Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: „Beše?“ Zar nije sad?... KNE3 ĐURĐE: I pre i sad, i dok ne umrem! Oh željo, željo! Sunce! Danice! Tvojih zenica plamen večiti Mojom je dušom
— Ta znaćeš, gospodaru, onoga te ga je spjevâ pokojni Potucaković... Baš on. KNE3 ĐURĐE: Kaži nek’ uđe! (Vujo odlazi.) Čedo od razgovora! Al’ davno pamti, pa mnogo zna.