Obradović, Dositej - BASNE
ih bez ikakve moje koristi, samo iz prijateljskoga blagoohotstva, za tvoje dobro govoriti: koliko god pastiri prodaju i kolju ovce, opet će njih više na svetu biti nego kad ih stanu kurjaci klaši.
da se manastiri na škole i hospitale upotrebe, da je narodu polza od njih, a ne po nekoliko ljudi u njima da se inate i kolju celomu narodu na soblazan.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Molimo Te, sveti Joanikije Devički, zasvetli ispred onih koji pale, ustani pred one koji kolju, i njihove lučeve pogasi, noževe rastopi, okove raskuj, od njihove ih sile oslobodi, jedinom silom koju imaš,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci su donosili vrelu vodu te na nji̓ prosipali; donosili košnice, među nji̓ bacali, da i̓ pčele kolju. Tu je mlogo naši̓ najbolji̓ momaka poginulo, kao: neki Mitar Miličanac, vrlo bogat trgovac; Stanko, moga oca pandur iz
— G. Hudelist: „Znamo mi dobro kako i̓ Turci kolju i seku, i na kolje nabijaju i dosad, a osobito sad su Turci veoma ogorčeni na Serblje, i umislili su da Serbe sasvim
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kmet Stepan, njegovi opštinari i mlađi trče na sve strane i naređuju da se što bolje spremi čast... Tu se kolju pilići, prasci, janjci; tu se grade gibanice, uštipci i cicvare; tu se traži mlad kajmak, sir i mleko; tu se iznosi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja svakom nadenem ime... I ne dam nijedno zaklati!... Sve kriju kad hoće da kolju, a ja posle plačem da se ubijem... Ne znam u detinjstvu, ali otkako sam omudrala, ja nisam okusila jagnjetine...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A u kolu je sve bilo zaljubljeno; svak ima svoju pa ne dâ drugom do nje, nego se kolju k’o kere svake nedelje. A što se zaljubljivalo, to se ponajčešće i uzimalo.
Kujna im je sad najmilije mesto. Tu se uveliko sprema zimnica. Došlo je doba »svinjskih daća« (takozvani »disnotora«). Kolju se svinje, sprema se ukras odžaku.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Pa zašto srpske knjige ne čitate? — Srpski nema ništa modern; čujem da u njima ništa drugo nema, nego sve se tuku, kolju i pucaju; o kurmaheraju ništa.
Afrika
su od koliba koje su sve više i uže što idemo dalje; sve zbijenije, sa žitnicama okruglim i uskim, uzdignutim na kolju iznad zemlje. Izdaleka ova sela daju utisak srednjovekovnih naseobina punih kula.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imaju bezbrižan život, dok su ždrebeta, lepši nego život jaganjaca, koje ljudi kolju još dok su mala deca. Imaju sretan bračni život u ergelama, na širokim poljima, na zelenim utrinama.
A ko nam je kosti prelio – je li ko arestirane pomilovao? Eto Bugare samo Turci kolju, a Vengri, gospoda, pa samo za Mariju Tereziju ginu. A nas svako kolje i mi bog te pita za koga sve ginemo.
Rosijsko je carstvo bogato, ono bi moglo da pomogne tu bednu sirotinju, koju Turci kolju, ali za to bi bilo potrebno da se ti, koji se sele u Rosiju, opamete, a ne da o nekom svom carstvu u Evropi pričaju.
Neka, kaže, sačekaju, da se svi smire, na svom naselju, pa neka se posle, do mile volje, kolju, i igraju iz kola kučke, u Mirgorodu.
Sanja, kaže, neke Franceze, koje je poklao, pa mu u snu dolaze, da ga vezuju, i kolju. Budi se sav u znoju i viče: Ne, mene! Ne, mene! On, Đurđe, kaže, zaspi, kao dete, čim spusti glavu, na krilo Ane.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Stražar s visoke sahat-kule razdera se koliko ga grlo nosi: — Narode, lavovi kolju vašar! Brzo zatvarajte vrata i prozore!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Rifka, žalosna, namešta u jednoj sobi sto za putnike, pa odmah naloži ćerkama da drugu gusku kolju. Večera je gotova. — Sofro, Krečaru, hajde da večeramo, sve je već u redu. Kad uđu u sobu, ali jelo se nosi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Omrznuv naročito vojnike, što su po naredbi matorih i nadodoljenih oficira išli da se kolju sa Turcima, Francuzima, Prusima i Mađarima, on je činio zla uopšte svakome ko se selio.
Zagledan u vojnike, shvati da za njih ne mare, da ih varaju, da ih teraju po svetu kao stoku i da ih kolju. Da im daju zastave, da ih kite perjem i da ih prebrojavaju, žive i mrtve, kao konje i fišeke.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Čitav je atar bio pregrađen dvostrukom mrežom, razapetom na kolju. Trebalo je leći na snop kukuruzovine i pokriti se drugim snopom nekoliko metara ispred mreže.
Radičević, Branko - PESME
Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća — Al' mu ajduk zajam vraća.
udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci. Pa kad vojna tu pogodi zrno, Plače l' ljuba što se nije vrnô? Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera
Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.“ Celo polje već se uzdrmalo, Pešac, konjik, sve s' opremat stalo,
bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada polju, Osvetitelj kako mača vata, Kako bratac zamenjuje brata!
od njeg' puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!... Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše... Joj, Srbinji, kud će vaše duše!“ Kâ grmljava a na smaku sveta Sve uzdrma ova rečca kleta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
braćo, ja više nijesam kurjak, nego hadži-Vujo, pak mi sad treba da pređem u planinu i da naučim svu zvjerad da ovce ne kolju i isanu zlo da ne rade.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ujutro me probudi neka strašna škripa. Časovnik iznad nas cvileo je kao da ga kolju. — Na časnu reč, prijatelji će me ispljuvati ako doznaju! — reče Mišelino zevajući.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
brzaju dani, koje ne drži mesto im dato nego ništine vijaju zevak, kolju se, glođu, kružeći stoje - nikud da pođu.
slazi: rastrepte suton liske krstiteljke a grabež-vreme ogrezlo u fazi kad čednost beru crnih ruku berke, što kolju jagnje pastirki u klancu, Dok ona sluti Jagnje u neznancu. Kroz ćube gorja Beli pastir slazi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sela i gradovi će goreti... Majke će ludeti, gledajući kako dušmani kolju decu njihovu... Opusteće polja i njive... I vikaće živi: ustanite mrtvi da legnemo u grobove vaše.
Rakić, Milan - PESME
Mučenika starih i junaka koji Umirahu ćutke na strašnome kolju. Jest, ja sam se dugo sa prirodom rv̓o, Uspeo sam — sve se može kad se hoće — Da na ovo staro i surovo drvo Nakalemim
Zaboravljam bolju, A preda me staju redom preci moji, Mučenici stari, i junaci koji Umirahu ćutke na strašnome kolju...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VESELI IDU U CRKVU DA SE ZAKUNU SVI NAJEDNO DA SE KOLjU S DOMAĆIMA TURCIMA. ULAZE U CRKVU. VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI TE SVI ZA NjEM RUKAMA UHVATIŠE I U
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pretrpi se, čoče, nije no tek zarudjelo!“ „Što si tražio, to si našao!“ reče Joka, smijući se. „Uškao si ih da se kolju među se, na sad oba na tebe!“ „Đavoli, pa đavoli!“ odgovori medik mahnuvši glavom, pa izađe. Sad nastade opet tišina.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ide kao guska u maglu. Kakoće kao koka na sjedalu. Kao da je golub zrno po zrno birao. Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica. Laje kao pas na zvezde.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad iziđe iza sela, nađe na putu dve kučke gde se kolju jednako; pa ih stane razvađati, ali ne mogavši ih razvaditi, okani se i otide dalje.
Kazuj šta si još video.” A šura mu dalje kaže: „Video sam na putu dve kučke gde se jednako kolju.” Zet na to: „Ono su dve jetrve. Šta si još video?” Šura odgovori: „Video | sam drugo selo i u njemu sve neveselo.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ti samo znaš šta bruji U toj džungli od tela: Kolju se lav i slavuji I kriče jata bela. Niz tebe sav krvari Medved sa vencem od inja I slepe slonovi stari.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ipak, u svest mu se uriva neočekivano saznanje, stidno, neverovatno. Oko njega seljaci srpovima kolju kukuruze i oni suvo šušte. Vara me, kurva. Žena je to. Snašla se. Senka bresta se neprimetno odmakla od njega.
Lak vetar se igra iskrivljenim i istupljenim jataganima kukuruza: jesen je, pa ih mladim mesecima kolju seljaci, on sedi pod brestom u svojoj njivi, ne, sedi na suncu, treba se opet pomeriti, a Simka mu je rekla... ustaje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ A Miloš sve manji: „Znam pašo, odavno je moja u torbi.“ Jer otud, iza kulisa, dopiru jezivi, umirući, jauci raje na kolju: Jaaaa-ooooj... Jaaa-oooooj... Aaaaaj... Pa tajac.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
luke prljava crvenkasta voda u kojoj su se strojile kože; mi djeca zamišljali smo da to u niskom zdanju bez prozora kolju maurske džinove.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad iziđe iza sela, nađe na putu dve kučke gde se kolju jednako, pa ih stane razvađati, ali, ne mogavši ih razvaditi, okani se i otide dalje.
Kazuj šta si još video. A šura mu dalje kaže: — Video sam na putu dve kučke gde se jednako kolju. Zet na to: — Ono su dve jetrve. Šta si još video? Šura odgovori: — Video sam drugo selo i u njemu sve neveselo.
I MIŠA Zamole se jednom miši mačkama da učine sastanak, ne bi li se kako nagodili da ih mačke onako nemilice ne kolju, nego da im plaćaju godišnji harač koliko se pogode.
Oni počnu da kolju starca i zakolju ga, a siromah se privuče i odreže nožem komad od dolame. Kad se svanulo, ustane siromašak i pođe, pa
— krov od kuće kužina — kuhinja kulatast — mišje boje kurban — žrtva (tako se zovu obnovi koji se na barjam kolju i dele sirotinji) kurisati se — namestiti se kurtalisati — osloboditi kustura — nožaga kutarisati — izbaviti lajt
Petrović, Rastko - AFRIKA
su od koliba koje su sve više i uže što idemo dalje; sve zbijenije, sa žitnicama okruglim i uskim, uzdignutim na kolju iznad zemlje. Izdaleka ova sela daju utisak srednjovekovnih naseobina punih kula.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići! S tobom Stanoje!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što se pravi, a Turci zašli pa kolju. U moj se dom nabutaše (naguraše) petšest, ni sag ne znam kako.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši. Odjekuje tresak kundaka, razležu se neljudski glasovi, kao kad se zverovi kolju, jauci... — Stanite! — vikao sam, da bih prikupio ljude. — Ne na mene! — povika jedan četnik.
Amebe bivaju uništavane od drugih organizama. Bilje se bori o mesto. Životinje se kolju među sobom. Poručnik Protić ga prekide: — To znači, u prirodi kao da postoji večni zakon ranga, po kojem jači gazi
se u svakoj državi prijavi dobrovoljno njih hiljadu, pa neka vuku klipka, neka igraju ragbi, najzad, majčina im, neka se kolju kad su ludi, i ko pobedi, nek nosi pare. Našto ceo narod stavljati pod nož za... ne znam čiji račun!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
pakost, nevera — Pa kad odrastu, kad nabujaju, Verna se braća snažno zagrle, I zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje pare kaljaju... MIRA: Jaoh, Staniša!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
kuljav ― trbušast kumalo ― „gošćenje u čast kumstva posle krštenja“ Kurban-bajram ― muslimanski verski praznik, tad se kolju kurbani, tj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Govorila je kako ona neće dozvoliti da dobrotvora njenog doma, čoveka koji joj je spasao muža od smrti, kolju ti divljaci, a da njena vojska sedi ovde u bezbednosti iza debelih zidova i da odbija da bilo šta učini kako bi ga
Napustio je svoju braću da bi pomogao onim koji su došli da nas haraju i pale, da siluju naše sestre, kolju našu decu i ruše ono što su naši preci i preci naših predaka gradili u znoju lica svoga.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al mu ajduk zajam vraća.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Što mi đece išteš devetoro, da mi đecu vodiš u Kosovo, u Kosovo, da ih kolju Turci, nemoj, zete, više progovarat, — ne dam đece vodit u Kosovo, makar šćeri nigda ne vidio!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Drugo proviđanje ne umedu što činiti za ovce: nek se same pasu, kud hodili da se stanili, krome, što je pretilo da kolju za svoju im potrebu, — što li je mršavo i rđavije ono dopuštati kradljivcem i vukovom.
Izađe delo na videlo. Sa zlom odhranjeno što je, ono vukovi kolju i žderu. Kamen, gvožđe, lašnje se odmekšava nego li zločesti ljudi.
Sazdata mi vrla i lepa sprava sama se poruši, a sa zlom othranjeno što je, ono vukovi kolju i žderu. Raj osta prazan od seljana i zapusti. Životno drvo s plantitim vatrenim mačem davno se čuva.