Jakšić, Đura - PROZA
Učitelj je drhtao. — Ja ga nisam nikad ni kljucnuo, a, gle, sad da ga kapetani meću na strašne muke!... Kneže Radovane, Milisav nije kuću zapalio! On dosada nije ni mušicu uvredio... — Ti piši što ti ja zapovedam...
On dosada nije ni mušicu uvredio... — Ti piši što ti ja zapovedam... — Ja, kneže, nit’ imam pera, ni hartije, — izvinjavaše se siromah učitelj, — baš sam ovih dana naumio da odem malo do Kragujevca, te
— Ja? — reče mladić, a tavna mu rumen pokri mlado lice. — Ja, kneže, nisam palikuća! — dodade posle toga otsudno. — Priznaj ovde!...
Rumen na licu Milisavljevom ustupi mesto samrtnom bledilu; posle zbunjeno dodade: — Pa šta sam ja učinio?... — Kneže Radovane, nemojte ga mučiti, — primeti učitelj, — gle kako ga znoj probija!... Siroto dete!... Eno pade!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
vatre Šta radite orači Preko klanaca preko reka Kroz planine pune dolina Pod knežev barjak žurimo Šta radiš kneže Ime potomstvu zaveštavam Šta radite arhijereji Mi Boga za pobedu molimo A šta ti radiš Todore Tešem daske
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ Sad reče moj buljubaša Nikola Arsenijević iz Vukićevice, koji beše sa mnom došao: ,A nuto g’, kneže, Bog i duša, kake su mu noge tanke, ne ima ni čarapa u čizmama, no gole noge, a mi se uzdamo da i nas ođene, a i on
Car primeti na meni tu zabunu i brigu, pak posle nekog kratkog ćutanja reče mi sasvim blagim glasom: ,Moj dragi kneže, ja se od vas i od toga naroda uzdam i nadam da ćete vi pomoći mojoj vojsci, moga i vašega neprijatelja prognati.
dođe po običaju u Valjevo muselimu, da pušta one koje Turci kao krive pozatvaraju, i kad mu muselim po običaju rekne: „Kneže, ima tvoj jedan u apsu, no pusti ga, ali ja ̓oću bogme sto groša globe” — a Kalaba na to je obično odgovarao: „Aga,
” Na to je muselim pristajao govoreći: „E, kneže, za tvoj atar donesi pedeset groša, pa da puštam krivca” i tako koliko god muselim zaište, a knez Kalaba opet: „Lepo
Posle godinu ili dve taj isti Muja reče mom ocu: „Vidiš, kneže, ova četiri psa u Beogradu (tj. četiri da̓ije) šta rade od raje i od pošteni̓ Turaka.
Nego ti, kneže, poslušaj mene: dovedi kneginju i ono malo dete (pokojni Sima bijaše malen), pak da ja tebe i sve što je tvoje u
Zašto ne promislite kuda ćete vi onda, a za mene je lako?” — „E moj kneže, to mi sve vidimo, ali ko sme onome arslanu o miru pomenuti!” reknu Turci.
No tek što je tako zabrinut došao u srpsku vojsku, a momak dođe i kaže: „Hajde, kneže, zove te aga”. Moj mu otac ode, on mu rekne: „sedi”, i on po turskom običaju na kolena sedne.
” — Onda rekne Milisav iz Dupljaja plačući: „Nije, kneže, ovde, no kaži meni ja ću mu kazati”. — „To mu — reče — kaži, da ni on i niko od moji odsada Turcima ne veruje.
Kad su sedili u kući pored vatre, jedan petao dođe pred vrata i kukurekne, a Turčin uzme šišanu i rekne: „Hoću li, kneže, ubiti onoga oroza za ručak?” Knez mu odgovori: „Imamo ručka dosta, a i tako je petak; ali baš kad hoćeš a ti udri”.
„Zato ti, kneže Pejo, ako misliš carev knez biti, a ti idi carskom čoveku Del-Ametu, koji je ferman doneo, i kroz koji ferman ne može
— To sluša Đorđe Krstivojević iz Zabrdice, kmet, koji je došao s novim knezom Pejom, pak reče: „Čuješ, kneže Pejo! Da ovaj prota rekne: Đorđe, jedi meso u petak i sredu, — ja ću jesti, a kamoli neću Turke tući”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksa je bio u avliji. Kako ga smotri, on viknu. Ali se Sima učinio gluv. — Simo!... Kneže!... Sima sagao glavu, pa odmiče. Aleksa viknu još jače. Sima se bajagi zakašlja.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Samo se hrabro drži! DEVETA GLAVA Val straha pred medvjedom — Prodrmusane rečenice: Bježi, Kneže! Mačak lav jede mjesec — Nasmijana kruška — S neba padaju mačke Glomazan, težak i zlovoljan, primicao se Kruškotres
pa mu se svaka koščica, svaka misao i svaka riječ vratiše opet, na svoje pravo mjesto i on povika: — Uvaženi kneže Kruškotresu, bježi što te noge nose, jer te traže dvije strašne delije! — Kakve delije? — uznemiri se medo.
Matavulj, Simo - USKOK
On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo. Sa ostalima se pozdravi. — Poznade me, kneže Drago?! — pita Primorac, sjetnim izrazom i lica i glasa.
— Poznade me, kneže Drago?! — pita Primorac, sjetnim izrazom i lica i glasa. — Ne zaboravljaju se lasno taki, kneže Marko — povrnu Njeguš, takođe sjetno.
Ali mu svijetli obraz i lijepo ime, vaistinu, niko ne ote dovijeka! — Fala ti, kneže, to su tvoje lijepe riječi! — reče Marko smjerno, oborenijeh očiju.
Pop očekivaše da knez pripali, pa da zapodjene razgovor o tome. I započe: — A da kako ti se čini, kneže, sad dolje? Drago odbi njekoliko dimova, mrdnu gustijem obrvama i odgovori: — Vaistinu, na bolje ne navikoše!
Svi bjehu nezadovoljni tim odgovorom. Pop samo odmahnu glavom. Brkonja takođe to učini, pa reče: — Tô jest, kneže! Velika je ćesarovina i jaka je, osobito sad, kad je slomijen Napolijon!
— reče Pero Purov. Brkonja Rako nastavi svoj pređašnji govor, kao da nije ni bilo tih dugačkih umetaka: — No se tuže, kneže, na namete i na praviteljstvo, koje je, vele, sasvim kao što bješe pod Mlečićem!
A u sudu je, vele, jedna mjera za Latine, a druga za naše! Eto, kneže, na što se tuže! Knez ne reče ništa, kao da se zarekao bješe da će ih dražiti.
Zdrav si mi! Uskok odgovori: — Hvala ti od sveg srca, kneže. Ja sam mnogo dirnut tvojim dočekom i tvojim riječima. Iako sam mlad, sa mnom je bilo svakojakih čuda, ali sumnjam da
Ništa pak uraditi neću bez tvoga savjeta, kneže, jer te odsada smatram kao drugog oca! I da si mi zdrav sa cijelom porodicom, sa cijelijem svojim junačkim brastvom!
— Ja to ne znam, kneže, jer ne poznajem vašu zemlju. — Vaistinu, ovo što si pregazio od Kotora dovdje, dosta ti je, pa da zamisliš i ostalo!
Mrgud Šutov zagleda se značajno u kneza. Pošto ga je dugo tako posmatrao, zapita: — A da, boga ti, kneže Drago, šta ti misliš s ovijem čojkom? — Mislim ga odvesti gospodaru, na Vasiljev dan.
Ti možeš služiti vladiku, a imati svoje ognjište, svoju stopanicu i dječicu kao i drugi ljudi. — Kako bi bilo, kneže, da ja sad zađem da pohodim redom brastvenike. — Bilo bi lijepo i svima veoma milo!
Radičević, Branko - PESME
Ja sam drugi kneže Pavô: Pavô beše soko sivi, Čudio se svaki živi, E on ščepa Ture ustim', A dva druga rukam' pustim, Pa zaigra po
Kostić, Laza - PESME
sa Romeom u večit zagrljaj, odnes'te pozdrav tvorcu svome taj! I ti, rugobe ježe odabran, glosterski kneže, danas odigran, vladaru svom prinesi pozdrave; — jer čudan svetac Vilija je naš u raju svom i paklen trpi vraž!
Gori plam; u goruku žrtvenog svetila glavarima se klanja delila, Samsonovih milina divni stan. Progovara gazanski kneže sam: „Razumele su, ćerko, vojvode da tebi noću krišom dovede krvnika nam Samsona! Ćerko, čuj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Potrčaše onamo, i vratiše se kažući knezu da u jaži nema ni jedne kapi vode, i pripitaše ga: — Od kuda ćeš, kneže, navesti vodu na jažu? — Kako jadnome čovjeku — reče knez — vazda manjka ponešto pameti!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Blag predeo zavičaja plane senkom od očaja.) Nigde mira niti Kuće a Mošti su putujuće. Dalek ratar, divni Kneže, u ralicu lastu preže. Pastorala: stoka, pastva. Šumi Crkva drvenasta.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ponovo da spevaš po novoj partituri pola od toga ćemo baciti u vodu sedećeš u polumraku s prozorom na dvorište kneže koji si sedeo u dvorcu i širio se u preprostranom grobu šalim se dobićeš ti nebesko ordenje o najviša iskro iz
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Amin. POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU Va krasnih mira sego vaspital se jesi ot junosti tvojeje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja va vaseh gospodah zemaljnih krepka i slavna pokaza te.
POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među svom zemaljskom gospodom krepkog i slavnog pokaza te.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste? HADžI-ALI MEDOVIĆ, KADIJA Baš aferim, kneže ozrinićki! Ja ću počet, kada drugi neće. Stotina se skupilo glavarah, nas Turakah i Crnogoracah.
Opažaš li ti štogod, Rogane? KNEZ ROGAN Kâ u zli čas, kneže, ne opažam! Kad blizu njih sjedim u skupštinu, ja nos držim svagda u rukama; da ne držim, bih se izbljuvao.
KNEZ BAJKO JE SJETAN, I VUK MANDUŠIĆ; ONI DVA NE HOĆE NIŠTA DA PRIČAJU. KNEZ JANKO Kneže Bajko, ti si nešto sjetan? Što će biti, to ne može proći, nego pričaj, da i nije milo.
Što će biti, to ne može proći, nego pričaj, da i nije milo. KNEZ BAJKO Hoću, kneže, sve mi jedno biva. Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate.
VUK TOMANOVIĆ Sedam bratah, svi sedam jednaci. KNEZ JANKO Hoće li ga osvetiti, Vuče? VUK TOMANOVIĆ Hoće, kneže; ali što za fajdu? KNEZ JANKO Kako zašto? Što govoriš, čoče?
SERDAR JANKO Ne zbori nam, kneže, za te jade! Ni ovakve jošt nije žalosti na mnogo se mjestah događalo; no joj puče srce u prsima a obrnu svijet
IZLAZI PROROČICA I VJEŠTICA. KNEZ JANKO Kažuj, babo, jesi li vještica! BABA Jesam, kneže, nije fajde kriti. KNEZ JANKO A kako se gradite vještice?
(i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo? Hvala Bogu, ima li vješticah? KNEZ ROGAN Ima, kneže, nekijeh rogošah, pod oblak će ustrijelit orla!
SERDAR JANKO Ti sve, kneže, na šalu okrećeš. Danu, oče, ono kâ umiješ, ispriča' ni štogod, amanati, priđe no smo legli i zaspali.
VLADIKA DANILO Čuj, Nikola, kneže dupioski, i ti ruku pružaješ na kletvu! Ti si nejak, znaš li, u Crmnicu, a Turcima pred kućom Crmnica.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ — A on mu odgovorio: „Ostali, čestiti kneže, da krče i da siju šenicu“. Onda Lazar rekao: „E da bog da sve krčili, a sve Mačva u trnju ležala; i što god stekli,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
p... pazi, veli, V... v... v..... Vuče, sad O... o... Obilić tuče, tudeka, vodeka, sadeka. G... g... gledaj, kneže, tudeka, vodeka, sadeka, k... k... kako Miloš steže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Vezir mu odgovori: — Valaj, kneže, za tvoju jednu pokidao bih ja hiljadu crnogorskijeh glava, pa i samu vladičinu. — Ja to vjerujem, efendum, ali od
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Nad Milenom zvezda sjaje, Spasena je, spasena je Majka roda tvog! Eh, raduj se, Svetli Kneže! Crno ti je nebo bilo; Evo sad se razvedrilo, Vraća ti se svet.
Verio se soko ruski Sa srbinjskom sokolicom, Verio se Petar kneže S kneginjicom sa Milicom. Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom osećamo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) KNEZ ĐURĐE: U ruku, čedo! To je običaj. JELISAVETA: Običaj? KNEZ ĐURĐE: Svetinja! JELISAVETA: U svetu, kneže, Gde svetlost vlada umom čovečjim — Nežnost je ženska mužu svetinja!...
STANIŠA: Povodi? JELISAVETA: Još mala bejah, vrlo malena! Tek jedva znadoh reči tepati, — Pa su mi, kneže, sedi grofovi, Hercezi silni stranih dvorova, I kraljevi mi ruhu ljubili!... A sad?... Al’ neka, evo, devere!
VAVILA: Dobro nam došao, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Bolje našao! Blagoslovi, oče! VL. VAVILA: Bog neka te blagoslovi, kneže! I što nebo na nedrima sjajnim Sreće krije u daljnoj visini, Želim tebe njome da kruniše! Živeo nam dugo sa gospođom!
RADOŠ: A ja ti sumnjah i o tazbini — Oprosti, kneže! Ma Latini su!... KNEZ ĐURĐE: Sad su nam braća. A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi!
RADOŠ: Obeća nam — golo obećanje. KNEZ ĐURĐE: I poslao je Pet hiljada plamenih pušaka. RADOŠ: Golem je poklon, kneže, Sirotinju će našu ubiti. KAP.
— Pa pristajete l’ na to vi!... SVI: Svi! VL. VAVILA: Hoćemo, kneže, svi! VUKSAN:: On sve: „Hoćemo!...“ Kô da j’ izgubit dece hiljadu Očitat ludom očenaš?...
VL. VAVILA: Hoćemo, kneže! VUKSAN (za sebe): Hoćemo svi — Al’ bome ti — Kad grdnim nosom kine garonja, I iz nedara stane sipati Užasne
PRVI SERDAR: I pravo ima! DRUGI SERDAR: A kad on nije pravo imao? RADOŠ: Pa onda, kneže, neću pitati Za Šulovića i za Mićića — Premda i oni mesto imaju U mudrom zboru tvoga saveta, — Ali po želji
) A otkud i dokle ćete vi? MIĆIĆ: Do tebe, gospodaru! ŠULOVIĆ: Rasporeno ti srce donosim, Zaustavi mu krv... ti, kneže, mo’š Jedne riječi brzim melemom Mo’š mi zalečit ranu duboku, Ili u srcu svu krv slediti...
JELISAVETA (knezu nasamo): „Našeg?“ E ču li, kneže: „Njinog“ Radoša? VUKSAN: Da vratiš, kneže, onu tvoju reč Kojomno si ga prognao.
JELISAVETA (knezu nasamo): „Našeg?“ E ču li, kneže: „Njinog“ Radoša? VUKSAN: Da vratiš, kneže, onu tvoju reč Kojomno si ga prognao. KNEZ ĐURĐE: Da je pogazim, — Ali se carska nikad ne gazi!
Pa još me pitaš: „Je l’ zaslužio?...“ Da ga u tebe žena zamoli? To, kneže, boli!... MIĆIĆ: Kô da razdireš Prsiju naših vrelu utrobu. KNEZ ĐURĐE: A što je nevera? ŠULOVIĆ: Zar on?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Je li tako, braćo? — Tako je, kneže. Samo 'ajde po redu, pa se ne boj! Molba je bačena, odgovor je knezu došao: dozvoljava se.
To ti je nagrada.“ „O, dobre carevine, krst joj ljubim!“ — lijepo ja od radosti, a žena i djeca zaplakaše. „Brate, kneže, vrati ti ta tri vorinta carevini.
Petrović, Rastko - PESME
I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava. Pa ja sa psima jurim u lov: ”O kneže medvede, budi ljubazan, dođi pod moj gvozdeni lonac; Mesec, ključ i katanac!
PUTNIK Stanislavu Vinaveru Kneže Potemkine izdanuli u kolima na velikome putu, da mogu, kao ti, umreti na drumu, Kad točak razgliba glinu žutu; Šibaj
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja sam, Dore draga, drago tvoje, drago tvoje, Perazović kneže. Al' ne luduj, draga dušo moja, od Udbine da ti kažem glase!
“ Govorila mlada Doroteja: „Al' ne luduj, Perazović-kneže! Ja sam sele Derenčića bana, u mene je sarce od junaka; pri će puknut u gorici stine neg' u mene sarce divojačko, — ti
Čuvši od Kosančića strašne vesti o turskoj sili, on kaže: Nemoj tako knezu kazivati, jer će nam se kneže zabrinuti, i sva će se vojska poplašiti, već ovako našem knezu kaži: ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima
Sva gospoda na noge ustala, i časno se knezu poklonila: „Gradi, kneže, biće ti za dušu, i za zdravlje Visokom Stevanu“.
je časno kneza podvorio; dodaše mu zlatnu kupu vina, primi Miloš zlatnu kupu vina, ne pije je, poče besjediti: „Vala, kneže, na besjedi tvojoj!
Što ti hoćeš zadužbinu gradit: vreme nije, niti može biti; uzmi, kneže, knjige starostavne, te ti gledaj što nam knjige kažu: nastalo je pošljednje vrijeme, hoće Turci carstvo preuzeti, hoće
Kad Lazaru sitna knjiga dođe, knjigu gleda, grozne suze roni... Da je kome poslušati bilo kako ljuto kneže proklinjaše: „Ko ne dođe na boj na Kosovo — od ruke mu ništa ne rodilo: ni u polju bjelica pšenica, ni u brdu vinova
Nemoj tako knezu kazivati, jer će nam se kneže zabrinuti, i sva se vojska poplašiti, već ovako našem knezu kaži: ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima
temelj od mermera, već od čiste svile i skerleta, pa pričesti i naredi vojsku: sva će tvoja izginuti vojska, ti ćeš, kneže, s njome poginuti!“ A kad care saslušao reči, misli care misli svakojake: „Mili bože, što ću ikako ću?
Istom kneže naredio vojsku, na Kosovo udariše Turci. Mače vojsku Bogdan Juže stari s devet sina, devet Jugovića, kako devet sivi
Jer znadeš li, moje čedo drago, kad ono smo na zakletvi bili, kako nas je zaklinjao kneže, zaklinjao, proklinjao ljuto: „Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, ne
Stevanova ljubo, neću, seko, nevere činiti gospodaru i mome i tvome; jer ti nisi na zakletvi bila, kako nas je zaklinjao kneže, zaklinjao, proklinjao ljuto: „Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, od
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odnekle iz ćoška ispade krivonog čičica lisičjeg lica i lukavo upilji u kneza. — Tu sam, tu sam, kneže viteže. Zalivam dušicu brljom. — Deder mi za večeras sazovi ove ljude. Evo ti spisak.
— Ej, ženo, je li tu negdje stari Lijan? Na poluotvorenim vratima pomoli se starčevo špijunsko lice. — Tu sam, kneže viteže.
— Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao... kao...