Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” On im kaže da je to mučna stvar jednom čoveku iz druge knežine u tuđoj knežini knezovati, „a kad baš hoćete za kneza Joku iz Rabasa, onda eto vam uzmite zajedno s njime i selo Rabas od moje knežine,
Turčin, koji je veće spremna konja držao, pobegne u Bosnu, a moj otac ostane da po knežini i dalje sudi i uređuje. On, kako je vidno u ono razno doba po Sremu i Banatu, kako su sela na kumpanije podeljena, jošte
On je neprestano po knežini ̓odao i koga kmetovi i seljaci optuže, i da je kriv vidi, kaznio ga je onde u selu gde je pogrešio.
ako je 100 hiljada, to moj otac nosi 50 hiljada, to jeste pola na njegovu od Valjeva do Save knežinu, jerbo je u njegovoj knežini žitorodnija zemlja i žitorodna; sad onu polu deli Grbović i Birčanin na pole 50.
000, pa opet skine Grbović sa Birčanina deseti groš te ponese na svoju knežinu, jerbo je opet u njegovoj knežini bolja zemlja nego u birčanskoj.
) Tako je knez Nikola Grbović u svojoj knežini na Ljubeninu Polju, a Birčanin na Ponura. Kad se na Reljinom Polju pokupe kmetovi, svaki iz svoga sela dovede, ako mu ima
dogovarao se sa drugim knezovima i sirotinju zastupao; isto tako bila im je kost u grlu, što je on imao u svojoj knežini svagda spremni̓ i oružani̓ 1800 momaka, koje je i Aganlija vidno, kada su s njime na Drinu išli.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Knez Šviković, u čijoj je knežini manastir, sišao u sabor i pozvao kolašinskoga buljugbašu Sefera da sa sejmenima pođe i pripazi da se održi red.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U Srbiji je za vlade turske gotovo u svakoj knežini bio po jedan buljubaša (Turčin) sa nekoliko pandura (među kojima je bilo i Srba i Turaka) koji su gonili hajduke, a
“ Zato se u Srbiji pohajdučila „desetina naroda; malo u kojoj knežini nije bio po jedan harambaša najmanje s desetak druga, a osim toga bilo je pet puta po toliko ljudi koji se nijesu bili
u povodu vodi; on buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom drži; on Turčinu ne da u knežinu: kad Turčina u knežini nađe, topuzom mu rebra isprebija; a kad Turčin stane umirati, a on viče na svoje hajduke: „More, sluge, tamo pašče
u povodu vodi; on buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom drži; on Turčinu ne da u knežinu: kad Turčina u knežini nađe, topuzom mu rebra isprebija, a kad Turčin stane umirati, a on viče na svoje hajduke: „More, sluge, tamo pašče