Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
I, doista, Marko je već u zdravlju progrižen, neće ni on dugo, već miri na koljivo. Mica je obrekla Milivoju da će odmah za njega poći kako Marko umre. Milivoj Micu nadmudrio. Neće Micu, voli Alku.
Kostić, Laza - PESME
Bolu ti beše posvećen vek — Telu si znao vidati bolje, Al' kom se duša sa bolom kole, jadan je tome koljivo lek. SVETOZARU MILETIĆU (pri pogrebu, na vencu, 1901) Duh mu se davno u nebo oteo, našim se slavno spomenom odeo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
NAROD SE ČUDI NjEGOVU POSLU, I SAV SE OKUPI OKOLO NjEGA DA GLEDAJU ŠTO HOĆE DA RADI. MOMCI POSTAVIŠE KOLjIVO NASRED VELIKOGA GUVNA, A IGUMAN POČE GOVORITI. IGUMAN STEFAN Čuj, narode, svi skinite kape!
Na nebu im duše carovale kâ im ime na zemlji caruje! IZJEDOŠE ONO KOLjIVO, RUČAŠE I SVAK DOMA ODLAZI. NOVO LjETO IZIŠLI IZ CRKVE, SJEDE UZ OGANj, PA SE NEŠTO IGUMAN ZAMISLIO.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ovako do petka, a u petak uobičajena čaša vina da vam se da; i koljivo zobljemo radi praznika svetog i velikog mučenika Teodora.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U jednom delu Slavonije o krsnom imenu izdubi se kakva velika j., metne u nju koljivo i nosi u crkvu (Begović, 42). Koleđani u Primorju na svoju zastavu nabadaju j. (ZNŽOJS, 22, 15). J.
mesto gde je pokojnik izdahnuo, ili grob), ili se (ako se žrtva upućuje dušama) razbacuje, ili 2) p. je kuvana (»koljivo«), i onda se ili ostavlja na odgovarajućem mestu (npr. na grobu), ili razbacuje, ili zajednički jede.
Kad se sejanje dovrši, onda se, »radi berićeta«, jede »pšenica s pekmezom ili šećerom« (SEZ, 40, 332) — dakle, koljivo, panspermija, za koju inače znamo da se jede kao obligatna žrtva dušama mrtvih i precima (jede se o svakom podušiju, o
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svi su mu čestitali, a on je sumorno vrteo glavom: — Imam jednog sina, a imam dve zadužbine. To miriše na koljivo. — Najmlađi sin, Stefan, bio je darovit mladić, ali neobično naprasite naravi.