Obradović, Dositej - BASNE
seni, pak ko se je naučio iz mladosti plašiti, prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili mačka kom se u noći sijaju oči, ili koji istrunut krst gdi se sija i plamti: onda ti mu se užeže mečtanije i uzbuni krov, užas
Takovi bi ljudi upropastili zemlju. Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da. Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega.
Naravoučenije Ko je prinuđen služiti, neka ne menja često gospodare; i kom je dobro na jednom mestu, neka ga dobro čuva.
Kad cesar po Augartenu hoda, pak čuješ malenu decu da govore: „Ovde da stanemo, ovuda će on proći”, — kom se ne bi to mesto raj zemni činio? 44 Magarac u lavovoj koži Magarcu se dosadi tvar nositi.
„Moje je pojanje ljudma u noći vrlo milo, — odgovori petao — „jer po njemu poznaju koje je doba noći, i kom je potreba — ustaje, a kome nije, on spava spokojno.
Oni dukati, od kojih ni zraci božjeg sunca nisu im većma oči prosveštavali ni srce uslaždavali, a one hiljade razdate kom uzajam, kome na interes! Sve li to mora ostati? O svetu! Taka li je na tebi pravica!
i mesec i sva božja stvorenja čemu nas s neprestanim i neuspavatim svojim dviženijem uče nego da se vsegda upražnjavamo. Kom nije nužno nikakvo rukodjelije, zanat i trgovina, imajući s čim živiti, on da ima ne sto nego hiljadu godina živiti,
Mal' ne umre' od gladi! Proklete šume! Ništa ti nejma da valja u ovoj našoj Dalmaciji! Ni drveta ne može čovek naći na kom bi se lepo i ljucki mogao obesiti!” Jošt jednu, pak neću više.
Blago onom ko niti misli kom učiniti zlo, nit se tome od drugoga boji! Ali dok god ima zla na zemlji, oni koji pišu moraće o njemu pisati, samo s tim
Blažene neporočne naravi onih božjih ljudi gdi komšija sveto sredstvo znači! Zao i pakostan onom je najgori kom je najbliži; napolje takoga iz grada i sela, da ljude ne truje!
| Primječanije Episkop o kom je više reč zvao se Amfilohije. Prilažem ovde jedan lep paragraf njegove predike, u kojemu on dokazuje da Patermutije
ja ovo u dan nedeljni po liturgiji pišem, no zato me sovest moja ne obličava; naprotiv, radujem se želeći da črez ovo kom god polezan budem, ako ne za mog života, ništa zato, ima tome vremena i po smrti; a da besposličim, koja bi mi polza
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kome krpa na zakrpu, kom pretilo na debelo, na isto se oboma hvata: pored crkve - dva hvata. Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko
je ovu planinu, punu lekovitih izvora i trava, i ovu otrovnicu u ovoj planini, kojim čekićem, pitao bi Blejk, na kom nakovnju, i u kom dimu, skovo?
punu lekovitih izvora i trava, i ovu otrovnicu u ovoj planini, kojim čekićem, pitao bi Blejk, na kom nakovnju, i u kom dimu, skovo? Izmilela iz Božije ruke, zmija na putu se uvija i grči, kao da pokušava da se pretvori u slovo!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Za to treba veštije pero; i ja se nadam u kom narodu pojave se junaci i ljudi zaslužni za otečestvo, taj će narod roditi i one ljude koji će nji’ova dela opisati.
haljine, učine skupštinu, priglase i neke poštene žitelje Turke i dođu na mešćemu pak viknu na zulum, napišu prošenije u kom opišu sav zulum i da ga sirotinja ne može više da trpi, no paša da ga digne, ili sirotinja hoće da bega u Kaure (u Srem).
Aganlija — kom je u deo pala sokolska nahija — pošalje u Azbukovicu i pokupi arače. Azbukovica je bila malićana Hadži-bega iz Srebrnice,
Preko sviju razgovora reknem ja: „Ili Poreč-Aliju iz Valjeva isterajte, ili se nadajte: eto nas na Valjevo, pa što kom Bog dade; a vera je tvrda: za pet dana nećemo udariti, ne bi li vi Poreč-Aliju sami isterali.
nađem Crnog Đorđa, da mu pisma pročitam i da se dogovorimo, da se ne bi usudio kogod predati i da jedan plan imamo, po kom ćemo vojevati (međutim poslao je bio Crni Đorđe Pavla Popovića iz Vranića, da vidi šta mi gore radimo i bijemo li
I odemo dalje, i veće poizdaljega ugledamo visoke zvonare Sveto-Petrova Grada, u kom znamo da je car kome smo pošli. Tek nastupimo u sokak pervi, gde se kola, saonice i proče različite drvene stvari
Ja ne smetajući sa uma, da nam prvo namereni sinod valja uvesti (o kom Boža piše jednako u Brankovini ustrojenije), soglasim Jakova, Milana i kneza Simu, kao komendante.
popova, kmetova i od prostog naroda celu skupštinu, i da između sebe izberu najboljega, najpravdoljubivijega čoveka, i u kom sva nahija ima poverenije, i da ga zakunu: da će on sa pročim sovetnicima o svemu narodu srpskom bespristrasno brigu
” — Ja kažem da ima i dobri̓ ljudi kom bi se smelo voveriti, nisu svi nevaljali. 11. maja opet odem kod grafa Orurka.
Kongresu) ministru aiglijskomu, gospodinu Lordu Kastlriji, da mu predamo prošenije sočinjeno u ime serpskoga naroda, u kom molba stoji da bi se i on kao kraljemesnik anglijski s proči sajuznici poduzeo kod sultana srpski narod opravdati i u
” Pita: „Na kom je jeziku prošenije?” „Na nemeckom.” „Mi nismo dobri nemci”, no opet ga uzme. No drugi sekretar preseti se, i vrati
vas mogu savetovati, da se dobro čuvate i u tajnosti stojite, da vas kakovi sultanovi ljudi ne vide i ne doznadu o kom delu ovde ste, pak će onda sultan reći: kad se vlaški kraljevi mešaju u moje države, ja ću njima načiniti posla.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na kelneraju: čaše, polići, čokanji, okanice i polokanice, s vinom i rakijom; šoljice, šafoljić sa slatkim od ruže, u kom se vrlo često nađe po nekoliko muva, mravi svakad, a kašto i po neki iver ili čitav šipurak.
nikad otarasiti. Kad čovek vide u kako je zlo ugazio, on pokliznu i u radu. A kom će se, opet, militi rad kad mu drugi sve odnose? Poče i da se opija. Uzeše govoriti da je i pameću šenuo. — E, jadnik!
— Ja šta ću? — Pa ti si bolan, lud. Ne daj! — Kako ne daj kad smo načinili onaj prokleti ugovor, pa moram. Kom sam se god požalio, svak mi veli: »E, bogami, kad je ugovor — to ti je!« — A šta tebi bi da mu se tako podvežeš?
— More, popo, da si se ti okanio Boška... — A što? — Pa mogao bi i ovde u kom selu potražiti devojku. Ono ti je gazdiiska kuća. — Svejedno. Boško mi neće zar odreći.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tek samo čujem pucanj... To sam, braćo, video ovim mojim starim očima i zakleću se u kom hoćete manastiru da je tako. — Ali ti lažeš, skote turski! — riknu Aleksa i otrže se od ljudi što ga zadržavahu.
— Samo kaži da sam te ja poslao... Aleksa je sedeo kraj ognjišta, Petra je spoticala vatru oko lonca u kom se ručak gotovio, kad Jelica pređe prag njihov i reče: — Pomaže bog! Preneraženi, iznenađeni, oboje se okretoše.
Da li se odista krenuo iz Šapca? Možda Turci nisu pošli danas?... Ali zašto mu on nije došao, zašto bar nije po kom bilo poručio?... A da se nije još i jutros gde sa Stankom susreo?... Srce mu strahovito zalupa.
Dogovor beše da se digne šanac na Prudovima, na brodu na kom Turci najradije prelaze. I Čupić sazva čete i iskopa šanac; Zeka to isto uradi u Parašnici.
Dučić, Jovan - PESME
Jedino ti si što je proturečno — Kad si u srcu da nisi u svesti... Na kom se mostu ikad mogu sresti Svemoć i nemoć, prolazno i večno! Vodi li put naš k tebi, da li vodi?
Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena — Svom strelcu kom i ne zna imena. ZVEZDE Kad nebo zasja prvo veče, Ču se glas zvezde s vidokruga: — Ja sjam za srećne, jedna reče.
RASPUĆE Ja ne znam raskršće na kom smo se sreli, Nekad, kao stranci, sa dva razna puta; Kad nit smo to znali, i niti to hteli, Jednog bezimenog i
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu. A i nama su žene slabo dolazile, već samo ljudi, i to gotovo sve samo one „lole” i „pusta'ije”, kao što ih je
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci, ili kakvo će vreme sutra biti. A zatim opet sedne.
Nego odfikari ti onako po pavorski komad jedan. Ko zna u kom će sokaku ča-Nića osvanuti i fruštukovati! Pa neka mu se nađe u njegovoj beamterskoj torbi.
Utubi to, gazda-Pero — veli Nića, na kom se već moglo osetiti dejstvo vina iz Tocilova podruma. — Što se Nića kaplicira, on mora to i naći... ne sme faliti!
! — veli Nića, zadovoljan što se odužio Rakili za Kakaš-Verku i završuje i večeru i razgovor pri kom je pomalo zapletao jezikom. Utom mu uneše i suva jezika i slanine dobar komad.
A utoliko je pre bio to sada slučaj kad se išlo čak u Temišvar, u kom bi one sa sela mogle čitavo pola dana da zazjavaju samo pred jednim izlogom dućanskim.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi se nazirao kroz oblak, išao, lutao.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zar da pristane na manje od hiljade forinti? Ne, davno se oženio jedan njegov prijatelj kom je tast obrekao hiljadu forinti, a kad tamo, a on dobio samo sedam stotina, te zbog tri stotine ima sada sa tastom
Gospođa Nerićka je bila malo oštrokonđa, pa je vrlo grubo pismo Čekmedžijiću pisala, u kom mu otkazuje svako poznanstvo.
Retka sreća za udate. Otkud Rogozić tako pitom, onaj besni jurat kom se svako s puta uklanjao? Marko Rogozić bio je među juratima prvi u nauci.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Jadno podsmevanje. Bolje je da otvorite oči. da pogledate oko sebe, da se uverite šta je sve i u kom roku stvoreno, I šta bi vi hteli? Emanuel Kant umro je 1804. godine. Šta su toga dana predstavljali vaši dedovi?
Afrika
Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera. Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom
Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod komarnikom koji miriše na magazen u kom sam ga kupio i na prašnjavi til.
O, ovaj grdni put na kom sam sad, koji je put kroz beskrajnu katedralu, jedini put koji nije ružan, prašnjav, koji ne kvari predeo, već ga
Ovaj put na kom ću ostati sam, koji će se pretvoriti tako brzo u stazu, u brzak, ili u trag samo stopa urođeničkih!
Crnci se pojavljuju i gledaju me izdaleka izvirujući iza svojih okruglih koliba. Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane. Uzalud tumači dovikuju, pljeskaju se po kolenima, vabe ih kao zverčiće.
To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Zaboga, kir Janja, nemojte tako strogo postupati s vašom kćerju! Ta, fala bogu, kom ćete i vi, nju jednu imate, podajte je za njenu priliku. Zašto da se ne usreći kad vam je moguće? JANjA: Što mogući?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
sam samcit – sa svojim husarom – na trećem spratu Komande, u jednoj uskoj odaji, okrečenoj belo, sa alkovom, u kom mu je stajala postelja. On je imao svega jednu naslonjaču, a za Garsulija doneta je jedna obična stolica.
Oni bi se skupili u jednu odaju i tamo bi iz tronošca od drveta – u kom je stajao kabao za nuždu – izvadili kabao, a tronožac doneli u sredinu.
komandi, kolona je za to vreme počela da se leluja i maršuje bliže paviljonu, koji je bio podignut kraj novog druma, na kom su kola stala. Polk je udarao nogama, kao da se zemlja tresla, i savijao se oko paviljona kao neka, džinovska, skazaljka.
Bio je sam samcit u zatvoru i jedva se dovukao do stoca na kom je sedeo, cele te noći, mučen od nesanice i skakanja pacova i mišje cike.
A ako ih Temišvarci poteraju, oni će, kažu, naći praha i olova, pa kom opanci, kom obojci. Nemaju šta da gube sem života, koji im je i tako dosadio.
A ako ih Temišvarci poteraju, oni će, kažu, naći praha i olova, pa kom opanci, kom obojci. Nemaju šta da gube sem života, koji im je i tako dosadio.
Kad mu se poslednje dete rodilo, bio je osetio da ga gospoža Kumrija gleda nekim pogledom u kom ima mržnje. Ti redovni porođaji, u braku, bili su za Trifuna nešto prirodno, i razumljivo.
Kao da ima neki svet u kom je senka stvari bela. Kad je ostao sam na svojoj čatrnji, Trifun je počeo da razmešta papire, koje je valjalo ispuniti
Ispod jednog oluka, od olova, na kom je bio podignut limeni krov. Nije imala plota, ni kapije. Prilazilo joj se kroz lišće.
Ta varoš, koja je počela da se pomalja iz daljine, bila je, dakle, tu. Bio je to svet u kom je Isakovič mislio da se, na putu, sakrije, i skloni. To je bila java, nije bilo priviđenje.
U ormančetu, na kom je stajao taj mali Crnac, bio je noćni sud. Isakovič je, ljutito, rekao, čoveku, da njemu, to nije potrebno.
Učinili su mu se još siromašniji, nego u Granu, i Rabu. Sve je dalje odlazio od sveta, u kom je dotle živeo, gde je svoju familiju imao, gde se dobro osećao. U neki svet, sa kojim nikakve veze nije imao.
Teodosije - ŽITIJA
Za vreme službe i molitve, bio je rukom istoga episkopa Kalinika krstonosno ukrašen anđelskim obrazom, u kom je bio nazvan Simeon monah.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad se izvrše antropološka merenja na nekom broju ljudi u kom bilo kraju bez obzira na njihovo poreklo (tj. odakle su došli), pokazuju se za Južne Slovene antropološke razlike koje
U kom je smislu i ukoliko je uticajem islama izmenjena duša muslimanskih Dinaraca? Ja mogu ovde izneti samo rezultate nekih pr
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: E, ali sad je potrebno i dokazati da je on mrtav. ĐAKOVIĆ: Ništa lakše, izvolite mi samo reći u kom stilu želite da se to napiše? SPASOJE: Kako u kom stilu?
ĐAKOVIĆ: Ništa lakše, izvolite mi samo reći u kom stilu želite da se to napiše? SPASOJE: Kako u kom stilu? ĐAKOVIĆ: Pa, mislite li visokim stilom, na primer: „Iščeznuće induviduuma iz životne zajednice proizilazi iz
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mogao sam da vidim i oči žena koje me ni u kom slučaju nisu gledale ushićeno. Ali, trudio sam se da ne gledam, a za nekoliko dana ni drugi ne bi gledali u mene.
Rašida me samo steže za ruku nastavljajući da korača pored mene u bikincu i sva mokra, sa, ko zna u kom trenutku, zgrabljenom Gretom u naručju. - Obećaj da ćeš mu izmeniti lični opis, tom kopilanu! Obećaj mi to, Bodo?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
se smeo upustiti, no čitao je „očenaš“, učitelj mu knjigu držao, a gospodar Sofra bi u „čteniju“ „kazatelni“ prst, na kom je veliki prsten, na knjigu metnuo.
Pripravni bećari ščepaju starca, dignu ga i ponesu k duvaru gde je udaren bio veliki klin, na kom je pre slanina visila, pa zavežu mu štrangom vrati obese ga o klin. Otac se otima, viče: „Lopovi, vatra!
) — odeljenje (u pozorištu, bioskopu i sl.) u kom posetioci ostavljaju kapute, šešire i dr.; soba ili orman u kom se čuva odelo ili rublje garniran (od fr. garnіr, ital.
) — odeljenje (u pozorištu, bioskopu i sl.) u kom posetioci ostavljaju kapute, šešire i dr.; soba ili orman u kom se čuva odelo ili rublje garniran (od fr. garnіr, ital.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tu je i ona došla da provede poslednju noć sa mužem. U kućerku u kom su inače stanovali, zimi, pastiri. Sluga je bio obučen da, čim stariji iziđe iz kuće i uskoči u kola, ošine konje I,
glavni trg, obasjan ceo mesečinom, prazan i pust Sat, ogroman, sa gvozdenim skazaljkama, koji je neprekidno škripao, u kom se nešto, među užetima, neprestano kidalo, zadržao ih je zadivljene, svojim neshvatljivim, velikim brojevima, nafarbanim
vezan, iznad članaka i laktova, donesen i bačen pred ulaz u taj čudni drvored, kojim je imao bez daha da projuri, a u kom su mesto stabala stajali nepomično njegovi zemljaci, iz kojih je izraslo šiblje.
Ko zna kud je hteo otići, da nešto kaže, bolno iskrivljenim ustima? U celom njegovom podbulom licu, u kom se još tresao bes i očaj, bio je miran i nepomičan još samo njegov pljosnati, veliki nos i na njemu dve krupne suze.
Kad je govorila sa njim, govorila je sasvim druge stvari. Govorila mu je o noći, koje se boji, o mraku, u kom je hvataju strah i priviđenja. O mladosti, koja je prošla. O životu, koji je za nju tako težak.
peć, kovitlahu se više puta oko njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj tišini tople izbe i u polumraku, u kom se ona videla jasno, kod prozora. Gušio se od napora da progovori nešto što bi je dovelo do postelje.
Nad ostrvima, međutim, na dnu neba, bilo se otvorilo veliko plavetnilo, u kom se jasno pojaviše, iz svetle i vlažne večeri, minareti i bedemi Beograda.
kao teški kamen, koje je zadržavalo i njegove lađe, i njegova blaga, i njegove poslove i misli; divno, belo telo, na kom je hteo da se zadrži dugo, dugo. Bog mu ga dade.
seoska dvorišta, nadenuta senom, puna stoke i osetiše koliko je sirotinja njina sirotinja beskrajna i blatište, u kom su se naselili, bezmerno blatište.
Za Vuka Isakoviča, ceo onaj kraj otkuda su došli, u kom je ostavio porodicu, bio je postao otužan. Sa zapovešću da uči ljude kopanju opsadnih jarkova, primao je i zapovesti da
Mesto rata u kom je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo‑amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i kišovite
Vuk Isakovič beše sebi podigao kolibu od vrbovog pruća i trske, kraj jednog dubokog, tek iskopanog jarka, u kom behu, teškom mukom, smestili dva topa.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za ženu koja je trudna posebno je opasno da susretne bogalja, nakazu ili mentalno zaostalu osobu; rečju, u bilo kom pogledu defektnog čoveka.
Za sudbinu deteta nije važno samo to u kom mesecu i danu se rodilo, već i to u kojem dobu dana. Najbolje je za dete ako je rođeno pre podne, dok dan napreduje,
⁵⁹ Iz istog razloga, da bi izbegli mogućnost zameranja kumu, mnogi ljudi uzimaju kuma iz nekog udaljenog sela, a ni u kom slučaju ne uzimaju za kuma komšiju.
Problem Koji su magijski obredi, običaji i verovanja vezani za začeće, rođenje i odrastanje deteta i u kom stepenu su se do danas održali u našoj kulturi (Levač), a koji su iščezli?
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
U kom selu prenoće car i carica, carski stanovi i konji, neka se jazom opkopa to selo i ta kuća neka ih sebarska ne skrnavi s
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Pita Gospoda zašto je ostavio... reče čovek. »Gospode, Gospode, zašto si ms napustio?« – Na kom to jeziku? – Na hebrejskom. Stjuardesa se okrenu kaluđerici: – Šta joj je? — upita. — Je li je to često hvata?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Takav je i moj muž; jedva i meni kaže, a kamoli kom drugom. Nego sve se teška, kanda nema ni prebijene krajcare.
Evo sve što vidite ovde, to je njino i Božije. PROVODADžIJA: To je lepo. MATI: I MI SMO već stari, koji dan jošt, pa kom će sve nego njima. OTAC: Mislio sam dati pet hiljada, i tako sam i kazivao; no opet mislim, bolje je više negol manje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
) Istaći, ovako, specifičnost dečje literature ne znači, ni u kom slučaju, umanjiti je. Naprotiv, to znači naglasiti, još jednom, proizvoljnost i nestvarnost te čisto društvene vrednosti
nekim od procesa kroz koje pesništvo u HH veku prolazi, dečja pesma se u suštini ne razvija; teško je zamisliti u kom bi se pravcu ona i mogla razvijati, a da pritom ostane ono što je.
Gdje u kući, opet, mlado žensko traži sebi đavola, tu će se najzad i najzadnje najmeničko blejalo dosjetiti o kom je đavolu riječ i čega mu se valja poduhvatiti.
dodaje neophodno zrnce soli kakvom preteranom zanosu popravlja nerazumno povišenu notu, urazumljuje ono što je u bilo kom smislu prevršilo meru Radović zazire od patosa, ali ga, istovremeno, na neki čudnovat način, patos i privlači.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Zar vam nije dosta što ste člen? SMRDIĆ: Kao po kom pravu predsjedatelj nešto više znači nego drugi členovi?
) ZELENIĆKA: Sad vi bežite kuda znate, mi ćemo ostati. LEPRŠIĆ: Šta, Srblji! Ovaj sram da podnosimo? Ne, u kom vri srpska krv, na oružije! ŠERBULIĆ: Na oružje, makar svi izginuli! SMRDIĆ: Tako i jeste. Šta se imamo bojati?
GAVRILOVIĆ: A vi, jeste li potpisali prošenije da nam ne treba vojvodina? LEPRŠIĆ: Kom ne treba vojvodina? GAVRILOVIĆ: Evo, Šerbulić i Smrdić pogodili se s jednim stranim za pedeset dukata da će potpisati
Milićević, Vuk - Bespuće
Samo se čuo njezin bolan, brz dah u kom se osjećao jauk. Koliko je bilo nesreće i studeni, — one studeni koja ne dolazi s polja, već iz duše, i koja je još
Sremac, Stevan - PROZA
i Jovan Maksić, i polaženik i domaćin, bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, ali u kom, to vam neću kazati, jer nisam rad da imam posla sa sudovima, niti da vređam otačastvene poštare.
Ostao je isti onaj idealista, stari borac protivu tiranije, ma u kom se vidu ona pojavila. Borio se protiv kapetana i pisao češće dopise.
Radičević, Branko - PESME
Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka.
Ta ne vide ni de staju, A kamoli kom će kraju; Sa nogu su spali jadni, A ko vuci veće gladni. Strašni Bože, al' kroz tminu Da l' to oganj amo sinu?
Duša njena burno more, K nebu vali kom s' popeli, Pa se tako i sledili. Kano majka stoji bedna, Koju nosi santa jedna, Druga nosi čedo milo, Što pod
Oj Turčine, papke u ledinu, De ćeš silnom odolet Srbinu! Beži, beži, kom je mila glava, Nije glava kâ zelena trava; Travu kosiš, trava opet raste, Al' kad padne, glava ne izraste.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kako samo ovako spretnom konjčiću možeš reći da je paripina ...Ugađaću mu, jašta neg ugađati. Kom bi drugom ako njemu neću. Načiniću mu nešto, ima da vidiš. — Ih, ti kao da čovjeku praviš samar, tako govoriš.
Zato, valjda, djed u prvi mah nije ni povjerovao u te priče i obratio se za savjet — kom će drugom nego bratu Vuku“, svom rođaku.
Gdje u kući, opet, mlado žensko traži sebi đavola, tu će se čak i najzadnje najmeničko blejalo jednog dana dosjetiti o kom je đavolu riječ i čega mu se valja poduhvatiti.
Kreće soldat za Otočac, u vojni okrug na raspored, i jadikuje: Kom ću svoju ostaviti dragu, ili bratu ili kamaratu? Kamarate, moj rođeni brate, pripazi mi na moju đevojku.
sa stola gomilu pisama i uzdiše: — Naočare sam ti izgubio, moj đedo, moraćemo pričekati ova dva vragodera da vide kom je danas pismo stiglo. Evo, ovo je sve za naše selo. Ima tu i novina i radio-vijesti ...
njegove jedinice stizala u selo nekakva „žalobitna“ pjesnička pisma, koja su svakom živom suze na oči mamila: i onome kom su upućena, i „štiocu“ koji ih čita i onima koji ga slušaju.
Doklipsao Spase jednog dana na odsustvo, ravno svojoj baki, kom će drugom. Istina je, poručnik je, zakopčan, utegnut, oči mu samo iste ostale, šarene, veseličaste.
Vala sam i oseirio, do posljednjeg metka. — Pa baš zato ćeš i doći. — Jok! Idite vi ostali kom se ide, a ja ... — Pa, bolan, čovječe, ti im čuvaš i uređuješ groblje već toliko godina, pa zar sad, na takvoj
— Stevo, i ti nekud na put? — I ja, druže komesaru. — Daleko? — U Švedsku, druže kom ... — Ostavljaš zemlju? — Kao što vidiš. Branio je i odbranio, a sad ...
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nemoj da ja tebi sabijem rogove! Zna se kako treba sa govedima! HUSO: Nemoj da ti pokažem na kom sam mestu rogat! AHMED: To ti svome ćaći pokaži, znaš! SULjO: Tako ćete još i do noževa, budale!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I tako, da sama cele nedelje sedi, nadgleda kuću, čisti, održava je u onom redu u kom je pokojnik ostavio, da dete neguje, motri da je uvek čisto, obučeno, da se ne bi primetilo kako je bez oca...
Kostić, Laza - PESME
A koga zovu, koga li mame sinovi tame? Zar onog kom je, živ dok je disô, kroz oba sveta letela misô, pasala smelo neviđen svet?
Ne goni bole, ne goni, Jole! Bolu ti beše posvećen vek — Telu si znao vidati bolje, Al' kom se duša sa bolom kole, jadan je tome koljivo lek.
— navestila nam je, označila je pokojnica već: u pozorištu smo! U pozorištu svetom, velikom, u kom se služi samo jedan glum, al' prema tom su drugi glumovi kô prema suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da
Il' tajne te što pokriva tvoj hum razumjet neće nikada naš um? da l' za to prah svoj pope na taj kom da s njega gledaš dušom žalosnom gdje pleme tvoje spava mrtvim snom?
Progovara gazanski stari vođ: ,,Ne ostaje nam druga pripomoć, delila samo, prevara i noć, kom ne dosadi mržnja do sada, tom ljubav nek je smrtna dosada.
Al' hramovi svi su mali pored onog hrama sveta u kom glavom obitava Astarota, mati sveta. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od
(Iz drame Pera Segedinac) ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, što TI zemaljski sagreši
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona kad ga sasluša reče mu: — Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Knjaževstva Srbije, člena društva srpske slovenosti, člena odbora Prosvještenija i knjižničara Čitališta beogradskog, u kom se nalazi ovo napečatano: „Istina, da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, no kao što tjelo ranu potrebuje, da
Spasić, umesto da bi se usovetovao, i uvidio svoje pogreške, drugi odgovor dade od 4 lista; u kom jedva 24 reda ima o stvari, a drugo su sve lične grdnje i nasrtanja.
Iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao jedno tjelo, na kom ljudi žive. MANOJLO: To ne razumem. DOKTOR: Iščisliti znači meriti.
Ej Nešo, Nešo, kuku majci, što sam dočekala! Ljudi imaju u kući svece i mater božiju, a kakav je ovo pokor kom se oni mole. LjUBA: Zar ti misliš, majka, da mi to držimo za ikonu? STANIJA: Da što si je obesila?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
su ti ostali izrazi bili gadni: kao da se odnose na krave ili žirafe: gravidna, trudna i u drugom stanju, u kom to stanju, keve ti? Evo ti sad predmeta „Poznavanje društva“! Evo ti ga sad!
PITANjE ZA KOLEKCIJU KLISTIR-PASTI: KOJA REKA PROTIČE ISPOD SAVSK0G MOSTA? PITANjE ZA PRVU NAGRADU — PAKET USLUGA: U KOM SE GRADU NALAZI DREZDENSKA GALERIJA? HVALA!
Volim Bebikine žurke: em se provedeš, em na kraju izabereš neki bolji kaput od onoga u kom si dofurinđele na provod!
komad leba namazan mašću i posut alevom paprikom, kada se ispusti iz ruke, pada obavezno na namazanu stranu, ma u kom se položaju pre toga držao u ruci“.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Daѕ іѕt zu vіel! MARKO: Uzmi se ti na um! MITA: Znaš li ti, bezobraznico, kom tako govoriš? MARIJA: Laži i paralaži. ALEKSA: Šta je toliko trpite? Napolje s njom! MITA (ščepa je za ruku): Napolje!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Onda bih voleo da se rodim opet, ne da rastem, već da se nađem međ njima, pa da pogledam svuda u krug. — I na kom kraju sveta bi hteo da to bude? Možda baš ovde? — Da, baš ovde ako treba.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ratu orni severnjaci vredni i učtivi zatim Sloven u sopstveni korak zapleten Mongol diže hordu kakav promet i na kom nivou!
i svi smo goli kao na lekarskom pregledu u osnovnoj školi opet su s nama žene mramorne puti one večno mlade na kom smo to svetu? Svejedno minuli smo i tako se sreli u vančulnom zbegu tu se i ljubav ponovo javlja!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Pa ipak, ja imam jednu osobinu ili bolje reći: manu, koja vam ni u kom slučaju ne može biti ugodna... DANICA: A ta je? ADVOKAT: Ja umem biti i ljubomoran. DANICA (iznenađeno). Ljubomoran?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dušan slegnu ramenima, i kroz smeh progovori: — Dušo moja, kom se žališ? — Pa jest! — mahnu komandir glavom. Zatraži fenjer, izvadi blok i sede na jednu ogradu.
Razumem!... Najzad, obrazovasmo i taj nesrećni snop. Pošto je stao iza svakoga topa i pogledao u kom su pravcu upravljene cevi, vrati se prema sredini baterije i pozva me. — Dobro...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da ga prevariš: hoće li danas dolaziti? Gojko nikoga ne pomenu, ali se znalo o kom govori. — Ne zna, bratiću, ništa ne zna. Smrzao se i on kâ žaba na ledu, pa ne zna u koga će da gleda.
— E, kad će pre ! Tek je treći dan od promene, primeti Đokić. — Šta se budiš, more... kom ga vezeš? odgovara mu predsednik. Što ste vi juče išli u Beograd, nego za to. More, njemu se to znalo... zarađeno je.
je primila skoro za celu godinu, ali se uzdrža, znajući da će to biti neprijatno, a i ona izbegavaše svaki razgovor, u kom bi se moralo pomenuti ime pisarevo. — A novosti... već onako...
vazdan tako !... Ljubica ne zapita o kom se to govori da je otpušten, jer je nagađala, a i poznala je po Gojkovu izrazu lica.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Đe su moru najviše dubljine? Đe su nebu najviše visine? Đe li, vilo, najšire širine? Na kom polju, najviše bojište? Đe su, vilo, najbolji junaci?“ Vila konju ti’o progovara: “Konjic ljeljen, moj po Bogu brate!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
FILIP: I šta još? VASILIJE: Zar ovo što sam rekao nije dovoljno? Filip: U ovom svetu, u kom pretvaramo ovcu u kožuh, medveda u šubaru, i svinju u čizme, ko će učiniti, ako nećeš ti, da kožuh zableji, da
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ostavljam bolnim osmehom san, da prođe i ode i mre. Ljubav je put beskrajan na kom je dozvoljeno sve. Ne žalim ni tebe ni sebe ja, i smešim se na daljine.
I mislim: i da ga ima tamo gore, ako me vidi pod jadrom sanog, u kom se zraci plode. More, i ja ostajem tužan ipak svake zore. I ostavlja me zagledanog u bezdane vode.
Mati me je povijala u jednom koritu u kom je hleb mesila. Ako je čitalac čitao Frojda i Junga, imaće, kad moje knjige čita, mnogo, svakojakih asocijacija.
Ja sam Temišvar voleo, kao što ljudi vole mesto u kom su odrasli. A Beograd sam voleo kao što čovek voli svoju fiks‑ideju.
Ono što je meni pomoglo da, duševno, podnesem sve te gadosti, bila je priroda terena na kom smo ginuli. Taj deo Galicije liči, ponegde, na Srbiju, sa svojim brdima, sa svojim šumama. Jesen je u njoj topla.
Na to u vagonu nastaje kao neko glasanje, neki silaze, i ubacuju me, ljubazno, kroz prozor u vagon, u kom su kao sardine. Daju mi prijateljski mesto, kraj sebe. Nude me zatim i ostacima svoje večere.
Prelivaju se preda mnom, sa Istoka i Severa, kao more. Sivo, kao pesak beskrajno nebo Bačke, mutno more, u kom gomilaju oblaci, kao pena i dim, neprekidnih bezdana, u jutru.
To nebo, na kom sve počiva i nestaje, kao na snu. Nebesa Srema. Vrtovi boje zapupelih trešanja, puna potoka belih i plavih, nebesa
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sunce je zalazilo i kroz šumska stabla proturilo rukovet kosih zraka u kom je, kao u kakvom vijoru, opijen sjajem zahodnoga sunca, igrao roj mušica.
Onda mu starac reče: — Ne mučim ja tebe, care, nego ti mučiš mene; jer ja, care, ne smem primiti novac u kom je sirotinjska krv. Car zadrhta. — Krv?! — promuca on. — Krv i suze sirotinjske, care! I starac se saže.
otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.
anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Na kom jeziku najviše čitate? — upitam. — Pa, na našem jeziku. Ja drugi jezik ne volim, i nisam hteo nijedan učiti.
Čl. 7. Stoka ne može ni u kom slučaju primati platu iz državne kase, izuzimajući vanredne državne potrebe. Čl. 8. Kazni se svaki onaj koji misli o
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
ali što je baš nužno da vam odmah morim pamćenje imenima i da vam poimence kažem u kom selu! I posle, zar je jedno selo u našoj dragoj Srbiji u dlaku iste te sreće i sudbine bilo kao i ovo o kome je reč!
Odmah te stane bombardovati ovim ili onim pedagogom i misliocem o kom ti dotle ništa nisi čuo; ne da ti ni oka otvoriti.
I pre toga uvek mu je čudno bilo kad je u kom selu tako video kako to svet onako po starinski dočekuje i ispraća svoga, na primer, kapetana.
— E, pa izvini, ja sam večerao; zadržao me gazda Đorđe. A ti onda sedi pa povečeraj. — He, he, nije kom je rečeno, već kome je suđeno! — veli Maksim, pa odlomi pola somuna, sede dole i primače kajganu.
Žalost je bilo pogledati! A međutim uvek je to tako kad se opaka Erida, božica kavge, nastani u kom mestu i kad se strasti, što rekli naši stari, »uzvolnuju«. I šta ti sve nije bilo.
To je protivno članu petnaestom ustava od osamdeset osme, koji glasi: »Stan je nepovredan«, i posle: »Ni u kom slučaju pretres ne može biti noću«, a danas je oblačno; a to ka’ i noć da je! Kuća je svetinja.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A ja mislim na užasne bolove Vola, kad oštar nož vrat mu probode... Naravoučenije Čovek kom su vo i krava puko sredstvo Kao zver je zabrazdio u mesojedstvo!
I kad si hladan, i kad si vreo, Ja volim samo tvoj drugi deo, A prvi ću — ono krom — Pokloniti bilo kom! PERŠUN Kada zagrizem list peršuna, Duša mi postane puna, prepuna.
PUŠKA ČISTE SAVESTI U ovom veku, u kom se ratnički žar Sto puta podizao do ubilačkog ludila, Ja znam i jednu neverovatnu stvar — Pušku koja nikoga nije
nežno i šumno, I sve sam negde već sreo: Prazno dvorište, kotar, gumno, I pod suncem sneg vreo, Tren sjaja u kom se dotiču leno Vrabac, vetrić i seno.
ogradu, Vuka-baba Objavi da je počela dražba; Istoga časa se baba-Joka Na dva tronošca uz plot skljoka, Iz grla, u kom okruglo je nešto zastalo, Povika, kao kroz pojačalo: „Narode, ostvaruju se ludi snovi, Preporađa se crkla
Rakić, Milan - PESME
Uz vapaje glasne Nepregledna hrpa ranjenika kisne... SERENADA I ALLEGRO Sa tri svirača u crnome plaštu, Sa šeširom na kom se pero vije, Uzev u pomoć istočnjačku maštu, Prikrašću se, ko lopov što se krije, Sa tri svirača u crnome plaštu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad cvijećem pliva zornjača, a voze je vesla srebrna. Blago odru na kom počine! SVAT CRNOGORAC Soko mrzi polja od prašine, soko neće žabu iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dakle, bio je tako blizu, a ne, kao što su ove mislile, vrlo daleko, ko zna u kom gradu, u nekoj varoši čak kod mora. Ali ta mirnoća materina ne potraja za dugo.
Pandurović, Sima - PESME
Ali očaj naš će Velike bune biti plodno polje, A ovaj trulež nepovratno pašće. O, kad bi doš’o taj dan kom se nada Naraštaj ovaj, opšti uzdah mnjenja: Veliki dan taj velikoga pâda; I kad bi preš’o dah opustošenja, Mač večne
I narodu, kom se iz borbe i krvi Budućnost lepša počela da javlja, On je bio zora, sin veliki, prvi, Glasnik slobode, istine i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
po sebi, ali mnoge od njih tek potpuno i pravilno shvatamo uz potreban komentar, kad se objasni: ko ih, kad, kome i u kom smislu govori, jer ne samo od upotrebe, nego i od njene kamene zavisi razumevanje svih govornih izraza.
— Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio. — Nitko čovjeku gore ne učini neg’ on sam sebi. O IZGLEDU — Kakav izgled, taka i prilika.
— Gdje nevolja ruča, tu i tuga večera. — Tuđa rana ne boli. — Palo drvo, gotova klada. — Kom kuća gori, taj bunu pravi. — Grm u nuždi bedem. — U nevolji je i miš junak. — Utopljenik i za guju hvata.
— Nije lijepo što je lijepo, nego što je (komu) drago (ugodno). — Za čim srce, za tim oči. — Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji. — Ubavo se brašno u komšiluk prodaje. — Na drago oči utječu.
— Što đavo ne zna, pita ženu. B) STIHOVANE 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) Lako ti je bez tojage proći Kroza selo u kom pasa nema. Lako ti je trošit’ bogatome I jačemu bit’ se s nejačijem.
Teško gladnu u konaku praznu, A junaku u bratstvu nejaku! Teško domu u kom sloge nema! Teško drugu bez svojega druga I slavuju bez zelena luga.
OD KOSTOBOLjE („Poganica“) Prokleta prokletnice, nesretna nesretnice, izlazi iz roba božijeg (ime onoga kom se baje). Eto otud presvete matere Bogorodice na vranu konju, na zlatnu sedlu.
(Kriva) 405 — Koji zvončić ne ima glasa? (Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju? (Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve?
’Vatajte se tanke slamke, tanke, tanane, Da gledamo ko će kome u sreći pasti, Kome staro, kome mlado, kom’ što sreća dâ! Bilo staro, bilo mlado, ljubiću ga ja. Ko se neće poljubiti, ubio ga bog!
su joj i rukavi više lakata bili svezani; na glavi je imala bijelo pokrivalo i vijenac od cvijeća, a preko lica, na kom je bila obrazina, crvenom pantljikom naokolo opšiven komad sure čohe, koji je podizala kad je igrala, a kad bi pošla,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona kad ga sasluša, reče mu: „Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te
— Sutradan ala opet ode a njoj zapovedi da živinu nahrani, kad devojka vidi kakva je živina, uzme batinu, pa kom nogu, kom glavu, kom krilo odbije, i tako sve rastera. Kad u veče dođe ala, zapita je jeli živina nahranjena.
— Sutradan ala opet ode a njoj zapovedi da živinu nahrani, kad devojka vidi kakva je živina, uzme batinu, pa kom nogu, kom glavu, kom krilo odbije, i tako sve rastera. Kad u veče dođe ala, zapita je jeli živina nahranjena. — „Jeste da!
ala opet ode a njoj zapovedi da živinu nahrani, kad devojka vidi kakva je živina, uzme batinu, pa kom nogu, kom glavu, kom krilo odbije, i tako sve rastera. Kad u veče dođe ala, zapita je jeli živina nahranjena. — „Jeste da!
Mnogi od pomenute G G. urednika šalju mi u takovijem prilikama svagda onaj broj svoga poštovanog lista u kom su naštampali moj oglas: ja im ovom prilikom i na tome ovdje lijepo zahvaljujem.
, na velikoj 4-ni 54 tabaka veliki, komad po 8 for.;, b) ІV. i V. knjiga Srpskijeh narodnijeh pjesama, kom po Z for.; v) Hercegovačke ženske pjesme kom. po 1 for. 50 nov. i Priprava za istoriju svega svijeta radi djece, po A.
;, b) ІV. i V. knjiga Srpskijeh narodnijeh pjesama, kom po Z for.; v) Hercegovačke ženske pjesme kom. po 1 for. 50 nov. i Priprava za istoriju svega svijeta radi djece, po A. L. Šleceru, kom. po 60 nov. Z. N. St. G.
po 1 for. 50 nov. i Priprava za istoriju svega svijeta radi djece, po A. L. Šleceru, kom. po 60 nov. Z. N. St. G. — u Beču u Štampariji L. Sommera i dr. 3. SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE.
Ploveći tako dođe pod jedan veliki grad, u kom je car živio, ispustivši svoja sidra stane grad topovima pozdravljati.
ne će mene kod doma mog vjerovati, ako mi ne daš jednoga od svojijeh ministara.“ Car | mu da ministra, baš onoga kom je šćer svoju obećao bio. I tako se oni otisnu i stanu ploviti.
Car dade onomu mladiću svoju kćer za ženu, i u jedan dan oženi sina onom đevoj | kom koja mu je va san dolazila i odmah mu se javila, kako mu je sin ozdravio, i udade šćer, te tako steče sina, nevjestu i
Sveti Sava - SABRANA DELA
5, 3-8) i drugo ostalo. Jer ovog svega ispunitelj postade blaženi otac naš i ktitor, gospodin Simeon, i ni u kom, pak, dobrom običaju ne beše zazoran, već spasenje primi sa svima koji žive Hrista radi.
Stanković, Borisav - JOVČA
Ali, koja vajda, kad on u dućanu, za tezgom nikad nije. Po mehanama, sa devojkama, momcima, tamo je uvek. U kom kraju čaršije dućan uzme, ceo komšiluk, sve devojke upali. Na svakoj svadbi, veselju, on je.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vreme mladosti, u kom krv naša vri i misli neprestano lete, ne dopušta nam dosta postojanstva da se sami sa sobom zabavljamo i da od sebe
upražnjenije i najdraži posao: ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao?
Posle polze i zabave, koju želim kom god od mojega roda uzrokovati, neiskazano utešenije i neizrečenu radost čuvstvovaću, imajući priliku za spominjati i
razuma, koja će knjiga sadržavati najizbranije misli i sovetovanja učeni[h] ljudi s razni[h] jezika prevedene, o kom poslu počinjem s pomoću boga truditi se ovde u Lajpsiku, a, međutim, izdavaću ove moje slučaje, čekajući [h]oće li se
I videći me odveć bojažljiva, da kako bi kom detetu firgaz ili ferulu počeo davati, ja bi[h] s njim zajedno počeo plakati, kao da bi imao posle njega nama[h] na mene
učinio s mojim Dečancem, hoteći moj tetak da ga vezana pošlje u Tamišvar, nazivljući ga turskom lažom i skitnicom, kom nije dosta novce po tuđem vilajetu kupiti, nego hoće jošte i nerazumnu decu u Tursku da prevodi.
A meni se učinilo da sam taj dan u božjem raju bio! Kao da je duša moja pre mnogo hiljada godina u kom P[i]tagorevu učeniku bila i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak kao da ga je bila,
Monah će reći „sam“, iliti „jedinac“ i „samoživac“, kom je mesto — pustinja, planina, ujedinjenije i samoća; koji se odrekao sveta i prebivanja s ljud’ ma; koji postom,
Lepa je i blagorodna dobrodetelj. blagodarnost! A kom smo više blagodarnosti posle boga dužni ne|go ženskim prsima? Neblagodaran i nedostojan človekom nazivati se koji se
govoreći: „Milostivi naš i sveti gostu, ne častimo mi vaše preosveštenstvo toliko koliko nas vi častite s otačes|kom besedom! I, da nam nije žao da se odveć ne trudite, mi se svi ne bi[smo] nasitili nikad vašeg razgovora.
prvo govorenje, valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti, jedan, što si šaleći se rekao za prsi druga tvoga, a drugi, u kom žališ što si zlo tvoju | mladost proveo.
Kako bi mi došla na um imena muž i žena, ženidba i udaja, u svemu tomu predstavljao bi se u mom umu čin roditeljski, u kom činu upažavao bi[h] najveću svetinju posle boga na zemlji; kako bi[h] čuo da u crkvi biva venčanje, išao bi[h] ga gledati
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Valija si još ti da podjariš smutnju! Zašta mi, bolan, nisi poručija po kom sluzi?... — Ma, prije svega, kaži ti meni šta se jopet ovdinak dogodilo? Šta je stricu? Šta je svim vratrima?
sa Srdarevom Jelicom, Srdareva pričanja iz svoje prošlosti, pouke koje se iz njih mogahu crpsti i, osobito, vidjelo u kom Srdar prikazivaše ženski svijet, sve je to, malo-pomalo, utjecalo na Bakonju i činilo da vehne svježina njegove ljubavi
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Otvori: približi suton kose Da put otkrivam — taj vrat Po kom ću da lutam s dva prsta. Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči nisu mi dve rake.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim je svom učitelju plaćao: javljao mu kad i na kom mestu na Moravi žene ispiraju konoplju. Neku godinu kasnije razumeo je, i njihovu tajnu ćutao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' se ruši, il' se nešto zida, Il' baš raja okove raskida? Sviće l' zora one sreće lepe Za kom srca i u grobu strepe? Kliče l' vila iz srbinskih gora? Je l' već ora koja doći mora?
A za morskim platnom Umorno sunce zalazi polako. I ja kom ne zna imena ni lica Sve njene misli ispunjavam tade. Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez
M. Rakić LIII SERENADA (1—Z) 1 Allegro Sa tri svirača u crnome plaštu, Sa šeširom na kom se pero vije, Uzev u pomoć istočnjačku maštu, Prikrašću se k'o lopov što se krije, Sa tri svirača u crnome plaštu.
Zajeca tiho, teško, k'o siroče. Nu namah stane kiša divnih suza; S mirnoćom onog kom nešto predoče, Ja vere, s nečim mladih kukuruza, Zagnjureno u bezdanu dubinu Stvari, koje mu znak tajanstven
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Snom je čovjek uspavan teškijem, u kom vidi strašna prividjenja, i jedva se opred'jelit može da mu biće u njima ne spada.
U vremenom i burnom žilištu čovjeku je sreća nepoznata - prava sreća, za kom vječno trči; on joj ne zna mjere ni granice: što se više k vrhu slave penje, to je viši sreće neprijatelj.
Sva ti ovde ginu ponjatija, voobrazi sami sebe gone i gube se u neizvjesnosti! Od svijeta na kom mi sjeđasmo do nebesa prestolodržnoga rastojanje preužasno bješe - stoput više Zemlje od Urana; sav nebosklon što
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio. Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali.
Prestanite tući! Pa drugi glas: — Udri! Vi ne znate u kom vremenu živite. — Ja znam da su to ljudi kao i mi, ratovali kao i mi. Na! Pljujem ovo; bacam što sam časno nosio.
i ja mrmljah nešto kroz zube, ponavljajući češće reč zastarelost. Ama isti slučaj, kao poručeno. Ne morate ni u kom slučaju dug platiti — rekoh odlučno.
— Je l’ imao onako neki znak ili, recimo, belegu? U kom’ je vodu bio? — U drugom, brate, prva desetina. — Ama da nije to..., ali nije.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Osude im izričem sasvim nepristrano; ako su kazne i platonske, one nisu ni u kom slučaju blaže od onih koje bih odmjerio drugome.
granicu (jer slijepce-amnezičare, mora da prati okata sreća, kao i mjesečare koji šetaju po krovu), pa sada, ko zna u kom kutku Zemljine kugle, leži u krilu neke čudne, nepoznate žene, koja, pogođena sa svoje strane nekom takvom bolešću što
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ama, popo, šta veliš ti ?... O kom ti gogovoriš ? Znaš li... — Znam ja dobro, ne boj se, sinko. Znaju i deca seoska ko tebe upropasti, a da ne znam ja,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona, kad ga sasluša, reče mu: — Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te
Negđe se sretu pop iz obližnjeg sela i pop od onog sela u kom je bolest i pomor, pa reče prvi pošljednjemu: — Blago, tebe, moj brate, ti se nagrnu ove godine para koliko ikad u tvoj
Petković, Vladislav Dis - PESME
Je li to starost i volje i vere, Il' umor dubok, miran i bez leka, Kom ne znam uzrok, prostora i mere? Il' sam ja izraz truleži mog veka, Koja tka zadah i svud nemar stere?
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
ga sačuva, naročito zbog toga što bi on omogućio, pomenuću samo jedan dragoceni rezultat, lociranje podmornica u bilo kom delu sveta.
treba da oslobodimo energiju atoma ili da otkrijemo neki drugi način dobijanja jeftine i neograničene energije na bilo kom mestu Zemljine kugle ovo dostignuće umesto da bude blagoslov moglo bi da bude katastrofalno za čovečanstvo dajući
u odličnom stanju on reaguje tačno na sile koje ga pokreću, ali onog trenutka kada nastane neki poremećaj u bilo kom čoveku, njegova snaga za samoodržanjem slabi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“Vila” se složila sa svojom maj kom i ja sam spremio svoje stvari i otišao sa gostoljubivih obala Delavera. U Filadelfiju sam se vratio istim brodom koji
kolibi, na padinama planine Gout Fel Mauntin, shvatio mnogo dublje Faradejeva otkrića nego što bih to postigao na bilo kom drugom mestu Kad god mi padnu napamet imena Faradeja i Maksvela, uvek se u sećanju vratim na divno ostrvo Aran i
Prisustvujte bilo kom sastanku Američkog udruženja fizičara i uverićete se da su istraživanja u univerzitetskim i istraživačkim laboratorijama
kao ulog, od čije će se kamate finansirati “Unapređivanje istraživanja u nauci i tehnici, ili za unapređivanje u ma kom drugom obliku poziva inženjera ili opšteg dobra.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena „ Svom strelcu kom i ne zna imena.
Jer se tek tada može sagledati šta je autorova zamisao (o kojoj malo znamo), i u kom nas smeru vodi unutarnji razvoj njegove poezije.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Posle razmišljanja.) Pa dobro, kako vi to mislite? NINKOVIĆ: Bože moj, stvar je vrlo prosta. Se sempl kom tu!1 Što se tiče bridža, tu se morate, vežbati; što se tiče pušenja, i tu se morate vežbati, a što se tiče ljubavnika, tu
ŽIVKA: Eto ti sad! Nikad ja to u životu nisam dobila. NINKOVIĆ: Se kom vu vule.1 Kako želite, ja stojim na raspoloženju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Razume se da prva rečenica u romanu - bilo kom, pa i u Nečistoj krvi - ne mora sama po sebi biti značajna, ali joj zato jako, inicijalno mesto u kompoziciji daje
I nije pamtio „rat u kom je učestvovao”, „već samo padine bregova, obale reka, bagremove, promenljivost nebesa, proletnih, letnjih i jesenjih
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I dok tako čini, u najteži dani I Bog je i pravda na njegovoj strani. A kuda će Srbin? — Zar on da se dade Putu na kom nema zakona ni pravde.
burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka! — — — — — — — — — — — — — A ja žmurim, a ja snevam...
Ko je taj Višnjić, kom na grob grémo? Njime se svetu pohvalit’ smemo. U ropsko doba majka ga rodi — Ali ga rodi srpskoj slobodi.
Viće srnâ i fazana, Na šampanjcu biće pena, Viće sjajnih soarea I beseda i „krenchena“, Biće svega kom se ima, Šarena je duga zima: Sećajte se bledih lica Hladnih, suznih kolebica! »Starmali« 1883.
A bogat je onaj svako Kom’ preteče kora hleba. — A grešan je jako, ako Ne učini s njom što treba. 889. DOBAR MEĐU ZLIMA (Uz sliku) Ko je
) Kô najlepši rumencvetak Najlepšega perivoja. Jedan pogled bogomoćan Kom’ odolet’ nije mogâ — On razbudi žar u grudi Učenjaka, filologa. Kâ nanovo da se rodi, Da mu s’ nova duša dala...
Jedna ti mana — za sirotana, Kečigo draga, mnogo si skupa; Skupo j’ i ono vince dostojno Kom’ se „podoba“ da te okupa.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Nek se naše lepotice bele, Kartadžije neka karte dele; Nek ćir Janja koti svoje novce, Zaljubljene nek okreću lonce. Kom je milo nek se s ženom tuče, Nek se tuče i za kose vuče. Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče.
Miljković, Branko - PESME
Vuk St. Karadžić Otvori kam u kom iskra malaksava, Da lepši od praznika običan dan bude. Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla lekovit jed
Petrović, Rastko - AFRIKA
Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera. Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom
Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod komarnikom koji miriše na magazen u kom sam ga kupio i na prašnjavi til.
O, ovaj grdni put na kom sam sad, koji je put kroz beskrajnu katedralu, jedini put koji nije ružan, prašnjav, koji ne kvari predeo, već ga
Ovaj put na kom ću ostati sam, koji će se pretvoriti tako brzo u stazu, u brzak, ili u trag samo stopa urođeničkih!
Crnci se pojavljuju i gledaju me izdaleka izvirujući iza svojih okruglih koliba. Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane. Uzalud tumači dovikuju, pljeskaju se po kolenima, vabe ih kao zverčiće.
To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Šta zaplećete, šta tu zaplećete? Komandant ni u kom slučaju ne sme da ne zna gde mu je odeljenje. Tu nema opravdanja, tu nema izvine.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’ diže, spušta, zađe, — To se zove dan. Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi
Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja. XV U grob, u grob spuštaju je. Život moj, i moje sve.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— pita Fjodor. Pera „Đevrek“ poče da objašnjava srpskorusko-francuski, ali se nikako nije mogao setiti kako se na kom stranom jeziku kaže „štucati“ i „kijati“. I kapetan „Fikus“ zaboravio kako se to kaže na ruskom.
Sve je divlje i glomazno. Ili se to meni samo čini, pošto su u straha velike oči. Na ma kom mestu bio, stalno gledam kako se pomaljaju ćuvici i poneki krajičak od neprijateljskih rovova.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ni Marka nema, strašnoga dušmanom, I snažna kopljem, buzdovanom. Nema, ah, Đorđa, visokog duha, Kom' srce zraka podiže nebesna, Da Srba brani, vraga mu progoni, I stub utvrdi slave rodu — — — — — Pa ipak, i pored sve
Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!“ kažu, —, I kumira kom' se mole u boga prelažu. S ovim bogom koje čudo da prirodu blazne, Da po svjetu proklijaju zlobe mnogorazne?
To ako umu ceniti, polzovat Se njim, onda su božije volje, pa I sile snaslednici. Teško Tome bezdejstvije kom je slatko! Zaželi, smisli, ljubavlju vnutreni Zažeži organ k nameri polaznoj. Bez natpetice konj ne leti.
Ah! Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se. U lancu bede blažen je serce kom’ Porok, zlodejstvo, na brata bačeno Zlo nit’ na javi niti u snu Podobno červu ne grize. Pamti!
Kosovo, crno polje, ti Srba druže neverni, Komu cvetom cvetaš, kom’ li se resiš tako? Vesnom suvo tvoje promenjuješ lice pečalno, Al’ preskorbne spomen bede promenit ne znaš; Žarom reke
Čedo strasti, nesrećo, Brza u slepoći, Kad Srbina nestane, Kom’ ćeš onda poći? Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži.
Žena, ćer i sin mi, po najlepšoj modi, Treba samo tebi u svem’ da ugodi, A za gospodarstvo kućno nije stalo, — Kom’ bi pokraj tebe to jošt na um palo! Do sto rifi blonde (ne pitam šta košta!
Aratos ga i to bilo, I onoga kom’ je milo, Ali, znate, čovek mora, Iz atora i dekora, Ići tamo svaki put, Ma trošio dukat žut.
Samo da mi prije smrti Jedno dâ se uzaznati: Ko će tebe zaiskati, Kom’ li ćeš ti ruku dati.” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna, Sablja-momče, Ne govori, ne plaši me: Nit’ je tebi sad
Sablja-momče progovara: „Zakletve se tvoje seti! Ko s’ u času umiranja Kom’ obreče pod zakletvom, Do drugog je vezan groba.
Samo življom cvet bi zasin’o bojom. Tvoje sad je; tvoje će da bude: kom da ga čuvaš? Sam bez razloga slast tu sad ukidaš sebi! ...Kad sam rekao, što ću!
Prolazećeg svakog viču, Kad budemo pokraj dvora, Ne sećaj se ti odmora, Iduć’ spavaj — al’ ne sanjaj, Nit’ s’ kom’ javljaj nit’ poklanjaj, Vatru tela mozgom mori, Nit’ šta misli nit’ govori!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Pa da l’ je lepa?... Je l’ bar upola Od prvenčeta duše bolane? KAP. ĐURAŠKO: Lepa, i nije — već kako kom, (U sebi.) Al’ meni pamet zane nesrećnom! BOŠKO: Da — al’ en’ i Vuje!
— JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive vrhove, Što svoga čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Onda vas molim s božje strane, prikaž'te dolje sudu da moje kućište predade kom našem čovjeku iz ove naše proklete zemlje. Digoše ga. On se preseli u 'nu dolinu.
— viknu Mićan i podmače mu svoj stolac da sjedne. — Maloprije nam se ne'otice prosu kom, pa je, prošćeš, mokra. — Nije ni on najsuvlji — promrmlja neko iza kace. — Šta vi to pričate o meni?
kasaba ― varošica, palanka katil ― ubica, krvnik, krvni neprijatelj kesedžija ― drumski razbojnik; silovit čovek kom ― „ono što ostane kad se iscedi sok iz voća (grožđa, šljiva i sl.
Bojić, Milutin - PESME
I ti si miris u kom beda spava Zlatni san, iz kog, vaj, ipak se budi U atmosferu oluja i studi, Gde zimske zvezde prah taštine taje!
I mesto mira nov put mi predstoji, Da lažem sebe u kom novom hramu Duša se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno samu, Kao Ahasfer da besciljno bludi, Kleta od
Srce zvuk pesme što požudno bije, Reč čas zapovest, čas poniznost sluge, Cilj si kom vode svi puti, sve pruge, Pred kim se ništi gordost ljudskog uma.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I posle bi i otac dolazio. Još na kapiji sa ulice čuo bi se njegov glas, zdravljenje, željenje prijatna ručka sigurno kom komšiji s kojim je otuda iz čaršije došao.
suho, strogo ponovi bratu sve ono što mu je već toliko puta kazao, naredio: šta ima da čini putem, u kojem mestu, u kom hanu da odsedne. Ima samo da se javi, kaže čiji je brat, i sve će imati. Za sve se on unapred postarao.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Najmoćniji apotropajon protiv vampira (i veštica), i zlih demona (npr. bolésti) uopšte, ma u kom se obliku javljali. »Bez glogova koca ništa mu biti ne može«, kaže se o nekom kome je teško dohakati (Vuk, Posl., 178).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nije ni sam znao zašto se je ustavio ispod drveta na kom su tek izbili pupoljci. Do njega naherila se kućica susjeda mu Jere.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nisam mogao tačno naslutiti u kom smeru će se pomeriti tok naših navika, ali da će se pomeriti, u to ni trenutka nisam sumnjao. Ovo ne umem da objasnim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, mili druzi! Beše dan, U kom sam i ja snevô, Al' čas je kucnô, - minu san, I sad sam budan evo! A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I
Kome sam gradu kao dete, Nepoznat jošte s pravim zlom, Proricô dane slave svete U patriotskom žaru svom. U kom je sve što srce ište I što napretku daje let: Različne škole, pozorište, I viši svet i niži svet.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ On prelistavaše pažljivo te zapisnike. „Gde da počnem u ovoj šumi brojeva, u kom pravcu da krčim sebi puta?“ Zamišljen, prelistavao je ove zapisnike danju i noću. Naposletku pade mu ovo na pamet.
Ta temperatura ima, kako god da je ta atmosfera zasićena vodenom parom, svoju gornju granicu, ona ne može, ni u kom slučaju, biti viša od 97 gradi. Stvarna temperatura sigurno je niža.
Ogrtač Jupitrov, sastavljen iz lakih gazova i vodene pare, ne bi mogao, po tim računima, biti deblji, ni u kom slučaju, od 220 kilometara. Zato se ispod toga sloja vodenih oblaka nalaze drugi, teži gazoviti slojevi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I otandrka ti, nekako kao da je napamet naučila, da će njen sin, čim prođe matura, na put, da izabere u kom će carstvu učiniti prava. Baš tako je rekla, „carstvo”. Odjedared ti se utače frau Roza.
— Pavle pocrveneo. — Izvini, molim te; znaš, ja ne mogu da razumem da je tebi, ili lako, ili svejedno, da pišeš na kom jeziku bilo. Dopusti da te zapitam: kome pišeš i govoriš, kad francuski pišeš! — Pavle pocrvene jako.
Ovo poslednje je postizavala jednom retkom disciplinom uzdržavanja: da se ni u kom pravcu ne okreće sa isključivošću; ili da svima strankama ponešto zakine, i tako ih ujedini, smiri.
Međusobne odnose, po svom pravilu, ni u kom slučaju nisu prekidali, posećivali su se, iako retko; vrlo ljubazno razgovarali u porti ili na groblju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Mali Roman (po dalšem rukopisa izvestiju) počem je treću godinu potpuno prešao, odvede ga mati svešteniku o kom je gore reč bila, i preporuči sa suzama da bi o njemu brigu vodio, predstavljajući mu svoje stanje i nedoskudicu, i
dobro vežu i s trijumfom (škoda što nije kakav poeta bio, mogao bi lepu odu sostaviti), dakle s trijumfom u zamak uđu. Kom delu vino i jelo nije oskudevalo.
Ah! Jadna! Dido je bar kod kuće, kao kraljica, kom je tela ruku dati, a osobito je udovica bila, kojoj se svašta ne zamerava; ali ova kukavica?
Protrčider još jedanput, zeče, — i proče, i proče. Kuda, vozrazi sad Roman, kom je i trbu nešto dosađivati počeo. U Egiptu, među nepoznatim ljudma, bez leba, bez novaca, bez kuma, bez prijatelja.
To jest da se ne trudi biti spisateljem koga su muze u gnjevu jarosti svoje poljubile; da ne želi biti vitez kom barut u nos udara; da ne čezne voziti se na karuca i ime gavalera nositi kad mu je laka kesa; i da ne žali što nije
On je bio čovek od svoji 30—35 godina, u kom se znaci mužestva u punoj meri viđahu. Njegov je vozrast upravo četiri stope iznosio, od koji jedna noge, dve trup i
usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
na mene, onako gologa, čitav bakrač hladne vode, da sam mu u duši opsovao nešto tako nehrišćanski da to ne bi ni u kom slučaju moglo poslužiti kao moja izjava prilikom stupanja u hrišćanstvo.
Dakle, kao što vidite, može se radi suknje preskakati plot, ali se to, ni u kom slučaju, ne može činiti u suknji. Razume se, majka je moj zahtev da skinem suknju posmatrala sa druge tačke gledišta.
Ali se red misli kod mene ovako otprilike razvija: ovo potraživanje deoničarskog društva nije ni u kom slučaju administrativni spor, prema tome Onaj mladi inženjer opet je danas prolazio pokraj moje kuće, a moja žena čini
uzeo razmišljati, te se priberem, vratim se sebi i uzmem ponovo razmišljati: ovo potraživanje deoničkog društva nije ni u kom slučaju administrativni spor, te prema tome...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Trgovac sitno zatrepta očima, pa promuca: — Vi po zakonu nemate pravo da mi pretresate radnju. — A po kom zakonu ti imaš prava da kriješ robu od srpske vojske, da bi je sačuvao za bugarsku. A? — razvika se Luka.
— Je li, bogati, gde te raniše? — U nogu... — De, majku mu, toliko znam. Svaki dan te previjaju. Nego na kom položaju? — A... Na Kajmakčalanu! — Kajmakčalan?... Neprestano slušam o tom Kajmakčalanu.
Sad valjda razumeš? — Baš ništa. — Dobro, na kom si ti položaju? — Na Kožuhu... — E, toga položaja nema na mojoj sekciji. Sad ne znam kako da ti objasnim.
On teče sredinom masiva, koji se nalazi u tom uglu... — Sad mi je donekle jasno — veli poručnik Mišić. — A na kom delu krsta tebe razapeše? — Čekajte, molim vas. Ti kažeš da si bio u komitskom odredu? — zapita kapetan Radojčić.
Petrović, Rastko - PESME
Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti. Tako visoko peo, tako duboko ronio u blato! Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se seti da sam
Budimo hajka! Evo druma po kom gazimo puk ljudi, na konjima smo, mladci smo, stupamo krepki gvožđa volje: osvrnem li vam lice, na njemu osmeh, tuga i
Gle, jahač na konju kom, Milice, sad tepaš imenom Marata, U odeći mokroj svoj izveženoj šljokicama svoda, Zagaziće reku što se zove
reka neumitno otiče beskraju; Bože moj, javu znam, ali šta bi sa onim što se snivalo, Toliko naše mladosti kom plavom otiče beskraju? Plačem, jer se takvom istom linijom gordio negda njen stas.
Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje... U onaj čas, u kom se čuje i krv i lišće kako pada. Ne pamtiti, al sanjati, možda biti nesrećan ko nekada. To, to! Odjednom oči otvoriti! .
I otad sam se kupao u pevanju Mora u kom zvezdani i mlečni natapaju se trazi, Proždirući zelene azure gde, u posmrtnom plivanju Opčaranome, neki davljenik
Šantić, Aleksa - PESME
To ti je stara pesma, No večno nova i mlada, I kom se desi — tom srce Puca na dva komada. 40 Kada čujem pesmu što je Nekad moja draga poja, U vihoru divljih bola
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
hajduk može biti samo čovek naročitog kova, čovek koji je kadar „stići i uteći i na strašnu mjestu postajati“, čovek kom je kuća divan-kabanica, mač i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po
To je poznata crta feudalizma. Ali kako se ta crta javlja u pesmama, kakav je tamo ideal vernoga sluge, u kom smislu je tamo ocrtana njegova vernost?
Namjera ih nanijela bila na zeleno u gori jezero, po kom plove utve zlatokrile; pusti vezir svojega sokola da uvati utvu zlatokrilu, ona mu se ne da ni gledati, već se diže
Kad ja stekoh mila zeta svoga kom ljepote u hiljadi nema, voljeću ga nego oko jedno, voljeću ga neg’ jednoga sina; ja ću njemu dare pripravljati, pripravljati
Ja kad viđe Crnojević Ivo, knjigu uči, a ljuto se muči. Kod njega se nitko ne pridesi, ne pridesi mudroga junaka, kom bi svoje derte iskazao, no od derta pogleduje ljubu: „Ljubo moja, nu me sjetuj sade: al’ ću snasi knjigu opraviti, da se
Lasno ćemo mi za vaše blago, lasno ćemo — ako jesmo ljudi“. Kad se Stojan sestrice nagleda, lepo Stojan svate darivao: kom maramu, kom košulju tanku, mladoženji rođenu sestricu. I odoše kićeni svatovi.
Kad se Stojan sestrice nagleda, lepo Stojan svate darivao: kom maramu, kom košulju tanku, mladoženji rođenu sestricu. I odoše kićeni svatovi.
u srednjem toku reke Peka, u oblasti Požarevca Kuči — veliko pleme u Crnoj Gori (nalazi se oko planine Žijovo i Kom, zato se zove „lomno“) Lab — rečica na Kosovu labud (konj) — belac lav — poljsko imanje; lovački pas; razgovor lavra
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Činilo im se da od čitavog šumarka u kom se kriju najviše strši baš onaj žbun iza koga oni sjede. Čak i breza desno od njih neće da miruje, nego pakosno šuška i
— Žensko ti se s tim rodi. Žena ti ima za to nos da napipa gdje njezin čiča krije pare i rakiju, pogađa u kom dućanu ima šarenih marama i drugih besposlica za njenu dušu, osjeća još po koraku da li se njezin starac vraća pijan ili
Kad bi spazila Strica kako nailazi drumom, curica bi sva zablistala. — Striko, svrati da pričamo. — Ta kom je danas do priče, rat je — pravio se Stric jako zaposlen. — Ih, pa nek rat malo pričeka — čavrljala je Marica.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jesen je svačim bogata; tvoje crevo Bogorodice, razumni raj, nam se ukazalo, u kom no je božija presađenica izrasla.
Te svi širom sverovaše da je to doista Hristos mesija... Posle, za grčkoga carstva, Justinijan car onaj kamen na kom no je Hristos odmarajući se kod bunara sedio, i ono grlo — bunarsko ušće, skide, te donese častno u Carigrad.
to sve utaložilo i smiri se, onda onaj crkovni sin i čuvar ćivotu, narodu iskaza to čudo kako se je to zdesilo i po kom načinu da on ništa nije znao za neprijatelje.
da što potrošiš, ne smiš pred ljudma najesti se i napiti, da koga ne pokaniš na svoju sofru na zalogaj hleba, ili da kom ne pružiš čašu vina, ili novac rakije.
Zanovetaš sobom a ne stojiš mirno slušati s razumom, a da kako bi se mogao o kom čatanju doviti što je?... Nego i koji vas zna knjigu a i ima je kod svoje mu kuće, dosta put voli uzalud sediti doma ili
Tako i gde se god u kom domu nahode mnoge knjige, izmiče, i beži odonud svako đavolsko dejstvo i mačtanje, svaka prividna havet kloni se, ne smi
I samo isto na knjige zgledanje zausteže čoveka od greha. Ako i na putu u kom zaboravku drznemo štogod nevaljalo učiniti, vrativši se doma glednemo na knjige, taki se osudimo i u sebi se stresemo te
Tko prihvati se rukom za ralo, a natrag gleda, ne šiba mu brazda upravo. Oko na oko kom viče. Drugi se kara a k nama se prigovara. Vreme jednako služi u dobru i u zlu žitku. Nevera nikome ne veruje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme! I to vam ni pisac ne ume