrećnika!... Sam lopov, hajduk!...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Lukavi, nestašni Amor, upravo u gluvom dobu, Pažljivo ustade gore i onda ostavi sobu, Pa uđe u kmetov vajat. Neviđen, on pogled baci Kuda kroz usku badžu padahu meseca zraci, I spazi kmeticu s kmetom.