Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— A što ne kažem tebi, krajan ti zub? — Ali veliš drugima, pa bi i mojim Kolašincima? — Nikomu ko je muško, bre! — Vala? — Valaa!.. Mudar Durut, pa se odlučio.
Hamza im je bacao čereke i bele medžedije kao pomaman. Pa se odjednom okrenuo Kolašincima: — Ko peva od vas, bre, uz guslu? — Seno Durut! — povikaše svi u glas.
Kad ovaj sa društvom Pođe k vratima, on mu dobaci, obraćajući se Kolašincima: — A vidite li da zaista nema više Turčina?.. A?.. Bog zna da li ću ja biti Turčin?.. O, kuku meni ako ne mognem biti!
O, kuku meni ako ne mognem biti!... Sutradan je sam Hamza Vukašinović veselo pomagao Kolašincima da tovare svoju zaslugu u grožđu i piću.