Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Potporučnik Aleksandar! — čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda zaišao iza leđa. — Je li tu vaše mesto? — Razumem!
— Gospodine potporučniče, zove vas komandir... — Ih, bogamu, ko će sad po blatu!... —... a posilni komandantov pakuje stvari. — Nije moguće! — povikasmo svi uglas i iskrivismo glave, osluškujući udare kišnih kapi.
Znaš... zbog zaraze ona su obustavljena. Uostalom, pitaću komandanta... Posilni, daj mi sablju i rukavice. Komandantov stan je bio u blizini našeg. Pođoh sa komandirom. Ja ostadoh pred vratima, a komandir uđe u sobu komandantovu.
Ja ostadoh pred vratima, a komandir uđe u sobu komandantovu. Čuo sam saopštenje moga komanira, i kratak odgovor komandantov: — Sada odsustvo, kada je naredba jasna za svakoga! Ne može! Komandir iziđe i samo sleže ramenima.
— ote se iznenadno, ali iskreno iz usta Aleksandrovih. Neko baš tada zakuca na vrata. Uđe posilni komandantov. Reče da je komandant naredio Aleksandru i meni da odmah sa konjima odemo u divizion.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zajedno sa mnom, a kod svoje tetke, išao je tada i sin komandantov, moj vršnjak Pavle. Dakle, toga dana morali smo najpre ići kolima Do prilično udaljene stanice, a potom vozom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali pred nama su, kao što vidite, neprohodne planine... Gospodo... Vi kao stari vojnici razumećete me... — glas komandantov zadrhta. — Odsad pa do pet časova izjutra... uništićete celokupni materijal... — I topove, i municiju?
A u Peći je bilo vreme, kad ti podmetnu — meni ono jajce... — Nisam ja... Oni su tražili jaje od mene... Posilni komandantov pojavi se sa nekim kovertima. Jedan pruži veterinaru, drugi blagajniku, a treći kapetanu Dušanu.
Digao sam ruke uvis i vikao što jače mogu. Kroz larmu, prasak, jauk, čuo se glas komandantov: — Neprijatelj odstupa! Spasavajte topove! — Stoj!... Stoj!...