Radičević, Branko - PESME
Sveto mesto, jako što ja gazim, Svaki danak kojeno polazim, Kamo ode boginja ti, kam? (O KRASNA TI PEVANjA SJAJNA VISO) Okrasna ti pevanja sjajna viso, Ka meni amo
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„O potčini meni vojevode, kojeno je slavoljubje sl'jepo i plamena slava brana digla s soglasijem mojim vojevati na svojega svemogućeg tvorca, ne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i zemlju koja ga je dala, i majku koja ga je rodila, prati vatreni narodni blagoslov: Veseli se, pod Cerom Pocerje, kojeno si gn'jezdo sokolovo! Kad Srbinu bude za nevolju, u tebe se po soko izleže, te Srbinu bude u pomoći.
Pogledajte samo završne stihove ove poslednje pesme: „Ne ludujte, Turci Lijevnjani! Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne kazah za
Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile gledajući s
“ Al’ govori stari Vujadine: „Ne ludujte, Turci Lijevnjani! Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne kazah za
Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile gledajući s
Popusti mi moje b’jele ruke, da ja skinem odijelo divno: s mojih pleća zelenu dolamu, pod dolamom toke od tri oke, kojeno su u Mletke kovane, one vr’jede pet stotin’ dukata; pod tokama od zlata košulja, nit’ je tkana, niti je predena, ni u
kovče — kopče kovče i čakšire — dokolenice sa srebrnim ili zlatnim kopčama kogodi — kogod (kogodi je zbog stiha) kojeno, kojino — koje, koji kolajna — ogrlica, odlikovanje (medalja) kolan — pojas kojim se sedlo utvrđuje za konja kolast —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
LOVCI ADOVI Po okruglomu kolu ovoga sveta, kojeno se lasno okreće, vanja nam po tom kolu opipom hoditi. Opasno hodite, ne kako nemudri, nego kakono i premudri, i
i podigni tvoju silu te dođi da nas oslobodiš! Drugi opet: Skoro da bi nas prestigle tvoje kadre milosti gospodine, kojeno od veka su ti!
Da kud se podenu tvoja lepota, pokrasnija od svih ljudskih sinova, kamo li su tvoje bistrougledne, jasne oči, kojeno bezdnu vodenu presušuju!
da se povraćamo dohodeći ovamo, k bunaru doboku, k pristrastiju zemljnomu; iz kogano ističu vode pagubne, želje grešne, kojeno nikad nam naše žeđe neće zagasiti, nego nas poviše razždižu. KRINOVI Smotrite presađene krinove, to belo, lepo cveće..
Ili ti mniš da se je to utajalo od strašnoga božijega oka, kojeno svašto izgleda i motri!« I kad on to začu, taki bahnu pod sobom konja, i odskoči skoro od njega da kogod to ne dočuje i
Kade svašto živo držiš i hraniš, to daj i nam koju god pažit. Ka nečistim, daj nam skote nečiste, kojeno se po blatu valjaju, — zakaži nam da idemo u svinjsko stado.« I eto, već oni pasu.
I malo to što bi ljudma zla, nego jošte i more, kojeno nikad ne prehodi, krome od velikoga talasa, iz svoga predela, te i ono u to dobi razli se u polje, te tolike varoši i
preskićuju motreći gde se odžaci puše, podražujući po sokaci pse i provodeći šalu i maskaru, ostaljajući svoje pravilo kojeno ne može se ni dokonavati, niti ono valja što i čati, ni Bogu je prijetno, nego jedna grehota i dosada ljudska, paguba
Ta, i tome slična, nedoznana, onda smišlja i streli od velike plahe kojeno sve to ti vide sa svojom probom kojino pre nas tamo odlaze.
Te pismo kojeno je prilično k telu, dostaput je nedoznano, i ka mrtvo svidi se bez bistroumlja i razmišljavanja. Mnogo i mnogo ima u
Tako, eto, hristjani, pismo s pameću živo vidi se i zovu se žive knjige, kojeno su nezaboravne i svašto raspoznaju, te dvostruko i mnogostruko li kuju.
NEDOSTIŽNOSTI SAZNANjA Ono jest u svemu tome i iz svega opet napolje, to što no je ponajbolje svrh svega dobra dobro, — kojeno one gornje umove i naše umlje prosvešćuje, a pak skorije od umlja promiče u nezglednu visinu, nedostižnu s našim