Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
6. ⁶ Nazor, A., „Običaji oko rođenja, spola, izgleda i sudbine djeteta u Poljicama“ Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloritite na Jugoslavija, Skopje 1968, s. 318; Lilek, E.
, isto, s. 195. ¹⁵ Nazor, A., „Običaji oko rođenja, spola, izgleda i sudbine djeteta u Poljicama“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1958, s. 317. ¹⁶ Milosavljević, S. M.
, isto, s. 181—182. ⁷⁰ Đorđević, D. M., „Kravajarske i strižbarske pesme u leskovačkom kraju“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968; s. 362. ⁷¹ Grđić Bjelokosić, L., isto, s.
Vlahović, P., „Vanbračno dete i njegove osobine po našem narodnom predanju“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968. Vlahović, P.
Đorđević, D. M., „Kravajarske i strižbarske pesme u leskovačkom kraju“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968. Đorđević, J.
, Srpske narodne igre, Vuk Karadžić, Beograd 1983. 3ečević, S., „Zla porođajna mitska bića“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968. Zečević, S.
Milošević, Nada, „Struktura predanja i pripovedanja o proricanju sudbine pri rođenju“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968. (Milćetić, M.), „Pripomenak“, ZNŽOJS, 1, JAZU, Zagreb 1896.
Nazor, A., „Običaji oko rođenja, spola, izgleda i sudbine deteta u Poljicama“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968.
Penušliski, K., „Narečnicite vo makedonskoto narodno tvorčestvo“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968.
Romanska, C., „Nяkoi osobenosti na bьlgarskiя folklor, svьrzan s Roždenoto“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968.
Fabijanić, Radmila, „Osiguravanje zdravlja i srećne budućnosti novorođenčeta mađijskim putem“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite na Jugoslavija, Skopje 1968. Filikovac, M., „Vjerovanja“, ZNŽOJS, 10, Zagreb 1905.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ovo je predložio pre nekoliko nedelja državni sekretar Daniels i nema sumnje da je ugledni činovnik apelovao na Senat i Kongres sa iskrenim uverenjem.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ne može a da se ne sretne sa još jednim velikim imenom Kolumbije, prvim ministrom spoljnih poslova koga je postavio Kongres, i vrhovnim sudijom Sjedinjenih Država koga je naimenovao lično Vašington.
On je takođe bio prvi predsednik Nacionalne akademija nauka, čiju je povelju odobrio Kongres 1863. godine, zahvaljujući njegovim naporima.
pokojni profesor Frensis Kroker Bejkn sa Kolumbija univerziteta, pridružio se sa velikim oduševljenjem mojim naporima. Kongres električara 1893.
Četvrti istorijski događaj bio je Kongres električara i Svetska izložba u Čikagu 1893. godine. Kao zvanični delegat Nemačke, Kongresu je prisustvovao Helmholc.
I sami prvi kolonisti bili su idealisti, koji su krenuli na opasne puteve. A sto pedeset godina zatim, Kontinentalni kongres tih kolonija doneo je, u Filadelfiji, “Objavu prava kolonija,” i ta objava, kao i spisi koji su je pratili, upućeni
Isti Kongres, 1775., doneo je drugu objavu u kojoj je izneo razloge koji su nagnali američke kolonije da se late oružja; 1776.
bi mobilizacija naučnih snaga na Severu mogla značajno ojačati vojnu moć, i tako je Nacionalnu akademiju nauka odobrio Kongres i potvrdio Linkoln u toku građanskog rata 1863. godine.
Ovaj poduhvat izvele su nemačke podmornice. Statut Nacionalne akademije nauka koji je prihvatio Kongres, a potpisao predsednik Linkoln 1863.
godine na zahtev Predsednika i Nacionalne akademije nauka Statutom koji je odobrio Kongres, a u cilju povećanja odbrambene moći nacije.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
saopštio veliku novost: Vaseljenski Patrijarh, najviši poglavica pravoslavne crkve, saziva za prvi maj u Carigrad kongres sviju pravoslavnih crkava. Glavna tačka toga sastanka biće reforma našeg starog Julijanskog Kalendara.
I naša crkva dobila je takav poziv i saopštila ga Kraljevskoj Vladi. Ova je odlučila da na taj kongres pošalje, kao svog izaslanika, jednog naučnika, a njen izbor pao je na mene.
Zato sam predložio Kraljevskoj Vladi da Vas pošalje na taj kongres kao svog izaslanika. Naša pravoslavna crkva dragovoljno je prihvatila taj naš izbor, a naša vlada se saglasila da
Desetog maja. Stigli su svi delegati. Kongres otpočeo svoj rad. No o ovome u idućem pismu. XІІ NA OBALAMA BOSFORA, TEŠKOĆE KALENDARSKE REFORME
Oba računa slažu se u tome da su im rezultati pogrešni. Kada je naš kongres, posle velikih svečanosti, otpočeo svoj rad, mi smo se brzo složili u tome da našu kalendarsku reformu valja ograničiti
Danas ceo kongres želi da astronomska nauka bude osnova naše reforme, ali svi strahujemo od toga da se usled toga oba hrišćanska
Ja sam Vam u mome poslednjem pismu saopštio na kakve je teškoće naišao naš kongres time što je želeo da ostvari jednu kalendarsku reformu koja bi zadovoljila sve opravdane zahteve.
No ona me pri kraju moga boravka mal’ ne izneveri. Šta ćete, sreća je ženskoga roda. Evo šta je bilo. Naš kongres se približavao svome kraju.
udešena za veliki saobraćaj stranaca, jedva je mogla da primi i udobno smesti sve svoje goste koje je onamo privukao Kongres prirodnjaka i lekara.