Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kao što sam kazao: „I opet vam kažem, da ne smem vodom pokraj Beograda, da me Turci u̓vate; nego molim da mi se otvori koleba da kontromanciram, pa ću onda proći na Jakovo i Boljevce”.
no odletio, i Karađorđu sve kažem šta je i kakva će nesreća za sve nas otuda proizići, a i sam vidi gdi se vojska koleba i paradi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Surep. — Neka stoji do sutra!... Ne vidim!... Ali neka se sklone ljudi, da ih ne bije vedrina... — Evo, ima koleba... I Zarzana odneše u kolebu... — Hajde, Stanko, i ti se odmori! — reče Surep. — Baš sam umoran!... Pravo veliš...
— upita Zeka Stanka. — Pa... dobro... — Jest, jest, zemunice!... Možda zemunica nije dobra kao koleba, ali je u ovo vreme pametnija od kolebe — reče Zavrzan. — Onda, zemunice! — reče Zeka. — Tamo ima sve gotovo.
Dučić, Jovan - PESME
SVETAC Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba. S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa ceo dan dok je svetac govorio učeći ljude milosti i strahu
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I koleba se, kostreši i dvoumi: htela bi ona jedan svoj, specifični, rasni preobražaj; to bi ona htela. „Uđite u one crvene magl
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U pravcu, on se koleba između psevdoklasicizma koji napušta, i uticaja narodne poezije čiji značaj uviđa, ali naročito ostaje đak nemačkih
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kući, a to se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli.
“ Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: — Šta si došao?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
DEVOJAČKI BREG Rudi vreme: iz podneva dojka sunča smilje Devojačkim bregom, a Reč sušta, večna nepropojka, koleba se pred Božjim pogledom, čije zrenje blagog vetra plovka uljuljkuje nad lirskim neredom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni, Gmižu tisući i milioni— „Hristos voskrese!“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti.
Rakić, Milan - PESME
— Srčana budi, bedna dušo moja, I nek te sada ništa ne koleba. Bez roptanja, bez krvi i bez boja, Vreme je došlo i stradati treba.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
T'jelo stenje pod silom duševnom, koleba se duša u tijelu. More stenje pod silom nebesnom, koleblju se u moru nebesa; volna volnu užasno popire, o brijeg se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
odavno se oseća jak i silan miris jela i pečenja; odavno je već i prašina počela od njinog silnog trčanja da se diže, koleba, a još ništa ne počinje. Jer, još svirači ne dolaze, a dok oni ne dođu, dotle ništa nema.
Pandurović, Sima - PESME
A ujutro, svuda, prozori i vrata – dok proleće novo mirisaše mirom — Svih koleba, kuća, srca, kazamata, Otvoreni behu radosno i širom.
To Veliki Pauk svoju mrežu prede... POSLEDNjA TEŽNjA Na tlu što se ispod nas koleba Pod sumorom sadašnjosti bolne, Mrtvog neba, starosti olovne, Šta nam, dušo, još i sada treba?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kući, a to se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli. Kad on to vidi, uplaši se pa otrči svome gospodaru i kaže mu: „Gospodaru, šta si ono ti meni dao?
” Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: „Šta si došao?” On mu kaže sve po redu svoju
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Smatrao sam ga kao slabu trsku koju najmanji vetar koleba, kao čoveka nepostojana, bojažljiva i strašivicu koji, da se ne pošlje vezan u Tamišvar, bi se odrekao vere i zakona.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čađeviću magla sakri seljake pred opštinom, i on samo vidi Aćima kako izgubljeno roni po magli. Stoji, koleba se, pa, psujući život, brzo stiže Aćima i nastavi ukorak s njim. Stadoše pred seljake.
Ne gleda u oca. Ćute. Aćim se koleba: kako da počne razgovor? Nije pijan. Zna, a ne raduje se. Nije njegovo. — Ovo je veliki dan za našu kuću, ovo je
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
sam; Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun mlad, Njegova duša jezero je mirno, Njegov se nikad ne koleba nad. V. Ilić CXXIII 4 Istina, gdje je?... Idi svojom stazom... Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju!
Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni; Gmižu tisuće i milioni „Hristos vaskrse!“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba... Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
zemaljske mudrace voprošava o sudbi čovjeka, o zvaniju njegovom pred Bogom; no njihove različne dokaze nepostojnost koleba užasna: sve njih misli najedno sabrane drugo ništa ne predstavljaju mi do kroz mrake žedno tumaranje, do nijemog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vičući: — Kako meni danas, tako njima doveka. Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga usud zapita: — Šta si došao?
Petković, Vladislav Dis - PESME
moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve navike stare U vetru trulom što mi duh koleba.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Da je sam, eto zgode da sa dečacima pođe na konak u zaselak. Čisto se zaželeo domaćinske kuće. Ne može da se odluči, koleba se... Uto nečiji konj trčeći upade u mladu pšenicu. Bi mu žao, kao da je to njegova zimnja, lanjska.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Stoga se njena gramatička konstrukcija u većem stepenu koleba, i koleba se tako da, recimo, idući od početka rečenice ka njenome kraju zapažamo kako kongruencija prvo uzme jedan
Stoga se njena gramatička konstrukcija u većem stepenu koleba, i koleba se tako da, recimo, idući od početka rečenice ka njenome kraju zapažamo kako kongruencija prvo uzme jedan pravac, da bi
i samo ogledalo - upravo u Seobama služe takođe i za varljivo podvostručavanje junaka, koji se na karakterističan način koleba između vizuelne obmane i stvarnosti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
DEMOSTENOVA SMRT (Uz sliku) Dika svojeg roda, Uvek dušom smelom; Borac za slobodu I reč’ma i delom. Koleba je svaka Demostena znala, Al’ je loša sreća Grčku sahrvala.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici su ustali. Oseća se da se sve koleba. Odjednom se desno na rumenom jutarnjem nebu ocrtaše tuđe senke kao pretnja. — Bugari... odsečeni smo...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U početku je vatra bila lagana, kao da se koleba, a potom osu, osu, granate naše i njihove se ukrstiše, a kamenje poče da leti. Razleže se rika, tresak.
Sunce mu njegovo, nisam znao da govori engleski. Vidim ja da on njoj pokazuje zemunicu. Ženska poče da se koleba, i kao pođe. Ali se umeša onaj „ladolež“ sa crvenom somotskom jakom i poče da joj priča kako nemaju vremena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
junija 1817. Lukijan Mušicki GRIGORIJU GERŠIĆU Druže! ja sam ti već na sredi sinja Mora. Burja mi čun koleba strašno. Ja t' ne ostavljam vesla; Odgoni talase duh.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ali — trže se, — o čemu ja sada premišljam? I pade mu na um: Da ga ubijem, što bi tada bilo? — I na to pitanje koleba u mislima. — Da ga ubijem, ne bi zemlja pala u njegove ruke... Pa? — Predaću se sudu, i sud me neće osuditi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun mlad, Njegova duša jezero je mirno, Njegov se nikad ne koleba nad.
“ Krenem se dalje. S bosanskih planina Studeni vetar zviždi i ćarlija; U mutnoj magli koleba se Drina, A mrak je tiho, lagano uvija. No šum se hori iz dubina njeni', Ona se giba, talasa i peni. 11.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kostina sudbina poče da se koleba. Pokaza se, to jest, da i deca njegova imaju sudbinu, i to svako svoju, i da će mnoge reči početi da imaju sasvim drugo
Šantić, Aleksa - PESME
Sve vidi i čuje. I ponori tuge Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama, Sad koleba ćuti, i sad, mesto duge, Kao paučina svrh nje visi tama. Skupila se čeljad.
1905. HLjEB Parobrod spreman. More se koleba. Pošljednji plamen na zapadu trne; Suton se rađa i s jesenjeg neba Polako pada na hridine crne. Paluba puna.
Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žubori i blista, Razleva se, raste, i hučno koleba... Gle, vrelo joj biva sve šire i veće, I u njezinijem dubinama sreće Ogleda se zora i plav šator neba. 1918.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Je li ono dim? Nije! — uze da se koleba uzbuđeni Mačak. — Vanjka, šta se tebi čini? — Ne znam. Tanko je mnogo, jedva se vidi. A ono sad? Pazi, pazi!