Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Siromaštvo već nagriza njihove rastvorene kofere; beda para konce nekada skupog vunenog kompleta, razjeda čipke, krza rukave večernjih haljina: siše lak za nokte iz
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
hepeninge da zbrišu odmah posle predstave kući u inostranstvo, a polovina njih zaboravi od silne zbunjenosti čak i kofere ... Ali šta?
otvoriše, uz zunzaranje Mocartove Eine kleine Nachtmusik i ja utonuh pravo u zelena tepihana polja i poluraspakovane kofere s nalepnicama svih svetskih aerodroma. Oko nogu poče da mi se umiljava jedno preslatko kuče.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SVI: Tako je! Nećemo da se selimo! (Svi puštaju kofere na zemlju.) AGATON: Pa šta, kog đavola, da vam objasnim? PROKA: Da nam objasniš, na osnovu čega se ti praviš gazda
AGATON: Dobro, reći ću vam, ali uzmite najpre kofere. (Svi dižu kofere.) Evo u čemu je stvar: najpreči sam joj rod, pa me je zamolila da ostanem.
AGATON: Dobro, reći ću vam, ali uzmite najpre kofere. (Svi dižu kofere.) Evo u čemu je stvar: najpreči sam joj rod, pa me je zamolila da ostanem. GINA: Zar vanbračna devojka pa rod?
(Jedan opšti uzvik iznenađenja i zaprepašćenja. Svi ispuštaju kofere i pakete, a sve nadmaša vrisak Simkin na stepenicama, koja se vraća i silazeći niz stepenice čuje poslednje reči te
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA (izlazi na verandu): Kad da ti kažem? Morala sam sama da raspakujem kofere! SOFIJA: A jesi li videla onu pšenicu, prepunu bulki? JELISAVETA: Kad da je vidim? Celo sam jutro iznosila kostime!
Kasno popodne. Vasilije i Sofija, slažući kostime u kofere, nastavljaju razgovor započet pre dizanja zavese.) VASILIJE: Treba da budemo srećni što imamo i ovo pozorište!
Siđide doljamo! VASILIJE: Je li hitno? MILUN: Da hitnije ne može biti! VASILIJE: Pakujem i uvezujem neke kofere... Odmah ću! MILUN: Nemo da čekam, imam i druga posla!
O čemu se radi? MILUN: Poručio ti Majcen: da je to tvoje pozorište zabranjeno! VASILIJE (spusti kofere): Zabranjeno? MILUN: Ovde je ubijen okružni načelnik! Sad je vreme za žalost, a ne za pozorište!
Rano pre podne. Glumci su zastali da se odmore. Imaju veliki prtljag: sanduke, kartonske, platnene i pletene kofere. Sofija, koja je na ošišanu glavu stavila periku, istresa pesak iz cipele. Vasilije briše znoj, pali cigaretu.
SIMKA: A vi? Nastavljate sa pozorištem? VASILIJE (uzimajući kofere): Nastavljamo, šta bismo drugo? SOFIJA: Dolazi potop, tonu lađe, planine, kontinenti!
SIMKA: Nek vas Bog čuva! (Glumci podižu kofere i polako odlaze, u daljinu, prema sivom nebu iza scene. Iza njih se spušta providna zavesa putujućeg pozorišta Šòpalović.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pogledaj ovog ovde prijatelja. Pa pokazujući prstom čoveka preko puta: — Šta ga ceniš? Milion kao groš. Pogledaj u kofere pa u njega. Pas nema za šta da ga ujede. Tip ratnog bogataša.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Te noći je stigao Pavle sa ženom. Jedan fijaker je vozio same kofere. Sutradan, palanka ne trepće, da ne promaši nijedan podatak. Već u šest ujutru saznalo se da Crnac nije došao.