Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Pokupi novce i metne u džep. Zatrpavajuči rupu.) Moj komšo! Mi ćemo sad u ortakluk stupiti, tvoji novci i moj džep; a dobit ćemo deliti. (Otide.) POZORIJE 3.
Novac i poljubac nikakve belege ne ostavljaju. (Misli se.) Ne, ne, tako lako ne mogu ih pregoreti. (Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo.
Novac i poljubac nikakve belege ne ostavljaju. (Misli se.) Ne, ne, tako lako ne mogu ih pregoreti. (Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo.
(Misli se.) Ne, ne, tako lako ne mogu ih pregoreti. (Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo. — Dolazi, ali mu se kao ne ide.
(Misli se.) Ne, ne, tako lako ne mogu ih pregoreti. (Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo. — Dolazi, ali mu se kao ne ide.
(Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo. — Dolazi, ali mu se kao ne ide. Jamačno niko nije, nego on: samo da ga oću uloviti.
(Glasno): Ja ne znam, komšo, od nekog vremena izbegavaš moju kuću, kanda smo bogzna što pomešali. Ta, fala bogu, ako se nećemo mi sastajati i
Ta, fala bogu, ako se nećemo mi sastajati i razgovarati, da ko će? DAMJAN: E, komšo, znaš, kuća je briga. Čovek valja da ne izbiva iz posla, ako oće da zavredi što deci.
Šta misliš? Znaš, od bašte nikakve vajde nema, samo deca trče i kvare. DAMJAN: O boga ti, komšo, kako te ne mrzi u posao bez nužde bacati se, a znaš kakva je nevolja s poslenicima.
Bar kad misliš štogod, a ti radi ljudski. A šta je krpiti od danas do sutra? KUZMAN: Pravo veliš, komšo; to je mlogo bolje, a bašta je, ako ništa drugo, a ono bar da se čovak prođe po njoj i pokoji put prospava.
DAMJAN: A gdi ti je, komšo, više: što je zakopano ili što je u sanduku? KUZMAN: Ta to me i muči, što je u kući trojinom više nego u zemlji.
Pak svakojako razmišljavam. Velim, po putu sam, kuća sama, bogzna šta se može dogoditi. DAMJAN: E, komšo, kad je tako, bolje je da zakopaš; i ja sam ti sam to isto učinio.