Jakšić, Đura - PROZA
Meni sinuše oči u neiskazanoj radosti. Ta ni u najrodnijim godinama nisam videla toliko slatkiša, kolača i pečenja, kao baš te nesrećne noći. „Grlice, jedi!...“ reče mi Aleksa nežnim glasom.
Ona lakomo pruži ruku, uze kolačić, ali ga nije mogla progutati: „Grlice, ja nisam gladna!“ I ona vrati ostatak od kolača natrag... „Tebi je zlo, tetka?“ pitala sam je uplašeno. „Nije mi ništa, dobro moje dete, samo što ne mogu da jedem“.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Silne se pripreme čine. Dan pred polazak mutljaju se žene iz cijeloga sela po popovoj kući. Tu je kamara sirčeva, kolača od pekmeza i tijesta, lepinja i pogača, lonac s kajmakom, živih i prženih pilića, pastrme i toliko „zaire” da bi Vojin
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa nije da piše k’o što se piše, nego i neke stihove veze po pismu što ih je zapamtila sa medenih kolača sa poslednjega vašara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Video je i neke ruke, koje su spuštale korpe, na vrpci, sa visokih spratova, na avliju, uličnim prodavcima, kolača i voća, pa ih, zatim, izvlačile na sprat, nekim, nevidljivim, ukućanima.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Prodavac kolača natisnu niz vašarište, a njegova mala šatra zakači se za nečija kola i otpraši na sasvim drugu stranu. Stražar s visoke
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo je tu i kolača i mesa, pa čak i boca s vinom. Ataman je ukopčao za sekundu, ali mu se, očigledno, gadilo da jede hranu sa grobova.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — na kajišu entrement (antraman, fr.) — međujelo koje se jede između pečenja i kolača ili voća espap — roba Ester, Estira — po starozavetnoj knjizi: žena navilonskog kralja Ahasvera, Jevrejka izvanredne
Matavulj, Simo - USKOK
vina, mješčić bokeljske rakije, u antrešelju pirinča, soli, suhe ribe, kave, limunova, nerandža, suhih smokava, kolača, svite, platna, jer sav novac što knez uze za tovno june, potroši za kuplju, te on sâm ponese više nego svih pet
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da mi ne dâ da se omrsim ili od mesa što pristavljeno krklja u loncima pri ognjištu ili od kolača što, tek izvađeni iz peći i pokriveni čaršavom, omeknuli, tako lep, primamljiv miris šire po sobi, gde su sklonjeni.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Opet je bolja od tebe. Nije trošljiva, nije besna, nego ćuti, pa sedi kod kuće, niti traži svaki dan kolača, kao tvoje gospostvo. SOFIJA: Ćuti, boga ti; ko te čuje, mislio bi, bogzna šta se tu troši! MAKSIM: Nego nije! 9.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Aranđelu ostavila bez kolača?“ Gospodo, ne mogu da je opišem, za nacionaliste, jer nije ličila na caricu Milicu. A ni internacionalistima, jer nije
Donose mi kolača. Svi ti moji zemljaci, Ilančani, mirni su, raspoloženi dobro, i mirišu na kožuh. Ne tuže se, ne jadaju, i nisu nimalo
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
u kome su bile pre, kad su pošle od kuće, uvijene sveće, bosiljak i cveće za groblje, a sada, kada se vraćale, bilo kolača i drugih ponuda. — Eto! — odgovori joj mati i uđe.
Mati opet, jednako obučena u svečano, glave ne diže od spremanja kolača, tucanja šećera, prženja kafe: po kujni ne može se proći a da se ne nagazi na koje zrno šećera ili kafe.
Od preostalih tatlija, kolača i lokuma, što se nije moglo da pojede, dolapi, rafovi i prozori donje sobe pretrpani. A to sve zbog njega, oca.
Zato je Sofka sa tom baba Simkom i pošla. Mati joj je imala samo što više jela, pita i kolača da ispošlje u amam, čime će se one tamo ča- | stiti i gostiti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
II POSLOVICE A) PRAVE POSLOVICE (prozne) O SVETU — Svetu se ne može ugoditi. — Niko ne može celom svetu kolača namesiti. — Svitu nit’ nadrobi, nit’ nasoli. — Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže.
— U ratara crne ruke, a bela pogača. — Nema očevine bez krčevine. — Bez orača i zdrava kopača, ne bi bilo kruha ni kolača. — Nema kruha bez ruku, nema ruku bez kruha. — Nema hleba bez motike. — Ralo i motika svijet hrani.
— Di je mnogo riječi, malo je stvora. — Slatke (lijepe) riječi (smoka) ne (čine) mjese kolača. — Od rečena do stvorena kako od lista do korena. — Od zbora do tvora ima prostora.
— Blago dobrom činu i svetom obrazu i poštenju. — Reč bez dela mrtvo telo. — Lepe reči ne mese kolača. — Zla mis’o truje dobra dela. — Bačva bačvu gradi. — Pređa pređu hvali.
Milutinu po polutinu. — Pripovijeda se kako je nekakva žena imala sina Milutina i tri pastorka, pa umijesivši tri kolača, dala svakome pastorku po jedan, govoreći: „Evo vama svakome po jedan kolač, a vi mome Milutinu podajte samo po
— Što ćemo dalje? Da nam bog da zdravlje! U domaćinovo zdravlje, a i u naša leđa! 2 (PRI SEČENjU SLAVSKOG KOLAČA) Zdrav onaj junak koji će ’ljebac izlomiti, sovru ponoviti i braću razgovoriti! Ovo je težačka, junačka!
maska čuvalduz — velika igla — samaruša čuvida — obrazina, maska čula — šuta ovca (ovca bez rogova) čurek — vrsta kolača, sličan „milibrotu“ džam — prozor dženem (džehenem) — pakao kod muslimana dženet — raj kod muslimana džigaide — v.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Čovek uzdahne pa pristane i na to. Sutradan ona spremi svojoj kćeri kolača i pečenja pa je opravi sa ocem u šumu. Otac je zavede kao i onu prvu, pa ode kući.
ih namaže ih medom, pak onda tijem kolačima dođe k tučarima i zaište jedno tuče u njih, a ona njima da da medenijeh kolača. Tučari joj ne šćenu dati tučeta, nego joj kažu da ide k svinjarima, da će joj oni dati prase.
Onda ona otide k svinjarima i zaište u njih jedno prase, a ona njima da da medenijeh kolača. Svinjari joj ne šćenu dati praseta, nego je pošlju ka govedarima, da će joj oni dati tele.
Onda ona otide ka govedarima i zaište u njih jedno tele, a ona njima da da medenijeh kolača. Govedari joj ne šćenu dati teleta, nego je oprave ka konjušarima, da će joj oni dati ždrijebe.
Konjušari joj dadu jedno ždrijebe, a ona njima kolače, ali im dobro prikriči da ni po što ne lome kolača dok ona ne prijeđe | preko onog brda.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
skladište gdje su bili bez reda istovareni sanduci tjestenine i vrećice sumpora, bale suhog bakalara, vijenci tvrdih kolača, koluti žice za vinograd, a pod koracima su se mrvili grumenovi modmodre galice ostavljajući plavičast trag.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ih namaže ih medom, pak onda s tijem kolačima dođe k tučarima i zaište jedno tuče u njih, a ona njima da dâ medenijeh kolača. Tučari joj ne šćenu dati tučeta, nego joj kažu da ide k svinjarima, da će joj oni dati prase.
Onda ona otide k svinjarima i zaište u njih jedno prase, a ona njima da dâ medenijeh kolača. Svinjari joj ne šćenu dati praseta, nego je pošlju ka govedarima, da će joj oni dati tele.
Onda ona otide ka govedarima i zaište u njih jedno tele, a ona njima da dâ medenijeh kolača. Govedari joj ne šćenu dati teleta, nego je oprave ka konjušarima, da će joj oni dati ždrijebe.
Konjušari joj dadu jedno ždrijebe, a ona njima kolače, ali im dobro prikriči da nipošto ne lome kolača dok ona ne prijeđe preko onog brda.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Posle, kad je pošao prvi put na ispoved, majka mu je obesila o ruku nekoliko kolača, običajni dar ispovedniku. U putu sa drugovima ka crkvi, mirišući ih, zaželio se da okusi komadičak od tih kolača,
U putu sa drugovima ka crkvi, mirišući ih, zaželio se da okusi komadičak od tih kolača, inače jedan, misleći da ispovednik neće to opaziti.
kuhinje, osetivši topli miomiris, uleti u nju i, ne našavši nikoga, naglo ispi šolju topla mleka i odnese nekoliko komada kolača. Bojao se i stideo svoga dela, i odlučio da nikada više to uraditi neće. Ali reč nije održao zadugo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
s.). Prilikom prvog oranja zaore se u njivu polovina k. kolača (SEZ, 17, 15); kad se k. seje, u prvi odžak zakopa se malo badnjidanske večere (SEZ, 14, 86).
bacaju se uz odžak i u uglove sobe (gde se zamišljaju duše predaka) a u kući umrloga te godine dele se deci umesto kolača, dok se za vreme epidemije ostavljaju »na tavanu za čumu«.
pozivaju gosti iz drugih sela GEM, 25, 1962, 205) sečenju slavskog kolača prethodi obred s j., koji ima za cilj »da rodi voće«.
, koji ima za cilj »da rodi voće«. Pošto se sa kolača skine cveće i razdeli gostima (»da bude cvetna godina«), »domaćin postavi j.
i GEM, 31—32, 385; 42, 434), tj. prinose mu se žrtve. Pri tome se i vrača: u Temniću, na primer, u okretanju kolača učestvuju i deca — »da se omladi stoka«, i škrope se osvećenom vodom trice koje će se davati u hrani stoci radi
»To vino srče domaćin i gost, i to tako da domaćin srče sa polovine kolača koja je u njihovim rukama do gosta, a gost srče sa polovine koja je do domaćina, pa se uz to ljube po pet puta i
»Polovine kolača se opet okrenu tri puta, prelome se, pa se četvrtine preliju vinom i nastane obred kao i sa polovinama kolača.
kolača se opet okrenu tri puta, prelome se, pa se četvrtine preliju vinom i nastane obred kao i sa polovinama kolača.
Naposletku domaćin stavi četvrtinu kolača iz desne ruke na policu, da buce visoka pšenica i konoplja, a gost stavlja četvrtinu iz desne ruke u sito, da bude sita
Sitom se kucne o tavan, da se ispuni želja. Druge dve četvrtine kolača se iseku i razdele gostima. Prvi zalogaj o slavskom ručku treba da je domaćinu i njegovim gostima parče od slavskog
Prvi zalogaj o slavskom ručku treba da je domaćinu i njegovim gostima parče od slavskog kolača« (SEZ, 58, 207; upor. SEZ, 86, 470). — K. ima važnu ulogu i u mnogim drugim prilikama od čovekova rođenja do smrti.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi Mladen (vodeći decu za ruke. Deca obučena u novo. Nedra im puna cveća, bosiljaka i kolača). MLADEN (s ulaza, sav srećan): Pa, čedo, Tašana (pokazuje na decu) mi smo već ogladneli! Gotov li je ručak za nas?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A gospodin Toma, odlazeći sa partije, mogao je kupiti svojima malo šunke i sira, malo kolača i čokolade, i, za sebe, po jednu dve havane.
Žena alasova joj je, za to, kako kad, doturala malo ručka, malo kolača. Zakon života eto tako dosudio na obe strane milostinju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kada bih na sve pozive mojih gonilaca da siđem radi predaje ja uporno ostajao gore, — oni bi doneli pun tanjir kolača, metnuli bi ga pod orah i svi se povukli u kuću i prikrili.
I ja bih, kao svaka nevina tica, misleći da nikoga nema, sišao polako da se dočepam kolača, dok bi me ujedanput potera iznenadila, opkolila, obezoružala, i sprovela u kuću na isleđenje.
prošao bio je moj srednji brat (onaj što mi je u svoje vreme uzeo novac sa postupaonice), koji je sa jednim tanjirom kolača ujedanput nestao i dugo zatim niti su mogli da pronađu njega niti kolače.
spavam, dotle ja nisam mogao mirno zaspati sve dok se ne osvetim za to što sam isključen sa večere na kojoj ima i kolača.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— odgovara ozbiljno Toplica. Ona samo vidi da je Živadinu odebljao jezik. Naiđe baš tada potpukovnik Petar, donese kolača u tanjiru i stavi ih pred Engleskinju. — Mercі, mercі — zahvaljuje ona.