Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imao je, kod Trifuna, u Mahali, nekoliko, skupocenih, ždrebadi. Sa svojim kobilama, sa njihovom ćudi, sa njihovim naravima, sa njihovim kopitama, nogama, on je imao mnogo briga i nevolja, ali ih je sve, a
Po stoti put je ponavljao sebi da nije umeo da je dovoljno voli, dok je bila živa. A eto, sad, jaše, na obesnim kobilama i vređa njenu uspomenu, kao da je život birt. Toliko su ga ta sećanja gušila, da je morao da otkopča ogrlicu oko vrata.
snu, ili budni – svi njegovi sunarodnici, u svojim kompanijama, kućama, sa svojim ženama, decom, sa slugama, sa konjma, kobilama, ždrebadima, onako, kako se, u jeseni, u mesecu oktobru, u Mirgorodu, i na Donecu, živelo.