Upotreba reči konja u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad sam se trgao, beše sunce na zahodu, a čelo moje glave video sam jednoga čoveka gde poji konja... Čovek beše obična izgleda, suvonjav, srednjih godina; na njemu sukneno gunjče, čakšire i crven pojas, a za pojasom

To je obična nošnja tamošnjih seoskih trgovčića. Na konja je natovario tri-četiri stotine jagnjećih kožica, stegao ih je dobro, pa ih je podelio na obe strane drvenoga samara da

Kad je konja napojio, a on se i sam saže, zaiti šakom hladne vodice, umi se njome, a posle se i sam napio, izvadio je peškir iza

Petci; a ako si baš umoran, eno ti konja, pa sedi gore na one kožice; kad budemo tamo dublje u planini, a mi ćemo se onde i odmoriti.

Tu beše jedna livada vrljikama ograđena. Moj kožarski trgovac dodade mi ular od konja, skide nekoliko vrljika dole, i tako smo preveli konja u livadu.

Moj kožarski trgovac dodade mi ular od konja, skide nekoliko vrljika dole, i tako smo preveli konja u livadu. — Prostri, brate, tvoje japundže, — reče Miladin, — ovde se možemo malo i poodmoriti...

Živko osedla i moga i svoga konja, vežemo ih, onako osedlane, za jedno drvo ukraj puta koji vodi preko Čestobrodice, ali stranputicom, pravo u donju

„Pobratime“, reče Živko, „vreme je da putujemo; ti sedi na svoga konja, a Stani eno moj konj, a ja ću peške pred vama. Meni je cela Čestobrodica poznata kao kuća u kojoj sam se rodio“.

Meni je cela Čestobrodica poznata kao kuća u kojoj sam se rodio“. Mi posedasmo na konje, a Živko uzme Staninog konja za ular, provodeći ga stazicom kuda samo koze prolaze... Kad je zora svitala, mi smo već bili kod Živkove kuće...

Tek posle dugog vremena, kad sam se malo umirio, setim se na moga konja koji je u mehani ostao. Vratim se natrag i vidim još poizdalje gde se i Stana sa svojom majkom vraća u selo...

Zamišljeno sam gledao za njima, posle osedlam i ja konja, pa se uputim mome nesrećnome pobratimu. Kad sam pored manastirske porte prošao, sretne me kaluđer, pogleda me oštro i

Kad sam pored manastirske porte prošao, sretne me kaluđer, pogleda me oštro i htede nešto progovoriti, ali ja obodem konja i brzo kao strela ostavim za sobom manastir zajedno sa njegovom prljavštinom i prikrivenim gresima.

Obradović, Dositej - BASNE

| 21 Kurjak i konj Star kurjak upazi dobra konja. Ne pouzda se javno na njega udariti, bojeći se il' da mu ne uteče, ili da ga neće moći nadvladati.

| 41 Magarac i konj oficirski Magarac, gledajući oficirskog konja kako ga dobro hrane i služe, ublažavaše ga, naričući ga u dobar čas rođenim, budući da o malom trudu toliko dobra

Bedno magare, preko mere natovareno, počne pod bremenom iznemogavati; moli konja da mu pomogne i ponese neku čast bremena, jer inače on je gotov izuahnuti.

Onda njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarčevu kožu. Sad ovi pozna, no bez vremena i polze, da bi za njega mlogo bolje bilo da je

Čudi se seljanin, i svojim očima ne veruje. Kad eto ti domaćina s lova, zagrmi avlija od lupe konja i lajanja pasa. Užasne se gost, beži po budžaci, nevešt mestu, ne zna gdi će se sakriši.

Kad se ova dobro upita i odeblja, vozgordi se i reče svome | gosi da je za konja proda a ne za mazgu, govoreći da otac njejzin nije bio magarac nego at. Dobro!

Čovek koji zna da bez uzroka ni konja, ni vola, ni psa ne valja života lišiti, može li tako zveronaravan, lud i besan biti da svoj ili podobnoga sebi čoveka

Sedeći mi pri trapezi, začu se u avliji topotanje konja i glas Svetogorca, koji kako sjaše, počne ka' u svojej kući zapovedati da se konjma zob dade.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Opet smrt sa mnom u mom odelu pod istom kulom na visu! Opet se ranjeno sunce povlači, bez kola, bez konja, bez brodova, i bukva šinjel oblači, i hrast cokule obuva. Pa bar da jednom zaspah u nadi, u senci konja, dok pase!

Pa bar da jednom zaspah u nadi, u senci konja, dok pase! Da jednom žito, koje posadih, ugledah kako raste! Pa da bar jednom kraj Ribnice osetih đurđevsku kišu,

U Drežniku - luč u krov od slame, džak na konja, karabin na rame, domaćina u grob do kolena. Pa ka Uvcu, kroz dim, kroz teskobu, a na pustom ostaje na grobu sneg

VIDIK PRI BEKSTVU IZ KOSTOJEVIĆA Osvrnuh se s konja u kasu, i, pre no me proguta noć, videh: pod sve gušćim, sve crnjim oblacima, bačena pokraj zgarišta, ostaje,

tri sedmice dana, uzvodu, nizvodu, putem i bespućem, preko suvati, preko bujne paše, on ide peške, a šivaća mašina konja jaše. Ide Mića Savić preko brda, kalem zlatnog konca u sanduku nosi.

Bacaju se na debele konje, s konja u galopu grme i sevaju, a za njima, niz drumove, niz reke, preko žitnih polja, kroz oblake, ko poplava nadolazi

na tas stavljaju topuz, stavljaju đule, na tas sleće gavran s Nebojše kule, na tas iz mraka doleću konjanici, i s konja koji se propinju i pene, dok im bičevi seku sapi, a uzde ih dave, na tas iz zobnica bacaju krvave glave; na tas se

Mi, koji smo ga gledali u visinama, i glas mu slušali i s konja, i iz groma, sada ga vidimo kako nem, klečeći, u pepelu, s čelom pri temelju, šapuće u uvo gluvoga kamena, kojim

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

sat i po niže Valjeva, koji je docnije postao stražmesterom) dočeka ga nasred puta i karabilj opali, a Guša padne s konja mrtav, a Đoka pritrči, uzme njegov mač, odseče mu glavu, hata njegovog u’vati i uzjaše.

Turčin, koji je veće spremna konja držao, pobegne u Bosnu, a moj otac ostane da po knežini i dalje sudi i uređuje. On, kako je vidno u ono razno doba po

Knezovi odu na konak, a mitropolit Metodije uzjaše na konja, te ti u grad veziru, i kaže mu kako knezovi hoće da uzmu od njega hatišerif, i da njemu (veziru) donesu, da po

od Batal-džamije natovarimo pomalo sena na konje, pokrijemo odozgo sa pokrovcima, da se čine tovari, svežemo na prvoga konja zvonce, i vodili smo konje do Stambol-kapije. Na Stambol-kapiji poviče straža ,ko ste?

̓ na koje odgovaramo: ,Mi smo kiridžije, otvorite kapiju̓. Kako se kapija otvori, bacimo seno s konja, ščepamo oružje, a oni koji su s nama u varoši u dogovoru bili, dočekaju nas spremni, i osvojimo svu beogradsku varoš.

Pak onda uzjašem na konja i osvanem u Brankovini. Nađem moga strica samo sa 10—15 momaka, a više nema. Pitam ga: „Kamo ti vojska?

odbio, krene se Beogradu, no Vasa Čarapić dočekao ga kod Belog Potoka oko Avale i više od 100 glava im je odsekao i konja oteo i druge kojekakve pljačke. Crni Đorđe, po drugi put, posle ode s vojskom i Jagodinu očisti.

3. Ko ukrade jagnje, prase, konja ili vola, taj da plati dvoje i da se kaštiguje štapovima. 4. Ko uteče iz vojske bez dopuštenja, da trči šibu. 5.

Kad Turci u Požarevcu dadu Crnom Đorđu dosta konja, pušaka, sabalja, noževa u srebro okovani, koje on na sve starešine sorazmerno podeli, a Milenku ostavi više od 10

Nikola pasoš potpiše, ali, veli, nema konja na pošti, moraju se čekati. Uze Protić pasoš pa s Nikolom opet na poštu, kad tamo puna štala konja, a oni kažu da nema

Uze Protić pasoš pa s Nikolom opet na poštu, kad tamo puna štala konja, a oni kažu da nema konja. To nije čist posao! (Valja i to da znate: da je Ipsilanti, vlaški beg, privrženik Rosiji, a

Uze Protić pasoš pa s Nikolom opet na poštu, kad tamo puna štala konja, a oni kažu da nema konja. To nije čist posao! (Valja i to da znate: da je Ipsilanti, vlaški beg, privrženik Rosiji, a Muruz, moldanski, Turcima.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

sretne počem seljak, makar i ne bio iz njegovog područja, on će mu na čitav puškomet stati i skinuti kapu; čak sjaše s konja, pa mu oda čest. A danas jok! Prođe mimo te, gotovo da se ramenom očeše, pa baš ni u uvo!...

Obećavam mu se da ću mu konja za jahanje davati kad ga god budem u svatove slao, kao i žicu za ćemane kupovati. No pošto uz ćemane ima i bubanj koji

— Aja! Eto ugovorili smo da mi nabavlja žice za ćemane, nabavi mi najgore — ničemu ne valjaju. Rekli smo da mi daje konja ako me pošalje kud podalje, pa ni konja ne da — već žipčim ovako peške.

Rekli smo da mi daje konja ako me pošalje kud podalje, pa ni konja ne da — već žipčim ovako peške. U ugovoru stoji da mi nabavi momka da nosi bubanj i bubnja — on mi nabavi kakog ludaka,

Pupavac, a putnik još oduševljenije nastavlja: — Ili na primer, kakav čiča Nikola Poprda umesto da pritegne samaricu na konja, on ti je odreši sasvim. Pa čim metne noge u uža, a on ti se otisne te na zemlju — ćup!

« — Dobro, dobro! — reče kapetan, pa zapovedi ćati: odmah načini akt načelstvu da se raspiše svud za ovoga konja. Praktikant zamače u svoju sobu, a kapetan se okrete Simici pa vrlo ozbiljno i gotovo ljutito upita: — A je li ti,

— veli čiča Mirko. — Da se smirimo jednom! — dodaje Ćebo promuklo. — Nego gde ćemo naći vrana, nepočišćena konja i vode adžijazme? — upita Mirko. — Bogami, jest! — reče Purko. — To će nam trebati.

— upita Mirko. — Bogami, jest! — reče Purko. — To će nam trebati. — Adžijazme imam ja — reče Ćebo — ali vrana konja? — Imam ja nekog vrančića — reče čiča Mirko — ali je počišćen... A tvoj vranac, Purko, i ti imaš jednog?

— E da idem i ja, kume! — reče Purko. — Valja mi pohitati kući da me ljudi ne čekaju. — Čuvaj mi, kume, konja!... — naručuje Živan, pa pođe u kuću. — Drugom ga ne bih dao za živu glavu. — Baš ti hvala, kume! U zdravlju!...

Purko ga trže za ular i umiruje, neće da se smiri! — Ama šta mu je sad! — uzviknu kmet već ljutit, pa ožeže konja podobro štapom. Konj se malo smiri, pa opet poče kopati, frkati i njušiti. — More, kmete, gledaj de! — učini Strahinja.

Jednog dana, posle ručka, stajahu pred kućom popovom dva lepo osedlana konja: vranac i đogat. Pop Mića zaturio ruke iza leđa, hoda nestrpljivo ispred kuće. Na njemu stajaće odelo.

— Sad ću ja, popo, sad! — protunjka Vuja, pa poče zbunjeno optrčavati oko konja, gledajući kako bi najlakše uzjahao. Pop se hitnu na vranca, pa podviknu oštro Vuji: — Sedi već jednom!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

A kad su polazili, bio je srećan ako je nekom begu ili agi pridržao uzengiju da na konja uzjaše... S punim ustima hvale, po odlasku njihnom, kupio je kokice duvana što su oni iz svojih lula istresali, pa je

On opali i Turčin pade. Drugi jedan jurnu na nj sa golim nožem. On opali i na njega, a onaj sunavratke s konja... On se saže, uze njegov nož, ali mu se odjedared navuče mrak na oči... Video je samo senke pred sobom i napadao ih...

Pojahao zelenka, za pojasom mu pištolji i jatagan, a oko ramena šara. Dođe pred han, odjaha konja, priveza ga za jedno drvo, pa uđe unutra.

Put mu se učini vrlo dugačak. Osećao je da ga krsta bole od dugog sedenja na sedlu... On stade da konja odmori i da malo noge popruži... Pođe peške. Najedanput zec mu pređe put... Njega nešto teknu.

Samo da povuče!...” On poče drhtati. Plašio se gotovo od svakoga panja. I stade goniti konja da odmiče... Odjedared iza jednog hrasta pomoli se jedna ruka; i to baš u času kad on beše tikom pored hrasta.

Odjedared iza jednog hrasta pomoli se jedna ruka; i to baš u času kad on beše tikom pored hrasta. Ta ruka uhvati konja za uzdu. — Stoj! — začu se glas. I pojavi se čovek iza grma. Njemu senuše svetnjaci pred očima.

Kuću će ti zapaliti i pobiti sve živo. To su naumili i popu i Jovi... Kad sam video Lazara da konja pojaha, ja se kretoh ovamo; znao sam da si ovde. — Stanko se tresao kao u groznici.

I ožive žbunje. Turci izgubili pamet pa se skamenili na mestu. Ustanici ih skidahu sa konja, pa ih klaše kao jaganjce... Jovica pritrča Ibri, a Jovan za njim kao senka. — Stoj, zulumćaru! I svukoše ga s konja.

Jovica pritrča Ibri, a Jovan za njim kao senka. — Stoj, zulumćaru! I svukoše ga s konja. Turčin se ne može maći. Oni ga napadoše noževima, sekući mu ruke i noge. Stanko se umešao među Turke pa ruši...

I žurio je što više može. — Na njegovoj livadi ću ga naći — reče mi Deva. — Tamo je!... Odmara konja; hoće da mu nakosi malo trave, pa da ide pravo k Šapcu da opet dovede Turke!... Evo ti se kunem, Lazare!

— Čija ovo beše četa? — upita Čupić. — Moja! — odgovori Stanko ponosito. Čupić odjaha konja. — Hodi, sokole, da se poljubimo!... Alal da ti je ono srpsko mleko što te zadojilo! Ej vala ti na ovakom junaštvu!

Oni potegoše sablje i Kulin skrši Lukinu sablju do balčaka... Kad se Luka vide na nevolji, on skoči s konja i pobeže u čestu. Turci se skleptaše oko bogatog takuma na konju, a Kulin se naturi za Lukom.

Dučić, Jovan - PESME

Vaj, dok se, sve brže, Kroz kobnu noć čuje kako besno rže Par zlih crnih konja, već spremnih, pred pragom. REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne

Orli od bisera leže po tvom skutu, Krsti po stiharu, i safiri vratom; Mirise Istoka ostavljaš po putu; Tvoga konja vode potkovana zlatom.

Dok nad Paunima blisnu zadnja zraka U zlatu jednoga konja i junaka — To despot Oliver od Lesnova, minu. Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne od

Ako ga otruješ, daću ti zlatan pojas i sedam najlepših paunova iz moga parka, i moga konja, i moga kuvara. On hoće da mi metne na glavu kapu od hartije i na mene obesi praporce ludaka.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Ama sve, — reče on — sve, sve! — Ako će! — reče moja mati. — I konja! — reče on. — Kljusinu! — kaže moja mati. — I livadu! — Pustolinu! On se primače mojoj majci.

A kraj vatre po dvoru čas po čas prolaze crne ljudske slike i psi. Iz ara dopire topot od konja, pred kačarom se isprežu volovi, s kojima se ovaj čas vratio Nenad iz varoši.

pucale prangije, jer konjanik, što je stojao na raskršću, kad ugleda popa u onoj pompi, pomisli da je vladika, pa obode konja na muštuluk. Bilo kako mu drago, vladika dođe, i naš pop osokoli tuna. Vladika odmah činio ručak.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Niko živi ne ide više sokakom. Izumire polako i bahat ljudi i topot konja i tandrk kola i torokanje žena. Jedna po jedna klupa ispred kuća pod bagrenjem ostaje prazna.

Al’ šta ćemo brez mesečine? Šta ga će tu štaloga probiveni’ i konja pokrađeni’ biti, kad još i pored mesečine, pa jedva da sačuvaš vranca od rđavi’ ljudi! Aj, to ja vas pitam?

da je prodavani konj, njegov, a da pasoša nema zato što su mu dindušmani njegovi ukrali najpre pasoš, pa će posle i konja, pa zato ga, veli, i prodaje sad jevtinije.

Neki konjski zub, i to valjda od onog najvećeg štajerskog konja na kome Kranjci vandruju s espapom po našim varošima. — Konjski zub!...

Kao vetar proleteše ulicom i začas nestade i kola i konja i momaka i devojaka: i cveće i perje i kovilje, sve se izgubi začas u daljini.

tačno do sitnice: šta je i kako je bilo kod gđa-Persinih, pa je gledala da svega i više i bolje bude kod nje, i kola i konja, i peškira i gajdaša, i postavljenih stolova i jela i pića.

pored rita, puca Rada bičem onako iz svoga raspoloženja, i peva, misleći na svoju Julu, neku pesmu koju zaglušuje topot konja, ili je od vremena na vreme odnosi vetar i meša je sa šumom uzlelujane ritske trske i psovkom čobana, koji psuju

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Gvožđarnica pak taka mu je da bi odande jedva četiri ciganska konja potkovati mogao. — Pa ništa za to! Kad on ima dve kuće, može se dug črez mene isplatiti, pa na kuću alaturu

Tri velike sobe, sve pune, svud kožna kanabeta i stolice; kujna puna bakra; bašta velika; velika štala puna konja i krava; avlija puna sena i slame. Vidi se da nema ni u čem oskudice.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

zidovima sa strane stajale su poređane četvrtaste table na kojima su ugarkom ispisana ona slavna imena ulanskih konja, a izgrebane oči svetaca, probušene prsi Bogorodice, i ona porazbijana kandila pred oltarom, sav taj utisak ponižene i

svojih izgorelih koporana, oni odoše na onaj veliki, bez ograde i kao staklo klizav most, da nadgledaju prelaz konja. Ovaj do zla Boga rizičan prolaz, vršen po klizavici, na najvećem mrazu i ledenom vetru, zadavao je besprimerne napore.

Posle su došli na red mitraljezi i četiri prva konja pređoše mirno. Petoga, nekog nemirnog alata, oprezno povede sam podnarednik, vođa odeljenja.

Komandant zovnu komandira pete baterije. — Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno! Onaj skoči s konja, naže se pa zagleda: — Na žalost, gospodine pukovniče!... — Bio je dobar?

— Zar ovako da ostane, gospodine pukovniče, neukopan? — Ni pomisliti. Zar nečujete za nama? Pa komandant obode konja koji ustežući se i frktajući prođe lešinu. I kolona po jedan produži put.

Samo Jurišić, gologlav, bled, nabranog čela i zgrčen osta onde... A kad stiže zadnja patrola i on obode konja Na zavijutku okrete se i baci još jedan pogled.

Pa u onom bolnom i zbrkanom elanu i u onoj žeđi i bezumlju on ludo brzo dođe do konja, uzjaha i pojuri I dok su kopite besno prskale blato, za njim je sve više ostajao onaj mutan crn I mrtvački pokrivač

Afrika

Za kralja mi kažu da ga ne mogu videti pošto je bolestan i spava. Ja slikam uplašenu devojku, konja i stepenice kraljevih soba u pozadini.

Ne zna ni reči francuske; pored sebe nemam nijednog pravog tumača. Rukujemo se; slikam ga kraj konja, na konju itd. Iza Ferkasandugua sva sela koja se nižu sastavljena su od koliba koje su sve više i uže što idemo dalje;

Žuv ne vidi da ja crtam Bansumanu i prilazi da mu nešto kaže. Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Žao mi je samo taki krasni konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kad je jahao, noge su mu dopirale konju do kolena. Kad je sedeo, jedva je bilo moguće obići ga. A imao je glavu kao u konja.

Bio je sav beo od kreča. I mirisao je od karbola. „Seljak je to. Kolika mu je samo nosina, kao u konja. A iz nje kao da viri konjska četka.

Garsuli se, tog dana, vozio, na paradu, sa Engelshofenom, u velikim, Engelshofenovim kolima, sa četiri konja. On je ugledao polk na utrini, čim su kola izišla pod svodom kapije princa Evgenija Savojskoga.

pogreška, i zato što su husari bili isuviše blizu i što su te gomile i same jahale konje, u ratu, i provodile život oko konja. Kao što su obarale ovnove, i volove, da ih rovaše, oborile su, začas, i husare, zajedno sa konjima.

Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi sa konja, ne spava, ne jede, i ne traži vodu.

Bio je odrastao kod konja i život je proveo kod konja, pa mu je bilo milo da ih se seti. Imao je, kod Trifuna, u Mahali, nekoliko, skupocenih,

Bio je odrastao kod konja i život je proveo kod konja, pa mu je bilo milo da ih se seti. Imao je, kod Trifuna, u Mahali, nekoliko, skupocenih, ždrebadi.

Činilo mu se da je kod konja manje nesreće, nego kod ljudi. Dobrog konja – govorio je Pavle sam sebi – lako je poznati. Mislio je na njihove oči, koje

Činilo mu se da je kod konja manje nesreće, nego kod ljudi. Dobrog konja – govorio je Pavle sam sebi – lako je poznati. Mislio je na njihove oči, koje su nablizu, na okruglo čelo u takvih

Mislio je na njihove oči, koje su nablizu, na okruglo čelo u takvih konja, na njihov pogled vatren i čist. Činilo mu se da vidi njihove nozdre, duguljaste, unutra crvene, njihov dugačak vrat i

Neću poreknuti što pisah, znaj, dok je u mene konja i pištolja. E da me iskorijene iz najdubljeg korena. Aha!“ Pavle ustade da zagrli bratučeda i načini se velika graja.

Dok se samo dohvatim konja, trkaću se sa njima sve do Bačke. Sve u krug, da izlude po barama. Neće znati da kažu jesam li spreda, zdesna, sleva.

Teodosije - ŽITIJA

A ja ću ti biti sluga u takvom delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega.

A iguman, žaleći ga da pešice putuje zbog bosote, jer na konja ne sedaše do dolaska očeva, posla s njime bratiju, i ukrcavši se u lađicu po moru putovahu.

A on poklonivši se ocu, ne htede da ga žalosti pa se odmah obu i uzjaha konja. A došavši u Mesi, to jest u središte Svete Gore, u mesto zvano Kareja, ušavši u crkvu prečiste i sveneporočne

A bogonosni Sava podiže ga kao na nosila između dva konja, i Tako nošen okolo sagledaše, ali mu se nigde ne svide, samo Hilandar. I odmah se vratiše u Vatoped.

A oni koji su bili sa svetim, pripavši k njemu, govorahu: — Pomiluj nas! Ginemo od straha, i od naših konja nijedan neće ostati, niti znamo kamo se razbežaše!

A sveti arhiepiskop, za prestavljenje brata svojega čuvši, oružje bola dušu njegovu probadaše, i brzo sišavši sa konja koji ga je nosio, mnogim ridanjem suznim blagodarivši Boga reče: — Slava Bogu za sve!

I tako uzjahavši na konja, još brže putem gonjaše, govoreći: Na tebe se uzdah, Gospode, da se ne postidim! — Došavši nad brata svojega, one

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije zatekao ništa od onoga što je želeo: ženu, oružje i konja vojvodinog.

Ali Sekula ne sluša i sve se više udaljuje. Tada nepoznati obode svoga konja, koji skoči u visinu za tri koplja i brzo stigne Sekulu.

Ovaj primeti da je čovek koji se pretvarao iznemoglim strahoviti junak. On udari Sekulu buzdovanom, obori ga sa konja, ali pre nego što će mu odseći glavu pita ga za ime.

Malo ili gotovo nimalo ne cene lepoga i dobro opremljenoga konja i ne osećaju kao dinarski ljudi potrebu za spoljašnjim sjajem.

Tako su postali trgovci i pravi ponosnici, „kiridžije“. Zbog toga se kod njih javila potreba da drže veliki broj konja i mazgi. Postepeno su se odali jedino ponosništvu, kiridžijanju.

Zemljoradnički život ne postoji: treba sve kupiti. Zato svaka kuća ima konja ili magarca za donošenje životnih namirnica i drugih potreba sa gostivarskog trga.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Kamenitom kaldrmom jurila su samo dva para potkovica i jedne stare cokule, sve što je ostalo od jednog konja i jahača koji su isuviše brzo strugnuli iz grada. A što je bilo s čudnim džakom i bijelim mišićem?

— Ehej, gdje li si sad, dobri moj čiča-Trišo? — sjetih se ja. — Dođi da vidiš kako tvog Tošu potkivaju poput konja! Bezdušni Brko nađe četiri povelike ljuske od oraha i navuče ih na moje šape, pa ih još okolo zalijepi voskom tako da

Istog časa Slaninko prestrašeno cijuknu: — U pomoć! Skoči konj na mene! — Pozor, braćo, evo konja mišolovca! — dočeka s vreće miš Brašnov. — Sijevaj, bježi, hitaj, konj skače na miša!!!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Sa hipodroma se čulo kako neko viče a zatim ponovni topot konja. u sasvim tihom sumraku taj topot je odjekivao kao udarci maljica po jakoj razapetoj koži bubnja, dok se u vazduhu

” Razred je smrdeo na parfeme kad je Hadži-Nikolov ušao u učionicu korakom paradnog konja koji zna da je lep, i počeo da ispituje o svojstvima tangensa i kotangensa. Sve ženske ruke bile su podignute.

Ja nisam bio kao moj Stari, kome nije išlo u glavu da jedan uglancan automobil može da izgleda lepše nego milion konja.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— I to je dobro, — reče Krečar. — Za sve to trebamo troja jaka kola sa arnjevi; u svaka upregnuti po tri jaka konja. — I to će biti. — Dalje, treba četvrta kola, putešestvena, na kojima ćemo sedeti mi sa kočijašem.

Gospodar Sofra imao je toliko svojih konja, da je mogao u sva troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih

Sofra imao je toliko svojih konja, da je mogao u sva troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica voziti, a jednog će dodati Krečar, i još će kupiti tri jaka konja, za treća

jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica voziti, a jednog će dodati Krečar, i još će kupiti tri jaka konja, za treća daće opet Krečar svoja tri, a za četvrta uzeće jednog kiridžiju. Za osam dana sve je to u redu.

O knjizi nema više ni govora, no ponajviše o konjima, i Pera je već postao konjušar, bez konja ne može živeti i kog konja je jedared video, i posle više godina bi ga poznao i poimence nazvao.

O knjizi nema više ni govora, no ponajviše o konjima, i Pera je već postao konjušar, bez konja ne može živeti i kog konja je jedared video, i posle više godina bi ga poznao i poimence nazvao.

— Pa hajd’ nek’ bude. Birtaš odmah sedne na konja, te upravo u selo po molera. Našao ga baš u crkvi gde mala. Kada je moler čuo kakvog muža ima malati, obreče da će

B. Otsednu u jednoj čivutskoj mehani. Nema ni štale za toliko konja. „Provijant” im je već izišao, pojeli su ga na putu sasvim, samo vina i rakije imaju.

— Kako? Imam veliku baštu. Već druge godine, koliko im ustreba, imaće dosta od crknuti’ konja. Šta misliš, kad kupim od lađara polucrknute konje, komad po pet forinti! Koža to sve isplati.

Gdekoji konj je tako slab, da živeti ne može po dana. Onda pošlje po svog vernog Ciganina Rašu, pa ovaj izvede konja na ledine i svrši kožnu operaciju. Kad i kad dođe i do dobrog konja. Jedared tako sedi pred birtijom, puši, čeka lađe.

Kad i kad dođe i do dobrog konja. Jedared tako sedi pred birtijom, puši, čeka lađe. Dođe na konju jedan bećar siđe s konja, veže ga o kapak dućana, pa

Kad i kad dođe i do dobrog konja. Jedared tako sedi pred birtijom, puši, čeka lađe. Dođe na konju jedan bećar siđe s konja, veže ga o kapak dućana, pa ide u birtiju da pije. I on i konj oznojeni, jako je morao juriti. Pera meri konja; lep konj.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Udaren od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i

Ni u njemu zvezdu, kao u snu. Trčeći kraj konja i uplakanih žena, koje nisu puštane dole, do čamaca, ljudi su se okupljali, dovikujući se.

Pritrčaše mu, ljubeći ga u ruku i privodeći mu konja, koji se propinjao. Tada kinuvši gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i

A kad se pojavi na vratima, obučen, pa mu sluge privedoše konja, nastade takvo đipanje, kuknjava i dreka, na utrini, pritrčavanje njegovoj ruci, lelekanje i jaukanje žena, da on od besa

Dok su ga sluge sa jedne strane dizale u sedlo, na konja, koji se vrteo preplašen šarenilom, dotle su dve sluge sa druge strane pritezale kolane, da ne otkine uzengije,

Konj se tresao pod njim, kao pod buretom. Prskajući blatom drveće, travu i pse oko sebe, nagnao je konja nizbrdo, ka Dunavu. Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja.

Pošto mu je bilo stalo da ih što pre krene, potera konja do užadi i dade naređenje šajkašima da kreću. Nastade mala gungula u čamcima, i ljudi poskakaše da još jednom pogledaju

Lelek se međutim, na brdu, još dugo razlegao. Čim pođoše, i on potera konja duž obale i nagna ga uzbrdo, tako, da je životinja besno frktala i sva se pušila. Vratio se, da se i on opremi.

Poljubiše se brzo, i, stariji uskoči u kola, prosuvši mlađem brojanice po blatu. Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći ništa, potrča na vrata i vide kola kako nestaju u žbunju, iza dudova, već na drugoj

šumarka retkih bagremova, sluga, stojeći sa nogama uprtim u kljun gvozdenih ukrasa na kolima, ne uspe da zauzda sva tri konja, uplašena i uzdrhtala.

Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja. Ujahavši u neko nisko žbunje, on je mirno dočekao da pretovare stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu

vrativši svoju ćerčicu, sav umor od poslednjih neprospavanih noći, od spremanja i jahanja, sede mu kao za vrat, na konja.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Kažu da postoje veštice, „konjooborke“ koje pogledom mogu čoveka oboriti s konja. Za Srđu Zlopogleđu priča se da je mogao po svojoj volji upravljati snagom očiju.

voda, klasastih ječmova, vinograda; duva vetar preko lisica, kurjaka, zečeva, medveda, srna, jelena, ovaca, koza, konja, govedi, kokoši, golubova, senica, prepelica, kukavica, jarebica, svraka, vrana, čavaka, slavuja, kraguja...

Stari ljudi često kažu: „Žene se biju čibukom a ljudi nožem ali puškom“; „Konja i ženu treba držati za ular“; „Na pseto zamahni, a đevojku udri“.

Ako imaju jednog konja, muž jaše a žena ide peške čak i kad nosi malo dete. Kada nekog sretnu, samo mu muž nazove Boga a žena ćuti.

Deci su bliske i hiperbole kojima se u narodnim pesmama često ističe ogromna snaga nekog junaka ili njegovog konja.⁶¹ Banović Strahinja, na primer, samo „jedanput britkom sabljom mane, / britkom sabljom i desnicom rukom, / pak dvadeset

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

bi na neki način posvećen u tajnu, i ona bi ga čuvala od svakodnevnih profesorskih mučenja i ponižavajućih preskakanja konja na časovima gimnastike.

a kada ga okružiše, svi su u glas tražili od njega da im dovede automobil, ili makar kola, a ako ne može kola, onda bar konja, pitali ga gde je prva ambulanta i gde najbliži lekar, besni što su nemoćni pred jednom jedinom zmijom — učeni ljudi,

Ali ovo veče je odlučujuće — ona to oseća dok prolaze lepotice poput rasnih konja u padoku. Broj dvadeset i jedan (prosta!), devetka (ne zna da korača), osamnaest (kratke noge) ...

Matavulj, Simo - USKOK

zraci i osvijetliše Crnogorski pazar, malu poljanu pod bedemom, gdje se zbilo na stotine ljudi, žena, natovarenih konja i mazaga, rogate stoke, prasadi, živine, povrća, voća, seoskih i gradskih mangup-pasa.

koraka od njih stojahu dvije djevojke, iza njih momče jedno, držeći jednom rukom ugojeno june, a drugom osedlana konja; iza njega bješe gomilica Crnogoraka. Od Crnogoraca najviše je privlačio poglede Primoraca onaj glavar na klupi.

Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu! Kićune, vodi i konja s mazgom, e ću s družinom pješke. Haj’te i vi, snahe, svojim putem i kažite u brastva ko nam uskoči.

nemasmo džebane, a mletački princip zatvorio granicu, držaše ruku Turčinu, te moradosmo poslati u Podgoricu Šćepanova konja Brnjaša i slagati da je Šćepan poginuo!

U isti mah, kad ona započe, granu sunce, a na gumnu, pred manastirom, začu se tutnjava, rzanje konja i ljudski glasovi. Odmah se trijem pred crkvom ispuni ljudima, a samo glavari uđoše unutra.

Eno ih na gumnu, te me poslaše za tobom! — Kad je ta nesreća bila? — pita vladika, pognavši konja u hod. — U ručano doba. — A čiji si ti? — Ja sam Mićun Boškov, rođeni bratučed Ilin.

Neka ide! Neka ostane, ako hoće, cijelu nedelju! Reci mu da sam ja rekao. Neka uzme konja. Krcun otide u Jankovu ćeliju.

Ja idem odmah, ali, ako hoćeš ti sa mnom, ja ću te pričekati da prezalogajiš! Vladika reče da uzmeš konja. — Hajd’mo — prihvati Janko, gotovo nemarno, pa sazu čizme a uze opanke, koje bješe dobio na poklon na Njegušima.

Od dima se na prvi mah ne raspoznade ništa, pa četnici vidješe na putu izvaljena konja i pod njim Mušovića, koga dvojica stadoše izvlačiti.

Pero ubi i posječe visokog. Mušović, ispod konja, opali na Janka, a Janko mu sa dva udarca odrubi glavu. Treći Nikšić, što je izvlačio Mušovića, iz male puške obori

razrijeđena, zahvata velike prostore; bjeloruna stada, zbijena, iz daljine se čine kao preostale površi snijega; ergele konja i mazaga crne se na okupu; neukrotljiva kozjač rastrka se naobit oko cijele ostale stoke.

U zoru Janko dozva pristava Kićuna i naredi mu da mu osedla konja i da mu donese ključ od kneževe kuće. Kad uzjaha, reče pristavu: — Reci našima da odoh da obiđem građevinu!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

tonom; to je osetio i dobro obrazložio Bogdan Popović u vezi sa Zmajevim pesmama poput one Ciganin hvali svoga konja. U predgovoru Antologije veli da bi one „odskakale neskladno”, da bi „prskale kao 'žabice' među ostalim pesmama”.

pesme (Pesma o pesmi, recimo), ili lirske (odeljci Đulića), ili satirične (Narod), humorističke (Ciganin hvali svoga konja), danas počnu preporučivati deci.

I kroz taj nas je svet Zmaj prvi proveo: čvorak je Zmajev čvorak, i svi ciganski konji jesu potomci Zmajeva ciganskog konja. Kažu daje ona prpošna, nestašna Veverica prepev nekog manje poznatog nemačkog pesnika.

To jest, ona je tamo oduvek i postojala, i pesnik nas o tome samo obaveštava. Deda Rade preuzima brigu oko konja koji je oslepeo u ratu, vođen tim osećanjem sveodgovornosti i svekrivice: - Ama, ljudi, šta će nam stara kljusina, ko će

Milićević, Vuk - Bespuće

pred kojima zakrčivala cestu visoko natovarena kola sa robom, sanducima i buradima; sijeno i trava prostrta ispred konja koji odmahuju glavama sa nataknutim zobnicama, dok im se kokoši, pilići i vrapci vrzu ispod nogu; u krčmi grajali

Kad stadoše konji pred kućom, trgao se i našao noć oko sebe, sa mjesecom koji se pomalja; još mu tabao u glavi kas konja i zveckala sjeckajući zveka bronza; još neprestano kao da odskaču točkovi od kamenja, uz truckanje kola i pucketanje biča.

i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju varaju uši, koja od svakog šuma čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec dana misli i govori o njegovom

Sremac, Stevan - PROZA

Poštar je VI klase, taman za jednu klasu stariji od mezulanskog konja, kako mu jednom reče jedan njegov kolega (starije klase, naravno) a da je pravde ili bar sreće u svetu za nj, kako on

— Da nije avanzovao gospodin Jova? — pita odadžija Aćim šefa. — Avanzovao s konja na magarca! — veli šef. Tako Jova napusti kancelariju i dugogodišnju činovničku karijeru.

Radičević, Branko - PESME

Oh ala mi raste kika Kad pušaka stane cika, Kad zagledam turska skota, Pa kad mi se s konja smota, Kad mu glavu pseću zbrijem Pa na kolac kad nabijem. Turskim glavam' goru kitim, O ajdučke divne sreće!

Da ti konja tvoga jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam kô paripa

Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor stiže? S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata! (1843, 25. dek.

“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada iznenada! Glava njemu razbijena, Ruka desna salomljena, Kroz zavoje krvca lopi, Jadna moma ruke

Al' sva sreća ne hte da me mane. Jer u taj čas Turčin s konja klonu, Sablju pusti, pa na zemlju tonu. Oh Milutin nedaleko bio, I jade mi ljute opazio, Dohvatio onu šaru dugu, I

Al' kad Arslan na ograšju pade, Tad se Talu i zgodica dade: „O Hajkuna“, reče, „sad si moja.“ Dirnu konja, uteče iz boja Pravo Hajci, — vesela mu majka! Jošte kliknu: „Beži sa mnom, Hajka!

“ Ovo zbori, ljulja se da pane. Prihvata ga, s konja mu pomaže, Na zemljicu Gojko ga polaže, Polaže ga, a mozak mu gori: „A Moj brate, govori, govori!

Sa konja je junak sajahao, Mučno gledi — da l' mu žića žao? Da li žića, da l' drugoga čega I od žića jošte milijega?

Radivoje pade na zemljicu, A priskoči Gojko na konjicu, Uze Cvetu, na konja je hiti, Pa sa njome iz kreševa hiti. Al' ko goni drumom kroz goricu Belo čedo na plahom konjicu?

1849, feb. PESME OBJAVLjENE IZVAN ZBIRKI JURIŠ, SRBE! Konja, Srbe, pa uzjaši, Lati pušku te potpraši, A potrgni sablju golu: Diže zlotvor glavu olu, — Juriš, Srbe, juriš,

“ To je bio, dragi, tvoj — Blago meni, da si moj! 2. En' odunda buči trka, Svaki svoga konja žuri, Koji vrana, koji mrka, Al' pred svima jedan juri, To je, dragi, zeka tvoj — Blago meni, da si moj. 3.

Na vole jošte dugoroge, Na silu konja lake noge? Gle, jedan leti amo s paše! Al' ko na njemu ono jaše? Za kopitama pra se diže, Sve amo, amo ide bliže.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Konj? — Da, da, konj, što se čudiš. I zapamti još i ovo što ću ti reći: samo dobar čovjek može ličiti na konja, nikakav drugi. — Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed. — Da, da, samo dobar.

— Da, da, samo dobar. U Podovima, kraj same Une, ima, na primjer, u jednog domaćina konj, Dorat, duša od konja. Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić! Đe si mi, Rade, pobratime moj! Djedu stadoše oči.

Ovo je upravo nešto za mene. Ja u pomrčini toliko zvjeram i zazirem da bi mi trebalo najmanje dva konja, i to neka onako — da umiju i govoriti.

u sjaj i tišinu babljeg ljeta, ja se iznenada nečeg prisjetih i bubnuh pred svojim djedom: — Đede, jesam li ja nalik na konja?

Valjalo je tu naslikati konja i konjanika, a to je vraški težak i zametan posao. Ostali sveci obično stoje pobožno, pogleda dignuta nebu, a ovaj

Ostali sveci obično stoje pobožno, pogleda dignuta nebu, a ovaj Đorđe, megdandžija, em je konja upropanj nagnao, em je objeručke skopao koplje i probada zmaja ognjevita.

— Crtam konja, zar ne vidiš. — Konja? — Pa da, zar ne liči? Djed pogleda našu Mimu, jednu staru mirnu kobilu, koja je pasla niže

— Crtam konja, zar ne vidiš. — Konja? — Pa da, zar ne liči? Djed pogleda našu Mimu, jednu staru mirnu kobilu, koja je pasla niže pojate, i razočarano

! E, to ni nekršteni Turci ne bi uradili. Našli bi bar boljega konja, oni su stare binjedžije. Djed se okrenu lijevo-desno kao da traži kakvu pomoć, pa kad je ne nađe, on sasvim zanijemi,

ljudi, oženjenih mladim ženama, svojom neprilikom, pa o njemu nikla popijevka: Blago ti je Starčeviću Simi, jaše konja i ljeti i zimi.

Posljednje godine prvog svjetskog rata otjeran je u vojnu komoru naš dorat, jedan od najstarijih konja u čitavom kraju. To je već bio jasan znak da je država pala na najniže grane.

dorate, dok je spalo na to da ti kola izvlačiš iz blata, ne valja nam rabota — uzdisao je djed Rade, opraštajući se od konja suznih očiju kao da ispraća na front nekog od svojih ukućana.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ahmed, koga oni koji su na sceni i inače ne primećuju, čak i kad govori, ostaje na svom mestu.) HASANAGA: Konja odma da osedlaš! Polako, čućeš zašto! Povedi i rezervnog, da možeš da ih menjaš.

Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio? Bre! Pa da sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog onog deteta, da se

BEG PINTOROVIĆ: Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo! MAJKA HASANAGINA: Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja! Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama.

Razumeš? HASANAGINICA: Šta ti je rekao? Jesi li ga pitao zašto? BEG PINTOROVIĆ: Vredelo bi mi kolko da pitam konja na kome sam dojaho, ili kamen za koji sam ga vezao. Nije Hasanaga ostavio mesta za razgovore i pitanja. Zašto?

Ovde brat, ovde čauš, i tako dalje, ovde nevesta, ovde mladoženja. Al ovde, gde je mesto mladoženji, ja vidim konja! Za koga moju ženu udaješ? BEG PINTOROVIĆ: Šta pod tim podrazumevaš? Šta tim hoćeš da kažeš?

HASANAGA: Ja vređam? Reko si da dolaziš sa svatovima, a umesto mladoženje meni pokazuješ konja! Jesam li ja tebi za sprdnju? Šta znači ova kljusina? Čujem hvališ se kako sad sestru udaješ za boljeg!

Kakva ti je to smišljotina? Šta si to namislio? HASANAGA: Šta sam ja namislio! Ti si mesto mladoženje doveo konja! Hteo si ti mene da uvrediš dovodeći mi pred kuću ovu kljusinu!

Pa zar ne vidiš da si sam sebe nagrdio, i svoju rođenu sestru, bistra glavo! Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini? BEG PINTOROVIĆ: Preko ovog ti neću preći!

Pa zar ne vidiš da si sam sebe nagrdio, i svoju rođenu sestru, bistra glavo! Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini? BEG PINTOROVIĆ: Preko ovog ti neću preći!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Jednome iscepa drva, drugome polije baštu, trećem očisti štalu i istimari konja i volove. I to sve pevajući, klateći se, polako, jednoliko i smešeći se onim svojim širokim, otvorenim i praznim

A njoj tada dođe — sačuvaj Bože, kao neka napast! — da i ona, kao što se u pričama kazuje, poleti, sedne do njega na konja, obgrli ga, i da oboje, zagrljeni, na mesečini, preko polja i gora pobegnu daleko, daleko!...

pa ga samo peckaju i diraju, a on samo mulja, viče i trčkara čas ka trešnjama gde je rakija, čas na put da obiđe svoga konja, koji čekajući na tovar pase suhu travu po jendeku. — A, gospodinče, — predusrete me. — Kamo čiča-Marku rakije?

A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i njegova vika. Traži konja i sablju, neku staru, veliku, koju je za vreme oslobođenja dobavio od nekuda.

Iza kuće bašta velika. Pa ni ona od njihova gaženja, dovođenja tovara, konja, što su noću dovodili i odvodili, nije mogla da se održi uređena, zasađena.

Kostić, Laza - PESME

konjanik iz dvora, rekô bi trkom pregazit je mora, izleti i brzo nestade u gori, cura se krsti, u sebi zbori: „Da crna konja, da crnja junaka, iz svetla je doma, al' je čedo mraka!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

ANTOLOGIJI 2 PRIPOVETKE 9 TAMNI VILAET 10 BAŠ-ČELIK 11 AŽDAJA I CAREV SIN 27 U LAŽI SU KRATKE NOGE 33 DJEVOJKA BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj

278 TRI TEPAVE 279 DOSJETLjIV UDOVAC 280 CIGANSKA PORODICA 281 ZAPALIO KUĆU DA IZGORE MIŠI 282 KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI 283 DOBRA HVALA 284 DVIJE LjENŠTINE 285 GLUVI VUK 286 SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI 287 BELEŠKE O IZVORIMA I

Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika.

dođe u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa hodi u avliju!

Pa tako i učini: brata i konja mu sakrije. Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad eto ti zmajskog cara!

svijetu dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju!

Pošto sestra odvede konja u arove, a brata na kulu, pita brata kako je došao, a on njojzi sve po redu kaže, pa je pita: — Za koga si se — veli

tako za dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: — Odjaši konja pa hodi u avliju!

Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo al' evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire, pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a

pa upravo u avliju, kad tamo al' evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire, pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove. Brat je pita: — Za koga si se, sestro, ti udala, koji je tvoj čoek?

Putujući tako za dugo, dođe pod jednu veliku goru. Onde priteraju galiju u kraj, i carev sin usedne na konja pa pođe suvim da putuje, a ljude na galiji ostavi da čekaju.

Onda treba raditi što se može brže, pa beži! Kad to sasluša carev sin, uzme orla na konja, pa šnjim u galiju, te se opet krenu putovati. On je orla dobro hranio, da bi se što oporavio.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Pa zašto si potrčao da se brže-bolje ženiš, kad je tako zlo? MAKSIM: Vidiš je! — More, konja svaki dan šibaju i tuku, pa opet ide sam rudi. Naučen je, što će. SOFIJA: Pa kad ste naučeni, a vi ćutite.

Nego je to ovako: poznato je iz spisanija Aristotelesovi da duše prelaze iz jednog tjela u drugo, na primer iz konja u čoveka, iz čoveka u pticu itd. Kako se to u filosofiji zove, kazaću vam dok mi se razum kući vrati.

dokazati da je duh Aristotelev ušo najpre u zmiju, iz zmije u lisicu, iz lisice u lafa, iz lafa u kamilu, iz kamile u konja, iz konja u vas. DOKTOR: Sve je tezis, pa može biti i ovo.

da je duh Aristotelev ušo najpre u zmiju, iz zmije u lisicu, iz lisice u lafa, iz lafa u kamilu, iz kamile u konja, iz konja u vas. DOKTOR: Sve je tezis, pa može biti i ovo. ŠALjIVAC: Kad je tako, onda čaša nikom ne može pripasti, nego vama.

DOKTOR: Kako? ŠALjIVAC: Vi ste kazali da je duh iz konja prešo u vas. Što je magarac izeo vaš razum, pokazuje simpatiju s konjem i potvrđuje da ste vi Aristotelev potomak, pa

A neću te poljubiti, sinko, da si mi no sto puta unuče! VELIMIR: Svinja je poganija od konja. STANIJA: Svinja nije pogana, zašto se jede; a konj, ko će konja jesti, kad je pogan.

VELIMIR: Svinja je poganija od konja. STANIJA: Svinja nije pogana, zašto se jede; a konj, ko će konja jesti, kad je pogan. VELIMIR: Ostavi, Majko, ove stvari nisu za tebe. (Opet počne čitati.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

kako natuca nešto o teškom stanju seljaka i srpskim realistima, ili kako pada na glavu kada preskačemo onog idiotskog konja. I gde je onda tu ona tako potrebna doza tajanstvenosti iz knjige „Kako žena doživljava muškarca?

Uz to, kako ozbiljan čovek uopšte može da se bavi preskakanjem tamo nekih konja i raspinjanjem na karikama, a da ostane normalan?

Šta uradi sluga? Baci korpe i kao bez glave otrči kući: „Gospodaru, daj mi brzo konja da bežim u Samaru!“ rekao je. „Šta je bilo?“ — pita gospodar. „Video sam Smrt i ona me smrtno uplašila!

“ — Kako drukčije i da ga uplaši Smrt, ako ne smrtno? — Pa, da! I tako sluga sedne na konja i odjaše u najvećoj panici.

obavezno pogađa najpre deo konjske opreme sa dva slova (am), pije isključivo konjak, a kad je pod gasom, peva „Četir konja debela prešla preko Begeja.. .

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Šta je opet na pomolu? Vreme laje. Jedan prosi — drugi daje. Ko ne haje Sklanja glavu sa promaje. Sedlaj konja! Noć na bregu, bije tonja.

Puklost breskve s večernjeg nalonja prospe celov kućom po nekući. (Čija ruka pod orahom konja u zrak preže?) Topal nar će pući u koprenki pod drhtajem tornja, što će jezik u oblast odvući kojom žiži pečal

To nije obest, lirska, metrička, kad titraj stiha vinem uvalom, kud vija konja svat poludeo, tobož utvarin sen da sustigne - a Gospod s trona kao da kaže: Jesen, ruzmarin...

- Mi smo Budim grad, što tek se žutne u četvrtak ran, kad zrakom - jao!— svetli jelen mlad, a s vilin-konja slazi Dojčin-ban.

gradi gde se sunča guja pod brižnim licem Sunca iznad gaja, što zračnim klasjem, strgnutim sa gloga, jahaču kupa konja zelenoga.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

MAŠINOVOĐA Moj tata jaše crnoga konja, Arapa, vatru živu, putuje tata gvozdenim drumom, vozi — lokomotivu. Čudan je konjic u tate moga, klizi, ne ide

Rano jutro lutalo po mraku i razbilo fenjer u budžaku. Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila. Hladovina bunker potkopava, sve se znoji da njega osvoji.

“ Znate li dedu? Hrabar je on, auto pozna, kamion. Kola bez konja! Đavolja sprava! Tu ti je večno u torbi glava. Pa ipak, druže, i u tom čudu, uz puni gas, deda je često jurio

Ko sretne bika treba da gleda da ga nikad ne dira spreda. Kad konja vidiš, čuvaj se vraga, njemu ne treba naići straga. Ovcu već možeš i za rep vući, ona se ne zna valjano tući.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ako me glasnici na konja stave i skoroteče povedu ko zna u kojoj će me zemlji na presto popeti. Kako da vladam u carstvu nevidljivom?

caru je kratka brada i modre im zore nad veđama sviću kao da ih propast nikad nije ni okrzla ni topot poturčenih konja o pobednici večni nad snegom do Urala prvi put bez podozrenja gledate Slovene radosni do suza oni prostiru slamu po

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Malo dalje jedna grupa nosila je slamu... Jedan je trčao nekuda. Neki podnarednik vikao na vojnika, koji je držao konja na dugačkom konopcu i terao ukrug. Tamo dalje su podizali šatore, a rezervisti se na otvorenoj poljani presvlačili...

Konji su bili nešto uznemireni, čulo se trupkanje nogu i rzanje. Najednom začuh komandu: — Kod konja! — Primi! — viknuše vojnici složno uglas i odjeknu jednovremeno: šljap, šljap.

Umoran narod zavlačio se u šatore. Živost je zamirala i logorom ovlada tišina. S vremena na vreme čulo se rzanje konja, a iz polja je dopirao metalni zvuk zrička. Zvezde su nevino žmirkale..

U štali su zveckale alke i uzengije, čuo se potmuli bat nogu i rzanje konja. Mučili se vozari da razmrse one silne kaiševe, da pronađu kraj uzdama i zaprežnicama, gurali se između konja, onda

Mučili se vozari da razmrse one silne kaiševe, da pronađu kraj uzdama i zaprežnicama, gurali se između konja, onda podizali kamute, kroz koje su konji sami provlačili glave.

A podnarednik Živojin, kao za inat, komanduje da se ljudi požure i Krsta vozar, sav crven u licu, bije konja nogom u trbuh i kroz stisnute zube psuje: „Ah, kinezo, i ko te stvori!

“ Onda su šestorne zaprege prilazile svojim vozovima i nastalo je zaprezanje. Najednom se poljana zacrnela od topova n konja. Sve je davalo utisak neke glomazne i teške mase, oko koje su obigravale sitne figure ljudi oblivenih znojem.

Za njim su jurili komandiri, ordonans-oficir, ađutant, masa podoficira, ordonanasa. Kopite konja su trupkale dižući oblake prašine, i cela „kavalkada“ zaustavi se tamo negde na levom krilu, kod susedne baterije.

— Razumemo! — Baterija da se vrati u bivak. Po ručku da se izvrši detaljni pregled ljudi, konja i vozova, i da mi se o tome podnese izveštaj u četiri časa. Tada ćete primiti nova naređenja. Jeste li razumeli?...

A ludi, sićušni, maleni, promicali su sa fenjerima. Pri ovoj svetlosti caklio se čelik i svetlucale oči konja, čije su upola osvetljene figure izgledale ogromne.

Ovaj, šta htedoh... a — ja! Jesi li zamislio?... Mladu, lepu, crnomanjastu od sedamnaest godina. Nja! — onda udari konja mamuzom i u galopu odjuri do svoga voda.

— Onda se grohotom nasmeja i udari me po ramenu, da ja poleteh na vrat svog konja. — Je li, ne bi se ljutio? Izgleda mi da je pomisao na žene olakšavala sve tegobe ovoga marša.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Malo zatim dojuriše u besnoj trci dva dobra konja sa sankama, i stadoše pred školskim vratnicama. Stojan istrča da otvori vratnice i vidi te iznenadne goste, kad iz

— Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje. Zaboravio na to u zabuni, pa samo uskoči na konja i ode. Gojku opet zasija radost na licu. Seti se Velje sa zahvalnošću.

— Šta je, rođače ? zapita Velja pandura, koji stajaše pred stepenicama, držeći konja za uzdu. — Učitelj Gojko da ide sad odmah sa mnom u srez, zovu ga ... Evo i poziva. — Hm...

— A, tako li se dočekuje vlâs’!... Bunt!... Komuna !!... dreknu pandur, uskoči na konja, pa kao strela odlete u sresko mesto. Oba učitelja zinuše od čuda, prebledeše obojica i opet se zgledaše.

zapita on preplašeno, trčeći po sobi i češući se rukom po jednom ramenu, i ako ga tu nije ni malo svrbelo. — Nađi konja.... trči majci što brže možeš... Ona nek dođe na konju... sve u trku!... Aaaj-ah-ah!...

zajauka ona i stade se preturati po krevetu. Gojko otrča, onako neobučen, u školu, razbudi Stojana i posla ga za konja.

Dok se Gojko obuče i spremi, Stojan dovede osedlana konja. Gojko uskoči na sedlo, pa se obrte Stojanu. — Ako ne dođem do svanuća, nađi koju ženu... onako postariju, mirnu...

nek se nađe. — Ne brigaj... Trči! odgovori mu Stojan, mlatajući rukama uplašeno. Gojko obode konja i kad prolete kroz vratnice i otište se niz sokake, oseti samo kako mu vetar šiba i fijuče pored ušiju... Šta je ovo..

Tamo je valjada i njena mati, pa će doći i Stojan s motikom... A sused Gliša daće konja... Hajde da se traži konj!... I Gojko korača žurno, brižno, ne videći ništa oko sebe, osećajući samo da ga sve više

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na jabuku, A puščicu na kruščicu, A rogljicu pod glavicu.

“ Dragu ga u skut bacaše: “I Đurđa moja i cveće!“ 30. Kamen moste, drž se, ne nišaj se, Sam da prođem i konja provedem, Da razbijem leda devet peda, Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu

— 33. Pala magla u primorje, Al’ se vidi krajem mora Mlado momče jezdi konja, Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S b’jela dvora nje prozora, Sama sobom govorila: “Daleko je dvor od

Višnji! Višnji! razberi me! Snim li sanak, ili vidim: Jeli ono mlad na konja, Al’ je ono sivi soko. Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje!

Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me doma.“ KRALjIČKE PESME 34. Oj Devojko plava! Čula ti se vala Čak do Carigrada.

Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.“ 37.

Ženite ga, ne drž’te ga, Da ga brada ne prevari, Da mu moma ne zabavi. IVANjSKE PESME 43. Paslo konja mlado momče, Paslo konja spram mjeseca; Prepade se od mjeseca I zabježe za goricu.

IVANjSKE PESME 43. Paslo konja mlado momče, Paslo konja spram mjeseca; Prepade se od mjeseca I zabježe za goricu. Al’ za gorom oganj gori, Oko ognja kolo igra, U tom kolu

51. Pogledaj, vojno, pogledaj, Jeli ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Usedni konja, pa beži, Da mi ne rečeš do posle: Prevara što me prevari Jošte u dvoru taštinom. Pogledaj, mori devojko!

58. Kum dojezdi, dvori zazvoniše. A gde ćemo kumu konja svezat’? Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom kumu konja, Milom kumu i starome

A gde ćemo kumu konja svezat’? Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom kumu konja, Milom kumu i starome svatu, Po zakonu i ručnom deveru. 59. Šta se sjaji kroz goru zelenu?

Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane — Potkuj tvoga dobra konja vranca, Neka ti je među braćom fala!“ 106. Pasla moma jelenke, Na vodu ih navraća.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

pre prvog svetskog rata, sa Eksportne akademije u Kelnu, a čuo sam da je bio negde u Indoneziji, posle rata, trener konja. Njegov otac imao je kompletno mađarsko i englesko izdanje Šekspira.

ribari, naročito oni iz Kjođe i ribari čak iz okoline Ankone, koji na jedrima svojih barki imaju znak i znamen bela konja.

Čuo se topot konja. Tolika je bila tišina nastala. Sanduk Franca Ferdinanda bio je pokriven zastavom Habsburga, žutom, sa dvoglavim crnim

Dok je tukao, po glavi, štapom sa konja, pred strojem, stao bi kad bi stigao do mene. Kažnjavao je za svaku sitnicu, teško.

Igramo se, kao deca, rata. Prilazi nam zatim ispitna komisija, sa predsednikom generalom Snjarićem, na konju. Priteruje konja i pita kako se zovem. Ja onda urličem, u stavu mirno, licem prema neprijatelju, ime.

General Svetozar Borojević. (Razza di mercenarii). Prelazim, zatim, reku Taljamento, kojom još plove lešine pobijenih konja. Sećam se lepe, vesele, pokvarene Marijete Loriol, i kažem sebi, poluglasno: „La charogne“.

Veli, nije mu bilo rđavo, ne može se potužiti. Svi su bili ljubazni prema njemu. Samo, kad uzjaše konja i povede bataljon, mala deca u Nišu trče za bataljonom i pogađaju.

I Duka se u nju bio zaljubio. Dučić je imao oči kao u konja, vodene, a Šantić je bio prava lepota među muškarcima svog vremena. On se uklonio.

Komandir, međutim, jaše konja na trotoaru, i viče, ljutito, na potomke Miloša i Marka, Zrinskih i Frankopana, Prešerna i Marka Miljanova: „Dronjo!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

je moj konj što ga sad redovno jašem, i danas pre podne primao sam čestitanja od najotmenijih građana; a doveče će mog konja provesti oko devet časova s bakljadama kroz ulice, i zatim će biti igranka u prvom hotelu, gde imaju pristupa naj

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pred nas istrčaše snaje ča-Markove, jedna sa lučem, druga prihvata konja a treća, valjad', radi parade.... — Dobro veče!... Živa bila, živa bila, branim se ja, al' ne pomaže.

postavimo na ulasku u varoš kameni stub s natpisom: »Stan', putniče, i pročitaj: ako uđeš u varoš na konju, izgubićeš konja i polomićeš rebra, ako li se kreneš peške, — izlomićeš noge. Razmisli se, pa pođi napred!...

Kaži šta hoćeš da ti kupim? — konja, onako osedlanog sa uzengijama, ili ćeš sablju... Što god ti hoćeš, sve ću ti kupiti, samo mi budi dobar...

Pa dok si udario dlan o dlan, ono sve prođe, kâ da ništa nije ni bilo. — Nađite mi konja! — oseče se on i pogleda me nekako poprečke.

— Kako, moliću... to jest čijeg konja želite? — stadoh da mucam. — Ehe, znam ti ja tu čijeg konja! Nađite mi konja da idem dalje, u... Kruševcu.

— Kako, moliću... to jest čijeg konja želite? — stadoh da mucam. — Ehe, znam ti ja tu čijeg konja! Nađite mi konja da idem dalje, u... Kruševcu.

— Kako, moliću... to jest čijeg konja želite? — stadoh da mucam. — Ehe, znam ti ja tu čijeg konja! Nađite mi konja da idem dalje, u... Kruševcu.

Kruševcu. Iziđoh napolje, razgovorih se sa školskim momkom i poslah ga jednom domaćinu, blizu škole, da dovede konja.

Posle desetak minuta momak uvede osedlana konja u školsko dvorište, a iz škole iziđe revizor, noseći u ruci velike kožne bisage, koje mi dotle ne padoše u oči.

Idemo zajedno i ćutimo. Kad nastupismo na ravnije mesto, on potera konja kasom, a ja se pobojim da mi ne izmakne mnogo, pa potrčah za njim... Tako putovasmo sve do seoske šume.

— Ama šta vas to košta... samo da se vratimo, da lepo ručamo kod mene, pa posle da nabavim konja i za sebe, pa da vas pratim po celom srezu... Samo jednu reč... Ja ne tražim više — Trojku... — Ehe...

— Ehe... opet on promrmlja i konj pođe brže. »Ama šta sam ja lud? stadoh misliti u sebi: dao mu konja i sam kasam uz njega kao pseto, a on neće ni glave da obrne, neće ni da me posavetuje, ni jedne reči ...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA (donosi kafu, ostavlja i odlazi). JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego — znam ja tebe. Ako hoćeš da kupiš konja, a ti prvo počneš razgovor o obručima i buradima. JOVICA: Pa, znaš kako je, trgovački red koliko da otpočne razgovor.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Hrane i njega i pandura mu, i njegova i pandurova konja, a kod njega, međutim — kod ćir-Đorđa — svega toga ima i lepše i jevtinije za selo!

A to je bila dužnost zamenika Vujice. I on uze depešu sa potpisima i metnu je u nedra. Sede na konja, potapka ga po vratu, pa se krenu uz radosno klicanje mnogobrojne svetine. On ode, a oni ostaše.

Zar ja em da oznojim moga Micka (tako mu se zvao konjić), em da platim?! Jok ja, vala! — reče Vujica pa siđe s konja. — Ama nećeš ti — veli Sreta, umirujući ga — platiće Đorđe predsednik. — Molim, kazao sum, obećao sum, inćar nema!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Džon Hohohond je otišao na vašar konja, u pravcu Džordžije. Mama, pored prozora, plete i nešto pevuši ... Uopšte, kad je Džon na putu, sve je čistije i

I tako, noćas, u tili čas, On spusti dignutu ruku, u pesnicu je savije, Bubne konja u rebro, konj poleti u kas I odnese ga, do Slavije... Uopšte, dok mesec po nebu rovari, Dešavaju se čudne stvari...

Da konja obodem, da tamo odem, Ne bih više bio tužan ni ljut. Zove me taj vidik plav i voden, Ali da konja obodem, da odem Ne

Da konja obodem, da tamo odem, Ne bih više bio tužan ni ljut. Zove me taj vidik plav i voden, Ali da konja obodem, da odem Ne mogu, jer ne znam pravi put.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

je u takvome zatvoru živela nekih mesec i po dana, bez ikakve hrane i u takvoj jednoj tečnosti koja bi mogla otrovati konja. Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene.

Bili smo vrlo iznenađeni kad su nam urođenici kazali da će toga radi povesti s nama triestinu poludivljih konja i mazgi, koji će služiti za lov tih jegulja.

Čopor konja bio je odista doveden i nateran u baru u kojoj je bilo mnoštvo jegulja«. »Ja nemam reči da bih mogao tačno opisati

»Ja nemam reči da bih mogao tačno opisati čudnovat prizor kojim nam se prikazala borba između konja i jegulja u bari; ja ću to opisati kratko i možda suvoparno.

Jegulje, uznemirene od konja i drekom ljudi, iza šle su tada iz svojih ležišta i zaokupile konje u vodi svojim električnim udarcima.

Za vreme kraće od pet minuta dva su konja već bila podavljena. Jegulje, dugačke pet stopa, podišavši pod trbuh konja, zadadu mu električni udar koji ih u trenutku

Za vreme kraće od pet minuta dva su konja već bila podavljena. Jegulje, dugačke pet stopa, podišavši pod trbuh konja, zadadu mu električni udar koji ih u trenutku onesposobi za svaki pokret i nepokretne ih obori pod površinu vode.

A i jegulje su plivale sasvim po površini vode, bežeći od konja i prilazeći zbog toga obali. Tada su ih urođenici vrlo lako hvatali bacajući se na njih kratkim kopljima vezanim za ruku

»Ko je gledao kako električna jegulja obori konja i liši ga mogućnosti svakoga pokreta, mora se bojati da dodirne izbačenu na obalu jegulju.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Gledâ sam ga đe skače s momcima: skȍči s mjesta četrnaest nogah, a iz trke dvadest i četiri; po tri konja zagona preskoči. VUK MIĆUNOVIĆ Što je fajde kriti ono što je? Onakvoga sivoga sokola Crnogorka jošt rađala nije!

POJAHA VLADIKA DANILO HATA I IZIDE U POLjE, KAD ETO NIZ POLjE PET ŠEST STOTINAH LjUDIH; ON POTRČI KONjA I BRŽE BOLjE DOĐE MEĐU NjIH. ONI SE SVI OKO NjEGA U KOLO OKUPI.

Jutros si mi divno voskresnula iz grobovah našijeh đedovah! SKIDA SE S KONjA VLADIKA, TE GRLI I CELIVA JUNAKE KOJI SU POČELI BOJ S TURCIMA; I TAKO IDU NIZ POLjE PJEVAJUĆI I PUŠKAMA VESELjE ČINEĆI.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Gore do Sofke poče da dopire vika, blejanje stoke, i ukroćivanje otrgnutih konja s pazara, i razilaženje selaka. Iz čaršije se sve više i više dizala graja, vreva, šum, i to je sve brujalo i na sve se

IX I taj njihov gost, kupac, kad je od njih, čak u zoru, odlazio, uzjahavši konja i pošavši, ostade dugo, dugo, pred kapijom.

Krišom Magdu zamoli da mu dovede konja. Samo ga Sofka opazi. Istrča za njim. — Kuda, tato? Marko se zaradova usled te njene pažnje a i uplaši, da se zbog toga

| U to Marko dojaha do praga kujnskog. Stana, njegova žena, iziđe i pridrža mu konja. On još s konja, skidajući se, pruži joj ruku. — Celivaj! Ona ga celiva, ali se trže uplašeno i poče da blene.

| U to Marko dojaha do praga kujnskog. Stana, njegova žena, iziđe i pridrža mu konja. On još s konja, skidajući se, pruži joj ruku. — Celivaj! Ona ga celiva, ali se trže uplašeno i poče da blene. — Kaži, dragička!

Zato joj i samo vreme brzo prođe. Ona huka, graja, dočekivanje svatova, njihni pucnji pušaka, kao neko halakanje, topot konja, krckanje samara i, po bašti, i od konja i od ljudi, u tišmi rušenje ograde, gaženje cveća — otuda nijedna bašta posle

huka, graja, dočekivanje svatova, njihni pucnji pušaka, kao neko halakanje, topot konja, krckanje samara i, po bašti, i od konja i od ljudi, u tišmi rušenje ograde, gaženje cveća — otuda nijedna bašta posle udadbe ne može se po dve, tri godine nanovo

I što je još više ohrabri, to je što oseti kako Marko sada ide odmah iza nje. Sjahavši s konja i smatrajući za dužnost da on sada ima da je oko nje, da je on vodi, išao je peške odmah iza nje, šireći oko sebe

Oko golog trbuha klatio mu se raspasan pojas a iza pojasa virio dug, crn revolver. Kako sjaha, niti konja veza, niti se utegnu, dotera i zagleda kakav je, već brišući, otirući šakom znoj od dugačka vrata, uđe pravo k njima u

Kreće se i sama ona ovamo u sobici, presamićena na sanduku, i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iz kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima,

— Konja, čizme očeve! — ciknu Tomča na Arsu. I sam odlete u štalu i, ne čekajući ni da se alat osedla, ni Arsa da mu čizme done

Ali kako! Uvek u noć, uvek pijan, uvek gotovo razbijajući kapiju, dok mu sluga Arsa dotrči i otvori. Čim sjaše s konja ispred kuće i uđe k njoj u sobu, a ona stane preda nj, da ga dočeka, on rukom po čelu.

Pandurović, Sima - PESME

Te je kobne noći uklonjena glava Hrabre vojske što je sve do zore same, Pored dobrih konja, pod opremom sjajnom, Čekala na bitku uvijenu tajnom Kosovske večere i zavisti mračne.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Đeneral sa svojim časnicima, konte sa svojom pratnjom, primakoše se k mazgalama i vidješe šta je. Ono jest „konj do konja, junak do junaka“, ali konji bjehu natovareni drvima, sužbinom, perjadi — i drugijem stvarima što seljaci lacmanima

Ništa te od njega začudilo ne bi! Da pojaše konja i trgne sablju pa predvodi vojsku, jali krstom u ruci a blagom riječi iz usta da ukraćuje uskipjele strasti ljudske,

Gospodar se diže pa ustadoše svi. Đakon (koji bješe poprijed izišao da naredi za igumanova konja) upade sad, zadihan.

„Nijesam ranjen, no me izvuci ako Boga znaš!“ viknu Imbro. Snažno Ture izvuče u čas Imbra ispod mrtva konja. Naramajući pođe Imbro naprijed; ne šće svrnuti u goru, kao onaj što ga izvuče. Dim gusti srete ga.

Vidi da su Turci, ama ne zna koji su. On u lijevoj držaše jatagan, a sve tri puške bješe bacio kod konja. Vidje jabuku od kumbure gdje viri pod jednim trupom; ostalo oružije s njih bješe ponešeno.

“ reče neko momče. „Tamo sam počivao koliko se on spremio i na konja uzjahao“, reče pokazujući glavom put vidara. „Ovo je, peti dan otkad se ranio?“ „Da, peti.

Dobro je, dobro, a biće dobro... E, baš ovako, tri put tu riječ reče. I, čujete, on se nakloni s konja i poljubi me u čelo; ja njega u ruku.

Onaj se pokloni serdaru, ne rekavši ništa, pa siđe s konja i on. „Držte, povedite konje!“ reče serdar svojijema. Stana i Milica, uvedoše konje u avliju. „Čudni gosti!

Ja sam njegov sluga, Srb, kao što vidiš. Jutros mi je naredio da osedlam dva konja, i da ga pratim. Ja sam mislio da ćemo na Cetinje, pa i bijasmo tamo krenuli. Noć nas uhvati kraj tvoje kuće...

“ reče Janko, stežući srce. Adolf se zagrli i ižljubi s njim, pa ne rekav ni riječi, kroči na konja. Mita se sa svijema ižljubi, kao pravi Srbin, pa i on uzjaha, praštajući se i mašući šeširom.

po okrajcima i zaladinama, gdje je za njih mekote; krda goveda ričući, trčahu u plandišta kad im prigrije; ergele konja sitijeh i čilijeh, kasahu i utrkivahu se, iako ih niko ne gonjaše. Gomile mladoga naroda raštrkano po planini.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Od tebe crni trag ostâ! Otud te na nosila donijeli! Poginuo bez zamjene! (znači: nejunački, od ženske ruke, od konja ili vola, ili od groma). Proklet bio i ko te rodio! Rana te dopala gdje ti melem ne trebovao!

— Jedno se zlo iz drugog snuje. — Cić jednog čavla izgubi se ploča, a cić ploče konj, a cić konja konjik. — Klin klin tera, a malj oba. — Nijedno zlo samo ne dođe. — Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo.

— Rasa ne čini kaluđera, ni mantija vladiku. — Srebrno sedlo ne čini dobra konja. — Konj se kroz dlaku ne hvali, nego kroz brzinu. — U oporoj ljusci slatka jezgra. — Ne jede se sve što leti.

— Zalud knjiga gdje pameti nema. — Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo. — Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta.

— Ko za repom pođe, taj u trnje dođe. — Gdje nema mačke miši gospodare. — Gospodareve oči konja goje. — Što smije pop, ne smije đak. — Služba nije družba. — Dok je leđa, biće samara.

— I bel konj jede zob. — I praziluk ima belu bradu — ama rep mu zelen. — Ja aga, ti aga: ko će konja vodati? — Jedan konop planinu ne okruži. — Jedno kolo iz kala, a drugo u kao. — Junaka nema od gladi.

Malo ruka malena i snaga, Malo druga — malo i junaštvo. Malena je tica prepelica, Al’ umori konja i junaka. Mila majka svoju ćerku kara, Ćerku kara, nevi prigovara.

veliki sirac voska, i znajući da svijeća ona što u takijem događajima preteče, ostaje njemu, poviče na đaka da donese s konja ular, da oko njega od svega onoga grade svijeću.

Šerbetašče, pone, zakon ti! — Srete nekakav bijesan Turčin kaluđera na putu, pa pritjera k njemu konja i poviče: „Šerbetašče, pope, zakon ti!“ Kaluđer, kao zaplašen, odgovori: „Hoću, gospodaru, hoću“.

izvadi iz bisaga buzdovan na sindžiru, pa onako iznenada potegne Turčina njim u glavu, te ga onesvijesti i obori s konja; pa brže bolje stane ga gaziti i biti buzdovanom po leđima.

Odstupite nekoliko, mnogo vas je. — Pripovijeda se da je rekao nekakav pijan čovjek koji je pošavši da uzjaše na konja rekao: „Pomozite trista i sedamdeset bogonosnih otaca!“ pa se onda prevalio na drugu stranu.

Udari li me, udari! Vratih li ti vratih! — Kazao Arnautin konju kad ga je konj udario u koleno, a on konja iz pištolja u čelo. Dok ja gledam moj rep, a ti tvoga sina grob, nema pravog prijateljstva među nama.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA. 90 22. KOPANjE BLAGA. 91 23. LIJEPE HALjINE MNOGO KOJEŠTA UČINE. 92 24. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA. 94 25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA. 95 26. ČUDNOVATA TICA. 97 27. CRNO JAGNjE. 99 28. CAREVA KĆI OVCA. 101 29. TRI JEGULjE.

234 38. KO NIJE DOBRO SVEZAO? 235 39. KAKO SE MEDVJED PREVARIO. 236 40. A ŠTA TI JE? 237 41. KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI. 238 SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE NARODNE SRPSKE PRIPOVIJETKE NAPISAO V. S.

mu premudri odgovori: „Ako | uzmeš đevojku, ti znaš; ako uzmeš udovicu, ona zna; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja!“ pa se onda okrene, i čoveka malo predre krajem štapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru.

misli sve da zna; zato neće te ćeti slušati, nego će sve ćeti da ti zapovijeda; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja (pa tebe štapom preko nogu), t.j. čuvaj se da te ne ožeže onako, kao što je i prvog muža ožegla. IV. ERO I KADIJA.

“ V. ERO S ONOGA SVIJETA. Kopao Turčin s Turkinjom kukuruze, pa na podne otide Turčin da prepne i da napoji konja, a Turkinja ostane odmarajući se u ladu. U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog kado!“ — „Bog ti pomogao kmete!

Ero dokopa novce, pa metke u njedra, pa bje- | ži uz potok. Tek što Ero zamkne uz potok, al eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te predanjga: „Da vidiš, moj čoveče!

“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok! Kad se obazre Ero i vidi Turčina, đe trči za njim, a on onda bježi!

U tom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: „Kamo more taki i taki čovek, što je sad tu ušao u vodenicu?

“ — | A Ero mu kaže: „Eno ga vidiš, đe uteče uz brdo.“ Onda Turčin: „Drži mi more konja, drži mi konja.“ — Ero uzme konja, a Turčin uz brdo za vodeničarom, ovamo, onamo po bukviku.

“ — | A Ero mu kaže: „Eno ga vidiš, đe uteče uz brdo.“ Onda Turčin: „Drži mi more konja, drži mi konja.“ — Ero uzme konja, a Turčin uz brdo za vodeničarom, ovamo, onamo po bukviku.

“ — | A Ero mu kaže: „Eno ga vidiš, đe uteče uz brdo.“ Onda Turčin: „Drži mi more konja, drži mi konja.“ — Ero uzme konja, a Turčin uz brdo za vodeničarom, ovamo, onamo po bukviku. Kad ga već stigne i uvati, a on: „Kamo, kurvo!

Onda Turčin potrči, na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš! Ero uzjao konja, pa otišao bez traga, a Turčin savije šipke, pa pješice k ženi.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Prošlo leto! IKONIJA: Dok trepneš, sve te mimoiđe! ANĐELKO: A posle malo navratim i „Kod konja”... IKONIJA: Samo ti fale još oni drogirani! ANĐELKO: A „Kod konja” omladina fina, sa sisama raznih veličina!

ANĐELKO: A posle malo navratim i „Kod konja”... IKONIJA: Samo ti fale još oni drogirani! ANĐELKO: A „Kod konja” omladina fina, sa sisama raznih veličina! IKONIJA: Ni za zeru se nisi promenio!

Stanković, Borisav - JOVČA

(Zastaje, uplašena prisustvom stranih ljudi.) JOVČA (oporo): Drž’ konje! SOFIJA (pridrži mu konja da siđe, saginje mu se ruci, koju on otrže).

SOFIJA (pridrži mu konja da siđe, saginje mu se ruci, koju on otrže). PRIJATELjI (skidaju se sami s konja, predaju ih svojim momcima s fenjerima, koji prihvate i Jovčinog konja, i vode ih levo, kroz voće).

PRIJATELjI (skidaju se sami s konja, predaju ih svojim momcima s fenjerima, koji prihvate i Jovčinog konja, i vode ih levo, kroz voće). PRVI PRIJATELj (sviračima, seoskim sa gočem i zurlama): Vi tu dole, pred kujnom.

se u vratima; pipa se po silavu, gleda je li mu revolver pun, braća ga, nagne se na doksat, besno, prigušenim glasom): Konja! (Silazi teškim koracima, predišući.

(Silazi teškim koracima, predišući.) NEKI SLUGA (izvodi konja pred biljektaš do stepenica; drži uzengiju, i čim Jovča uzjaše, trči i otvara kapiju, koju odmah i zatvara za Jovčom.

Dok se topot uznemirenog konja gubi ulicom, sluga trči do kujnskih vrata i viče u mrak): Ode gazda! MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne,

I kaže Stojmen: Ništa, samo stoji više kuće, ne mari što vetar i njega i konja zanosi da obori. I što žešći vetrovi njemu čisto milije.

« I kao sveteći se i sebi, još bešnje: »Tako! Hoćeš ti! Ne daš, ne daš!«... To i ništa više. Tek obode konja u noć; ali ne dolazi odmah ovamo nego obilazi daleko, čak dole, do granice, ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi,

Pauza. Kroz fijuk vetrova čuje se krik Zulfin: Aman gaz...!, zagušen šakom. Rzanje konja, topot sve dalji. Urlik psa, prekinut takođe. Vijuk vetrova pojačan...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Pošao sam s njim do Senđurđa. Moj dobri tetak to osetivši, uzjaše na konja, pak eto ti ga oko ponoći u manastir; dva igumna, domaći i stranski — jošte pri čašami.

” Ep[iskop]: „Niti bi ti sebe dao bolesna u ruke takvom lekaru?” Ar[himandrit]: „S oproštenjem, gospodine, ni konja moga ni bi[h] ja dao takom lekaru, nekamoli telo moje.

A kad pođemo, međer on isti s perukom. Kad bi drugda pokraj konja kasao, sve bi mu kesa paruke po leđi skakala. Smejao sam se, misleći da ovi vidi našeg bačkog kočijaša, ko bi se od

novčana uputnica velerečije — preterivanje, preuveličavanje Velerofont — grčki mitološki junak, koji je uz pomoć konja Pegaza savladao čudovište Himeru velikolepan — prekrasan, veličanstven venetski — venecijanski, mletački vernejši —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

sebe, odskakao i u trci utjecao svijem svojim vrsnicima, mogao se popeti na drvo kao vjeverica, mogao je uzjahati gola konja, a imao je srca da se pobije i s kojim brkonjom.

Sejiz, njeko crnomanjasto momče, odjeveno po kotarsku, sa čitom kubura za pašnjačom, držaše konja za uzdu, Kušmelj dopade, izvuče bratovu nogu, pa obuhvativ ga oko širokog struka, pomože mu da sađe.

Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom! Kako je lijepo jahati dobra konja, voditi uza se sejiza, nositi čisto rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe

Svi poustajaše i poskidaše kape. Fratar, ne dižući glave, reče: — Stipane, namiri konja! To je najglavnije. Zatim se pobrini za moju ložnicu odma! Momak izađe, a za njim i Bakonja.

— K vragu svi! svi! svi! Uf! — stenjaše jednako fratar. U zoru, po naredbi fratrovoj, Stipan osedla konja, te se krenuše. Kušmelj, pošto pomože bratu da uzjaše, stade pred konja, pa se češka.

U zoru, po naredbi fratrovoj, Stipan osedla konja, te se krenuše. Kušmelj, pošto pomože bratu da uzjaše, stade pred konja, pa se češka. Fratar blijed, kao da je bolovao, gleda u vrh od čizama i veli: — Pa... onaj... vidićemo!...

Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi. Kušmelj i Osinjača izgrliše Bakonju, preporučujući mu da sluša strica Brnu, da zapazi kako ga Jerkovići ljube,

IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali zaostajahu iza dobra fratrova konja. Kušmeljić, pored sve trke, ne dade odušiti sluzi no ga pitaše za ovo i za ono: koje je ono selo, kuda vodi put, otkuda

Kad u njekoj prodolini htjedoše prijeći cestu, dva konja letijahu put njih, upregnuta u gospodska kola. Fratar ih pričeka, pa i kola stadoše pored njega.

; „že“ znači: jest itd. Sunce bješe odskočilo tri koplja kad stigoše ka rijeci. Stipan i vozari na svu muku uvedoše konja u splatu, jer se propinjao i bacao zadnjim nogama. „Koji mu je vrag jutros!?“ — veli fra-Brne.

?“ — veli fra-Brne. Najposlije vesla udariše i lađa se otisnu. Stipan stao nasred nje, držeći jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajući oči od sunca. Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta pa im dovikuju: „Po-lako!

Iza njega bijaše red omanjih zgrada; pred jednom potkivahu konja. Tu se bješe načetala gomila slugu, među kojima poznade Stipana.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Najviše se obradovao one godine, nedelju dana pre no što su se sreli: dve zasede su pucale na njega i ubile konja pod njim, njemu su samo okrznuli list na levoj nozi, dobro se seća, Vukašin ga je uplašeno gledao, i ruka mu je drhtala,

— Sanke su spremne! — sada već ljutito ponavlja, jer Aćim ne voli da gleda uprezanje konja, i nikad ne izlazi iz sobe da se popne u sanke dok ga ne pozovu. Aćim ćuti i gleda u kolena.

A da si bar tada mogao želju da mi odmališ. Uzimala sam te u naručje i pela na sebe, kao što se dete penje na konja. A ti me, jadu, štipaš, ujedaš kao malo kuče, samo me naljutiš i ostaviš.

Ta prepuna ćutanja u sankama što se lako zanose i jure, ta ćutanja po kojima bije meki topot konja, fijuču bičevi, leno lete gavrani... Majka. Sitne, setne oči. Samo njima govori.

Mogli su samo preko plota da gledaju. Kata je sedlala njegovog niskog i kosmatog konja. „Drugi su išli pešice“, to je mati uvek naglašavala.

Pred Aćimom, oficir naglo zaustavi konja u kasu, kolona se uskomeša i ispuni put, dva vojnika ispadoše iz sedla, jednome osta noga u uzengiji; seljak koji je

Sram te bilo! Zato li vas mi hranimo i odevamo — ogorčeno reče Aćim. — Ne laj! Narediću paljbu — oficir lako skoči s konja, stade pred Aćima, uperi pištolj i jetko upita: — Ti si Aćim Katić? — Ja sam. — Zašto si skupio narod?

selaka se složi, ali ne suviše glasno, pa se gunjevi zanjihaše ka šinjelima, šinjeli ustuknuše nekoliko koraka ka gomili konja u neredu, onda krenuše ka gunjevima i stadoše. — Vi se bunite, dakle?

da je svaki struk kukuruza Turčin što pućka na čibuk; srdito frkćući, đule tresnu u šiljato kole, trbusima čerkeskih konja namenjeno, pa kao u konopčarevom dućanu raskanuraše se creva, bela kao da su jagnjeća, posle ih isprljaše krv i prašina

jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja privezanih za plotove i jurnu na njih. ...Alal ti mleko, sestro!

Zebu mu ruke i oseća da su mokre i lepljive. Zna zbog čega, pa potera konja galopom preko pola pokrivenog snegom. ...

Kiša u očnim dupljama, sunce u memli. Zemljica je izubijana brzim kopitima turskih konja, izranjavljena topuzima, izubijana kopljima i đuladima, izbrazdana šančevima.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Carica sa Knedlicama lovila je papučice ispod kreveta. Car Ferfelin se znojio da osedla konja, Ferfelinku zabolela glava! Zabrinuli se prinčevi Ferfelini: daleko je 3emlja Vetrova dug je i opasan put do nje!

Smislili da mu poklone krilatog kona. Možda će ga konj obradovati? Kad, gle vraga! Princ ni da pogleda konja. Samo zamagljenih očiju zuri u daljinu, a na licu mu cveta tuga. Šta sada? Kako da od princa odagnaju dosadu?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Onda Gospodar Jevrem natera konja u kas, preleti ulicu pa nastavi, lakim hodom, pored ružnih višespratnica, do Božićeve kuće, u Jevremovoj 19, odmah

Još jedan ugao i Gospodar ustavlja konja pred malom obućarskom radnjom S. Gulića, koji proširuje i produžava sve vrste cipela, sjaše i odšepa do Čukur-česme, do

Gospodar Jevrem protrlja obraz (malo ga je, ipak, ošinuo taj skovitlani vek), vrati se, uzjaše konja i polako stigne do Francuske ulice.

„Koji ti ono beše“, vetar biva sve jači i Gospodar Jevrem, odjednom osmehnut nad malim nesporazumom naraštaja, obode konja i vine se u nebo, taj bezdan, preko Skadarlije.

na uglu, u prepunoj poslastičarnici koja se zvanično i nemaštovito zove Kod spomenika a nezvanično i nemaštovito kod Konja, jedu se sendviči i sladoled i, krišom, protura hašiš, iz trgovačke uličice koja nosi ime dobroćudnog putopisca, uvek

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Jedan, samo jedan!... Vaj, dok se sve brže, Kroz kobnu noć čuje kako besno rže Par zlih crnih konja, već spremnih, pred pragom. J. Dučić LXIX POZNANSTVO Kad sam je pozn'o, nebo beše mutno, Zadnje su ruže umirale ti'o.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Mladić se zagleda u tu skulpturu. Na njoj je video mlade ljude kako stoje kod svojih konja, kako ih uzjahuju i kreću dalje.

Videh kako car, držeći uzengije konja, pomože papi da uzjaši, da bi, koračajući peške pored njega, papu proveo kroz ulice oko Markove pijace, prepunjene

Falkenberg pojaha konja i povede puk potpukovnika Trostena protiv neprijatelja koji je prodro u varoš. No tek što ga je na tom mestu potisnuo

Tu pade braniocima u leđa general Papenhajm i savlada ih. Administrator bi oboren sa svoga konja i odveden u ropstvo - da se onde ubrzo odreče svoje vere i pređe u katoličku.

Uspeh tek kad upregnuh šesnaest jakih konja, osam pred jednu, a osam pred drugu polukuglu“. „Šesnaest konja! Da bi se razdvojile dve polukugle koje nisu bile

Uspeh tek kad upregnuh šesnaest jakih konja, osam pred jednu, a osam pred drugu polukuglu“. „Šesnaest konja! Da bi se razdvojile dve polukugle koje nisu bile ničim privezane ni pričvršćene jedna za drugu, već samo pritiskom

Pri tome se, u nedostatku konja, upregnu u njih, za uveseljavanje celog razreda, dva najveća magarca iz skamije. ISAK NjUTN Veliki pronalazač u oblasti

U takvom razgovoru prođe im vreme do ručka vrlo brzo. Kada se svi okupiše oko stola da ručaju, ču se topot konja i tandrkanje kola. Oni oslušnuše.

Nije li on punokrvan, neće mu ni potomstvo valjati, isto tako kao što je to slučaj kod soja konja i pasa“. On se nasmeja na ovo drastično upoređenje. „Ne očajavajte! Stvar nije tako tragična.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

zvezdom na prsima, ponosit, ozbiljan, hladan i kao da mu je neprijatna sva ova hučna galama, on je uzdržavao konja, koji se, uplašen od svetine, propinjao i iskolačenih očiju gledao preko mase. — Živio, pobratime!

miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja jednom bugarašu... — Vi? A ko ste vi, majčina vam? — Gospodine pukovniče,... mi smo prva četa... komora...

mi smo prva četa... komora... na raportu po zapovesti komandanta četvrtog batalijona, zato što sam oduzeo konja jednom Bugarinu, pa sam ga prodao drugom... seljaku. — Aha, aha!

što se stiglo u novi bivak I ljudi pojure da se svaki o sebi pobrine, viču Resimića: — Ej ti, nakazo, trči, pridrži konja komandiru. — Kvazimodo, vidi stiže li komora. — Resula, trkni za vodu. Ili: — Naloži vatru!

Tada mu oduze konja i najuri ga. Ali se ubrzo, i kad se uverio da je kazna bila preterana, umiri i pokaja, pa kad mu Sekula obeća da će

A od tada, svakoga jutra i posle Sekulinog povratka iz patrole, kad god bi uvlačio nogu u uzengiju da se popne na konja pred polazak na marš, osetio bi komandant kako ga golica i draži miris mlade piletine pečene na ražnju, oh tako

Posle nas kombovaše u ovaj puk. — Šta? Ko to? Šta kaže taj? — raspituje komandant s konja. — 'Nako, gos' majore, džakamo o Sekuli. — Pa šta džakate? Ded' šta džakate?

Zatim divizijar mamuza konja i s načelnikom štaba odmiče malo, pa stiže komandanta bataljona koji jaše na čelu kolone. — Kako je, kako, dečko?

— Eto, da kažem, gos' đenerale, vrlo dobro, hvala mnogo... Onda okuražen ovom pažnjom mamuza nervozno konja i priteruje ga sve bliže divizijaru.

A kad đeneral poizmakne: — Bog'me dalje se ne bi moglo! — Kako si sad sladak! — Ja, k'i med. — Siđi, došo, s konja da vidiš kako je. — Oprem', rođo... i tako, što dalje đeneral sve iskrenije.

Sav sam bio izranjavljen od sedla, jer se, ni danju ni noću, nije skidalo s konja. A komandant moj, strog, strašan, ne zna za dušu: „Stevane, nosite ovo u prvu bateriju; Stevane, ovo, u divizion;

— Marš u drugu bateriju. Znao sam šta to znači: baterijski osmatrač. Ja ljutito pojašem konja, koji me je čekao spremljen, džidnuh ga nemilosrdno u slabinu, pa preskočih razvaljenu ogradu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Pričao si o Čertophanovu koji je pronašao ukradenog konja, pa kad se uvjerio da to nije njegov Malek Adel, opet je zapao u očajanje.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pisar skoči s konja i priđe k otvorenim vratima, na kojima stajaše preneražen Đurica. — Dobro jutro, momče! — pozdravi ga pisar.

— Ja ti kaza' da ne znam, a ti sad čini što god hoćeš — odgovara Đurica odsečno, gledajući pisareva konja kako češe glavu O vrljike, za koje beše privezan. Kmet opet uđe u kuću. Prođe pola časa.

— Dole s konja! — viknu Đurica promuklim, uzbuđenim glasom, koji se i samom njemu učini nepoznat. Mehandžija raširi oči, i kao da sad

Milutin slete s konja, stade da zvera uplašeno, dok se ne priseti, te zavuče ruku u džep, u kome mu beše novčanik, ali je opet izvuče praznu

« — pomisli oni po gleda onamo u stranu. — Predaj se! Ne gini! — viknu žandarm s konja. Đurica potrča još brže. U taj mah grunu pucanj, kuršum fijuknu pored njega i odlete u ševarice, sa kojih opadoše

Ali starac, vidi se, nije pomišljao na begstvo, jer čim uđe u dvorište, pre nego što sjaha s konja, posla đaka da mu donese ključ od crkve, a on pusti dizgine konju, pa se obrte Pantovcu: — Hodi der, sinko, pridrži.

Star sam, pa ne mogu sam... Radovan ga uslužno skide s konja, pa se odmah uputiše svi u crkvu. Pred ikonom hramovnom svetlucaše »neugasima lampada«, te svojom slabom svetlošću

Sveštenik ga pojmi. Pa, hoteći da ga ostavi baš na toj glavnijoj misli, pozdravi se sa njim i krete konja pod sobom, a Đurica ostade zamišljen, ukočena pogleda nakraj vidokruga, otkuda se pomaljahu retke paučinaste kudelje

— Potraži, moje dete, pa požuri, — viknu Nikola, saginjući se na konju ispod šljiva. Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema.

Može se još obogatiti. — Neće, ne boj se, dok god mu je Maruške. — Koja je to ? — Neka udovica... vodi ga kao konja zauzdana. Ali opet on dobro napreduje. Kad ode poslanik za Novicu, njih dvojica sedoše da ručaju i da se narazgovaraju.

— obrte se kapetan Stanki. — Treba da se požurimo, a mi ćemo svi na konjima... Umeš li jahati? — Umeću, ako imate konja — odgovori ona.

Dobrosav će sad s pisarom, a konj mu je osedlan — umeša se pandur, koji ostaje u kancelariji, da bi tako sačuvao svoga konja od zamorna puta. — Može na njegovu konju... — Pa dobro, kad je već osedlan. Neka izvode konje!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Utom dođu kući. Odsednuvši s konja, čovek odmah naruči mrtvački sanduk, i kad bude gotov, metne ga pred kuću, pa kaže ženi: — Evo, sad ću leći u sanduk,

sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo baščice pa da kupimo konja, mogao bih ja već drva goditi pa se oboje hraniti, a da drugome ne dodijavamo.

— E, moj sinko, — reći će mu mati — sada da ja prodam baščicu pa da kupim konja, ti, boj se, nećeš htjeti dobro konja čuvati, pa će ga vuk izjesti, te tako nećemo imati ni bašče ni konja.

— E, moj sinko, — reći će mu mati — sada da ja prodam baščicu pa da kupim konja, ti, boj se, nećeš htjeti dobro konja čuvati, pa će ga vuk izjesti, te tako nećemo imati ni bašče ni konja.

pa da kupim konja, ti, boj se, nećeš htjeti dobro konja čuvati, pa će ga vuk izjesti, te tako nećemo imati ni bašče ni konja.

Jest, ama bogme mališa neće da se okani, no saleti otud, saleti odovud, dok jedva mati ukabuli i proda bašču te kupi konja. Pošto se mališa dokopa konja, poče drva goniti i prodavati, te je nekako životario s materom.

Pošto se mališa dokopa konja, poče drva goniti i prodavati, te je nekako životario s materom. I ako nijesu imali da im se presiplje, nijesu bili ni

„Dobro“, reče mali, pa po običaju poljubi mater u ruku i ode u drva. Kada je u šumu došao, pripe na jednoj poljani konja da pase, a on ode sabirati po šumi suhovinu.

Mališa je u mislima za konja, a ne misli na prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče,

Mališa je u mislima za konja, a ne misli na prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče, a cijela konja vukovi pojeli.

Mališa je u mislima za konja, a ne misli na prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče, a cijela konja vukovi pojeli.

na prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče, a cijela konja vukovi pojeli.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Njegova prerana smrt je učinila moje roditelje neutešnim. Imali smo konja, poklon dragog prijatelja. To je bila sjajna životinja, arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica

na mesto nezgode i stigao tamo pre ljudi koji su pošli u potragu za ocem i sreli ga kako se osvestio i ponovo uzjahao konja, ne shvatajući da je nekoliko sati ležao na snegu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Pored toga, niz trkačkih konja u konjušnicama, koji su bili nosioci mnogih nagrada, stajali su besposleni i u čudu se pitali gde im je gospodar

prihvatiti, bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku. Posle nekog vremena rekao sam im sve što sam znao, ali su oni uporno tražili dopunska obaveštenja.

prihvatiti, bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku. Posle nekog vremena rekao sam im sve što sam znao, ali su oni uporno tražili dopunska obaveštenja.

Kada ovaj stari vođa veslača nije veslao, jahao je jednog žustrog konja, najčešće u galopu, utrkujući se sa ćerkom. U naporu da stigne svog zahuktalog oca, ova devojka bila je nalik na

dana pojavio se u lakim žutim kočijama sa dva divna ždrebca boje tamnog kestena, divan primer njegove ergele za priplod konja. Sijali su se kao stara mahagonija. ”Kako vam se sviđaju profesore?

Uzrečica ”hors sens” označavala je od tada za mene osećanje čoveka koji zna kako da uvežbava konja i da mu se posveti svim srcem i svom dušom.

Izložba konja u njujorškom Medison skver gardenu u jesen 1897. godine, i na Filadelfijskoj izložbi konja u Visahikonu, u proleće 1898.

Izložba konja u njujorškom Medison skver gardenu u jesen 1897. godine, i na Filadelfijskoj izložbi konja u Visahikonu, u proleće 1898.

Nije očekivao, rekao mi je kasnije, da jedan profesor koledža nastupa na izložbi konja. Vrlo se lepo izražavao o mojim konjima, koji su pobedili u jakoj konkurenciji, u kojoj su, na primer, učestvovali i

studentom, kako je to upražnjavano u Prinstonu, meni bi odgovarao, kao što mi je odgovarala dresura jednog ili dva konja. Ali, da li će tako nešto ikada prihvatiti američki koledži?

Ali, da li će tako nešto ikada prihvatiti američki koledži? Čuveni bostonski ljubitelj konja Džordan, video je moje konje na Visahikon izložbi i ponudio mi je lepu svotu novaca i usto jednog lepog irskog hantera,

izložbi i ponudio mi je lepu svotu novaca i usto jednog lepog irskog hantera, koji je osvojio više nagrada u klasi konja skakača. Hanter je postao moj jahaći konj i verno me je služio punih dvanaest godina.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

da se mrsom založi i da ga zalije jakim primorskim vinom, čiji miris tri dana se oseća, i trećeg dana, štono vele, „s konja obara ”. I podaće se pustom, ispusnom veselju, kad mu je sve za rukom pošlo— i Boijca je tu s njime...

hitro spušta i slušajući čudne glasove orgulja, za čas zaboravlja na se i dođe mu da i on zajaše jednoga od tih hitrih konja, a u misli već leti daleko u visinu nad sve ostale.

Bi mu žao, kao da je to njegova zimnja, lanjska. „Grehota je” , pomisli i javi se dečacima da svrnu konja iz štete. —A jesi li ti što kod kuće posejao? — upita Arnauta. Zarobljenik, ne mičući se, izgovori: —Ja?!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Mesec dođe, a sunce ne dođe, Ostalo je dole u livade Da sabere travke svakojake. Da narani svekrovoga konja. Retka je to radost – jer sudbina vekovima nije bila štedra, pa nije ni danas – ali je utoliko dragocenija.

običniji glagol (uću) neobičnijim (micati) i daje dve fraze s obrnutim poretkom „konj miče nogama“ i, noge miču konja“, od kojih drugu smatra boljom od prve:, dugo je sve tačnije i tačnije i više približuje senzaciju stvarnosti“38.

ukazano na mogućnost zamene agensa i pacijensa: mesto da konj miče nogama, prednost se daje obrnutome da noge miču konja, zato što izaziva jaču senzaciju. Razume se da to nije slučajno: proističe iz neposrednoga pesnikovog iskustva39.

„Helioterapiji afazije“ ne govori se o jačoj, tačnijoj senzaciji samo pri obrtanju fraze „konj miče nogama“ u „noge miču konja“ nego i kod izokrenute slike sveta koju naše oko vidi kad se izmeni uobičajeni položaj tela.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

na prvi pogled, nije jasno čije bi moglo biti: „I taj njihov gost, kupac, kad je od njih, čak u zoru, odlazio, uzjahavši konja i pošavši, ostade dugo, dugo pred kapijom.

Kreće se i sama ona ovamo u sobici, presamićena na sanduku, i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iza kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima

To što Tomča, čim poželi da se vrati, odmah traži očevog konja, zatim i očeve čizme, predstavlja čin sinovljeve identifikacije s ocem: simboličko preobraćanje sina u oca.

U isti red drevnih ljudskih strahova ide i bojazan da konjaniku neko ne začara konja. Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile,

i koja je u uvodnoj glavi data kao zaseban pasus, bez ikakvih se izmena javlja i u zaključnoj glavi: „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu”,241 „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu.

pasus, bez ikakvih se izmena javlja i u zaključnoj glavi: „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu”,241 „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. 242 Je li ponovljeni segment teksta od jedne rečenice u svemu identičan?

poslednjih rečenica otkriva nevidljivu razliku između prvih dveju identičnih: oba je puta Vuk Isakovič poterao svoga konja kroz prazninu (kao što je i dva puta ugledao beskrajni krug sa zvezdom), ali je jednom kroz prazninu otišao iz

Tako, recimo, čim zabrinuti Vuk Isakovič - u poslednjoj sceni treće glave - zauzda konja zbog lošeg znamenja na putu (tada ga je kod kuće žena varala s rođenim mu bratom), u istome trenu „upija” svojim „očima

Sledeći primer pre je pravilo nego što bi bio izuzetak: „Jašući, / težak, / velikog konja, / mirnog i kraj strašne lupe bubnjeva, / mogao je, / prvi put, / posle dugog vremena, / da nehatno ispruži ogromne

konjima plovila rekom u turske krajeve: „Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta”.

Evo kako to, konkretno u tekstu, izgleda. U prvoj glavi Vuk Isakovič je posle buđenja useo svog konja i, prokasavši kroz zapomaganje i lelek žena, brzo je između šiblja izbio nanomak Dunava.

se), a iz drugog samo oku (vide se, ali se ne čuju): „Prskajući blatom drveće, travu i pse oko sebe, nagnao je konja nizbrdo, ka Dunavu. Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Iza njega drži mu momak njegova konja i dve-tri samarice koje im nose komoru. Trgovcima klecnuše kolena, kad hajduk pokaza na Spasu Čemerikića i reče da je

Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!... Vrati li ti toj stari poturski pes? — Vratio mi je sve. I pare i konja. Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad?

iz guste, tek podmlađene sitnogorice izbih na jednu nešto uzvišeniju rudinu gotovo ispod same planine, ja zaustavih konja i okrenuh ga da bih unazad još jednom pogledao niz Kosovo.

Još jednom proklinjem Kosovo, još jednom mu ovako sa sedla šaljem mlaz krvave mržnje, pa naglo okrećem konja k planini, kao da hoću da bežim u njene gudure, kao da sam još rob, pa mi vala da se bunim, da se odmećem...

„Zaboga, nije Kosovo to što ti misliš, prijatelju! Evo, živi smo još, te kako!..“ Okrećem se okolo i gonim konja nasumice, a on oseća put za brda i otimlje mi se da pođe brže. — A zar nećemo svratiti kod prote?

Samo da ga vidiš kako se naselio i izgra– dio!.. Začudih se ovoj novosti i nagnah konja onamo kuda mi pratilac pokaza. Veliki četvorougaonik sitnogorice beše prorešetan, gotovo na silu, onižim čestokolom.

Nabavio sebi martinku, naoružao selo i kraj i kliknuo sve na otpor. Kupio sebi konja dobra, udario mu kite i rese, ispravio se i osilio. Od nevolje, ne iz nekoga pustoga junaštva... Pa se otpočelo.

Samo kad me odviše uznemiri Met Firaja, ja uzjašem konja, koji mi je jedino iz prošlosti, pa odjurim do Babljaka, do Lipljana, i to noću, i razgovaram prijateljski s njime: „Ne

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

POD ČERGOM „Čuj me, Gaga, čuj me, Šta sam noćas snio: Ukrao sam konja — Al’ je mator bio.“ Gaga sina ćuši Pa mu reče: „Râno, Kad već u snu kradeš, Kradi što valjano!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Mi ćemo se svaki dan na četiri konja voziti. FEMA: Neću se ja mešati s kojekakvima. Tko si ti? — Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric.

SARA: Ma šer, to je u Parizu samo u modi. Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti. FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao. Juče sam ktela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio.

Krakov, Stanislav - KRILA

Odjednom kao da kuršum prozvižda. Iza ugla izbi topot konja, i ukaza se oznojena glava obrasla plavom bradom. — Šta to znači, gospodo? To je skandal, skandal...

Kamenje vrisnu pod kopitama. – Ludorije. Rasturili se! Hoćemo li i u smrt ići poravnjati? Lako je njemu sa konja pričati. Gunđajući Mija prinese ustima grlić. — Potporučnik. Kakav je to bezobrazluk?

— Proleteri sviju zemalja, ujedinite se... — Pst, pst... Koritom presušenog potoka čuo se topot konja. Oficiri su dolazili. — Sklonite se, — umešao se posilni... — evo komandanta. Dugi brkovi su doneli miris alkohola.

Nešto se teško valja njima na susret. Slamom uvijeni točkovi topova potmulo tutnje po kamenu. Omiču se i zveče kopite konja... — Ostavljaju nas same... topovi odilaze... I u tom trenutku se osećanje ne straha već tupe tuge razli po njima.

Cela se ogromna poljana preplavila raštrkanim beguncima kao izlivenom rekom. Svako kao da oseća topao dah konja za sobom, i čeka udar sablje po glavi.

Njegov plavičasti srp je bio sićušan i tanak. Kraj puta se crnela strašno naduvena lešina poginulog konja. Najzad je bataljon stigao na kamenitu kosu, onu na kojoj se prošlog jutra razbijen skupljao.

Viši oficir se zarumenio jače, i odgovorio kapetanu: — Strpljenja, skoro ćemo. Udario je mamuzama konja, i poneo sobom kao komadić čelika odlomljeni grč kikota. — Mi želimo krvi, ubijanja, hm! hm!...

Svađao se dugo sa prljavim, starim komandirom neke municijske kolone, koji mu nije hteo nikako konja dati. Kada mu je Duško pokazao nešto napisano na svojoj objavi, i govorio mu o rani na nozi, čiča je zavikao: — To se

Tada je Dušku prišao poverljivo čičin ađutant, trgovac preobraćen u oficira, i predstavio mu se. Odmah mu je ponudio konja i magare za prenos stvari. Duško je pojahao mršavu kobilu i peo se dugo putanjom uz planinu.

Na potoku se ukazao oficir, i voda je pljuštala uvis oko nogu njegovoga konja. — Evo ađutanta, zavikale su veselo komordžije. Komesar se digao sa bakvice, čak se i kuvari odvojili od kazana.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Za kralja mi kažu da ga ne mogu videti pošto je bolestan i spava. Ja slikam uplašenu devojku, konja i stepenice kraljevih soba u pozadini.

Ne zna ni reči francuske; pored sebe nemam nijednog pravog tumača. Rukujemo se; slikam ga kraj konja, na konju itd. Iza Ferkasandugua sva sela koja se nižu sastavljena su od koliba koje su sve više i uže što idemo dalje;

Žuv ne vidi da ja crtam Bansumanu i prilazi da mu nešto kaže. Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

turskom logoru spram nas svu dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor ljudskih glasova — sva je prilika da ćemo sutra biti napadnuti«.

Pređemo mostom Moravu; konji su se plašili od fenjera na mostovima i straža je morala prevoditi jednog po jednog konja pod nama.

Stignemo naskoro u Prćilovicu. Svratimo desno u neki razgrađeni šljivar. Tu đeneral i cela njegova pratnja sjašu s konja. Bilo je podobro hladno. Đeneral zapovedi da se naloži vatra.

Poznavao sam se s Iljom, te priteram konja da se upitamo za zdravlje. U tome priđe Ilji jedno mlado Bugarče s puškom u ruci i reče mu: — Baja Iljo, šte li se tepamo

Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo. Svitalo je, pukovnik Komarov usede na konja i pozva me da idem s njim. VIІІ Žitkovac, 9 avgusta u ponedeljak, 1876 god. Tri je časa po podne.

Dvojica od naših padnu s konja i konji im uteku; mi se sakrijemo u jedan jendek pokraj druma i jedva dovičemo dobrovoljcima da ne pucaju.

Komarov odmah obode konja i okrete niz drum natrag Žitkovcu. Bataljone i baterije, što ih sretosmo na putu da idu Tešici, Komarov odmah zaustavi

Uostalom za dalje ćete dobiti naredbu. Činite vašu dužnost. Rekav to on obode konja, a mi za njime — i ne zaustavismo se do Žitkovca. Tu na drumu nađemo nekoliko naših topova.

Tu beše major Sava Grujić. Beše mi već dosta »vojevanja« s Komarovom, stoga sjašim s konja i na moju ličnu odgovornost ostanem tu sa Savom kod topova, a Komarov sa svojom pratnjom odjuri nekud, valjda da traži

Siđemo niz šumatovački vis. Išli smo peške, a za nama su vojnici vodili konje. Nekoliko konja bude ranjeno. Usput niz brdo nailazili smo na ranjenike gde ih vuku na uskim malim Tezgama, tako, da su samo leđa na

Turski kuršumi doletali su čak amo i opet nam rane nekoliko konja. Bile su i turske granate ovu bateriju, ali su preturale; turski topovi skoro isključivo bili su samo ovu bateriju.

Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da vide šta je to, a sam siđe s konja i stade hodati jednom putanjom u šumi, razgovarajući se sa nekoliko viših oficira, koji su bili uz njega.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Komandant odreda je naredio da se preostali ljudi svrstaju u kolone dvojnih redova. On je pojahao konja i na čelu odreda pošao u pravcu naših mrtvih. Tada je pala komanda: — Pozdrav nadesno!

Na čelu drugog bataljona jahao je oficir, čijeg su konja iskitili cvećem. Mahao je veselo rukama, pozdravljajući levo i desno. „Fikus“, kada ga ugleda, kao da pretrnu.

„Fikus“ se slomata sa gomile kamenja i potrča u susret. — Serjoža, Serjoža! Sergije zaustavi konja. Bataljon zastade, ali su vojnici i dalje gazili u mestu. Sigurno je i on poznao našeg kapetana.

Bataljon zastade, ali su vojnici i dalje gazili u mestu. Sigurno je i on poznao našeg kapetana. On sjaha s konja i polete „Fikusu“ u zagrljaj. Onda su se pogledali, držeći jedan drugoga za ramena. Opet se poljubiše.

Bili su Rusi: Sergije, taj Fjodor i njihova tri ordonansa, podoficira. Sergije dohvati konja za vrat, i kao kad deca igraju „anidžajes“, skoči mu preko glave i polete „Fikusu“ u zagrljaj.

Sima i Pera pipaju joj žile na nogama. Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu. Visoki zekan podskakuje, maše glavom i udara zubima o đem. Fjodor se zalete. — „Op!“ — i nađe se u sedlu.

„Fikus“ ih vraća. Na uskom prostoru konji se teško kreću, i onda sudaraju i propinju. Fjodor udari korbačem svoga konja, koji nalete na vranu kobilu te ova zapade zadnjim nogama pokraj puta, odakle se jedva izvuče.

Ali Sima „Jarebica“, zanesen pokretom, nije ništa video do svetlucave potkovice onoga konja ispred sebe. Sergije i Fjodor udarali su korbačima svoje konje da bi prestigli jahače te nisu ni mislili na cilj.

I tako su naleteli na prvu ulicu. Narod, čuvši topot konja iz daljine, sklanjao se s puta i bežao zastrašeno iza kapija. Gomila se sručila na pijacu.

Tek komordžije promiču, a i ja srećno stigoh u podnožje. Kod jedne komore ostavio sam svoga konja, i pošao pešice. Osmatram stene i čukare koje su se natkvesile jedna iznad druge, kao da će svakoga časa pasti.

Strašno je to kad se pomisli da oni njega iščekuju, nadaju se, a on leži mrtav. Sišli smo brzo do svojih konja... Kad smo bili u podnožju planine, komandir predloži da odemo do naše pukovske trupne komore i tamo napišemo

Prozori na zgradi bili su porazbijani. Komandir zaustavi konja. — Kakvo je ovo čudo? — On se okrete prema položajima. — Nije moguće da su Bugari mogli čak dovde da dobace...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Na konja jašu, turakliju pašu. Maksim Zoriče, dobar vojniče, a pred konjici, dobri vojnici, Zorinkić Mija, poznan delija.

1821. Lukijan Mušicki KLEVETNIKU Klevetaj, vraže, pakosnu siti grud; Prati mi konja vražjim očima; Svaki mu broj ti skok: nalevo, Desno, to na brdo, to pak u dol; To preko struje, strašne i bezdne tam’!

Krv su zametnule svinje, a konja sam pratio natrag, Krijuć oružje u šupljem deblu, a tajnu u grudma. Tako se volja ispunila sveca i božija prva, Srca

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Da kad nam vrata alkom gvozdenom Nezvanog gosta društvo pijano U dobroj volji malo zadrma, Da mi pod bratom konja prihvatiš... VUJO: U nevrijeme ni gosti dohode, gospodaru; a, vjere mi, mučno je u starost novoj se učit navici....

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Prevariće, slagaće, oblagaće, u krašće, nebo ga ubilo!“ Dok svrši vjenčanje, krštenje, opijelo ili što drugo, odmah na konja, pa kući. Kod sebe ne da nikom prenoćiti. Sam vladika da dođe, pa ništa!

“ Ne drži sluge. Sve sam radi. Kuva, pere, namiruje konja, timari ga i čisti. Konj mu je kao ala! Kad ga uzjaše, zavrišti i zakopa nogama.

Kad napoji i namiri konja, uđe u sobu, ostavi pušku i iziđe na divananu. — A ma, što ste vi, ljudi, došli? Ja tebe malo kô i poznajem — okrenu

Vraćô sam se pokasno iz sela. Prilazeći kući, čujem iz sobe Đvrđijin kikot i nekakav muški glas. Svežem konja za plot, skinem bisage i kuburluke, pa se prišuljam pendžeru: Džibukarda s Đurđijom!

Ja i Partenija uzjasmo i pođosmo. Ti, Simeune, veli Partenija s konja, moreš odma' dvije-tri puške ispaliti, a poslije... Znaš već! — Znam! Dosta! Budi mene miran!

Da nijesu Majdanci? — pita Bradara. — Ne pitaj, već spasavaj! — 'uknu Partenija i jedva sjâ s konja. — Odmetnô se Simeun u eškiju, porobio i namastir i mene, pa 'oće i glavu da mi uzme...

Sunce privilo kraju i već pada na zaranke. Puške učestale. Pucanj se sve bliže i bliže primiče. Isaija uzja konja i pobježe kapetanu na Kadinu Vodu. — I stari su ti bježali, kukavico sinja!

— gigija i popjeva Asan-beg. U meni uzavre krv. Poče ođeća na meni od nekakve siline i pasjaluka pucati. Obodo' konja, pa podvrisnu': — Kurvo kučko, Asan-beže Čeko, u susret ti ide Simeune!

Jaši! Jaši! — Aman, šta ćiniš većeras sa mnom?! — jeknu Asan-beg i jedva uzja gola konja. — Ništa zlo, Asan-beže, ne činim. Dijelim mejdan. — Aman, zar se tako dijeli mejdan?

Sjaši, uzjaši! — vičem ja, štuc mu ispravlja leđa, a on sja'iva i uzja'iva na onako gola konja. Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! sjaši... — Dosta je, ako Boga jedinog znaš!

Bojić, Milutin - PESME

(1913) STRAH Vi, što Vizant tresli ste pun sile, Kopljem dvorsko probijali kube, Čijih konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad vas zasu inje Tražili ste manastirska bdenja?

Pod vrućim suncem vrištaj konja gluši, Topot se lomi o nadne čelenke, Mlaz mladog soka iskra i penuši, A čelom mutne navlače se senke.

Još neusahla krv kopni i vonja, Sveži mrtvaci ćuvikom se jate; Kraljević seda na krvava konja I kliču trube, da mu razmah prate. Ograšja ćute. Tajac poljem gazi. Belbužd!

Čuje se rzaj konja koji stižu. Care, da li će vojska ispivena, Kojoj iz oka kikoće se žena, Razbiti vetre što za vlašću sižu?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

dosledno je sprovedena i u stilsko-izražajnim postupcima, na primer, u stihovima o brojnosti turske vojske (Kon do konja, junak do junaka,/ Bojna koplja kano čarna gora,/ Sve s' vijaju po polju barjaci,/ kano mrki po nebu oblaci).

Takva su predanja o Marku Kraljeviću, njegovoj natprirodnoj moći, sticanju snage, odabiranju konja, i njegovim tragovima širom zemlje, koji "dokazuju" istinitost kazivanja o njemu ili o svetom Savi i Svetom Simeonu, koji

Nastasijević, Momčilo - PESME

PESMA VEZILjA Ni brodi bez prebroda, Ni gore bez prohoda, Ne žali dobra konja, drago le drago. Zarukavlje ti vezla Tri leta bez počinka. Gde iglom prodenula, Usnama celivala, Drago le drago.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

] ѕtupuere Troіanі« ‹= »javor je u zakrilju zapanjenosti: i Trojanci, kad su ugledali konja [od j.], zapanjili su se«, ukočili se›, Serv. Aen. 2, 16). J. ima izvesne veze i sa mrtvačkim kultom i kultom predaka.

(SEZ, 19, 222). K. se naročito rado upotrebljuje pri »zatravljivanju« konja. Kad je konj oboleo od »murdarluka«, probuši mu se šilom koža na đerdanu, i kroz nju provuče žilica od k.

O sličnim uslovima koje postavlja devojačka strana — gađanje u jabuku, megdan, preskakanje konja, nalaženje devojke među drugim sličnim — v. Uѕener, Kl. Schr., 4, 94 idd [tu su uzeti u obzir i srpski običaji!

»stane vreti, onda onaj za koga se čini mora odmah doći makar gdje bio: ako je vrlo nadaleko, on dođe na trsci (mjesto konja) jašući«. Kumanika ili kokotac (melilotuѕ offіcinalіѕ). Prema narodnom verovanju u Leskovačkoj Moravi, k.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pred sami suton dojaši pop Vrane, župnik, na svome bijesnom vrancu. Ilija, čuvši topot, iziđe i prihvati konja. Sjahavši, veli Iliji: — Provodaj ga, zamorio sam ga! Konj se zapjenio i frče.

Putem razgovaraju o dobroj godini; već žanje se i Petar Vojkanu nudi, kad svoje ovrše, za vršidbu svoga konja. Putem sunce žeže. Po polju žeteoci i žetelice žanjući popjevaju, i dalje, negdje na poljskome putu, škripaju seoska kola.

— Ne idi, oče! — veli mu Rade pred kućom, samareći konja. — Poći ću ja s društvom, mlađi sam... —Ne budali, što ti na um pada? ... Gdje je to?

mu se ispred očiju i čisto toga časa krv mu navrije u glavu i, predosjećajući nesreću, zatvori za sobom vrata da konja makne s majčinih i ženinih očiju. Ali Smiljana ču rzanje i pođe za Radom. Majka i sin se zgledaše. — Nesreća, Rade! ...

Kad iziđosmo, biće na vrh, đavo bi znao — ote bura posve; udar vjetra prevali tovar sa Ilijina konja, Ilija se ustavi. Ja ga stigoh. „Rđav sustig, brate!” veli mi. „Pomozi!” A vjetar nosi mu glas bog zna kamo...

a zamoreni seljaci, neki s omotanim peškirom oko glave, odjeveni ljeti kao i zimi u sukno, izmiču se ispred bijesnih konja ustranu i, u znak pozdrava, kape se dohvataju. Čude se kud će ova sila fratara, jedan bješnji od drugoga.

— opazi gazda Jovo, razdrijemavši se; bio se naslonio glavom na trpezu i zakunjao. Sluga kupi sijeno ispod konja i meće im zobnice, da su bješnji; kaluđerovoj bedeviji tek pregršt sasu; misli: uteče joj fra—Josin vranac!

Jedan dječak, komšija, pocrnjeo, aljkav, kupi balegu ispod konja; zagleda se u jednu, još živu: puši se iz nje i osjeća oštri vonj.

„Ali ovako”, pomisli, gledajući pred sobom prazna konja, „radim za drugoga. Ko će onoliki dug podmiriti?” I prvi put u životu iz duše prekori pokojnoga oca sa nepameti.

na svoga starijega sinčića, što mu se veriga između nogu, misleći da mu je otac štogođ iz varoši donio; i, namirivši konja, kaza ženi da ulije u sklenicu litru cijele varenike, stavi je u torbu i pođe niz selo.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Priliči vojniku i oraču, ali nikako ne i monahu. Dimitrije Pomogao sam mu da skine prtljag s konja. Upalio sam žižak u ćeliji koja je za njega bila određena, zatim smo počeli da vadimo iz bisaga ono što je. doneo.

Lauš se oporavio. Rana mu je zarasla i mada još pomalo hramlje, oseća se toliko dobro da ponekad uzjaše konja i tera ga da kasa ukrug u donjem dvorištu. Ove godine su kiše rano počele. Magla ispunjava dolinu po ceo dan.

Moji ljudi su posao obavili brzo i spretno, pa smo se uputili preko glibavog polja, mi pešice, oni prebačeni preko konja. Neka mi niko ne kaže da sam oskrnavio božiji hram. Bogdan O meni ovde vlada uverenje da sam glup.

Posle lešinari iznad raspadajućih tela, drobovi konja pomešani sa drobovima ljudi. Na kraju, izbeljene kosti zarasle u travuljinu i koprivu, zmije koje se kote u lobanjama...

je da bude paž Dragutinov za vreme njegovog kratkog kraljevanja, bio je naravno prisutan kad je kralj pod Jelečem pao s konja, i u Deževu je bio, i to mu je bilo dovoljno da se prikloni novom vladaru napustivši bivšeg.

Pa onda: koliko ima ovaca, goveda, konja, živine. Gledala me je hladno, gordo, gospodstveno. Nešto sam promrmljao u bradu i ustao sa namerom da izađem.

Pred kapijom je osvanulo pet konja natovarenih korpama od pruća. Kad su konje uveli u dvorište, prepoznali su i životinje i opremu — sve je pripadalo Kuli.

Pomenem mu ja, opreno i izdaleka, naravno, da bismo mogli zaklati i nekoga od tih njegovih konja, a da sačuvamo za crne dane nekoliko krava.

Mršav, prljav, bled kao utvara, uspravno korača za zadnjicom Dadarinog konja. Lice mu je potpuno mirno. Vidim mržnju u rulji.

Večernji zvuci: lavež pasa preko Morave, rzanje konja u štalama Kule, žamor glasova. Onda nailazi grupa vojnika. Ne znam da li su ovde zbog toga što su određeni da stražare

Glup? Znam najmanje tri konja u Kuli koji su bistriji od Mijata. Glupost mu bije iz svake koščate guke na ćoškastom licu, iz čela širokog dva palca,

Šta ima Dadara? Nekoliko sjajnih krpica, oružje i konja. Ništa ostalo nije moje. Ni krov pod kojim živim, ni postelja u kojoj ležim. Ni mišice kojima vitlam topuzom i mačem.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao

Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja

I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba. Nad sedlom se moma naže, Ruku diže i bič puče; I Ljubecki glavu saže, A mamuzom vranca tuče.

“ Na ognjene svoje oči Sad natuče šapku s čela, Pa se izvi kao strela I sa vrana konja skoči! Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini.

Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini. Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči mladog pana.

Pa onda panduru selskom Amora i pismo dade, Radosno protrlja ruke i onda hodati stade, A pandur osedla konja, uzjaha i uze dete, I starešini sreskom sa pismom u grad se krete.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu. Čujemo topot konja. Ubrzo zatim projuri pored nas jedan konjanik, on mamuza svog konja, oblivenog u penu, kao u trci na život i smrt.

Čujemo topot konja. Ubrzo zatim projuri pored nas jedan konjanik, on mamuza svog konja, oblivenog u penu, kao u trci na život i smrt.

Dojahao je sa juga, sa rta Sunija, da valjda saopšti u Atini kakvu važnu vest, donesenu lađom iz Azije. Topot njegovog konja gubi se u pravcu Areopaga, tamo ćemo i mi poći. Zaista se nešto desilo kao da je grom udario iz vedra neba.

njegovo prisustvo daje kočijašu pravo da juri bezobzirno kroz najgušće gomile sveta i da šiba prolaznike mesto svojih konja. Strma ulica vodi nas ka Novom Mostu.

Ukućani sluteći zlo, pođoše tragom konja, koji se raspoznavao u snegu. Tako stigoše do Stare Drave i nađoše mesto gde se Milanko udavio kad je jahao preko

No iako su se pojedinosti njegove smrti, pa i samo ime njegovog konja, sačuvale porodičnom tradicijom kroz vekove, o njegovoj postojbini ne znam ništa više, sem da je bila daleko, daleko.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

kao njegove vrline, neodoljivo podseća na Ciganinovo obraćanje „gospodaru starom“ iz Zmajeve pesme „Ciganin hvali svoga konja“.

Oh ala mi raste kika Kad pušaka stane cika, Kad zagledam Turska skota, Pa kad mi se s konja smota, Kad mu glavu pseću zbrijem Pa na kolac kad nabijem. Turskim glavam' goru kitim, O ajdučke divne sreće!

Da ti konja tvoga jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam k'o paripa: D

VOLIM STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Volim cveće, Volim igru, Volim konja, Volim čigru! Volim tice Lepo poje, Volim polje Zeleno je. Volim šumu, Njene vise, Listala je, Zeleni se.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— 'Odi de, Paula, kad si već tu; 'odi, istrljaj me dobro gde stigneš, kao što zamorenog konja trljaju da mu skinu maglu s vida... Oho-ho! još jače!

Ne mogu ja, Nano bez dosta beloga hleba i bez dobrih konja!” Pa se smeje kao lud. — Daj Bože da salaš držite svi zajedno, ako ja sutra umrem.

Kakav bi doktor bio Srba! — i gospa Nola poče da se smeje. — Pođe bolesniku, pa usput vidi dobrog konja, ili pobesnelog konja; bacio bi sve instrumente, pustio bolesnika da boluje, a on bi odleteo na vrancu kao vetar...

— i gospa Nola poče da se smeje. — Pođe bolesniku, pa usput vidi dobrog konja, ili pobesnelog konja; bacio bi sve instrumente, pustio bolesnika da boluje, a on bi odleteo na vrancu kao vetar... Salaš je za njega . . .

Trkunić, profesor književnosti, govori kao da je useo na konja: — To je, gospodo kolege, prosto gotov pisac. Simpatični naš Kalenić iznosi iz gimnazije stil i rutinu pisanja!

Iduće jeseni se pokaza ključ za prošlogodišnju nerazumljivu odluku da Pavle, posle mature, tako reći siđe s konja na magarca, a i ključ za mnoge druge stvari.

Lepo je to kazao Laza, za vodu. Možda guste mišiće i gipke pokrete konja doista ne može ni kamen bolje izmodelovati nego eruptivno izbačena masa guste, gipke morske vode, koja juri neumorno.

Poslao je Isak Brok fotografiju svoju, i fotografiju svoga konja i svoga psa. Branko je odmah odgovorio, čestitao roditeljima i sinu, i poslao fotografije bačkih domaćih životinja, od

Branko je odmah odgovorio, čestitao roditeljima i sinu, i poslao fotografije bačkih domaćih životinja, od divnog konja do ogromnog jednog gusana. Ali za sve to kronika metnu samo kratak znak, i ne prevrnu list.

Marko je bio očajan, putovao da ga „makar na leđima donese”, ali nije uspeo. Srednji sin je u padu s konja ogluveo, otišao u kaluđere, i u manastiru, kao dobar ekonom, učinio dobra.

Padoše poteške reči. Sutradan, kao za inat, Marko dade opet neku težu svotu za trećeg jahaćeg konja u štali. Stefan plane: — Smrt će ga uzjahati, da znaš!

Stefan plane: — Smrt će ga uzjahati, da znaš! — dograbi pušku, uleti u štalu, i ubije na mestu najlepšeg konja, kome je Marko dao ime Lastić.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

na svoju njivu, pastir s ovcama na livadu poiti — naš mladi Roman, koji je petnajstu godinu već navršio bio, osedlavši konja, kojega njuška dim izdavaše i kopito varnice krešaše, pođe kroz predel Egipet. — »G.

— »G. sočinitelj, oprostite što vam žustrinu prekidosmo. Vaš junak od šesnajst godina ujašio konja, pa bega; mi sad za njim da trčimo, a i ne poznajemo ga.

U ovakovom upražneniju i u čestom jašenju konja, koga je sveštenik najviše njega radi kupio, stigne Roman do šesnajste godine.

bio glas anđela, i ne čekajući da se sveštenik po običaju zaplače, đipi na noge, otide u štalu i apostrofirajući konja, obznani mu da će zajedno putovati.

Jošt se Endimion na krilu Tetinom valjuškao, a Roman osedla konja i poočimu javi da je za put gotov. Ovaj mu blagoslov dade, i Roman, poljubivši ga u ruku, sedne na konja i kao munja iz

Ovaj mu blagoslov dade, i Roman, poljubivši ga u ruku, sedne na konja i kao munja iz mesta svoga roždenija iziđe. »Je l’ poneo Roman što novaca na put?

Ovde drugo nije zaključiti nego da ga je kakva volšebnica pod svoju zaštitu uzela, i njega i konja na sebe natovarila, želeći mu trud tolikog putovanja prekratiti.

On obode konja, i kao što naši kartari gromkim junačestvom na šervencl napadaju i astal od njiove sile zastenje, tako novi ovaj Burjam

na šervencl napadaju i astal od njiove sile zastenje, tako novi ovaj Burjam ustremi se i zemlja se od topota njegovog konja zatrese.

— Ona đipi i počne vikati, dalje pođe i počne vikati, na drugu stranu pođe i počne vikati, vsuje, njega nema, ni njega ni konja. Ah, ko će opisati žalost bedne ove žalosnice?

viteza poglavita dužnost nevinost braniti, i budući da mu se pomenuta devojka u opasnosti biti viđaše, obode svoga konja preko, upravivši put besnom tom zveru; na njega strelu pusti, i tamo ga zgodi gdi je najnužnije bilo za oboriti ga na

Mladoženja V (istoj devojki): Gospodična, vami je moje zvanje dovoljno poznato, a intov i četiri moja konja dovoljno pokazuju da sam ja imućan čovek; svaka koja se za mene uda ima se nadati da će je zvati milostivom gospojom.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Jednom rečju, pljunuti konj sa cvikerom. Kad nam je predavao o pojedinim životinjama i njihovim osobinama, plemenitosti konja, marljivosti mrava, vernosti psa, oštroumnosti lisice, filozofskoj strpljivosti magarca, — on je sve to sa takvim

Sećam se da sam jednom u Makedoniji video konja i magarca upregnute u ista kola, te su morali ići u korak. I koliko je puta siromah konj pokušavao da napravi veći

ili koji bi čak i stao u mesto, a pogdekad, u svojoj filosofskoj rasejanosti, pošao i na sasvim suprotnu stranu od konja. Da je u vojsci slobodno misliti, o ovoj bi se slici dalo razmišljati i mogla bi možda da posluži kao zgodno upoređenje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Skretosmo u jedan šljivik. Šrapnel nas sustiže, ciknu nad glavom jezivo. Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana. Naletesmo na neke pešake.

A ovako sâm u noći, ne poznajući ni put, počeo sam zazirati od svakog drveta... Činilo mi se da su kopite moga konja strahovito odjekivale u noćnoj tišini. Starao sam se da držim stalno desnu stranu.

Hteo bih da bežim. Ubiće me. A ona prilika narasta, sliva se sa mrakom noći, i ja u bezumnom strahu udarih konja. Nešto se slomata sa strane puta, kao čovek. Verovatno uplašen od mene.

Grana me neka ošinu preko lica, i zaplašen od nove mogućnosti da udarim glavom o drvo, zategoh dizgine moga konja. Pri pomisli da onaj može opaliti pušku u moja leđa, nesvesno polegoh i ponovo obodoh konja.

Pri pomisli da onaj može opaliti pušku u moja leđa, nesvesno polegoh i ponovo obodoh konja. Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika.

— Gospodine kapet... Pred nas iskoči neka prilika. Reč mi zastade u grlu. U mestu, okretoh konja, gotov da poletim kao bez glave u noć. — Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori. Okretoh se.

Pođite i vi sa mnom! — obrati se meni. Tek tada kao da se otreznih. — Stari, hajde napred! Komandir sjaha s konja, a i mi ostali... Mislim se, šta ću mu ja, kada pri sebi nemam ni revolvera, ni noža. Pa bar da sam na konju!...

Uviđam to po nesigurnom hodu moga konja. Živa ograda je narasla i osećam kako me grane šibaju po kolenu. Starac kao senka odmiče preda mnom.

— komanduje poručnik Kosta. — Baterija, sto-oj! Vojnici se pritajili. Gluvu tišinu prekidalo je samo brektanje konja. Komandir je jahao duž baterije, pitajući da li su svi ljudi stigli.

Kralj spusti glavu i nekoliko trenutaka gledaše turobno preda se. Zatim obode konja. Komandant puka se okrete vojnicima i pozdravi: — Živeo Kralj! — Živeo, živeo, živeo!

— Nemojte vi meni objašnjavati... znam valjda da se u rov ne ide sa konjima. — I Kralj zaustavi svoga konja da bi sjahao. Prišao je i stari kraljev lekar. — Veličanstvo, nemojte se izlagati... — Zar i ti?... E, moj doktore...

Kralj naredi da dođe i lekar, ali njega nigde ne beše. Vojnici rekoše da je on poveo svoga konja i otišao. Onda komandant naredi poručniku Luki da pojaše i odmah dovede lekara.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Rekao je to samo jednom, ali glas ljudskome uhu poveren i od najbržeg je konja brži. Ču Zlatokosa mladićevu izjavu, prkosno zabaci glavu i reče: — Ko je taj što može vetar za zauzda? Ničija nisam!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad? Ciganima carstvo došlo! — Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To!

) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi! Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah! (Bat konjski.) U sobu rupi policaja.

Daj da gi mrsim ja, Daj, Mirjano, daj, daj! Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja. MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda.

Daj da gi pijem ja, Daj, Mirjano, daj, daj! STOJAN Dado, umreh ti! MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se čardaku, nabijajući fes na oči): Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre! (Plačljivo.

TOMA (Koštani): moju kuću kad se ulazilo, pevala se pesma: »More, vrćaj konja, Abdul-Ćerim ago, Tugo, vrćaj konja, pišman će da bidneš«, — »More, ne vrćam ga, džanum, mlad Stameno, Tugo, ne vrćam

TOMA (Koštani): moju kuću kad se ulazilo, pevala se pesma: »More, vrćaj konja, Abdul-Ćerim ago, Tugo, vrćaj konja, pišman će da bidneš«, — »More, ne vrćam ga, džanum, mlad Stameno, Tugo, ne vrćam ga, da znam da poginem!

Ah! (Peva): Da znaješ, mome, mori, da znaješ, Kakva je žalba za mladost, Na porta bi me čekala, Od konja bi me skinula U sobu bi me unela, U usta bi me ljubila — — of, aman, zaman, mlado devojče, Izgore mi srce za tebe!..

KOŠTANA (poklapa lice rukama): Asan je! KMET Pa i on je čovek! (Odlazi.) Čuje se bahat i sjahivanje konja. Ulazi Stojan. STOJAN (iza sebe Marku, dajući mu dizgine i pušku): Drži konje i čekaj! (Prilazi Koštani.

Šantić, Aleksa - PESME

u njojzi slušam povijest iz danâ Kad sin zemlje ove nije prahom bio, No sa bojnih polja tebi dolazio Da napoji žedna konja od mejdana.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

kao veliki junak: kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i uništava latinske katane.

On je takav kad vodi onaj duhoviti šaljivi razgovor sa trima šićardžijama koji mu nude konja još boljega i još prida stotinu dukata i suviše ralo i volove, a on sve to odbija izgovarajući se da ne može da umiri

stotinu dukata i suviše ralo i volove, a on sve to odbija izgovarajući se da ne može da umiri ni svoga „lošijeg“ konja, da dukate ne zna ni na kantar meriti ni brojem brojiti, da ne zna šta bi sa ralom i volovima jer mu nije ni otac

On je takav kad sam, idući od jedne te do druge zobnice, nabavlja zob za svoga konja. On je takav kad razgovara s carem, kad s kopljem naopako okrenutim polazi na megdan kraljevom zatočniku, kad ne

s kopljem naopako okrenutim polazi na megdan kraljevom zatočniku, kad ne skinuvši tešku kabanicu polazi da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača govoreći: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa“.

i već se ne imaše gde borba na konjima voditi, a ne bejaše prilike da će ih primiti u grad, prvi Momčilo sjaha s konja, pa pešice udariše na neprijatelja, boreći se živo i odupirući se junački, jedno po vlastitoj hrabrosti, a drugo i zato

I u pesmi on je veliki junak, koji čak ima krilatog konja i sablju sa očima, ali se ne nalazi na čelu jedne velike i odane hajdučke družine, nego na čelu svoje braće, svojih

Ali taj džin bio je bezazleno poverljiv kao dete i sposoban za izvanredno nežna osećanja. Kad je sreo devet bratskih konja bez jahača, kad je video da su braća izginula, toga trenutka su mu malaksale ruke „od žalosti za braćom rođenom“ i

Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina. Milica je devet puta hvatala za uzdu bratovljeg konja i devet puta sklapala bratu ruke oko vrata.

mu ga je poklonila nekaka vila, a jedni opet da ga je kupio u nekakijeh kiripija: prije Šarca vele da je mijenjao mnogo konja, pa ga nijedan nije mogao nositi; kad u nekakijeh kiridžija vidi šareno gubavo muško ždrijebe, učini mu se da će od

konje, i tako dovodi špijune u smešnu nedoumicu: Mi smo svate uhodili divno: kâ da bješe Kraljevića Marka, ma ne bješe konja Markovoga; kâ da bješe vojevoda Janko, ma ne bješe konja Jankovoga; kâ da bješe Starina Novače, ma ne bješe konja

svate uhodili divno: kâ da bješe Kraljevića Marka, ma ne bješe konja Markovoga; kâ da bješe vojevoda Janko, ma ne bješe konja Jankovoga; kâ da bješe Starina Novače, ma ne bješe konja Novakova; kâ da bjehu dva Podrenovića, ma nemaše konjâ

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

mi se gorko zbilo Ubode me oštro šilo Rekoše mi budi džokej Okej okej Biću džokej Izdade me i tu sreća Padoh s konja kao vreća JEDNOM KAD ME ZVAO RAK Jednom kad me zvao rak Zvao rak Na svečani doručak Doručak Plivao sam u

sve momke iz Banata OD SELA DO SELA PUTELjAK Od sela do sela puteljak I bagremi se stisli Puteljkom ide seljak Vodi konja i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I

KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I misli o čoveku ZNAM DA JAHATI UME AL ON KONjA RA3UME Pešače čovek i raga Ostaju dva siva traga Seljak hoda sve brže A konj umorno rže U JEDNOM DANU U jednom

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— upita knez. — Dječake, dječake, dječake! — uze da se prisjeća čuvar polja. — Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao... kao.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

— vrlo počitovahu svoju im majku, a pogani bijahu, te kad bi joj valjalo u zbožnicu iti (njihovu crkvinu), a ne bi im se konja zdesilo, sami bi se zapregli u kočije i odvezli bi je tamo.

« Kad doču da se već nablizu primakao k onome njegovu gradu Lićinije, ta oma i sede na konja mu i izađe s mnogima vojištani mu i s građani, te lepo, s poštenjem susrete cara. I vrlo ga carski slavno podiči.

« I kad on to začu, taki bahnu pod sobom konja, i odskoči skoro od njega da kogod to ne dočuje i ne zastidi se od ljudi. Zašto golem je bio na glasu gospodin.

Dođe nad njega i požali ga, ne kte ga proći, nego sjaha s konja, opra ga od rana vinom i pomaza zejtinom, zavi ga krpetinami, pak ga posadi na svoga konja, donese ga u jedan bircauz i

kte ga proći, nego sjaha s konja, opra ga od rana vinom i pomaza zejtinom, zavi ga krpetinami, pak ga posadi na svoga konja, donese ga u jedan bircauz i onde ga predade birtu.

Pak bahnu mamuzami konja, otrča ispod grada, zgodi na jamu, pade sunavrat: s konjem zajedno pogibe. U tom dobi pak na podne pope im se hodža na

Začu to Maksim što se od njih učini, brže sede na brza konja i otrča k vojski nahitro kano krilat i stade na sredi među obadva tabora.

A ne da se vozio na cifrastih karuca ili na gizdavi zlatni hintovi sa šest, s osam li nakićenih konja i s povodnici i s mnogim oruženosci.

Dosta im je i na jednom konju i s jednim za sobom slugom jahati, il' mu katkad na karuca, il' dva konja pokorno voziti se...

Što više na vatru šušnja kladeš, to više plamen bukti. Našto li konja prezobljavaš — da ga ne mož' zadržavati? Biser u blato kriju. Sise sisajući hoće okorelu hlebnu koru da žvaću.

Pravicu ne valja kriti. Proznaj sebe samoga. Jesi li siromah, s bogatim se ne pačaj! S konja sesti na samar. Ostar je mač jezik i srdca para. Zao i dobar čovek kroz jezik svoj proznat je.

Što ne može morska dubina zagasiti, to trne mala suza. Pored suha drveta i sirovo gori. Vid konja plaća. Sunce jedno je, ama zdrave oči prosvetljuje, a bolestljive zaslepljuje.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tada bi uzeo tamburu i otišao u lojze, ili pušku, pa otišao malo u lov. Ili bi uzjahao konja, pa otišao čak do Vranja, do Koštane, pa bi uveče zaseo u kakvu malu kafanicu sa dobrim vinom i u društvu se burno