Jakšić, Đura - PROZA
A ima li Srbina da te ne zna? Vekovi protekoše kako po dubini srca našega riješ i svaki koren u njemu, iz kojega bi sjajnija budućnost iznići mogla, svojim oštrim zubima podgrizaše!...
Zatim je ustao i, naslonivši čelo na gvozdene šipke od prozora, dugo je gledao oblačno novembarsko nebo, iz kojega je sitna i hladna kišica na zemlju padala. Na granama drveta što su pred kućom zasađena bila, ne beše nijednoga lista.
Izgledalo je kao da se nekakav neobičan požar dogodio, posle kojega ostade samo gar... Sirota stoka zaludu je tražila po toj suvoj pustari bar jedan stručak zelenoga lista da njime svoju
I, zaista, rak mu je progrizao sve telo od kojega je otpadalo parče po parče truleži, i tako je, grešnik, izdahnuo... bez i najmanje utehe.
Obradović, Dositej - BASNE
Po malo dana pastiri su pekli na polju meso, ot kojega orao ugrabi parče s prilepljenim na njemu ugljenom. Po slučaju taaa vetar duvaše: upali se orlovo gnjizdo, spadnu dole
Što slepo ne čini sujevjerije? Žid, ako će najzgadniji biti, on iz suda iz kojega hristjanin jede i pije neće ništa okusiti. A zašto? Beda ga znala.
„E, kad je tako, a ti ostaj zbogom! S takovim meni prijašeljstvo nije ugodno iz kojega usta i vruće i hladno izlazi.”| Naravoučenije „Muž dvojedušan i dvojezičan neispravljen vo vsjeh puteh svojih”.
” — I tako živili su potom u velikoj ljubovi i miru. Na petnaest godina posle toga umre derviš Osman, kojega monah Patermutije pogrebe, i s suzami oblije grob druga svoga. No spominjući se svoje ognjuštine, ne sme sam tu ostati.
i poslednim za vospominanije ostavi), sam ode na pogrebenije njegovo, gdi učini jedno prekrasno pogrebnoje slovo, kojega je početak: „Njest sud moj jako sudi vaši, niže put moj jako putije vaši.
oficiri, vojinstvo, episkopi, sveštenstvo i svi narodi, sve je to jedno telo, jedna duša i jedno sveto opštestvo kojega je sveštena glava car.
Sinje more valja preplivljati i visoke prelaziti planine za uteći od ovog zla i napasti, od kojega niko nas nije kadar sačuvati nego razumno trudoljubije i umereno življenje.
čemerno i skotsko složenije mora biti u takovom čoveku, ili bolje da rečem nečoveku, koji na svet razuma mrzi, bez kojega je ista slovesna duša slepa i u vsegdašnjoj tami i mraku živi!
i dela, i neka uvedu između sebe poredak, zakone i sud, ili barem neka ne lažu, nego neka se i slovom Hrista odreku, kojega prosvetu, nauku i pravdu niti slušaju niti poznaju.
kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga Nikolaja kojega on slavljaše, u rečenom selu, decu učeći, slušao; i budući da je kratak, a vesma, i u samoj prostoti kuriozan, hoću ga
upaze kaluđerske kape i mantorose i kukuljice, ni sami ne znadu šta sebi o njima voo|bražavaju, a navlastito kad upaze kojega da je suv kao ugarak, neočešljan i izdrpat, i kad čuju da ne samo meso nego ni ribu ne jede, onda već misle da iz njega
Srce kojega je ljubov osnovana na ljubovi k bogu i k dobrodjetelji raduje se i veseli videći da se među ljudma svako dobro, vrednost,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksa je plakao od radosti... On je po hiljadu puta blagosiljao sina rad kojega je toliko propatio. — A gde je Deva? — upita Stanko Nogića. — Bog bi ga znao! — reče Nogić.
Dučić, Jovan - PESME
SREĆA Širokim putem koji te večeri iz grada vođaše u polje, išla je šarena gomila prateći jednog čoveka kojega krvnici treba da obese. Niko nije znao je li osuđenik bio zlikovac ili mučenik.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, ja ti reko’ — veli pop Spira. I nije se prevario iskusni pop Spira, kojega ni najmanje nije zbunilo pozivanje g. Perino na konštrukciju. Voleo je g. Pera kao svaki bogoslovac šljivovicu.
U njoj će već čitatelj naslutiti sukob i zaplet, bez kojega je svaka pripovetka dosadna. Još odmah toga istoga dana, u isto doba kad u pop-Spirinoj, saznalo se i u pop-Ćirinoj
I dok je on nju smatrao kao nedostižni ideal, kojega je samo izdaleka smeo posmatrati i mislio da je i samim tim već srećan i presrećan, — dotle se, kao što se već uveliko
Tek na nekom vidiš vranu ili parče repa od dečjeg zmaja, koji je bog te pita s koje strane pao i zalleo se u granje sa kojega je lišće davno otpalo, a rep ost’o tu da krasi golo drvo, i stajaće tu sve do druge godine, do leta, kad drvo ozeleni
A dok je bio pop Spira na putu, gđa Sida je po nekoliko puta dnevno pročitala San matere božje od kojega je nekih deset-petnaest egzemplara imala pozašivenih u lajbovima od haljina i po šifonerima meću vešom, i za ikonom, i
i dovoljnimъ iskustvomъ pravilno ispitanъ« proučavan je i prelistavan jednako, i tako je današnji sjajan i obilan ručak, kojega su svi gosti i pulgeri pa i beamteri do neba hvalili, bio rezultat udružene teorije i prakse — teorije jeromonaha
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ja sam se polakomila, no sad vidim da sam pogrešila što sam moju mater poslušala, a nisam za onoga pošla kojega je moje srce izabralo. JANjA: Za ono Jovan, što sedi ceo dan u kafana i igra šervinclu?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sada su se tome zanatu opet počeli vraćati. Ostalo im je kao stalan prihod ribarstvo, od kojega pored primorja živi i znatni deo južne Boke.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Sutra kad se sretnemo, videćete kako ćete već drugače gledati na život. ALjOŠA (uvijajući svoj stari kaput, iz kojega je preneo papire umotane u novine): Samo, znate, ja sam pisal... (Odlazi.
(Spasoju.) Gospodin je beskrajan. Reći ću vam ja: čovek o kome svi znamo da je umro, da je pokojnik, čovek kojega smo sahranili, živ je. SPASOJE (posrne i drekne): Ko to, ako boga znate?
PAVLE: Ne samo moja već i moje porodice. Zar se žena, supruga, neće obradovati povratku muža za kojega je mislila da je mrtav? RINA (buni se i krije iza Milana). PAVLE (Spasoju): Ili vi, na primer, kao najbliži rođak?
SPASOJE (zatetura se od iznenađenja): Kako... zar ono delo??! PAVLE: Da, ono delo na osnovu kojega je on dobio katedru na univerzitetu, na osnovu koga je on proglašen naučnikom, na osnovu koga je on postao direktor te
Više nego to, onom policijskom agentu kojega ste mi uputili kazao sam u deset i trideset da bude ovde, jer sam u to doba pozvao Marića!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Milosavljević piše da u Homolju „do šesnaeste godine deci nije mesto za sofrom, već jedu odvojeno, pod nadzorom kojega starijeg deteta“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
grčke zečeve, smrt, sve — a zatim, duž puta, vence onima što su najdalje stigli, i krhotine skupocenog lima i laka iz kojega već điklja večno šiblje, maquis... Kornjača sada putuje brzinom od sto dvadeset kilometara na sat.
napukao, a gde započinje novi komad, devičanski nevin i taman, posut malim belim tačkicama zalivenog šljunka, onaj preko kojega rolšue samo predu... Najlepše je voziti rolšue kroz plitke lokve vode po kojoj se razlila nafta.
Matavulj, Simo - USKOK
Čuo si sinoć pominjati ime Primorca arhimandrita Vučetića, kojega su Bokelji s još trojicom slali da umoli cara da se Boka sjedini sa Crnom Gorom?
Savova kuća bješe poveća, otprilike koliko kneževa, ali je pod bio lijepo popločan. Na sredini bješe ognjište, oko kojega zatekoše ženske i djecu. Desno bješe pregrađena odaja, i vrata na njoj bjehu otvorena.
u trećem plemenu, zovnu čovjek njekoga glavara i viknu mu: „Ja sam, veli, taj i taj, i ja sam ubio u planini onoga zbog kojega eto hoće da se pokolju dva barjaka! I evo ja sam sebi sudim, da se prekine o mojoj krvi!
Janko zateče pred vladičinom ćelijom: arhimandrita Josifa, đakona, đake, vojnike i onoga visokog čovjeka kojega vidje s prozora. Bješe taj već sredovječan, ali se vidjelo da je žilav i živolazan.
Znao je da se brastvenici u potaji spremaju da iznenade i obraduju kneza Draga glavom kojega Mušovića iz Nikšića, jer jedan od njih ubi Miluna.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Mi moramo, draga moja, da osnujemo ,,Odbor rodoljupkinja“ kojega će cjelj biti: rasprostirati narodnost. Ja sam već tri dana na štatutima radila, i biću ovi dana gotova.
Nećače, nećače, vratite se u njedra vaše domovine, duhom vas narodnosti preklinjem, vratite se rodu vašemu, kojega ste bili potpora i otrada!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
velikoj, jedinoj duši blaženago Josifa vtorago, koji je u svoje vreme premnoge oduševljavao i umove vosperjavao, bez kojega mnoge stvari ne bi kome ni na um pale«.
On je knjige izdavao ili svojom uštedom ili blagodareći rodoljubivoj pomoći kojega od imućnih srpskih trgovaca, ali odziv je ipak bio tako slab da za izvesna dela svoja nije mogao da istera ni trošak
* KARAKTER. — Retko je naći pisca kod kojega postoji takav sklad između ličnih osobina i ideja. Između pisca i dela postoji puna saglasnost.
MILOVAN VIDAKOVIĆ ŽIVOT. — Milovan Vidaković je prvi pisac u novoj srpskoj književnosti kojega je Srbija dala. Rođen je u Nemenikućama, u sadašnjem beogradskom okrugu, 1780. godine.
« Štaviše, on ismejava pravac kojega se u početku držao. Njegov uzor u pisanju romana nije više Milovan Vidaković, no Lesaž, Stern i Viland. 1838.
pisanju ovog antiromantičnog satiričnog romana dosta se služio nemačkim satiričarem Vilhelmom Rabenerom (1714—1771), na kojega se inače i docnije dosta ugledao, kao što je uopšte rado čitao nemačke satiričare sa kraja XVIII veka.
U Srbima je gledao jedan od etnički najčistijih i najsvesnijih slovenskih naroda, kod kojega su najbolje sačuvane stare slovenske osobine.
On je u tom jeziku video pravi srpski jezik, osetio dobrog poznavaoca narodnog jezika, narodnog čoveka kojega knjige nisu zbunile. U početku 1814. piše on jednom prijatelju: »Ovde je neki Vuk koji prekrasno piše srpski.
je sve to smatrao samo kao građu kojom će se docnije služiti umetnički pesnik srpski: »Pak će se onda koji naći kojega je Bog darom pesnotvorstva obdario i dao mu slučaj da može na latinskom, ili na njemeckom jeziku pravila toga razumeti;
vreme kada su se filolozi sa oduševljenjem bacali na komparativno izučavanje indoevropskih jezika, tražio je čoveka kod kojega će se moći obavestiti o pravoj prirodi srpskoga jezika.
jedan današnji kritičar postavlja pitanje koje je u isti mah i odgovor: »Da nije Branku baš škodio narodni pravac kojega se docnije uz Vuka latio?... Da nije bilo Vuka, ko zna kakvo bi bilo pevanje Brankovo? Da ne i bolje?« (Pavle Popović).
»Najveći uzor nam je sam naš narod«, veli on. On, kojega su nazvali »etnografski pripovedač ravnog Srema«, u stvari je bio apologičar »starog dobrog doba«, verovao u velike
Milićević, Vuk - Bespuće
nepomičan, s velikim rukama koje držaše nespretno na koljenima, s jednim golemim zavežljajem iznad svoje glave, ispod kojega izgledaše još sitniji, jadniji, kržljaviji, sa svojim preplašenim očima, bojeći se vječno nečega.
šume ,sa drvećem koje pokazuje svoje debele snažne, čvornovate žile, isprepletane, grčevito obavijene oko kamenja pored kojega se zabadaju u zemlju.
kao spržena polja za jednom kišom, da izlijeće pred kuću i da dugo pogleda u nebo, glatko, plavo i bez oblaka, sa kojega se prosipa oganj.
Otkuda je došlo? Šta hoće taj čovjek koji mrzi sebe i druge, koji se podsmijeva svemu i sebi, koji živi od zla iz kojega je iznikao?“ I on ga zagledavaše, posmatraše i nalažaše na njemu svoje crte. „Ne, ne, nijesam to ja!
ostavi Jeku, javi se u njemu nešto životinjsko i surovo, kao da riknu nešto, da uguši, ubije ma čim to osjećanje protiv kojega se buni. — Ne volim ja nju, - reče naglo Gavre Đaković, rapavim i ružnim glasom, — to se tebi samo čini.
imao razloga da hita; njegove su dnevnice, i ako se nije više radilo, rasle, a Jandrić dovezao iz Dalmacije novo vino, kojega se Panek nije mogao dovoljno nahvaliti ni napiti.
Sremac, Stevan - PROZA
tako uzanom i dugačkom da se držaljica u njemu skoro izgubila, stajala je kao špada u kaniji vojnosudskog auditora Save, kojega je gospoja Kaja samo iz viđenja poznavala. A g.
Radičević, Branko - PESME
je moli dete, Da ga glene milostivo, Da mu svoje ruke svete Na srdašce metne živo, Od neznana spase jada, Sa kojega tako strada. XX Amin! Već se pomolila, A srce joj odlakšalo, Ma se seća čeda mila: Da li joj je već zaspalo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pobeđena diže glavu, zinu put Stojana otkud dolažaše njegov glas, te kao da htede da i poslednji akord njegova glasa, kojega nestajaše, upije u sebe. — Voda došla, a ti? — trže je muževljev glas.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika, kojega, u celom narodu, od deset hiljada jedva jedan, kako valja, razume i koji je tuđ materi mojej i sestram?
Zato, dakle, ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečeske, | za braću Srblje, kojega su god oni zakona i vere. Ja sam iskustvom poznao želju, ljubov, userdije i revnost gospodara Novosađana i Osečana, i u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovo se u malo dana razglasi po svemu svijetu, te se prosaca skupi hiljade na konjima da ne znaš koji je od kojega bolji. I sam carev sin dođe na trkiju.
Kad to vidi carska kćer, onda zamoli svog oca, da onoga roba, kojeg je prije tri godine dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo.
U toj i toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja za jaslama da ne znaš koji je od kojega lepši. A ima jedan u budžaku konj, kao da je gubav, tako se čini, ali on je najbolji; on je brat moga konja, njega ko
i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega hoće. A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne sačuva kobilu i ždrebeta, on je izgubio glavu.
Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako
se sve selo pred crkvom da nagnaju popa da se moli bogu za kišu, i ako ga ne umoli, da će drugoga dobavit' popa, kojega će bog poslušat'.
A ŠTA TI JE Jedan čoek kojega je boljeo zub srete drugoga čoeka đe jauče iza glasa, pa ga upita šta mu je. A kad mu ovaj odgovori da ga je ujela
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
To je, znači, ta ljubav o kojoj pišu u nastavcima? GLAVA XIII Iz čistog sujeverja, zbog kojega čak i hoteli mnogo otmeniji od ove knjige nemaju apartman broj 13, pisac preskače ovu glavu da ga ne bi terao baksuz i
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osamsto... (Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao bio) — Zima je velika bila.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PRVI ČIN Prostrani hol, iz kojega stepenice vode na gornji sprat. Težak kožni nameštaj. Upadljiva je velika, u zlatnom ramu, slika pokojnog Mate
„A dotle, dok se ne otvori testament, celokupna moja imovina ima se predati na staranje i čuvanje tom I tom advokatu, kojega sam i testamentom označio za staraoca i izvršioca moje poslednje volje.” SVI (negoduju).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandant se obrati meni: — Uzmite jednoga ordonansa, obazrivo priđite onoj bateriji i pitajte iz kojega je puka. Kretoh sa podnarednikom Grujom. Siđosmo u jarugu. Onda pođosmo uz kosu ka onoj bateriji.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: A što te crkvene reči? SRETA: To je samo naslov. Slušaj! (Čita.) „Advokat ovdašnji, Ivković, kojega izvesne propalice i beskućnici kandiduju i za narodnog poslanika, preoteo mi je venčanu ženu i javno se s njom sastaje..
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Njemu dakle još sada ćir Đorđe dopusti da završi čim god ovo veselje. Još su jednako umirivali ćir-Đorđa, kojega je ona Borkova pesma onako potresla.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
presvetli lik Vladičin i prečiste Bogomatere, što ih veliki i sveti muž darova mladom mladencu Uglješi Despotoviću, kojega neoskvrnjeno mlađahnog prestaviše u večne obitelji, a telo se predade grobu, koji stvoriše praoci zbog grehova.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
“ I valjda zbog toga spoljnjeg, neblagodarnog | sveta, od koga su se oni toliko odvajali, bežali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer je, usled zavisti, taj svet uvek gotov da se podsmene, siti i zazloraduje, — znalo se:
onaj miris njegovih prstiju, suvih, nežnih i pri krajevima malo smežuranih, miris njegova odela i naročito rukava, iz kojega se ta njegova ruka pomaljala i nju grlila i k sebi privlačila. — Pa kako si mi, Sofkine? Jesi bila dobra?
I onda na tim udajama drugih one, neke od razdraganosti što im se nade ispunile, pošle za onoga kojega su volele i želele, sada se kao kaju, što su onda bile tako lude, stidljive i uzdržljive; neke valjda od bola i tuge što
I sve, cela kuća, bila je njena. Pa ne samo to nego čak i plodovi od drveća, kojega istina tamo, iza kuće, usled naslaganih „kamara“ drva i kamenja, nije bilo mnogo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ne tako, serdare!“ umiješa se Ozrinić. „Da li nije časnije po nj, što je odmah primio crnogorsko krštenje, bez kojega se ni rođeni Crnogorac ne ubraja među ljude? Ako preboli, biće naš, naš kao da mu je od Kosova temelj ovdje.
Ha!“ reče baba, pokazujući na mrtve, „ti će momci da čuvaju bez izmjene stražu za Zaslapu. Jadni! Izgubiste li još kojega?“ „Ne, Bogu fala!“ odgovori Blagojević. „A ko su? Bjehu li mladi, jadnici?“ „Mladi, baba, bogme...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Klanja. — Šta ti čini mati? — Krsti se. — Šta činiš ti? — Ja stojim među njima, pa se kamenim. (Kazalo dijete kojega je otac bio turskoga zakona, a mati hrišćanskoga). — Što čine djeca? — Što vide od oca.
Ne vjeruj, kume, pasjim ustima. — Kazala kuma kumu, kojega je nudila da jede, a on se izgovarao da ne može jer je sit. Neka kadgođ i ženski dan dođe!
Za njegovu palicu ko bi prihvatio rukom, taj je ulovljen, već da odsiječeš ruku“. VJEDOGONjA Vjedogonja je čovjek iz kojega u snu iziđe duh (otprilike kao iz vještice).
(Drugi veseljak odmah ovoga upita): — Iz kojega si sela ti? — Ja iz donjega, a ti iz najdonjega (svi u smijeh), a što me pitaš?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega hoće. A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne sačuva kobile i ždrebeta, on je izgubio glavu.
” Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako
” Baba mu odgovori: „Sinko, što je pogođeno ono valja da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoćeš.” A on reče babi: „Ta šta ću birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi.
Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom. Tek što kojega taknu, mrtvi oživlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita: „Koji ste i što ste vi?
kao snijeg bijelo, govoreći mu: „Hajde u ono najviše brdo što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna džara sa
Ovo se u malo dana razglasi po svemu svijetu, te se prosaca skupi hiljade na konjma da ne znaš koji je od kojega bolji. I sam carev sin dođe na trkiju.
Opet on kad viđe da će ga stići, baci ogledalo. Đevojka kad nabasa na ogledalo kojega još nigda nije viđela, digne ga pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je ono ona nego misleći da je nekaka druga
U toga cara bio je jedan sluga kojega su zvali Ćela, jer je bio ćelav. Taj sluga ništa drugo nije radio, nego samo po bašči što je trebalo, ali mu je bašča
s ovoga svijeta smicaše da se nikada nije niko mogao dosjetiti, i nemaše drugo nikoga nego jednoga | jediktoga sina kojega mišljaše nakom sebe za cara ostaviti.
te vuci napanu na njega i na vjerenicu mu da ih rastrgnu; ali kako koji nasrtaše tako ga on štapom dočekivaše, i kako kojega udari, vuk se preokrene u mravinjak. Najpotlje putujući stignu zdravo i veselo doma i vjenčaju se. 8.
Kad to vidi carska kćer, onda zamoli svog oca, da onog roba, kojeg je prije tri godina dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo.
ZET U PUNICAMA. Vjeri se jedan vrlo mršavi i u licu blijedi mladić, a pri tom i vrlo fališa. Imao je jednoga slugu kojega je naučio, da kadgođ bi se on što pred kim falio o čemu, da on vazda pomaže mu polagivati, i reče više nego što je on
Sveti Sava - SABRANA DELA
Telom iz krvi tvoje svete Bog, Oče, Slovo ovaploti se iznad tvari, Devo Marijo, kojega moli da tela moga strasti ugasi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A kako ćemo jedan s drugim prebivati, ako jedan drugoga ne poznamo? Lašnje je živiti s jednim narodom kojega jezik ne znamo, (premda i to nije malena muka), nego provoditi sve svoje življenje s ljudma koji[h] svojstva, narave i
nisu ni za što drugo tu nego da nakićene i ukrašene cvećem uveseljavaju i naslaždavaju oči njegove; a razuman i pametan, kojega um dalje prolazi i ne zaustavlja se pri svakom predmetku koji mu u oči pada, o, koliko drugojačije gleda te prsi!
ˋ Evo, moj Malenica, i proči koji me slušate, dobrodeteljno i bogougodno bogatstva upotre|bljenije; evo kojega ja bogata — srećna vmenjavam i naričem.
prvi[h] kaluđera, mnogi, učeni budući i dobroga žitija, izbirati su bili na arhijerejstva, kako Vasilije Veliki, kojega je brat bio episkop oženjen; kako Grigorije Bogoslov Nazijanzin, kojega otac, episkop budući i oženjen, izrodio je mnoge
su bili na arhijerejstva, kako Vasilije Veliki, kojega je brat bio episkop oženjen; kako Grigorije Bogoslov Nazijanzin, kojega otac, episkop budući i oženjen, izrodio je mnoge sinove i kćeri.
imajući zdrav razum, ako hoće, može pravo suditi; ako li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i rasuždenija, kojega mu je bog dao, ugašavajući i najveći božji dar pod noge gažeći.
” Ovi nije znao kojim se je putem vratio. Brže-bolje pošlju joj sina, kojega, kad upazi u mirski[h] haljina i vidi da se nije bio jošt pocrnio, utoli se. Moj brat Ilija nije taki žestok bio.
Ovi me sovetuje da čitam Baronija, kojega, čitajući, usladim se u istorije. Moj iguman sam nije nimalo priviknut bio k čitanju, ali je vesma milovao slušati od
višepomenuti Vasilije, kad bi se god sa mnom razgovarao, pohvaljivao bi mi nauku i žalio bi što ne zna latinski jezik, kojega je počeo bio malo učiti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora, pak bi i[h] sve preda mnom govorio i tolmačio bi
sireč kako sam iz Hopova izišao i kud sam prošao, za pristojno i potrebno nahodim priložiti ovde jedan razgovor kojega sam svrh dosad izdate materije s jednim učenim prijateljem imao, kojemu, kako bi[h] što složio i načisto prepisao, pre
kaluđera s[a] sandučići i s kostima u njima prositi; među kojima začudim se kad ugledam nekoga drevnega Isaiju Dečanca kojega sam jošte u detinjstvu mojemu u Čakovu, gdi na svetoga kralja Dečanskoga prosaše, poznao i koji, da ne bi mojega tetka
Njegova blagodejanija, ljubovi i nauke spodobio se! U ovom vidim i poznajem takovo lepo plana raspoloženije, kojega ne samo ja sam s detinjskom mojom pameću, nego i otac moj i ded da su mi s[a] svojim sovetom pomogli, ne bi[h] mogao
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Tetka je drage volje pristao da mu Bakonja ukroćuje zazorljivog mladog „bilca“, kojega bješe kupio od njekog dužnika fra-Brnina... Tako je njekad bivalo, a sad?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto... (sad ne znam kojega leta, Al' Bunaparta je onda na Rusa pošao bio) Zima je velika bila.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
ste ljudsko ime unizili i zvanije pred Bogom čovjeka jednačeć ga sa beslovesnošću, nebu grabeć iskru božestvenu, s kojega je skočila ognjišta, u skotsko je seleći mrtvilo. Budalama kad bi vjerovali, poete su pokoljenje ludo.
Bezumnoga ovog jazičestva nečisti će prestol predstavljati na glibljivom jednome brežuljku, kojega će gadi i životna neprestano po vrhu puzati, da se biljem pitaju raznijem.
kolesnice u vesele nebesne ravnine da svetkuju u slatkoj ljubavi padenije neba protivnika i rođenje novog legiona, kojega je na vječno blaženstvo svemogući iz bezdne izveo da namiri pogubljenu vojsku.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pre no što bih se za kojega od tih tvoraca nauke opredelio, zapitao bih se da li bi se njegova učenja mogla saopštiti na lako shvatljiv način.
Drveni đon podnožice njegove desne noge, sa kojega je bila skinuta podvezica, ležao je pored njega u travi. „E baš je pravi sibarićanin!
“ Obojica klimnuše značajno glavom. Klejtomahos nastavi: „Naš kolega Aristarhos, kojega ja visoko cenim i volim kao svoga rođenog brata, morao je pri svojim ispitivanjima uzeti u ruke i dokumente istorije,
Iz te slike jasno se videlo da se Sunce kreće, relativno prema Zemlji, po krugu S, S1, Ѕ2 kojega centar leži u Zemlji T, a Venera po jednom drugom manjem krugu oko toga pokretnog Sunca.
prvog od gornja dva kruga, kojeg su Aleksandrijci nazvali koncentar, kreće se ravnomernom brzinom centar drugog kruga kojega je Apolonios nazvao epicikl, a po periferiji tog epicikla kreće se sama planeta ravnomernom, no od brzine kretanja
“ „Pa zato razmišljah bez prekida kako bih svojim vlastitim sredstvima uspeo da stvorim kakav kraljevski poklon kojega se ne moram postideti.
Sa tim osećanjem samopouzdanja pođe on sa razvalina prema nastanjenom delu varoši iz kojega su strčale u vis bezbrojne hrišćanske crkve.
“ „Da bi to mogao tačno da odredim, izpraznih svoju gvozdenu cev i uključih u nju na onom mestu do kojega se, po mom mišljenju voda u cevi bila popela, jednu staklenu cev i ponovih opit po četvrti put.
Imajući ovu činjenicu u vidu, otpočeću svoju priču sa 25 decembrom 1665. godine julijanskog kalendara, kojega dana je naš junak baš bio navršio svoju dvadesetitreću godinu.
Da li bih mogao da se zakačim za kojega od njih? Pročitah pažljivo taj spisak. U njemu mi zape oko za ime „Žaken“. Žaken!
Ti prethodnici prikupljaju građevinski materijal iz kojega veliki pronalazač sazida svoju monumentalnu građevinu. Oni liferanti građevinskog materijala gledaju popreko na tog
hemičara na francuski jezik, nacrtala mu sve slike potrebne za njegova dela, stoji u naučnoj prepisci sa Franklinom, kojega je portretisala, sa Sosirom, a i drugim naučnicima. Sve joj to čini veliko zadovoljstvo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
LIII Pogledam se u ogledalo i ostanem iznenađen: mjesto šesnaestogodišnjaka kojega sam očekivao, u mene zuri jedan već star čovjek s upalim očima i malko otromboljenom donjom usnom, sasvim sijed po
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, i ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega xoće. A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne sačuva kobile i ždrebeta, on je izgubio glavu.
Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako
Baba mu odgovori: — Sinko, što je pogođeno, ono valja da bude. Eto, od dvanaest konja biraj kojega hoćeš. A on reče babi: — Ta šta ćy birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi.
Kada to vidi carska kćer, onda zamoli svog oca da onog roba, kojeg je prije tri godine dao zatvoriti i kojega ona kroz duvar opaža kako diše i duvarove kreće, izvede, i da ogleda njegovo junaštvo.
Opet on, kad viđe da će ga stići, baci ogledalo. Đevojka, kad nabasa na ogledalo, kojega još nigda nije viđela, digne ga, pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je ono ona nego misleći da je nekaka druga
MEDVJED I LISICA Neka lisica pođe iz svog brloga da štogod ulovi za svoj trbuh. Putem susretne medvjeda, kojega upita: — Dokle ćeš ti to, striče? — Idem u ono selo, što se eno tamo vidi, jer su me pozvali da im kolo vodim.
Jednoga mu dana neko donese pitu na pešćeš, a to opazi jedan njegov komšija, pa će kadiji kojega srete: — Efendija, pronese se pita. — Pa šta je meni stalo? — Ama, eno se u tvoja vrata unese!
A ona njemu: — Devet mi manka, a desetoga ćeram. A ti, uhvati li kojega skakavca? — upita baba. — Uhvatio bih ja dosad i stotinu, nego su odveć lukavi i plašljivi, pa svi preda mnom bježe.
ZET U PUNICAMA Vjeri se jedan vrlo mršavi i u licu blijedi mladić, a pri tom i vrlo fališa. Imao je jednoga slugu kojega je naučio da, kad gođ bi se on što pred kim falio o čemu, da on vazda pomaže mu polagivati i reče više nego što je on
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
što gleda u mjesečevu svjetlost, golemo je, plavo i na krajevima krvavo; nad njim izbočio se donji dio čela, preko kojega su nabrekle i isprekrštale se modre žile.
Ide pored reda kuća raznih boja i oblika: rešetke, džamije sa česmama, osamljeni platan ispod kojega u hladu odmara se sa dugim kamišem u ustima neki stari Turčin, sakrivene bašte iz kojih dopire jaki miris, zaklonjene
Jedi—Kula! Grad od sedam kula. Pusto, visokim korovom zaraslo dvorište, oko kojega se dižu stare sure zidine, niz koje zevaju posrnule kule, u kojemu su rastureni komadi ostataka kolona, stare ploče sa
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
su ga pratile pokorne tevabije, te je ogrnut u zlatom izvezen kratak binjiš, bilo leto, bilo zima — vaistinu ličio na kojega znamenitijega rimskoga senatora... Za Srbe je imao samo prezrenje. Nečuveno i neviđeno, grubo i pogano.
niže njega Durut i najodabraniji Kolašinci. S leve opet agina zvanica i prijatelj, čuvena zlica Selman Čibuković, ded kojega je prebegao ispred Karađorđa takođe iz negdašnjega Karanovca.
ne bi milo, ali na veliko Hamzino navaljivanje uze gusle i kliknu kao vila, ozbiljno ređajući Ženidbu Paše od Tirana, kojega je majka usavetovala da za stara svata pozove Kraljevića Marka, koji je posle svojim čudnim megdanom na Kunar-Planini
grejati i sve drugo: jedan Srbin na svetu manje — to je obična stvar, dori i za onoga austrijskoga generala u gradu, za kojega pričaju da je Srbin i popović povrh toga. Dakle, ništa neobično...
koji ima u kući više od dvadeset pušaka, koji je njegovom pomoću tako dobro prošao za trogodišnje naše vladavine i od kojega vazda strepi i drenica i Podgor.
Pred sam polazak uzeo je još jednu ženu: našao se junak Arnautin i poklonio devojku jednom takom čoveku kojega vuče srce na istok, za svojom verom, kako se odmah objašnjavalo... Preležanin ga bejaše primio sasvim svojski.
— A zar nećemo svratiti kod prote? – progovori mi najzad ćutljivi pratilac. — Eno njegove kuće! — Kojega prote, pobogu? — Kod prote Dejana Popovića. — Šta?.. — uzviknuh iznenađeno.
od šale ubojica i veliki vitez, uvek na hatu i s puškom preko krila, nije donosio Turčina koliko svojega momka, kojega je uvek najmljivao između Arnauta. Kratak, plećat, riđ, zelenih zlih očiju bio je oličenje prkosnika, dahije i ubojice.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ukrutio za drugi kraj, pa vučem i vičem: »moj je,« te se umalo ne pobismo, a proštac niti je moj ni njegov, već ko zna kojega je jadnika. Ala će da zakuka kad dođe pa ugleda kako mu se od ograde ni trag ne poznaje; sve raznela vojska.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda, I ne želi tebi nikakova vreda. Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga, Od kojega tebi ide pomoć mnoga. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!
Mladež Srpska veličanstven spomenik podigne, koji bi i docnijem naraštaju jasno zborio: Ovde leži mladi Srpski Pjesnik kojega je Mladež umela ceniti!” (Javor 1892, 561). Svetozar Miletić je već ranije, 13.
se nalazila u odeljku gde su bile Zmaju najmilije knjige i gde se, među ostalim, nalazio i primerak Bodenšteta iz kojega je Zmaj prevodio pesme Mirze Shafija.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu dima puščanog; Tako mi boga, gospodaru, smem!
Žlje, gospodaru, žlje! Pre neđe soko ti slomi desno krilo, a poslije ti lipsa najvaljastiji hat — za kojega još pokojni Ivan-beg kaževaše da je od pasme Kastrijotovih ždrebicah... Odmah sam rekâ neće dobra bit!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
za alkoholno vrenje, komina“ kontati ― računati, misliti krsno ime, krsna slava ― „praznik u spomen onoga svetitelja kojega pojedine porodice u Srba slave kao svoga zaštitnika“ kršnjak ― „onaj koji slavi krsno ime, svečar; krsno ime; krsni
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Rusija, koja je od vremena Petra Velikog bila otvorena prema zapadnoevropskoj kulturi, postala je posrednik preko kojega je ta kultura prodirala u sredinu srpskog građanskog društva, nastalog tokom 18. veka u habsburškim zemljama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(kojega je bilo u svakom vinogradu), tako da se njegovo seme rasulo na sve strane ŽSS, 139 id). Za seme od s. dobijeno na taj na
u Budžaku, obrnika se upotrebljava u ljubavnom vračanju: kroz krug od njenih semenki nanizanih na konac devojka gleda momka kojega voli, da ga »obrne« i da on nju zavoli (GEM, 37, 1974, 225). Metla, poljska (xeranthemum annuum).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i zovnu nadstojnika Vasu. Nadstojnik dođe iz dućana s običnim svojim licem, s kojega, rekao bi, ovoga časa nestade veseloga detinjega, podušenoga smijeha, a ostao mu je trag oko uglova usana.
I da zabašuri unutarnje uzbuđenje, stade da gleda stog rosnog grožđa oko kojega letijahu šarene leptirice, jedva dotičući ga se.
Često se sijelo zametalo pred Jurinom kućom i divlje veselje buktilo bi u društvu. Pa, ako bi pogdjekad iz usta kojega starijeg čovjeka pala riječ o nerodici i drugim nevoljama, mlađarija bi bezbrižno prekinula takove razgovore: „Briga
Devojka se diže, ubriše suze i popođe po ispranim pločama sve do na kraj groblja, iznad kojega se nadvio go rat do u samo more. Na osamljenoj hridi sjedio je i danas Ivo i gledao u valove mlake južine.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pamtim ga i sada lepo, Iako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto... (Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao bio) Zimo je velika bila.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je palata Mađarske akademije nauka. Ja je gledam kao dragog poznanika. Eno, ono je prozor kod kojega sam danima sedeo i, gledajući na plavi Dunav i ponosni Budim, pisao moje prvo naučno delo.
Pročitavši broj onoga najužega paralelnoga kruga do kojega se ta senka povukla, on je Pročitao veličinu naše Zemlje. Ova mala priča, slobodno komponovana iz autentičnih podataka
srpskoga naroda, a sada već sam njena ličnost, čovek od preko šezdeset godina, odeven u dugački crni redengot, preko kojega se spustila skoro isto toliko dugačka bela brada, dočekao me je kao svoga davnašnjega poznanika.
Zvezdano nebo je sat sa kojega se čitaju ti časovi, a proletnja ravnodnevica je njegova kazaljka. U praktičnom životu valja upotrebiti drugo jedno
rano u penziju i živeo do svoje smrti u Beču gde je napisao i publikovao više dela, među, njima svoj Weltorganіѕmuѕ od kojega je prvo izdanje izašlo 1843, a drugo, znatno prošireno, pet godina docnije.
dolazimo, predaje klarisimus Kremonini, koji prima od Republike dve hiljade forinata za svoja predavanja, a ovaj ovde, kojega tako željno iščekujete, radio je u Pizi za šezdeset skuda. Po ceni se valjda poznaje i vrednost robe.
Slušajmo šta govori! „Vrlo poštovana gospodo! Na ovaj sto, oko kojega smo se danas iskupili, ja evo polažem rukopis dela našeg uvaženoga člana društvenog Isaka Njutna.
“ Nastavljajući delo velikoga Florentinca Galileja i genijalnog Holanđanina Hristijana Hajgensa, kojega naše društvo ima čast brojati među svoje članove, Njutn je izgradio i dovršio do potpunog sistema tu naučnu disciplinu.
Svi ostali članovi ovog carstva džinova, koliko god da su ogromni, zaostaju daleko iza njega. Pa i onaj mamut od kojega vidite ovde njegov zub, dug preko tri metra, bio je mali kepec.
Užarena Zemljina jezgra bila je kao žeravica, zatrpana pepelom, preko kojega možete koračati bosom nogom. Zato bi se površina naše Zemlje brzo dalje hladila, a pramore koje ju je pokrilo, smrzlo bi
Veliki naučnik Laplas, kojega sam spomenuo među klasičarima nebeske mehanike, bio je ubeđen da smo i mi sami točkići velike mašine koja se zove
Ja posmatram tu Zemljinu loptu čudnim očima, kao orao svoje gnezdo, iz kojega je uzleteo nebu pod oblake. Letim, letim, a moje gnezdo biva sve manje. Čini mi se da bih mogao sa njime poigrati se.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Obučena raskomoćeno, dosta aljkavo; sa jedva povezanom kosom, tek malo ovlaš zakopčanim mintanom iz kojega joj se otimlju prsa, gojna pleća. Ide, ali usled te svoje nabrekle snage ne sme čvrsto da staje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U sedmom razredu je imao sukob s profesorom matematičarem kojega je obožavao, i odjedared je zajecao, usred razreda, tako tužno i očajno da se prof-Ćira skoro na kolena bacio pred njim.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
njivu, pastir s ovcama na livadu poiti — naš mladi Roman, koji je petnajstu godinu već navršio bio, osedlavši konja, kojega njuška dim izdavaše i kopito varnice krešaše, pođe kroz predel Egipet. — »G.
Jedan mladi gospodičić, kojega je otac znoj mlogo ljudi u svoj sanduk iscedio, želeći putešestvijem sebe oblagoobraziti, dođe slučajno u isto selo gdi
Najposle sebe onom pokloni u kojega je farba od kaputa njojzi najpovoljnija. — Proča čuda što aljine prave naći ćete kod našeg Rabenera.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Dalji opis moga života poverio sam jednome svome prijatelju, vrlo talentovanome i otmenome gospodinu, za kojega sam se uverio da nijednu stvar ne kazuje onako kako je ona bila, već je uvek dopunjuje, namešta i zamazuje, ne bi li je
Sećam se, na primer, jednoga slučaja kojega sam ja savremenik i svedok a koji sam zatim prerađen čitao u biografiji. Lirski pesnik N. N.
Znao sam i jednoga uglednoga naučnika našega, kod kojega je bojazan da ostavi pismene tragove posle smrti postala prava manija, tako da se odrekao uopšte pisanja i umro je kao
Na grudima je nosila jedan pokvaren broš, iz kojega je ispao kamen, a u kosi udenutu jednu staklenu perlu. I po toaleti i po izrazu lica, ličila je na ženu kakvoga
I po toaleti i po izrazu lica, ličila je na ženu kakvoga bogatoga zajmodavca, za kojega se šapuće da je na vrlo misteriozan način došao do bogatstva i za kojim se ne šapuće, no se zna da je dva puta odležao
I jedna još čudna okolnost u toj pojavi: ako je suknja odista simvol popustljivosti i mekuštva, zbog kojega su narodi koji su je nosili propali, otkud da nju i danas još zadrže kao nošnju predstavnici sile: vladari, popovi I
Taj iznenadni napad unese donekle zabunu u naše redove i ministar policije, na kojega je pas prvo nasrnuo, napusti pola očupanu gusku, dohvati jednu kamenicu i primi na sebe otvorenu borbu sa psom,
Zatim se ta borba razvila i u borbi sa famuluzom, koji me je, na molbu moga oca, prosto odvukao u školu i kojega sam ja tom prilikom ujeo. On mi reče da je tako isto celu moju porodicu morao vući u školu.
On je tako isto prvi razred gimnazije smatrao kao nasledstvo i kao posed sa kojega ga niko živi nema pravo da krene. Badava su ga profesori ubeđivali da se gimnazijski razred ne može smatrati kao
Drugom jednom prilikom, a to je bilo već u trećem razredu, do kojega sam se ipak nekako dokoturao, saopštio sam ocu da mi je potrebno i privatno učenje iz računice, koja mi je, kako tada
Poznat je onaj beogradski tip, kavgadžija Dragoljub Avramović-Bertold kojega su izvesni režimi trpali čak i u ludnicu a drugi oslobađali.
Kada sam je dobio, ja sam predosećao da je ta diploma zrelosti dokumenat na osnovu kojega mogu u životu činiti svakojake lakomislenosti. Mojoj radosti, razume se, nije bilo kraja.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KMET (ostaje, i svaki čas viri. Čas gleda u Koštaninu kolibu, čas na drum, sa kojega se čuje svirka. Hrabreći se): Idu, idu svatovi! (Uplašeno, gledajući na Koštanina vrata.) Oh, kad će već da je odvedu?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vojni ljudi su nastupali jedan protiv drugoga sa svojim zastavama. A beše neki veoma odličan plemić (Miloš) kojega su zavidljivci bili opali gospodaru kao da će neveru učiniti.
Srpski pisac sa samog kraja XV veka, kojega su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto, samo
Dovoljno da XVI vek unosi u kosovsku epopeju i taj elemenat. Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih
Dovoljno da XVI vek unosi u kosovsku epopeju i taj elemenat. Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih
560 i d., gdje kralj Evandar priča kako je nekad u mladosti ubio kralja Erula, kojega je morao triput ubijati, jer je imao tri duše (tj.
i ne uzima kad izjaloviti kobile, nego uteče u jezero, a kobila ostane suždrebna i oždrijebi (Momčilu) krilata konja, kojega jedni u ovoj pjesmi nazivaju vrancem, jedni doratom, jedni đogatom, a ovdje se pjeva Jabučilo i, kratkosti radi, čilaš
Za zmaja, pak, misli se da je kao ognjevit junak, od kojega u lećenju oganj odskače i svijetli.“ alaj — odeljenje vojske; zastava jednog odeljenja vojske alaj-barjak — vojnička
ono gore na što se povesmo navija (a seoska je preslica samotvora, pa je mesto bašluka gore kao lopatica)] oko kojega se navija povesmo, a dole se dilčik zabode u kolo, i to je sve u varoške preslice.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ostala je rano udovica. Imala je muža kojega je volela i obožavala jer je i telom i dušom bio lepota od čoveka. A i sam epitet, upravo epiteti, svedoče to.
ni da sedi a kamoli da radi u dućanu, jer mu je jednako bila u pameti Zona i njeno ponašanje, i onaj tunjavi Manulać, kojega je toliko gledala Zona.
— Što je pa teb’ ti za njuma? — odbija domaćica. — Ostavi tija reči!... — Što gu ne davate onomu na kojega je, ete, merak?... — Merak! — prekide je Tašana. — ’Ajde, kako zboriš ti pa to?!... Merak!...
više, kao crna noć, sve više omotavahu i pritiskivahu bolnu dušu njegovu, dokle ga iz tih misli ne trže silan smeh, od kojega se tresla sva avlija i visoka trokatnica bogatoga hadži-Zamfira.
i puškaranja bilo je i mrtvih i ranjenih, a među poslednjima i sam stari, nesrećni otac lepe nevaljale „pobegulje“ Zone, za kojega su, opet, postojale dve verzije: jedna, da je poginuo, a druga, da je samo ranjen; po jednima, lako ranjen, a po
To ga je dovelo u sukob i u zavadu s državom i društvom. i on se, napojen tako iz pehara žuči (iz kojega svaki u životu mora makar malo da gucne), posveti teškom ali svetom žurnalističkom pozivu, — postade borac za istinu,