Obradović, Dositej - BASNE
je kriva, i na ovi me razgovor navukla s svoji milioni koje s korom svojom hrani; no ovo| će svak naći u višerečenoj knjižici kad se prevede, a mi sad hajdemo k basni.
Ovi učeni i za svoje usrednjejše otečestvu i svoj naciji našej dobroželanije dostohvalni muž premudro u rečenoj knjižici dokazuje: šta su praznici, kako su postali, kako valja da se razumno praznuju, i kakova šteta od njih proishodi kad se
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tvoj M.” Pokušavao sam da se setim na koju se stranu krivi fiskulturnikovo „M” u đačkoj knjižici mojih sestara, a zatim digao ruke od toga. Melanija neće proveravati.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U toj »buni u slavenskim pismenima« najdalje je išao Sava Mrkalj, koji je u svojoj knjižici Salo debeloga єra, libo azbukoprotres učinio odlučan korak ka uprošćavanju azbuke.
Slovensko i srpsko osećanje njegovo nađe izraza u lepoj knjižici Iskrice (Scіntіlle), koje su prvo izišle na Talijanskom 1841, u Mlecima.
U svojoj knjižici Uništenje estetike (Novi Sad, 1875) i u Književnim pismima, u Straži 1878, kritikujući katkada razložno »sitničarstvo,
U zasebnoj knjižici izišao je njegov članak O pravopisu i interpunkciji (Beograd, 1894). 1895. uređivao je književni list Srpski pregled.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Muške pripovijetke opet bi se mogle razdijeliti na dugačke i na kratke. Po ovome pravilu muške su pripovijetke u ovoj knjižici po broju ove: 25. (Djevojka cara nadmudrila), 41. (Đevojka, udovica i puštenica), 42.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U ovoj knjižici ovako se obojica potpišu: „Doѕіtheo Obradovіcѕ, Ѕerbіano, vіro lіnguіѕ varііѕ erudіto, ѕanctіѕѕіmіѕ morіbuѕ morato,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U ovoj maloj i najelementarnijoj knjižici o dinamici, ne samo da je bilo poetične lepote i filozofske dubine dinamike, već je bilo i mnogo primera čvrste veze
U Maksvelovoj knjižici o teoriji toplote prvi put sam naišao na ime Vilarda Gibsa, a od Nivena sam čuo da ga je Maksvel jako cenio.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sin slavne Srbije. Pesma je štampana u štampariji Dimitrija Teodosija u Mlecima, u zasebnoj knjižici, u maloj osmini (16, 5H11 sm), na 7 strana. Obično se uzimalo da je štampana god.
Pre nje, novembra 1761, Orfelin je u istoj štampariji štampao još jednu pesmu u posebnoj knjižici, u šesnaestini (12H8,5 sm), a na 16 stranica; njen naslov glasi: Gorestni plač slavnija inogda Serbiji, svojih carej,
prepisu; 2) kod poslednjeg stiha pete strofe (Kako da ne plaču) ima zvezdica a u dnu pod njom primedba: Zri pri koncu knjižici, dok pri „koncu knjižici” stoji sledeće, nesumnjivo jasno upućivanje: „Obladajušči prosivše serpskago knjaza (despota)
stiha pete strofe (Kako da ne plaču) ima zvezdica a u dnu pod njom primedba: Zri pri koncu knjižici, dok pri „koncu knjižici” stoji sledeće, nesumnjivo jasno upućivanje: „Obladajušči prosivše serpskago knjaza (despota) Gosudarja Georgija
41). Pesma je štampana u Mlecima, bez potpisa autora i bez oznake mesta štampanja, u zasebnoj knjižici, na osam paginovanih strana, u maloj šesnaestini; potpun naslov joj je: Trenodija v mir čelovjeka všedšago a ot vsjeh,
MELODIJA K PROLEĆU (str. 44). Pesma je štampana u zasebnoj knjižici, u Mlecima, 1765. godine; njen puni naslov je: Melodija k Proleću koju za 1765.
Mora da je ona nekada bila tražena i rado čitana kada ju je god. 1818. u Budimu, ponovo u zasebnoj knjižici, preštampao „nežnija junosti nastavnik i učitelj” Mihail Vladisavljević, „s pridatkom nekoliko novih stihova”, „obojeg
U toj knjižici, u kojoj je štampana ova jedina pesma uza svaku od sedam strofa ima sa leve strane u nekako barokno kapricioznom i
I naslov knjižice iz 1814. god., međutim, u poređenju sa naslovom same pesme, kao i Rajićevo pismo štampano u knjižici, jasno kazuju da su za njega stihi, dakle pesma i kant (a prema latinskom cantus), kao što je to još Đ.
PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV (str. 79). Pesma je izašla u posebnoj knjižici koju je St. Novaković, po Šafariku (kod koga je, uostalom: Serbianov), zabeležio ovako: Pjesna na insurrekciju
van svoga prvobitnoga kruga najbolje svedoči okolnost da se, sa ispreturanim strofama i sitnijim izmenama, nalazi i u knjižici Slavonѕke varoške pesme, Zagreb, ѕv.
O. Karadžića, 1854, 44, a vrlo iskvarena, zapravo potpuno izmenjena, štampana je u knjižici Slavonske varoške pesme. Sabrane ro Slavoljubu Slavončeviću, Zagreb, sv.