Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
slažu Presude, na tas stavljaju topuz, stavljaju đule, na tas sleće gavran s Nebojše kule, na tas iz mraka doleću konjanici, i s konja koji se propinju i pene, dok im bičevi seku sapi, a uzde ih dave, na tas iz zobnica bacaju krvave glave;
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tajac je bio kao u grobu. Čulo se kako šušti suv listak na drveću... I zatutnji, zatutnji strašno... — To su konjanici! — reče Čupić. I nije se prevario. Udari konjica turska... Strašna je konjica njihova.
Sahat u sat gledajući trajala je ta borba. Konjanici su jurišali. Dva puta su dogonili do samoga šanca, i to ih je stalo mnogo žrtava.
Ko se šancu primakao, taj više ne vide Bosne ponosne, ne zagrli majke ni seje, niti poljubi ljube. Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi. Jauk ranjenika i vriska konja nadmašivaše grmljavinu pušaka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kadikad se, na toj ravnici, ukaže po neko usamljeno drvo, bagrem, ili vrba, pa i neki konjanici koji brzo iščeznu. Dogodi se da konjik ugleda i neke kule i gradove, šta li, ali i to nestane na vidiku.
Njegovi konjanici imali su i tada utisak da se nalaze na egzercirištu i da jurišaju na Turčina od slame, po komandi, pištolj, pa sabljom
Trifunovi konjanici, i oni najsiromašniji, bili su videli, u ratovima, nešto tuđeg sveta. Znali su oni da u svetu ne vlada svetac Isakoviča
Bili su se zagrlili, konjski, preko vratova, iznemogli. Kao svi dobri konjanici, i Pavle je smatrao konja kao duševno stvorenje, a ne kao živinče.
Bio je željan da ga svi ostave na miru, njegovoj nesreći i jadu, da se usami i da ode, kao što usamljeni konjanici nestaju, u sumračju.
Bio je, kao što su konjanici, tanak u pasu, a bio je širok u ramenu. Imao je dugu ruku, a preko desne ruke, ispod lakta, davno zaraslu ranu, koja
Nema te pehote koja će izdržati, na mestu, kad rosijski konjanici na nju jurnu. Kolegija međutim stvara pehotu. Isakoviču se može desiti da, i u Rosiji, ode u pehotu!
kaže, od Crne Bare počevši, uputile za njima, a oni, Isakoviči, ogledaju se, od tog vremena, u svakoj vodi, kao mrtvi konjanici. Gde oni prenoće, gde se probude, na hungarskim ravnima, Mesec liči na lice mrtvog čoveka. On vidi, to, kaže, vidi.
Vreva je na drumu bila velika. Kola su cvrčala, psi su lajali, konjanici su se dovikivali, a ljudi trčkarali oko točkova, kočeći, cepanicama.
Redovi konja trzali su uzde i mahali glavama, a dobri konji kopali kopitama. Konjanici su bili dobili bolju odeću od svojih sunarodnika u pehoti, pa su se dizali u sedlu, odviknuti od sedenja, i ispravljali,
Trava je bila tolika, na tom putu, kuda su, s vremena na vreme, projahali neki konjanici – koji valjda u Kijev idu – da su se šarena kola Petrova, sa svojim belim arnjevima, dugo videla, u zelenilu.
Na toj zemlji, na Donecu, sem mirisne, visoke, trave, bagrenja i lipa, nije žive duše bilo. Katkad bi se samo neki konjanici pojavili, na vidiku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nad širokim padinama brega po kojima su, po jarugama, među kućama, tumarali konjanici sa fenjerima, hvatajući one koji su se izgubili, uzdizala se crkva sa koje je odbijao ogroman sat.
Pomisli da bi se i tu moglo živeti i jedno veče, kada mu konjanici privedoše neke zarobljenike, podrobno ih ispitivaše, preko tumača, o njihovim oficirima, o raznim činovima starešina,
u paradne redove, iza kojih se uskoro beše iskupilo i varoško stanovništvo, trčeći, vičući, pozdravljajući šeširom. Konjanici su jurili po utrini da vide mladoga kralja, oficiri iz obližnjih francuskih logora dotrčavahu, stotine i stotine
Matavulj, Simo - USKOK
Kad se primakoše na puškomet, baš gdje rudina počinje, prednjak sta, pa stadoše svi. Konjanici sjahaše. — Onaj što prvi odjaha, to ti je Islam-beg! — reče Marko potmulo, ali sva družina ču. — Je li ono, je li?
Tek kad naiđe četvrti, kad konjanici priđoše pred cijevi Markiše Stevova i Pera Purova, viknu vođ: — Oganj! Jedanak zagrmje osam pušaka, a za praskom diže
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Dakle, dalje. Sad su Madžari stajali ovde, ovde su se prostirali konjanici, a odavde su jurišili. Vidite, odavde topovi biju ovamo, a odavde onamo, i tako dalje.
Radičević, Branko - PESME
Tutnji zemlja, konjanici sukte, Čila srca od veselja bukte, Pešadija puške zagrlila, Pa za njima tragom se savila. „Juriš... ne daj!
Mrak i gora... Put se tud veruga... Njime ide drugan ukraj druga. Konjanici pa i pešadija Sukću putem kao kakva zmija — Zmija, brate, crna, duga, ljuta, Da što osta Turaka proguta.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
“ Umnožavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o dobrim starcima i
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.
k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite. Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: — Znamo odista da neće ona
Lalić, Ivan V. - PISMO
(24. V 1989) GRČKA GRNČARIJA Veslači ili konjanici, Il možda kalidonski vepar — Figure vezane u slici U mir I pokret, par i nepar; Vazduh zarobljen iza gleđi, I urezana
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.
” Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: „Znamo odista da ne će ona ni
Ćosić, Dobrica - KORENI
izbaci kroz vrata njegovu vrisku, duže postaja na otvorenim vratima, pa, uplašen, priđe Đorđu: — Prolazi vojska, konjanici! Rat su nekom objavili... Đorđe se namršti od gadne i mutne pomisli. — Još donesi!
— Hoćeš li kući, gazda-Đorđe? — pita kafedžija. — Neću. — Prošla je vojska, konjanici. U ovo doba ne idu oni zabadava. Đorđu glava ponovo klonu na sto, i sto zakrcka pod teškom gomilom uvek istih noći i
Idi odmah. Simka nije razumela. Htede još nešto da joj kaže, pa se seti da je na putu video vojsku. Prvo su išli konjanici. Nešto su vikali i psovali ga. Posle i pešaci. Pun put. Kako je prošao? — Simka... počeo je rat — promuca i potonu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On se iznenadi: ovde se ta povorka kretala drugačijim hodom no na drugoj strani hrama. Ovo beše prava jurnjava i trka. Konjanici projahaše pored njega u besnom galopu; a ratnici projuriše trkom; i sami pešaci ubrzaše svoj hod.
No kad i on pade, prestade svaki dalji otpor. Neprijatelj pokulja sa svih strana u varoš, Papenhajmovi konjanici osuše se ulicama, a građani spasavahu živote kako su god znali.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pojaviše se trubači sve na belim belcatim konjima, a za njima konjanici sa zastavama svakojakih sokolskih bratstava i župa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kako, pa je li mene htedoše tu pre ubiti oni konjanici?... — A ko ti je kriv, što ti sam ideš na pušku. Leno pseto, dok ne vidi zeca, neće da ga traži, ali kad ga vidi —
— uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar. Prolaze seljani, pešaci i konjanici, prolaze rabadžije s punim i praznim kolima i saonama, jure gospoda na sankama, i sav taj svet ide veselo i slobodno,
Sve bliže i bliže... Već se raspoznaju lica, vide se nad celom onom masom žandarmi konjanici kako odskaču od sedla u laganom kasu, vidi se između njih neka nejasna grupa, iz koje vire puške okrenute u vrh...
Kola stadoše na putu, prema kocu, koji viri iz rupe. Konjanici sjahaše, žandarmi iskočiše iz kola, pa uzeše da skidaju okovana i pijana Đuricu, a on se samo prekreće levo i desno,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu su ti vojnici od sviju rodova oružja: pešaci, konjanici, tobdžije, pijoneri, bolničari. A kroz ovo more od ljudi snuju na sve strane komordžiska i bolnička kola, tobdžijske kare,
Do moga polaska konjanici se još nisu bili vratili iz Šiljegovca. I tako, ja faktički sad ne znam gde, je moja pešadija, ali g.
Sad viknem trubačima da sviraju na juriš, a mi konjanici u gomili potečemo napred i povičemo: »ura.« Kako se put savijao oko jedne brdske okuke, to Turci nisu mogli ceniti
Čim odstupi baterija, naše pešake nisi više mogao ničim zadržati. Oni se rasuše kosama. Mi konjanici htedocmo ce vratiti drumom, ali kad opazismo u daljini jedno pojače tursko konjičko odeljenje gde nam se u kasu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A sad, braćo! — prevuče rukom preko lica „Fikus“. — Pozivaju da se trkamo... „Di“ su ti konjanici, maj-čini sinci, i vi artiljerci, š’o gađate: plotun zdes-desna! — Ja ko pešak htedo da poginem na... astal...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Pa onda, gospodin-Žiko, da se pošalju panduri konjanici u srez. ŽIKA: Nek se pošalju! JEROTIJE: Jeste, da se pošalju panduri konjanici na sve strane da prokrstare ceo srez, da
ŽIKA: Nek se pošalju! JEROTIJE: Jeste, da se pošalju panduri konjanici na sve strane da prokrstare ceo srez, da zavire u svaki šumarak, u svaki tor, u svaku vodenicu.
Nek se i panduri konjanici malo razdrmaju, i inače ništa ne rade do što idu po selima te zbiraju jaja za činovnike. Pa onda, ti panduri zarađuju
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
prikupljao snagu, Janju su zabavljali u ambarima, štalama, senjicima i na svim drugim mestima njegovi strelci, kopljanici, konjanici, konjušari, psari i sokolari.
Artemije Po ovoj žezi, sada, Lauševi konjanici leže kraj kakve rečice, mutne od skorih kiša. Svukli su pancire. Izuli opanke.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Već konjanici prvi u trku bacahu strele Na gradska gvozdena vrata, na platna i kule bele. No silna Bramina vojska još straha i plašnje
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Te njene čari bile su neodoljivije nego svi pešaci Sirije i svi konjanici Arabije! Jedne noći stvorila se ona, kao kakvim čudom, u Aleksandriskom dvoru u Cezarovoj sobi, i zamolila ga za pomoć
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— More, ostavi — dobaci komandir. — Slušajte, gospodine kapetane. U celom svetu su svi konjanici podjednaki. Kad su u prethodnici, plašljivi su kao zečevi. Čim pukne prva puška, razbegnu se kud koji.
Pešak ne beži, već legne za prvu ogradu... — Jest, u teoriji je tačno. A šta ćeš ti da radiš ako konjanici ne pobegnu... Dobro, i da pobegnu. A ti zaboravljaš da su njihovi pešaci tu, pred selom.
Svitnu plamen... „Ura, ura!“... Konj se u mestu okrete... Sudarih se sa komandirom... Neki konjanici... Oni beže, beže! Prolete i poslednja kara... Pojurismo... U mraku nazirem kako se zanosi slobodan zadnjak topa.
Dakle, mi se zaklinjemo Kralju i Otadžbini, ali ne topovima. Nije nego!... Još i na rudu da se zaklinjemo... Onda bi konjanici trebalo da se zaklinju na sedlo, inženjerci u ponton, a komordžije u samar... Drugo je zastava.
Drugo je zastava. To je svetinja vojnička i nju podjednako čuvaju i pešaci, i artiljerci, konjanici i komordžije. Je li tako, Stajiću? — obrati se komandir jednom rezervnom naredniku. — Tako je, gospodine kapetane!
Silazili su lagano i bezbrižno. Odozdo su išli neki konjanici. Sreli su se. Svi su zastali... Onda opet pođoše, svaki na svoju stranu.
Vidim vodnog oficira, koji bi na brzom konju mogao da umakne sam, ali on ne napušta svoj vod. Konjanici izbijaju na čelo baterije i u trku udaraju sabljama goloruke poslužioce, koji se povijaju, sedeći na topovskim
Neprijateljski se konjanici uzmuvaše. Neki okrenuše konje nalevo-krug, i u trku pobegoše ka jaruzi, kroz koju su se neviđeno probili u našu
Ali pešaci ih skoliše sa svih strana sipajući na njih ubistvenu vatru. Sad su se konjanici našli opkoljeni skoro odasvud. Pod bliskom pešačkom vatrom oni su se stropoštavali, neki zajedno sa pogođenim konjima, a
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Samo budale misle da su oblaci magla koja se vuče po nebu, a ne začarani konjanici i devojčice srebrnih kosa. Samo gluvi ne čuju kako razgovara cvet s cvetom! A koliko tek sunčana zraka putuje!