Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad stadoše pred mehanu, priđe Tiosav i kucnu Trpku na prozor. — Ko je? — viknu Trpko. — Ja sam! — Koj si ti? — Ta ja, mi. — Vi, ko, more vi? — Vitomir i Tiosav! — E, e — reče Trpko tiše i odškrinu malo prozor.
kastile — namerno katil — krvni neprijatelj kačkin — nagizdan, tvrdoglav čovek, ugursuz kmetovati — savetovati koj go — koga kojasiti se — javiti se, pozdraviti konđa — ženska kapa, sastavni deo stare srpske nošnje kontumanac —
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Vidiš, kad se s kim razgovaraš, treba upravo da mu u oči glediš; govori ne vrlo brzo, no nepresječno, tako da onaj koj se s tobom razgovara ne može reda dobiti. Nikad da ne pomisliš u sebi: „E, sad sam falila!“ ili „Sad sam se osramotila!
Tako sam ja poznavao jednoga, koj je svaki dan u kafanu dolazio, a nikada ni krajcare nije trošio. Ovaj jedanput opazi gdi se igraju karti, pa,
Zato se sad obz³³ Rđav posledak. nanjuje, ako koj ima takove masti, neka se javi, može imati za centu hiljadu forinata srebra.
MIŠIĆ: Zaboga, za njega da date vašu gospodičnu kćer?! JANjA: Zašto ne, gospodin notarius, čovek koj ima trgovaško duh u sebe! MIŠIĆ: Dobro, zaboga, ali onako star. JANjA: Što mu fali, ne idi u kafana.
Vi i on... znate, kako kažu Grci... kao Apolo i Vulkan! JANjA: Pi, pi, pi, pi! Kakvo lepo reč, pravo elinsko! — Koj tu momku što bi teo moja Katica? MIŠIĆ: Oćete da vam istinu kažem? JANjA: To si znade. Da go poznaim.
skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta je to što je pre negdi, spremajući se na put, koj do nekoliko dana preduzeti mora, pasoš izvadio i sad ga bez pečata nalazim. MIŠIĆ (razgleda pasoš): He, he, he!
MIŠIĆ: Bez koji se ne mogu dukati povratiti. JANjA: Oćite da mi otmite sa sila? MIŠIĆ: Što jedan poklanja, drugi, koj prima, ne otima. JANjA: Znajte što, gospodin notarius? Ta mi smo rod; ajde da delimo. MIŠIĆ: Bože sohrani!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Kakvi su to poslovi? Čoveku obećati, pa posle „što ti drago“. ŽENA: Koj je jošt taj muž na svetu, koji svojoj ženi kape ne kupuje? Muž ženi kapu! Ta da ti je stid da se na svet pokažeš!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čupkala je muf i vikala: - Uf ! Kakav je to red da tu sedi ded i još ne znam koj a ne sinčić moj! A sinčić je mleo kao žrvanj beo: - Mama, ja bih seo. Mama, ja bih seo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Molila si ga, vila se oko njega i zaustavljala ga. — Ja! Što? Koj mi što može? A ti?... — I odgurnuv te nogom od sebe, uđe on k nama, klateći se i zanoseći, s raspasanim pojasima,
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Ti ćeš mene zviznuti, orjatine, ne znaš li da ćeš za ovu samo reč u gvožđe doći? Okovao se i onaj koj te drži u kući. STEVAN: A gle majstor Sretinice, kako lepo zna pretiti!
(Udari je.) SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao! POZORIJE 2. TRIFIĆ, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Koj vrag, kakva je to vika? SULTANA (udari Stevana pesnicom): Orjatski rode!
SULTANA: Pustili te u grob, orjatine jedan! Tako se sa ženom postupa? SRETA: More, Pelo, koj ti je vrag, znaš li ti šta govoriš i kome to govoriš? SULTANA: Orjatin je on, kad svoju suprugu tako daje beščestiti.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim! PROKA: To je pokojni čika Rista Nikolić. AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate. AGATON: A, onaj, znam! Pa?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
„srcetom“, a ne potkovanim cokulama. Ne dam ja Tanasija za deset njihovih. — Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
25. Koj Lazara dariva’: Sve mu zdravo u kuću, Krave mu se telile, Ovce mu se jagnjile, Kokoške mu nosile, Pčele mu se rojil
Da razbijem leda devet peda, Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da vodiju, Koj’ ne može pesmu da zapoju. 31.
Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da vodiju, Koj’ ne može pesmu da zapoju. 31.
zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da vodiju, Koj’ ne može pesmu da zapoju. 31.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Žena izišla s farbom na sredu. JEVREM: Ama koj' izišao s farbom na sredu? PAVKA: Pa, gospa Marina. JEVREM: O, gospode, otkud joj sad palo na pamet da iziđe s
JEVREM: Ono drugo što ti je kazao? DANICA: Pa to... kaže, hoće da se kandiduje za narodnog poslanika. JEVREM: Koj' da se kandiduje za narodnog poslanika? DANICA: Pa on, gospodin Ivković.
Eto, čuo si valjda da Jovica Jerković prelazi u opoziciju. JEVREM: Koj'? SRETA: I da ga čuješ šta piše! (Razvija jedne novine i čita.) „Do danas sam pripadao...” (Govori.
JEVREM (plane): Ama, koj' špiritus? SRETA: Ta onaj, de! JEVREM (uzbuđeno): Ama, šta meša on špiritus u politiku? Otkud to dvoje idu zajedno:
SRETA: E, al' da vidiš kako sam ja njemu odgudio. JEVREM: Je l' dopis? SRETA: Dopis, dabome. Jesi li čitao koj' put dopis sa potpisom „Rišelje”? JEVREM: Jest! SRETA: E, Rišelje — to sam ja! JEVREM: Gle, molim te!
A? SRETA: Doteraćeš se ti još kako. JEVREM: Samo, molim te, da svratiš češće, pa još koj' put ovako. SRETA: Može, doći ću sutra. Na dnevnom je redu sutra zakon o neposrednoj porezi. Upamti to!
JEVREM: Kako da se popravi? MARINA: Možete se vi još i odreći! JEVREM: Šta kažeš? Da se odrečem? Ama, koj' da se odreče? Zašto da se odrečem? Čega da se odrečem? MARINA: Da se odrečete familije u korist vašeg zeta!
Što se ja tu jedim kad ionako ne bi bilo nikakve koristi. Pola familije i nema pravo glasa! JEVREM: Koj' nema pravo glasa? MARINA: Ja ne znam ko — al' pogledajte ih samo (pokazuje fotografije), same njuške.
(Pavki.) Čuješ li, Pavka, to je narodno oduševljenje! Jesi li čula koj' put šta je to narodno oduševljenje? PAVKA: Nisam!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
za mehanu ako neje dobio mesno pravo; i pa drugi paragraf, paragraf dvadeset i drugi u isti taj zakonik što pisuje: »Koj upražnjava mehansku radnju, a nema nikoj dozvolenje, na primer, za toj po smisla od paragrafos sedamnaesti Uredbe o
Da mrda, gospodine, ama ne malko nego mnogo; da mrda, i s ruke i s noge da mrda čovek za jednu takvu fajdu! A koj će čovek toj da bidne? — A šta da ti tu umotavam i krijem u kučine! Eto, pa tebe da okmetimo! Šta bi valilo?!
— Dobro i mnogo fala što ga izvedoste! Ća’ da izgubim glavu, bre, za jednu lolu i pangaloza! Ne znaje on more jošte koj sam ja! Ja sam Suliot, bre! Tatko mi Suliot beše, a što beše krvnik!
— U beli svet tam’ krše si vrat od ugursuzlak, pa sag, koj će da plaća taj kalabalak — gazda Đorđe iz Prudelj da go plaća! Ja sum Kapetan-Mišin ortak, pa imam pare »za otečestvo!!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
TUGA ZA MLADENCEM UGLjEŠOM Male ikone, no veliki dar, koj imaju presvetli lik Vladičin i prečiste Bogomatere, što ih veliki i sveti muž darova mladom mladencu Uglješi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Klepan kamen bolje melje. — Kovač zato ima kliješte da ruke ne žeže. — Koja usta meda neće? — Koj’ si ima čavku, taj si vika „iš“! — Krpi manje, dok nije bilo više. — Kud će suza no na oko? — Kus petô pile doveka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Carević njima veli da će jošt jedanput da ide sreću pokušati i ženu ma na koj način ukrasti. Carevi, zetovi njegovi, vele mu: „Nemoj, poginućeš zaista sad ako odeš, jer života ti drugog nema osim
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- U grob samo sruši kosti, Strese pep'o koj' mu smeta Bržem buju viša leta K uzvišenoj budućnosti. Ko s' osvrne da pogledi Bistrim okom i pogledom Na grobove one
kud si poš'o?“ - „Tamo kud se stići mora!“ „Zar je vera tako jaka?“ - „Uvek jača od zlotvora!“ „Malo nas je koj' bi smeli!“ - „Al' vas jaka sila kreće!“ „Zar ko može stići celi?“ - „Ko posumnja, nikad neće!
Petković, Vladislav Dis - PESME
promena — ostaće da žive, I posle mene, i ljubav i mis'o: To nije moje k'o ni magle sive, Kao ni zvezde, vazduh koj' sam dis'o.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
do granica svojih mogućnosti, a onda su ih slali u Kembridž na dalje usavršavanje, pod rukovodstvom čuvenih profesora koj i su ih pripremali za matematičke ”trajpose”.
Nije preterano reći da je pokret za naučna istraživanja u američkim koledžima i univerzitetima, koj i datira iz ovih nezaboravnih godina, bio eho na ovu poruku.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?... ŽIVKA: „Naši”! Jesi li čuo šta kaže čovek: „naši”! ČEDA: Ama koj' čovek? ŽIVKA: Pa ovaj... ČEDA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. Za njega su „naši” svi koji obrazuju kabinet.
ČEDA: E, to mi je milo! A šta je inače taj Nikaragua? ŽIVKA: Koj' Nikaragua? ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet! ŽIVKA: Kako šta je, pa konzul! ČEDA: Ama, počasni konzul.
VASA: Ama, reći ću ja njima: za sad ne može drukčije. A ti ćeš docnije, dok odujmi navala, da ih prizoveš koj' put. ŽIVKA: Pa eto, nek dođu sutra po podne. VASA: Dobro, sutra! E baš ti hvala, Živka.
Iskupiću ih ja sve, celu familiju, pa ti učini sve što možeš, a ako ne možeš, a ti obećaj: znaš kako je, i obećanje je koj' put dosta. E, 'ajde, pozdravi Daru i zeta. Doviđenja! (Ode.
ČEDA: A ja njemu kažem: „Znam, gospodine Ninkoviću, da ste joj pisali ljubavno pismo, čitao sam ga!” ŽIVKA: Koj' ga je čitao? ČEDA: Pa ja!... ŽIVKA (plane): Napolje! ČEDA (ustaje): Dakle, šta da kažem mladoženji?
Išarao potpis kao uskršnje jaje, ne mogu da mu pročitam. VASA (uzme pismo): Rista! ŽIVKA: Koj' Rista?... VASA: Pa taj, de, Nikaragua. ŽIVKA: Samo mi on još treba na ovu muku. Šta hoće, boga ti?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Rodio se Hristos, koji će da kuša Je l’ nam vera tvrda, p’ onda da spasava. Rodio se Hristos, koj’ se raspet’ daje Ali ne ustupa, nit’ se ponižava.
Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ona će sve s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda? — Ne, ne, žao mi je, al’ ne može biti... Koj vrag, kakav je to pandur? EVICA: To je Jovan. MITAR: Jovan, pak šta se tako naružio?... Jovane! POZORIJE 10.
Idu prosto obučene, sa svakim se razgovaraju, one se jošt prve klanjaju. Čisto se ja stidim. Blago onom koj je od nature na nobles stvoren. Eto mi je rođena kći, pak kakva razlika od mene? SARA: Cela istina.
A znate šta je novo, majstor... gospođa? Našem Žutovu prebili nogu. FEMA: Kakvom Žutovu? JOVAN: Lamuru. FEMA: Šta, koj je taj gurbijan bio što je moga Lamura dirao?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedni zašli, gospodine, te pale celo i seku što ufate, a drugi se nanizali oko sela kao čavke, pa koj navre da bega iz selo, oni ga, ete, fanu (uhvate) i jala glava dol.
Nema u ovome svjetu čovek, koj bi željo zlo svojim djecama, dakle, kad Visoka Porta šile vojsku, ona nema namerenje opustošiti ovu stranu i razoriti
ovu stranu i razoriti naselenje, ali samo i samo da kazni one, koje bez ikakvog uzroka dovedoše ove povrede narodu, koj je toliko vreme živjo spokojno, i one koji sa oružjem u ruke protive se carskom pravitelstvu.
svom srcom, što neće zlupotrebiti carsku milost, moraju nezabavno otpraviti se lično ili posredsveno kod komandanta, koj se najbliže nalazi, i da iskažu svoje žele.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ti si onda dete bila, Ja te nisam ni poznavô, Kad sam snio cvetak neki, Cvetak koj’ sam obožavô. Onaj cvetak — tvoja slika, Onaj miris — duša j’ čista, — Ne srdi se, janje moje, Kad ti kažem: ti si
! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Na tri koraka zaustavi Gospoda... „Šta reče, bre, koj’ si?“ „Gospod Bog.“ „Slušaj, čičo! Nemo’ se šališ. Jerbo ako si i Bog, a ovi te naši uvate, privešće te o’ma na
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I tko grli i cjeluje svoju lepu snašu! Ovako sedeći, misleći o zimi, Sad se, rekoh, vije cv'jeća baši Dimi, Koj' u teploj Greciji šilje dim duvana Muhamedu na nebo s đaurska divana, Ružeći veja imena negda slavnih Grekov, Mračeći
I u kakvu kuću, nesrećnica, dođoh! (Kukavice sinja! Ti se nađe jedna Da te uzme onaj koj' te nije vredan!) Kod moga miraza i tolikog blaga, Uzeh rđu na vrat i velikog vraga.
Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome! Pri sastanku tajno stenjem, Pri rastanku plačem, ginem, venem. Drugi koj' u ljubvi strada, On se dobrom koncu nada; Al' ja ljubim bez Nadežde, Dragu moju drugi sojuz veže.
sam hoće kad nad njime Štedar i pravedan skiptar vlada, I poverenja k sopstvenim silama Oklop na grudi nosi. Koj’ ostavlja Sam sebe, tuđe danas nije Pomoći dostojan. Mnogo može Rod hrabri, zašt’ mu s’ čini da može on.
Il’ išao po moru, il’ ćeš po suvoj ti, Brate, zemlji poći, njoj sa tobom nije Teško; ona je svagda S onim koj’ je ljubi, lepo Il’ ga sunce greje, ili oblaci mu Mutni groze.
O, primi mene, majko nebesnice, Tebljubnog primi sina u naručja, Koj’ s’ oko majke nežno vije, Tanka k’o vinjaga oko stabla.
Tako sve naglo na ovome protiče svetu, Jedna povest i glas raznosi s’ ravno vetru. O ti, koj’ na trošnim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdišuć tužno stojiš, Ustani, kucnô je čas!
” Svi sad povikaše glasno: „Mi za tobom hoćemo, Đorđe! Kad te je višnja snagom ukrepila desnica božja; Tebe koj’ ostavi, onoga Bog će ostavit i svetac!” Tajno se spremiše ljudi, i žene, i deca i starci.
mu se, premda u potaji, smeju, A suprugu slatka mečtanija greju: Ona — da prisvoje plesnive dukate, Ovu mladoženja — koj’ već kupi svate.
Tvoja milost da nas štiti I ukloni neverstva tajne rove, A u zdravlje Miloša, zeta moga, Koj’ misli izdat mene, cara svoga.
„O! Taj je ukor slab k’o snega gruda”, Jug Bogdan smelo caru sad pridoda, „Koj’, kad ga vrući svet istine sklopi, Iz ništa posta, u ništa se stopi.
peče, Već samo svoju podlu korist gleda, K’o krtina kad ispod zemlje rije, Da svaki ne zna kuda trag svoj krije. Koj’ zmiju ljutu u nedrima goji Pa od nje pomoć u nevolji čeka, O, teško njemu, i sene se boji, Jer smrt mu grozi nenadna i
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne čukaj, da te ne čuknem sas nekoj čabrnjak. (Opet lupa.) Ama pa koj si ti? SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači. Otvori.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Jer... — Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me odomi, oženi... Što me ne pušti da idem. U svet da si idem. Tiki, koj što pravi, a on: »Mitke, dom, u kuću da sediš, ženu i decu da gledaš.
Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da. MITKA (Koštani): Ti samo poj! A koj na tebe ruku digne, ja sam ovde! KOŠTANA (počinje pesmu): Hadži Gajka, hadži Gajka Devojku udava...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mjestu postajati“, čovek kom je kuća divan-kabanica, mač i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku... koj' od rane jaoknuti neće, pored sebe uplašiti druga.
i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku... koj' od rane jaoknuti neće, pored sebe uplašiti druga. I nije bilo muke koju takvi ljudi ne bi podneli radije nego ropstvo.
ti s̓ zdravo iz tabora vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeđu te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim Jovanom; ja ću tebi kum venčani biti“.
ti s' zdravo iz tabora vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeću te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj̓ je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim Jovanom; ja ću tebi ručni dever biti“ Za njim ide Toplica Milane: krasan
od pojasa, pak zaredi Arapove sluge: iseče mu četrdeset slugu, a četiri ne kte pogubiti, već i Marko ostavi za pravdu, koj’ će svakom pravo kazivati kako j’ bilo Arapu i Marku.
45 POPIJEVKA OL SVILOJEVIĆA Ali side divojka misecu govoriti, neboga divojka: „Kaži meni, lipi misec koj' dohodiš s istoka, jesi vidil v Carigradu moga mlada Svilojevića, zaručnika moga?
“ Ali nasta sileni car sužnju svomu govoriti: „Koji ono junak bio side brade do pojasa, sužnju moj nevoljni, koj' Turaka pobijaše buzdohanom šestoperom, tere vojsku pobijaše, i nitko mur suprot staše, kaurinu jednu?
„A on junak koj' biše koj' kopijem obaraše vitezove moje, tabor moj progario i brki mu do ramena?“ „Ono junak bijaše Sekula sestričiću,
„A on junak koj' biše koj' kopijem obaraše vitezove moje, tabor moj progario i brki mu do ramena?“ „Ono junak bijaše Sekula sestričiću, junak
odreši dva konja viteza, jednog jaše, a drugoga vodi; kliče Iva kroz lug popevati: „Fala, Turci, dva pašina sina, koj’ mi danas konje pokloniste!
Tako svakom onome junaku koj’ ne sluša svoga starijega! 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA Podiže se Ture od Udbinje, od Udbinje, krvave krajine, mlado Ture
dođe lijep danak Đurđev, te se gora preođene listom, a zemljica travom i cvijetom, opet ovđe da se sastanemo; koj’ ne dođe ovđe na ročište, da onoga složno potražimo, nevjera se može dogoditi“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nijedan hrt ne hvata zeca koji se silom u lov vodi, a ni sluga pravo služi koj se silom drži. Pravednoga sudiju ne osuđuj.
Ta ako od nas zatvoriš nebo, ko da ga odapre? Ako li pak otvoriš tvoje magaze vodene i gradne, koj će ih zadržati? To samo u tvojoj volji stoji.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Tugo-o-o! — viknu Jevda preplašeno. — A zašto ga turiše? Neje činovnik, ta da se karaju? — A koj znaje! Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!... I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine. Lele-e!
Pi, kakvo zborenje! Idi si dom! Nesrećo bećarska!... Dom da si ideš! — povikaše i skočiše sve na nju. — Koj te je zvaja?!... ’Aj’ si dom!... — Koj da si ide dom?! Ja li?! — planu Doka i skide jednu papuču i steže je.
Nesrećo bećarska!... Dom da si ideš! — povikaše i skočiše sve na nju. — Koj te je zvaja?!... ’Aj’ si dom!... — Koj da si ide dom?! Ja li?! — planu Doka i skide jednu papuču i steže je. — Ruška nek’ si iskoči! Kakva mi je ona tetka!?..
Ovoj kako će da mu bidne, koj će da znaje!... A bog da čuva! Mnogo lošo, boga mi ti kazujem!... Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: —
A bata-Tasko uzdahnu i prihvati: — U staro vreme se znalo, bre brate, koj je stareji, koj mlađi; koj je golemaš, a koj si je na fukara!... Mlađi odavaše čes’ na stareji svoji.
A bata-Tasko uzdahnu i prihvati: — U staro vreme se znalo, bre brate, koj je stareji, koj mlađi; koj je golemaš, a koj si je na fukara!... Mlađi odavaše čes’ na stareji svoji.
A bata-Tasko uzdahnu i prihvati: — U staro vreme se znalo, bre brate, koj je stareji, koj mlađi; koj je golemaš, a koj si je na fukara!... Mlađi odavaše čes’ na stareji svoji.
A bata-Tasko uzdahnu i prihvati: — U staro vreme se znalo, bre brate, koj je stareji, koj mlađi; koj je golemaš, a koj si je na fukara!... Mlađi odavaše čes’ na stareji svoji.
Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć! Po-za domaćina smejaše li koj da ulegne u kuću?! A si domaćin dođe, a izmećarka si turi čiviju na portu — i svršena rabota!
? More će poneseš, pa kako selska nevesta će gi obučeš i odiš u nji. A on, kuče, — i koj ga, bre, nauči da si tako zbori?
A domakica mi zbori: „More, Tače, ćuti si, pa rekni: Ispolaj na Gospoda kad si doživemo i toj! Koj znaje, reče, što mu je pisano, i što će da iskoči iz njeg’!...
razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti kupi kondurice? — Kupi mi ga ludo-mlado, ludo-mlado neženeto, na Petraća — ete, reče — mlàt Mitanča!...