Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad se i on često buni, protestuje, svađa s komandirom i priznaje da i u njemu ono staro oduševljenje malaksava. A sve bi to trebalo reći tome Jurišiću kad bi on bio kao drugi
Onaj koji ne ume da podvali podvale njemu, veli. „Igram ja karte s komandirom pa namerno gubim i uvek u šlagi onaj „bolji“, a ja stalno na osustvu i sitničarim tako i bakališem pa ostavljam paru na
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tako se dvije, vječito zaraćene, stranke biju pjesmom, pa čija ispadne gornja. Pred komandirom Munižabom nalazi se vrlo neobičan slučaj: lopov Petar Došen ukrao je čitavu djevojačku spremu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pritegao sam sablju, poduhvatio je propisno, zategao bluzu i stao pred komandirom u stavu „mirno“. — Gospodine kapetane, došao sam da vam se javim... — A-ha!... Naravno, sasvim drugi čovek.
Tešio sam se da i sav taj narod mora isto onako ćutati preda mnom, kao što sam i ja jutros pred komandirom... Jer ja nosim dve zvezdice i tu pogovora nema.
Jednim je on komandovao, a drugi je poverio Aleksandru, da se nosi sa onom brdskom baterijom. Ja sam sa komandirom. Ne vidim bojno polje, ali po tempu paljbe osećam puls i tok pešačke vatre.
Uostalom, pitaću komandanta... Posilni, daj mi sablju i rukavice. Komandantov stan je bio u blizini našeg. Pođoh sa komandirom. Ja ostadoh pred vratima, a komandir uđe u sobu komandantovu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Da ponovim zapovest? Pa ja sam je razumeo i izvršiću je! — — — — — — — — — — — — — — Vi govorite s komandirom, molim vas! — — — — — — — — — — — — — — Razumem.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ujutru se Duško krenuo za front. Ostavio je stanicu i Ruse kraj nje. Svađao se dugo sa prljavim, starim komandirom neke municijske kolone, koji mu nije hteo nikako konja dati.
Sneg je cvilio pod koracima. Već se bilo smrklo kada se došljak poljubio sa debelim komandirom komore Mardžukićem, koji ga je još vlažnih usana pitao šta se govori o smeni, i uopšte kakve vesti donosi iz Soluna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bojović je čitao zapovest. Pitao sam Vlajka šta su radili sa poginulim komandirom. — Ništa — veli ravnodušno Vlajko. — Šta smo mogli da radimo?... Poginuo i svršeno.
— Ali jasnu preglednost imaćete tek sa objavnice. Šta me snađe — mislio sam. Kao neko poslušno đače išao sam za komandirom, tešeći se da je i njemu, valjda, život mio kao i meni.
Komandir pođe, ali na izlazu zastade. — Jeste li napravili platnene cipele? — Jesmo, gospodine kapetane. Idem za komandirom i mislim za šta li će im te platnene cipele kad u saobraćajnicama štrči šiljato kamenje.
Moramo ostati pri ovome. Pustiću još samo jedan, kontrolni plotun. Dok sam razgovarao sa komandirom, pešak izvi glavu i povika: — Eno ga! — i sruči se u zaklon, gde se sav zgrči.
— Potrebno je da obavestim baterije. — Neka ide kaplar. Rekao sam kaplaru šta treba da javi i pođoh za komandirom. U zemunici komandirovoj posilni zapali lampu i zatvori vrata.
Ovde je sa nama bio gospodin poručnik Branko, ali on je poginuo. Pred komandirom pojavi se jedan narednik. Stade „mirno“ i pozdravi. — Gospodine kapetane, stanje je ratno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Niko da nije reč progovorio!... Razbiću mu zube! Jašite, pa za desnokrilnim topom... Jahao sam naporedo sa komandirom. Za nama su takarali topovi i kare. Komandir je psovao.
Uostalom, prošli smo onu šumicu, sad nema više čega da se plašimo. A evo ga i selo. Dobih volju da se razgovaram sa komandirom. — Gospodine kapet... Pred nas iskoči neka prilika. Reč mi zastade u grlu.
Svitnu plamen... „Ura, ura!“... Konj se u mestu okrete... Sudarih se sa komandirom... Neki konjanici... Oni beže, beže! Prolete i poslednja kara... Pojurismo...
A tada, redov Stanko Stojanović obrisa ruke, pripasa tesak i u stavu mirno zaustavi se pred svojim komandirom. — Gospodine kapetane — glas mu je drhtao. Kao da se zagrcnu.
Trči i izvesti ga neka odmah otvori vatru. Obodoh konja i začas se stvorih pred onim komandirom. Ali i on je bio osmotrio isti cilj i, pre nego što mu išta rekoh, komandova: — Nišandžije, napred.