Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
imao je više sestara i braće od koji’ samo najmlađi njegov brat Jakov jošte živi, koji je u vreme Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja odem u vojsku na Drinu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Boga im pešačkog, mislim ja, pa zašto će onda pešadija i konjica? Kaže meni komandant armije ovako: „Vidite li, Hristiću, ono tamo gumasto drvo?“ Vidim, kažem ja. I zaista vidim gumasto drvo.
zabrinuto podigoše doglede onamo na vis, po kome su, hitri kao veverice, pretrčavali visoki i tanki gorštaci Tada komandant odreda skide dogled s očiju pa pogleda ispitivački po oficirima, kojima je. bio okružen.
Posle se počeša po kosi, pribra i reče: — Gle, ovo naš vodnik! Komandant zovnu komandira pete baterije. — Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno!
— Zar ovako da ostane, gospodine pukovniče, neukopan? — Ni pomisliti. Zar nečujete za nama? Pa komandant obode konja koji ustežući se i frktajući prođe lešinu. I kolona po jedan produži put.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Samo su oficiri bili u toj gomili na konjima i Garsuli poznade, među njima, majora Đurđa i Trifuna. Trifun je bio komandant parade tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se oko Trifuna, pored žutog barjaka, sa crnim, dvoglavim
Istina, komandant u Karlovcu, đeneral Šercer, dobio je bio naređenje da bude blag pri ugušivanju pobune i obesio je samo šestoricu, ali je
Grof je bio mnogo cenjen, kao ispravan i strog komandant. On je trebao da prođe sva ta mesta, pa da predloži šta da se radi, da se odselenije Srba, iz Slavonije, u Rosiju,
Pa je spustio ruku, do kolena. Ali ni Piščevič nije zapisao sve. Tih dana, i jedan drugi komandant u Sremu, iz Zemuna, grof Vilar, u čijoj se službi nalazio i Podgoričanin, koga smo pomenuli, javljao je, u Osek, o
Taj transport je pošao bio, nasumce, tako reći, prema pismima i pričama, ovih, koji su otišli. Kad je komandant Titela, Pana Božič – pre četrdeset i osam godina – pošto je uzalud išao u Beč, da izmoli da puste iz aresta grofa
u četverokutu štapskvartere, očišćenoj od snega, bila je, za Kostjurina, podignuta, od drveta, mala tribina, gde se komandant Kijeva, okružen kijevskim grenadirima, knjaževima i grofovima, smestio, da vidi Srbe.
Serbska majka, kome je Tekelija otvarao kapije rata i Turaka. Aleksandar Karlo, princ od Virtemberga, koji je postao komandant u Srbiji, godine 1720, sa razloga – kako je pisao u molbi – da bi se materijalno pomogao, primio je – kad mu je žena
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Andrejević (1770—1825), ruski general, poreklom Srbin, proslavio se u ratovima pod komandom Suvorova, zatim kao viši komandant pod Kutuzovom u ratu protiv Napoleona minet, menuet (fr.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U našem štabu, opet, baš i nema koga vještog sudskim poslovima. Komandant Milančić, ljut kao poskok, neće ni da čuje za te stvari.
Ko bi se onda čudio što se na suđenju načečio čitav štab našeg bataljona. Čak se u sobi našao i komandant Milančić, stigao s položaja, iz akcije.
Odjednom s onoga kreveca, iznebuha, poput opruge, odskoči komandant Milančić i za tren se nađe pred seljakom, onako gologlav i u čarapama.
— Eno ga sad. — A bojim se i Trinaeste brigade, tamo mi je kum komandant. Nevolja jedna, pa eto ti. Seljačak se opet pečalno zagleda u široka Vačkonjina leđa pred sobom i potiho mi se požali:
Odakle im samo ovolika artiljerija? — Odakle je da je, valja to što prije likvidirati — mirno mu kaže komandant brigade. — Zato smo te i zvali. — Da iskupljam bombaše, a? — već se dosjeća Mikan. — Bombaše, rode moj.
— Da iskupljam bombaše, a? — već se dosjeća Mikan. — Bombaše, rode moj. Oni će to najbrže i najbolje svršiti. Komandant zove pridošlicu za sto i objašnjava mu na jednoj gruboj skici: — Vidiš, jedna jača bombaška grupa mora ti se probiti u
Nađe se tamo polovna stvar bolja neg nova. Često se prodaje i kradeno. Komandant ga sluša strpljivo, sluša, pa će ti istom huknuti: — Mikane, da nijesi komandir i član partije, ja bih ti sad rekao da
Za te je muzej staretinarnica s kradenim stvarima! O, ljudi, ljudi. S mnogo suzdržavanja komandant pritiskuje uzvrpoljenog Mikana da se smiri na stolici i natenane mu tumači šta je to muzej.
Kad bi sve gotovo, Mikan prezrivo iskrivi lice: — Fina staretinarnica, to ti je. Komandant samo hukne i nastavlja: — Tamo iza muzeja, u lapidarijumu, nalazi se u dvorištu njihova baterija, a pod arkadama su
Tamo se mora prodrijeti. — Šta ti je sad opet laprdarijum, rugaš li se — čudi se Mikan. — Eh, šta je! — umorno će komandant. — Šta bio da bio, ti ćeš meni odmah po svršetku rata u školu.
— I za kloster ćeš ti morati pripremiti jednu bombašku grupu — opominje ga komandant. — Tamo su negdje kamuflirani bacači. — A šta ti je sad to kloster? — mučenički puše Mikan.
Divljačno je to, plašljivo. — Vidim, vidim — pomireno mrmlja komandant. Konačno, kad je čitav zadatak objašnjen, Mikan iziđe napolje.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Pak si i nju kinjio, dok nije umrla. MAKSIM: Ti se u moje poslove ne mešaj. JEVREM: Komandant mora imati propise kako će komandirati, inače je demoralizacija gotova.
MAKSIM: Kuvati se neće! SOFIJA: Ali ja oću! JEVREM: Pravo, snao! MAKSIM (Jevremu): A šta ti tu? JEVREM: Kad komandant ne razume komandu, onda se mesto njega postavlja drugi. MAKSIM: Ti nju kvariš. JEVREM: Ja sam samo od generalštaba.
JEVREM: Sad juriš na redut! Bal i ništa drugo! SOFIJA: Ali... JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“. Što komandant zapovedi, mora da se izvrši. Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu. — K oružiju, neprijatelj se približuje! 2.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tu je bio i kao jedan pukovnik, komandant ili nešto slično. E, pa moj Mišelino lepo pozdravi čike i kaže da su zvali kapetana Popovića tamo u garažu, gde su ga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda je i on održao govor i rekao da će sutra vršiti smotru komandant diviziona i puka. Logor ima da se uredi, štala očisti, topovi oribaju, konji otimare, i sto drugih naređenja, da sam se
Očekuje se smotra koju vrši komandant diviziona. Naskoro se uzmuvaše oko susedne baterije. Razleže se komanda i ljudi kao da se slediše.
Svi zurimo negde na desnu stranu. Samo konji mašu repovima i trupkaju nogama. Odnekud izlete komandant diviziona, jašući na belom konju sa kusim repom.
— Sitne stvari, gospodine kapetane, vrlo sitne — govorio je komandant — ali kada se naslažu, ispada planina!... — Novi vojnici, rezervisti — pokušavao je da pravda komandir i sebe i
— Da, ali zato imate kaplare, podnarednike, potporučnika, i opet na kraju treba sve ja da vidim — govorio je strogo komandant, otpozdravio kratko i u galopu odjurio susednoj bateriji.
Najzad je stigla vest sa merodavne strane, od posilnog komandanta puka, koji je čuo kada je komandant naredio ađutantu da napiše zapovest za pokret u dva časa po ponoći.
A ti razmanuo kao barjakom. To i babe umeju. E, da znaš!... Zato sam ti slatko udario deset batina. Kad komandant zastane da propusti divizion, onda je svaki na svome mestu. Vide oni izdaleka njegovog belca sa kusim repom.
„Srednji, teraj levaka!“... „Drži odstojanje!“... „Ne kaskaj!“ — i uvek su pogledali ispod oka da li to čuje komandant. Jer on to traži. Zamerka mora da se stavi i kad je sve ispravno.
Jer on to traži. Zamerka mora da se stavi i kad je sve ispravno. Ali ako komandant odnekuda iznenadi, onda bi se sve sručilo na glavu vodnika. — Okrenite se, okrenite. Zar ne vidite da rudni kaska...
— Okrenite se, okrenite. Zar ne vidite da rudni kaska... Hoćete da mi upropastite konje — i komandant se obrati rudnom vozaru strogim glasom: — Onda ću tebe, bubo jedna, da upregnem.
A mnogo puta je zamerao bez ikakvog povoda, tek samo da nešto primeti. Mislio je valjda da je komandant i svojim činom pametniji od svih, a uz to smatrao je da je on na tome mestu ne da hvali, već da kritikuje.
Skrenusmo i mi u onu oranicu. Začudo, topove nismo ravnali. Ali komandant je razapeo šator na najkaljavijem mestu, tačno prema sredini diviziona, kako to pravilo službe naređuje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bezbrižnost u Evropi, kraj svega toga, u to doba, bila je tolika, da je, na primer, vrhovni komandant srbijanskih trupa (vojvoda Putnik) došao, na lečenje, u jednu austrijsku banju, tog leta.
kuće u šumarku, da legnem u travu, dva Slovaka moje desetine, koja su me naročito cenila, mislila su da vršim nuždu. Komandant našeg bataljona, major Janaušek, koji me je mrzeo, imao je običaj da nas tera na juriše, u podne.
Došla su kola po mene, koja će me odvesti na položaj. Kaže mi da odlazim u jedan konjički puk, čiji je komandant jedan princ, pa da pazim. Zatim mi daje dokumenta i pita me, uzgred, jesam li Poljak ili Srbin? Velim, Srbin.
A kasirku su pozvali jer je, zaista, verno služila svima u bataljonu. Dolazi, zatim, do tuče u javnoj kući i komandant mesta naređuje istragu. Mene zovu u ađutanturu. Tamo mi kažu da se spremim, hitno.
Jedan major, Crnogorac, sa finim crtama lica, neće da skine temnjak Nikole I. Veli, u ratu ga je dobio. Jedino je komandant puka (Živković) normalan u mozgu. On me je, međutim, duboko, razočarao.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
posle prvog, nastavlja svoje putovanje i zadrži se u drugoj vodi na koju naiđe, i to tako ide po redu, kao kad kakav komandant raspoređuje svoje trupe po konačištima i prebivalištima.
(V. sl. 62). Kad je komandant broda, odredivši položaj, našao da se nalazimo na mestu koje nam je bilo meta, na plodištu jegulja, brodske mašine su
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ta znao sam ja da će biti mnogo naroda danas u gradu. Straža se prepala pa uzbunila vojsku, komandant nevješt, čovjek skoro došao, ne zna jezika itd.“ Palo je čudnijeh i smiješnijeh riječi o kontu Pjeru i družini njegovoj.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Vlast i Miloš su uvek išli zajedno, ali ograničena vlast i Miloš nisu. Uoči donošenja tog Ustava komandant varoši Beograda, Jevrem Obrenović, u opoziciji, priredio je u čast kneza Miloša Obrenovića, na vlasti, veliki bal.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegov sused potapša ga po ramenu. „A što si se tako skljokao, dragi Oto?“ „Daj Bože da bude tako kao što naš hrabri komandant govori!“ Falkenbergu ne umače ovaj razgovor.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Vi se sve nešto bunite, sve vama nešto nije pravo, vi...“ tako mi je rekao komandant. Trebao sam odgovoriti: „Gospodine pukovniče, Vi ste... svi smo mi najveći nitkovi.
“ Ili da se moram smešiti dok moj komandant priča: kako uvek, pre nego ode svojoj ženi u Solun, svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za
osvanu sneg na zauzetoj nekoj turskoj varoši i kad pukovski dežurni, sav uzrujan, dozva bataljonske i saopšti: da će komandant tačno u podne održati raport kod štaba puka, ispred ućumata.
Najzad pojavi se komandant, visok, namršten, u teškim ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz kamene stepenice i
oficirima što imaju konje, ali je nama teško što pešice gacamo po blatu i vodi, te nam mokre noge i obuća, a to sam... Komandant, miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja
pukovniče, na raportu sam po naredbi ađutanta puka, jer nisam izvršio naređenje starešine ordonansa, kaplara Kamarića. Komandant kao priseća se nekog važnijeg posla, rasejano sluša vojnike, i onda nervozno prelazi na četvrtog da bi prekratio
Onda pucaju šamari po ozeblim obrazima trojice prvih, i pisari štaba beže s radoznalim glavama iza prozora. Komandant šamara levom rukom po desnom obrazu, jer mu je tako zgodno.
— Zašto si na raportu, blesane? I vuče ga snažno za uvo komandant. — Go... go... gos... podine... pukovniče... a... a... a pojma nemam!
Zašto si na raportu, mamu ti kockarsku? Govori zašto! — P... p... pojma... p... p... pukovniče... I komandant, razjaren do besnila, naređuje da se dobošar veže za drvo i stavi pod stražu.
a... a... Đorđe! Pa se komandant pojavljuje na prozoru i naređuje da se budala pusti, i preti da će ga lično ubiti u prvoj borbi, a Resimić se smeška
A komandant sa ađutantom, na konjima, obično stanu u stranu, pored puta, i propuštaju puk dase uvere o disciplini na maršu.
Pa korbač puca po dobošu i natovarenim stvarima, i komordžije sa začelja okreću se bojažljivo i podlački smeše. Posle komandant, u galopu, praćen ađutantom i ordonansima, odlazi kroz prašinu na čelo puka.
Krakov, Stanislav - KRILA
Omaleni komandant sa četvrtastim, mesnatim plećima, okružen štabom na konjima, video je samo one prve. Vojnici pozadi njega videli su kako
Lako je njemu sa konja pričati. Gunđajući Mija prinese ustima grlić. — Potporučnik. Kakav je to bezobrazluk? U — u, — komandant se uhvati za glavu, — ja govorim a vi pijete. U — u... Na svoja mesta... na svoja mesta.
— Naše jevanđelje jedno samo ubijanje dozvoljava... — Je li, Branko, a šta komandant? Posilni se bio primakao vatri. — Opet je onaj komita dolazio... — Ma šta slušaš te lažljive jaružare...
U stanicu je po podne umileo voz, i doneo nove baterije. Komandant stanice je uzbuđen trčao, jer su rampe bile džakovima zauzete. Kad je noć pala, vojnici se raspevali.
Kad je noć pala, vojnici se raspevali. Dobili su dvostruku porciju ruma. Komandant je naredio da se uz školu, a tu je stanovao, iskopa zaklon, i da se u zoru probudi.
Imao je kuk prostreljen. Šmrkao je tiho, i tražio da pije. Potom je tužno gledao zelene vrhove borova. Komandant puka naredio je da se oficir, koji je vršio prepad na selo, optuži za upropašćene rance i pogubljenu ratnu spremu.
Stao je kao ukočen, i gledao uplašenih Očiju u dim i telo. — O—o—o... — ječao je onaj dole. — Pogibe komandant, pogibe komandant, — vikali su prestravljeni ordonansi i trčali drvetu i telu. Sada se i Duško trže i pojuri tamo.
— O—o—o... — ječao je onaj dole. — Pogibe komandant, pogibe komandant, — vikali su prestravljeni ordonansi i trčali drvetu i telu. Sada se i Duško trže i pojuri tamo.
napred, izveštaji će biti slavni... — tu se zagrcnuo i zakašljao. Vojnici se plašili grudobolnog, a novi komandant dostojanstveno ukrašen brkovima kao perjanicom zapretio je streljanjem. — Luda, i onako će umreti...
— ... — ... da, znam da se gine... rat je, brate... ali do poslednjeg čoveka morate... alo, alo... Komandant je bacio slušalicu jer na drugoj strani nije bilo više govornika. Granate su zbijale takve šale.
Samo da se već jednom dođe. A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju. A na čelu njine kolone neki viši, krupni komandant govori čičici majoru: — Od vas sve zavisi. Dragomir na tebe čeka.
Dok je novi komandant, major, koji je sudeći po licu voleo isuviše konjak, naređivao da se telefonira u puk, Kazimir je izašao ispod stene i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
IV Deligrad 7 avgusta u subotu, 1876 god. Još pre zore uzrujao ce ceo štab. Pukovnik Milutin Jovanović, komandant supovačke vojske, javlja da su ga zorom napali Turci jakom silom; da napadaju na Supovac, Golešnicu i Zmijinu Glavu
— A ja idem da naredim prvima da se krenu. Komandant sa svojom pratnjom izgubi se u kukuruzima, a mi pođemo napred. Prođemo kroz selo Mrsolj. Ono je još gorelo.
Ovaj nakresan starac i ovo prestravljeno dete! Obojici kao da nije bilo mesto ovde. Malo dalje ctojao je komandant šanca, kapetan Živan Protić. Upitam ga da li zna gde je kapetan Sirovacki.
Narodni vojnik, komandant nad dva topa u šumatovačkom šancu, tek viknu samo: »Konjica napada, puni kartečom«. Topovi su u trenutku napunjeni, ali
ali kad htedoše da ih uprave, opazi se da je prorez bedema za top suviše uzan, jer je konjica dolazila kao sa strane. Komandant topova opet poviče: Za sad, junaci! pijuke! ašove! skačite na bedem, proširite prorez.
puščanog i topovskog dima, od prašine što su je digli konji, od brzoga trka ne mogaše se raspoznati kakva je to konjica. Komandant se već spremi da komanduje: pli, kad konjica već stiže pod šanac, i gle, to je — naša konjica, naša patrola izvidnica,
Vladana, koji su sedeli u jednom zaklonu, za bedemom, na dva koraka preda mnom pade kapetan Živan Protić, komandant šanca. Pade ničice, i tako osta nepomičan — niti se okrete, niti reče jao, ništa.
šanca đeneral stade i okrete se svojoj pratnji, u kojoj je bilo nekoliko naših i ruskih oficira: — Da, reče Černjajev, komandant je šanca poginuo — ko hoće da ostane ovde kao komandant? Ćutanje! — Gospodo, ko će ostati ovde? — ponovi đeneral.
je bilo nekoliko naših i ruskih oficira: — Da, reče Černjajev, komandant je šanca poginuo — ko hoće da ostane ovde kao komandant? Ćutanje! — Gospodo, ko će ostati ovde? — ponovi đeneral. Opet ćutanje...
Kad se već uveliko uhvati noć, paljba se postepeno poče utišavati. Šumatovački šanac bio je miniran, ali kako je komandant šanca poginuo, to ce sumnjalo da li ko zna gde je mina i kako je treba potpaliti u slučaju da Turci noću iznenada
Stoga pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, htede da me pošlje u Šumatovac da ja, koji tako isto niti znam gde je ni šta je mina, kažem kako
U naredbi, kojom se pozivalo ovo odeljenje, stajalo je izrično: da se komandant odeljenja, major St. Velimirović, ima sam javiti tačno u 7 časova u jutru, a bude li štab tada već izašao na pozicije,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Blizu smo položaja. Ali nismo ni stigli do njega, a stiže naređenje da se stane. No, hvala bogu! Moj komandant bataljona ode nekuda, i posle pola časa vrati se. „Razapinjite šatore“ — naredio je.
„Ispod ovaj kamen curka“ — i pokaza nam rukom na jednu stenu. Vojnici potrčaše. Napravi se gužva. Komandant bataljona odredi mene da uspostavim red. Morao sam i revolver da potržem.
Bilo mi ga je ipak žao, te mu priđem i zagrlim ga. On me poljubi... Obojici nam potekoše suze... Mrak je pao uveliko. Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak. Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore!
Neki su već pomrli, te im tu, pored nas, kopaju rake. Dvojica delju neke grane. Vele, prave krstove. Komandant bataljona vratio se odnekud i pozva nas, komandire. „Večeras moramo da smenimo pešadiju — govorio je.
Zato pazite.“ Pri polasku pozdravismo se. „Hvala vam, braćo!“ — uzvikuje razdragani komandant, kao da smo mi došli po našoj ličnoj volji da mu pomognemo. Oko podne vratili smo se kod svojih četa.
sanitet!“ „Gde je komandir?“ — pitao je neko iza mene. Vojnici su ga upućivali u pravcu gde je bio moj zaklon. „Komandant odreda!“ — reče mi desetar. Išao je uspravan pored rovova vojvoda Vuk. Ja se podigoh da mu iziđem u susret.
sad ću vam to tačno reći... u šesnaest i četrdeset i pet, stigli smo na Meteri Stepe. Komandant je bio otišao pre nas, i kako stigosmo, on naredi da naš treći bataljon iziđe još dalje napred.
Na ovom mestu smo prenoćili i ostali i sutradan, četrnaestog septembra. Za to vreme naš komandant puka obilazio je položaj da se upozna sa stanjem. Sa njim je bio moj komandir čete.
I da vidite čuda, uz pripomoć naših pešaka, oni lepo montiraše topove. Ali kako je artiljerijska posluga izginula, to komandant puka odredi šesnaest pešaka kao poslužioce kod tih topova.
Ali zašto baš na mene da naiđe zmija!... Moje razmišljanje prekrati ordonans, koji mi javi da me zove komandant bataljona. Vukao sam se gotovo pobauljke kroz rov i preskakao preko vojničkih nogu.
— Meni je naređeno da sa četom kidišem na neprijatelja. — Eto vidiš... U zapovesti koju nam je pročitao komandant pisalo je kako trupe Drinske divizije, koje su se nalazile desno od nas, treba prvo da zauzmu Kočobej.
— A-ha! Sa njega se izlazi na vrh. — Sećam se, to poslepodne imali smo muke da pronađemo naše trobojke. Komandant je bio naredio da prilikom sutrašnjeg juriša u svakom vodu po jedan vojnik ima na leđima privezanu po jednu trobojku,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U Srpsko-bugarski rat nisam ni pozivan. Moj dobri komandant divizije, upoznavši moje militarne sposobnosti, pravilno je ocenio da će naša vojska i bez mene savladati neprijatelja.
Njegov ljubazni komandant stavio mi je na raspoloženje veliki salon lađe. Tu su već bile smeštene sve moje stvari. No, pre no što sam i ja stupio
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A poznat je i onaj slučaj gde komandiru jedne pogranične čete vraća komandant raport da stavi tačke i zapete, jer je ovako napisan raport potpuno nerazumljiv, tako da se nikako nije moglo razabrati
hartije i na njemu ispisa deset tačaka i petnaest zapeta, pridruži to svome raportu i vrati ga komandantu s molbom da komandant, svojom naredbom, izvrši raspored priloženih tačaka i zapeta i svaku od njih uputi odgovarajućoj jedinici, dodajući još
izvrši raspored priloženih tačaka i zapeta i svaku od njih uputi odgovarajućoj jedinici, dodajući još i molbu da komandant tačke i zapete koje bi pretekle, te ostale neupotrebljene, nadležno rashoduje.
Zamislite, na primer, jednoga krojača ženskoga odela, sa svima manirima koje ta profesija nameće, pa vam kažu da je to komandant puka u penziji, ili zamislite čoveka sa dobrim apetitom i, ovome odgovarajućim trbuhom, sa mesnatim klempavim ušima,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tu-u-u, tu-u, svira telefon i telefonista ja vlja da je ranjen komandant prvoga diviziona. Jedan od onih sprovodnika priča da je šrapnel udario iznad samog topa i pobio svu poslugu.
— Ostavite ga malo na miru, to je jaka kontu zija. A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika. — Baš uz nas... — Otkud na njemu krv? — Jedan je poginuo, a ima i ranjenih... — A da nisi ti, bre, ranjen?
Nikad kraja. Gr-ru! Gr-ru! Gr-ru! Gr-r-u!... Gr-r-r-ru! Gr-ru! Namah se sve utiša. — Šta je ono?! — povika komandant. Izvismo se iz zaklona. Ne verujemo očima svojim.
Telefon zasvira. — Kako!?... Sad odmah... smesta!... Razumem... razumem! — govorio je komandant. — Pa se okrete nama. — Hitno odstupamo. Sa susednog sektora pešadija odstupila. — On se najednom zamisli. — Uh...
— Uh... tamo je naša baterija! Da li su je izvestili pešaci? Jaši smesta i izvesti komandira da odstupi — obrati se komandant meni. Krenuo sam odmah nasumice, po pravcu ruke gde mi pokaza komandant. Noć je sve više uvijala vidokrug.
Krenuo sam odmah nasumice, po pravcu ruke gde mi pokaza komandant. Noć je sve više uvijala vidokrug. Put je krivudao, a nigde svetle tač ke prema kojoj bih se mogao upravljati.
A sada smo, u punoj zbili, mi južna vojska, koja brani baš bagrdanske položaje. Sledećeg dana rano izjutra komandant je dobio izveštaj da će oko devet časova doći Kralj, da obiđe položaje.
Tačno u devet došao je sedi Kralj u pratnji ađutanta i svoga ličnog lekara. — Vaše Veličanstvo — raportirao je komandant — stanje puka je ratno. Puk se nalazi na položajima.
— Pukovniče, želim da obiđem položaje i da vidim moje vojnike u rovu. Komandant me zovnu: — Ići ćete ispred nas. Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi.
Kretali smo se lagano kroz šumu. Pitao je Kralj za moral vojnika. A komandant, čuo sam, odgovara kako moral nikad nije bio na takvoj visini kao danas.
Unapred je javljeno onom puku u rezervi da će ih posetiti Kralj. Kada im priđosmo, vojnici su bili postrojeni u karu. Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka. — Pomoz bog, junaci! — Bog ti pomogao!
Kralj spusti glavu i nekoliko trenutaka gledaše turobno preda se. Zatim obode konja. Komandant puka se okrete vojnicima i pozdravi: — Živeo Kralj! — Živeo, živeo, živeo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kolijer — jaka, ogrlica kolo — vrsta igre; točak, krug koljence (na durbinu) — članak komat — komad komendat — komandant Komnen barjaktar — ličnost nepoznata istoriji konak — kuća, prenoćište; dan hoda; odmorište kondijer — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa ti si se otimao da prvi uđeš, ti si otkrio pećinu, lampa je tvoja. — A ti si naš komandant — prekide ga Mačak. — Ti treba svuda da si prvi.
On je komandant, vođa družine, čitave čete, a takvi se ne smiju ničeg bojati. Hrabro, dakle, naprijed. Upalio je baterijsku lampu i
Stričev djed Aleksa, koji je trčao pored njega, preplašeno viknu: — Ehej, pogibe komandant! Uloviše komandanta! — Ovamo ljestve, živ sam! — kliktao je Valjuško iz rupe.
Odmah me primite u svoje dobrovoljce. Gdje li je samo taj vaš komandant Jovanče? — Vidiš li onaj dim na Lisini, tamo je — pokaza mu Lazar Mačak. — To je, bogme, podaleko — zaključi starac.
— Drž ga, drž ga! — drali su se seljaci jureći u potjeru i grabeći razbacano oružje, rance i drugu vojničku opremu. Komandant partizanskog odreda još uvijek nije od čuda mogao da dođe do sebe.
XIX Komandant odreda dugo je razgovarao s Nikoletinom Bursaćem o smještaju partizanske radionice za opravku oružja i najzad se složiš
— A zašto je zovu Mačkova? — začudi se komandant. — Zbog nekog dječaka, Lazara Mačka, koji je prvi pronašao ulaz u nju. Zovnuše u štab Jovančeta.
— Već sam ga dao za školu — ozbiljno reče dječak. — Naći ćemo mi za školu pogodnije mjesto — reče komandant. — Dobro ali bih i ja vas nešto zamolio — iznenada se nešto dosjeti Jovanče. — Hajde da vidimo.
On je rođeni majstor. — Dobro, druže, primićemo vrlo rado — složi se komandant. — I ja sam za to — dodade Nikoletina. Ubrzo logor Tepsija oživje od lupe sjekira i čekića, od struganja pila i larme
— Tu smo! — ozbiljno se odazivao dječak i tom bi prilikom zvecnuo i lancem da pokaže da je i Žuja prisutna. Kad je komandant odreda navratio da obiđe kurs, neko ga upita za Nikolicu. — Druže komandante, imamo tu jednog malog dobrovoljca.
Nikolica odmah pritrča talijanskoj puščici, postavi se uz nju i veselo objavi: — Evo, gledajte, veći sam od nje! Komandant se samo nasmija i presudi: — Kad je tako dosjetljiv, nek ostane na kursu. Tako se Nikolica pomiješa među kurire.
Avijatičari su im javili da bombe nisu uništile skladišta. — Gle, koliko im je samo stalo do municije! — čudio se komandant. — Sva sreća što ne znaju za ono sklonište u Mačkovoj pećini.