Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I zatutnji, zatutnji strašno... — To su konjanici! — reče Čupić. I nije se prevario. Udari konjica turska... Strašna je konjica njihova.
— To su konjanici! — reče Čupić. I nije se prevario. Udari konjica turska... Strašna je konjica njihova. Sve na hatu, svaki zasukao rukave i drži oštru đordu u rukama, a sve junak biran i odabran, krvavoga oka i
Vojvode su proletale šancem sokoleći... A Turci su navaljivali; njihova konjica dogonila je do samoga rova. To više ne beše ni očajnički napad, to beše borba u kojoj ljude napadaju.
— A kakva je to trgovina? — upitaše sa sviju strana. — Pazi! — viknu Zeka. Pogledaše... A uputila se u trku konjica turska pravo k šancu... Najedanput sve poleže po crnoj zemlji i zavlada tajac.
Dučić, Jovan - PESME
Ona je dobro čula kada zatutnja negde zemlja preko koje je pretrčala neprijateljska konjica u pravcu grada. I čekala je žena ravnodušno da se pojavi požar njihovog grada i osvetli šumu, da bi probudila svog
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tišina, ona prava baštenska tišina pred podne; samo se čuje zujanje i treperenje vilinih konjica oko onih silih bikova u lejama, i silno lupanje u grudima Julinim od nekog straha. — Nema ga,...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Šta će biti? Pa kažite mi da vam kažem. — Ama tu su konjica i treći poziv, posedaju granicu i osiguravaju mobilizaciju. — Ja, mnogo vam sigurno osiguranje! — A komite?
Boga im pešačkog, mislim ja, pa zašto će onda pešadija i konjica? Kaže meni komandant armije ovako: „Vidite li, Hristiću, ono tamo gumasto drvo?“ Vidim, kažem ja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve što bi molio, za sebe i svoje bratence, da im se ne da pehota, nego konjica. Volkov onda opet uzviknu: „Horošo! Horošo!
Kolegija ima nekoliko mladih, usijanih, glava, koje misle da konjica, u budućim ratovima, više neće moći da tuče pešadiju. Ako je pehoti srce na mestu!
Ako mužik nauči to, Rosija će imati neiscrpan broj vojnika. Kostjurin, sa suzama u očima, tvrdi da konjica, rosijska, još uvek, rešava bitku. Nema te pehote koja će izdržati, na mestu, kad rosijski konjanici na nju jurnu.
Napada tek kad nastane zabuna. Franceska konjica upotrebljavala je i grenatire na konju. Manevar, prilaz, kasom, zatim sjašu, pa bacaju granatu.
Tamo gde su vengerska konjica, i sirmijski husari, jurišali, glave padaju, lako, kao kad brijač preseče dlaku. Višnjevski je smatrao da je glavno
Pavle je pio u zdravlje Kostjurina, čija bi konjica, kao oluj, mogla da siđe u Serviju i Tursku! Tako su mudrovali, kad ih je vino bilo zahvatilo.
kikot truba, kraj njih, polazi prvi švadron, na juriš, prema jednoj vetrenjači, oko koje se skuplja, kao sa neba, prajska konjica. Kod mesta zovomaja Corndorf. Gde sa konja pada, mrtav, kornet Marko Ziminski.
Strelci od oka mogu biti pojedinci. Ali, kad konjica odjaše, ili zastane da opali, pobediće onaj, čiji eskadroni budu dobrim oružjem snabdeveni, i pucali, kao zid ognjeni.
A koliko je njemu poznato, sem očevog, Ševičevog puka, Preradovičeva konjica nije, nigde, zabeležena, u bitkama austrijskog carstva. Bili su obična pogranična straža.
Pehota se crnela i zelenela. A konjica crvenela i plavela. Na desnom krilu stajale su tri rote kijevskog, grenadirskog puka, koje je Kostjurin izveo radi
Pikolominija, bila samo ogromna gomila odrpanaca, na konjima, sa kopljima turskim u rukama, to je bila, ipak, strašna konjica, koja je, kao vetar i oluja, zalazila, i klala, u turskim provincijama, ispod Beograda i Temišvara.
Neke usijane glave u Kolegiji traže da konjica napusti i odbaci rosijsku džidu. Glavni je zadatak njegovih oficira da paze da redovi pehote ne pucaju visoko.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Velika mišja skupština — Ko će na mačke stavljati zvona? — Potraga za Tošom — Čitava konjica protiv jednog vojvode Kad se Miš prorok rastao od mačka Toše i uvukao u onu mišju rupu, zateče u njoj čitavu porodicu
Brašnov i Slaninko samo se zgledaše. — Siroti naš vojvoda! Možda će ga unutra napasti čitava konjica. DVANAESTA GLAVA Sastanak u kući — Sloboda i slanina — Velika gozba — Jaši me, proroče!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Puk je nastupao za njim, grmeći svojim korakom, kao konjica, po mostu, prema bedemima grada. I vojnici su znali da je to poslednji pregled i žurili su, razbarušeni, neoprani,
Radičević, Branko - PESME
Tu mi barem jošte nešto treba — I tako ti posred jada svoga Konjica se setim nekakvoga: Ime Pegaz, a kljusina jaka, Na rameni do dva krila laka, Kljuse, brate, naočito, krasno, I
malu potrgnuo, Udrio me amo pod pazuo, Vrela krvca iz rane pokulja, Ja u sedlu malo se zaljulja, Šćah iz boja okrenut konjica, Al' ne dade silna poturica.
Veće Gojko okroči konjica Što pokloni njemu Žeravica: „Zbogom, zbogom!“ veće ga obode, Već kâ munja put gorice ode, Već zamače još se vidi
Već je vreme, dosta bi praštanja, Dosta zbora, dosta svetovanja, Junaci se konjica hvataju, Majke, ljube, seje odstupaju, Ali mnoga tajom zasuzila, Ma ne suzi Stojanova Mila, Teški jad joj srce
Veće Stojan od zemljice skoči, Već konjica pretilog okroči, Već — ta gleni ljube nesretnice, Ona skoči vrancu za vođice: „Nećeš — nećeš!
Naže junak snagom iz mišica, Otklopi joj ruke od vođica, Od konjica oturi je jadnu, Ona pade na zemljicu hladnu, Pade dole pa se obneznani — A moj brate, take jade mani, Gle Stojana,
“ to samo izusti, Pa konjica u kob Gojku pusti. Dočeka ga Gojko — udriše se — Poda njima zemlja se zatrese, A nad njima sablje se sretoše, Ali
Nje se seti, prepade se teško, Zaboravi poštenje viteško, Pleći dade, pa konjica savi Ka čadoru gde zlato ostavi, Da je uzme pa da bega s njome — Oh zašto je mače sa sobome!
Pozna Mirka, slugu Rajkovoga, Ma kakav je za milog mu boga: Vas u krvi, a setnoga lica, Jedva svoga što s' drži konjica, Šinule ga guje naopako, Gojko skoči: „Okle, brate, tako? Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosiš jade i nevolju.
Obrte se Tale iznenada, Pušku malu na Srba obara, Pogodi ga sred živih nedara, Pade Stojan s konjica pretila: „Zbogom, Milo, jesi pogodila.
govoraše: „Jao Fato, jao jadno zlato, Da luda si jošte, kukavico, Ta u bega svakoga je blaga: Na hiljade laganih konjica, Na hiljade krava i volova, Ovcama se ni broja ne znade, A tog srebra i žeženog zlata.
Al' tamo jedan sa konjica skoči, Ka njemu sviju upreše se oči, I svako pita: Ko li je i šta je? Al' zalud pita, niko g' ne poznaje.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Svetac! Preziva se Konjović — kazao je — a sin je konjičkog oficira iz Konjica; stanuje na Konjarniku, hrani se u kafani „Manjež“, a kući se vraća uvek preko Senjaka, jer radi na hipodromu kod Careve
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pričao sam, nije vajde kriti: „Jednom ću se tobom oženiti“. Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se oženio nisam!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
POSEČEN KNEZ SE SEĆA Na sjajnu moju kostret ustremila se konjica azijska ko usov peska. Sa brda je narod vide o sečivo na mome vratu i goluba u letu za njim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
do deset. Ugledaše ih vojnici i dohvatiše puške. Ali jedan oficir viknu trubaču, lepo sam čuo: „Sviraj, konjica s boka“. Ja l reče!...
Naiđe i komandir jedne konjičke baterije koji se žali da su mu danas zarobljena dva topa. — Ama mučno je kad je konjica ispred tebe — kaže on našem komandiru. — Pešaci će da izginu braneći bateriju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vranicani je tvrdio da im ništa neće biti i da će sve to zaboraviti, kad se ispavaju. Srbijanska konjica bila je tada izbila, u Drač, na Jadranu, pa su se te trupe snabdevale iz Soluna, grčkim brodovima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
struk lomili na konjima u galopu, sitnoglavim i tankonogim konjima što se pružaju kao srndaći preko urvine, to je bila konjica, a ne vi, trapave pijandure, a mi smo bili vojska, nismo bili Prerovci, oficir, iako je imao bradu, nije bio galamdžija
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A tada, srčano i kao podmlađeno, kao da najedanput sve ožive, dočekaše ovu konjicu uzvicima: „Živela konjica! Zdravo, sokoli naši!
Krakov, Stanislav - KRILA
Niko se ne obzire na njih. Na zapaljenoj poljani ima samo ljudi koji sebe spasavaju. — Konjica, konjica... I panika zavrhuni.
Niko se ne obzire na njih. Na zapaljenoj poljani ima samo ljudi koji sebe spasavaju. — Konjica, konjica... I panika zavrhuni.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Od konjanika napred su išli u rasutom stroju Čerkezi, a za njima nekoliko konjičkih kolona. Sva je konjica polako kasala, a poneki od Čerkeza utrkivali su se napred.
Suzbijenu konjicu dočeka razvijen turski pešački lanac, propusti je iza sebe, a sam pođe napred; konjica pođe poizdalje za njim.
Narodni vojnik, komandant nad dva topa u šumatovačkom šancu, tek viknu samo: »Konjica napada, puni kartečom«. Topovi su u trenutku napunjeni, ali kad htedoše da ih uprave, opazi se da je prorez bedema za
Topovi su u trenutku napunjeni, ali kad htedoše da ih uprave, opazi se da je prorez bedema za top suviše uzan, jer je konjica dolazila kao sa strane. Komandant topova opet poviče: Za sad, junaci! pijuke! ašove!
ašove! skačite na bedem, proširite prorez. — Vojnici poskakaše na bedem i pod gradom kuršuma raširiše prorez. U tome konjica već uleti u naše raštrkane strelce po poljani. I gle — ne seče ih! Ja gledam, gledam — aja, baš ih nikako ne seče.
ali od puščanog i topovskog dima, od prašine što su je digli konji, od brzoga trka ne mogaše se raspoznati kakva je to konjica.
Komandant se već spremi da komanduje: pli, kad konjica već stiže pod šanac, i gle, to je — naša konjica, naša patrola izvidnica, koja se u trku vraća čuvši pucnjavu na
Komandant se već spremi da komanduje: pli, kad konjica već stiže pod šanac, i gle, to je — naša konjica, naša patrola izvidnica, koja se u trku vraća čuvši pucnjavu na Šumatovcu.
Zbor je sviran cele noći, konjica je obigrala celu okolinu, ja cele noći nisam trenuo, ali rezultat je bio skoro nikakav.
« Kako se put savijao oko jedne brdske okuke, to Turci nisu mogli ceniti koliko nas ima, videli su samo da je konjica i da trči k njima, pa misleći valjda da napada kakvo pojače konjičko odeljenje, odmah počeše formirati kare.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A oko njih je sve mirno, ptice zamukle, k'o da ih nema. On se zagleda u zelena konjica što je proletao s trsa na trs, dok se nije zaklonio iza lišća, a ona gledaše uto u njegove jake ruke...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neće ni da čuje za to. Hoće da sačuva konjički odred. Zar se, zaboga, na ovom kršu može upotrebiti konjica? Zar može u galopu ispasti kroz kapiju i načiniti juriš na razbojnike? Zar po ovoj uskoj strmoj stazi?
Ilić, Vojislav J. - PESME
No silna Bramina vojska još straha i plašnje nema U opsađenom gradu krvavi otpor se sprema. Unutra, kod glavnih vrata, konjica stojaše ćutom, A gore Miđanin varvar sa nožem i praćkom ljutom. I juriš otpoče zorom.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— 3ašto bi baš svi morali da rade isto? — govorio je, i umesto da sledi Sunce pratio let vilin-konjica i prolaženje vetra kroz travu. Tri brda u daljini, kao tri prozračna mehura sapunice, privlačila su ga više od svega.
Šta je svetlost svitaca prema bljesku moje kose? Šta tananost vilinih konjica prema mom struku? — nastavljala je da gleda svoj lik u vodi, a devojke su odlazile u polja radujući se mirisu visoke
Šantić, Aleksa - PESME
Mi mu ruku celuj, a on, kao jela Visok, izgrli nas, pa konjica bela Zakroči. I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ 744 73 KOSTREŠ HARAMBAŠA 753 74 STARI VUJADIN 760 75 MALI RADOJICA 763 76 JANKO OD KONjICA I ALI-BEG 771 77 VUK ANĐELIĆ I BAN ZADRANIN 780 78 PREDRAG I NENAD 787 79 HASANAGINICA 796 80 JETRVICA ADAMSKO
Turcima su sada otvoreni bili putevi za Bosnu, te je njihova konjica iz Vrhbosne dolazila do Jajca, pa i u Ugarsku, koju je još jedino štitio Beograd.
I koliko reznolikosti u načinu ponavljanja! Ponekad se u ponavljanju čuva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali–beg u Savinim odgovorima na Pavlova pitanja da li se zelene lugovi posavski, da li ima trave oko Save itd.
Ista pobuda izražena je i u Sekulinim samrtničkim rečima: Ukopaj me na drumu široku, da s' naslušam trupka od konjica i jauka od dobri junaka.
velikoga, hrani mi ga u dvoru, djevojko, osam dana, vjerenice, a kad mi se izvrši, djevojko, osmi danak, ti mi pusti konjica l̓jepom zelenom planinom, i njega mi ti pokri̓ čistom svilom do kopita, — ko pješice uzide neka se na konja vrže, i neka
blago, ne mogu ti rane preboleti; već kad meni sudni časak dođe, ukopaj me na drumu široku, da s' naslušam trupka od konjica i jauka od dobri junaka“. To izusti, pa dušu ispusti.
“ Ali sidu prosta činit i ruke mu odvezati, mladu Svilojeviću. Britku sablju izmače, konjica pothodi, mnogo Turak' posiče, nut' careve delije, janičare Turke. Tere junak dovede na busiju Kraljevića.
ćeš se ruva poplašiti, a kamoli kad podvikne Turčin, i pocikne konjic pod Turčinom; od straa ćeš pasti sa konjica, i svoju ćeš izgubiti glavu; pa što ć’ tužan posle tebe baba? Ko l’ će babu lebom doraniti?
blizu dvora bio, ugleda ga stara mila majka, pa svog sina poznati ne može, jer je Ivan ruvo promenio, promenio ruvo i konjica, pak zapišta kao ljuta zmija, proli suze niz bijelo lice, ona trči u dvorove Đurđu: „Jao Đurđu, dragi Gospodaru, u zô
svatu, nek ustave sure bedevije, nek ugase svirke i pop’jevke, uz jelike prislone barjake, nek me skinu sa dobra konjica, nek me spuste na zelenu travu; ljuto me je zaboljela glava, jarko mi je omrznulo sunce, a crna mi zemlja omiljela, bog bi
u šetnju; već ti kradi ključe od riznica, ja ću krasti ključe od arova, pak da pusta blaga nagrabimo, da uzmemo dva dobra konjica, da bežimo u Kotare ravne, da gledamo roblje nerobljeno, da ljubimo lice neljubljeno“. I tu su se braća poslušala.
s bulama u šetnju; Stojan krade ključe od riznica, a Ilija ključe od arova, nagrabiše nebrojena blaga, pa uzeše dva dobra konjica, pobegoše u Kotare ravne.