Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
To je najbolji gazda u drugom selu, koje spada u našu opštinu. Kod njega je svakad najbolje komišanje, jer se slegne više od po sela, pa plane sav kukuruz za noć. Pavle ide napred, a kulaš polako kaska za njim.
Nemojte da ćutite, pa da me oterate, po ovoj pomrčini, natrag. — Nećemo, vala, ne boj se. Gde je još bilo mutavo komišanje! — Tako, Anđo, blago meni; de ti komanduj noćas tvojim vojnicima i 'nako si desetarovica.
— Samo da ti nešto kažem. — Ama nemoj, očiju ti! — Samo časkom. I, više se ništa ne ču... A komišanje ide svojim redom. Pesma, govor, smej, i tresak komišine i korenja ne prestaju.