Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Odlazi.) POZORIJE 2. DAMJAN (stupa) Šta je moj komša onako podozritelno izgledao? Ili je što ujagmio, ili drugo što na srcu ima?
Moj komša kanda nije iz ovog reda, jer se jako obazirao; ili, može biti, da je novajlija. Pravo valja reći, da se i u pritvaranju
— Šta je simpatija? Naklonost koju dva lica k jednoj istoj stvari osećaju. Moj komša dakle ima naklonosti k ovim talirima: to isto osećam i ja, sledovatelno, mi se u simpatiji naodimo, koja nama, kao
— Šta? Šta naopako? Šta? (Ustane.) Je li moguće? Moji novci? Tako brzo? No, to niko nije, nego moj lepi komša. Sad da nije istina što sam kazao da su novci kao žena, dok je kod tebe, tu se psuješ s njome, tu se teraš po
Jamačno niko nije, nego on: samo da ga oću uloviti. POZORIJE 4. DAMJAN I KUZMAN DAMJAN (za sebe): Šta me to moj komša zove? Da ne bude osetio štogod? KUZMAN (za sebe): Kako krije oči!
Zbogom, komšo! Ne mogu se dalje zadržati. (Otide.) KUZMAN: Zbogom!.. Da vidim, oće li mi ovo pomoći. Moj lepi komša, kako je i on svoje novce zakopao, pak jošt oće da mi na savest poveri; zato je valjda i on moje uzeo.
(Otide.) POZORIJE 5. DAMJAN (polako stupa) Nije ni najmalje za oklevanje. Ako moj komša nađe praznu zemlju, jamačno neće ostalo zakopati, to bi morao biti sasvim lud.
— No kanda moj komša opet dolazi. Da se brže uklonim, jer bn inače sumnjati mogao. (Udali se.) POZORIJE 6. KUZMAN (stupa) KUZMAN: Moj
Da se brže uklonim, jer bn inače sumnjati mogao. (Udali se.) POZORIJE 6. KUZMAN (stupa) KUZMAN: Moj komša opet se kanda vrze oko moje bašte. Da ne bude uhitrio s novci. Ne škodi prokušati. (Pristupi mestu.