Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Svučemo top u po strane. A Turci konjici pritisli svo polje iznad pašine kuće, a po polju bejaše svuda pšenica posejana, a pešak opkolio kuću i na kuću pucaju, u
Opali tobdžija te jednoga bela hata pogodi, a lako je pogoditi, jerbo su konjici turski bili gusti kao šuma. Kako naš top puče, a naši se vojnici trgoše natrag, dok dole povikaše: „Naš je top, naš je
” a oni opet u napredak, a turski konjici prskoše. Međutim, top opet napunismo i upravo u pešake, koji su kuću opkolili; đule pade, a pešaci ostaviše kuću i
Sutradan spremi se Karađorđe i mi svi s njime, oko 2000 konjanika boljeg od boljega, sve sa oružjem. Konjici okolo stoje, a mi sa Karađorđem uđemo u čador veziru na razgovor. Katić tolmači.
Onda je i Jakov sa 300 konjika očô na Vračar, dok su Turke zaplašili i u grad sterali. Jednu noć odu svi s Vračara konjici, i sakriju se u majdanu, u onu rupu, gde je sada groblje; a kad Turci iziđu u Mokri Lug i Vračar da traže trave, onda
konjika istrčim na brdo, imamo šta i videti: naši niz jedan potok šumarom begaju, a Turci s obe strane poljem, opkolili konjici, a pešak za našima kroz čestu trče i biju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je, pre trinaest godina, Pavle odlazio, iz Srbije, u konjici Vuka Isakoviča, sa austrijskom vojskom, izlazio je sa nadeždom da će se vratiti.
Ne treba protivsloviti, u vojsci, onima na vrhu. Kostjurin je dobar čovek, otmen, ali omatorio. Prošlo je vreme konjici, sablji, koplju. On, Višnjevski, divio se topovima koje je Kostjurin dobio. A Kostjurin još voli džidu!
još kroz dve docnije godine, video bi kako se, i on, i ti mladići – sad već brkati husari, rmpalije – kreću, lagano, u konjici Totlebena i Černjiševa.
Ataka? Isakovič onda poče da vrda, kako je on učio da, konjici, treba momenat iznenađenja, pa je on izabrao da se pojavi iza topovskih šupa – pa da pehota, koja puni pušku, u dva
Niko nije bio zadovoljan. Pa ipak, ti lepi ljudi, u servijskoj konjici, u sirmijskim husarima, u potiskoj miliciji, bili su, i ostali, verni, svojim debelim ženama, baš zato, što su to bila
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Po ustajaloj površini, kao paučinom prevučenoj, zeleni konjici i male muhe, uzletahu jedva vidni. Sredina Rajne, međutim, nosila je, mnogo brže, neko granje, jasno vidno, dok se
Radičević, Branko - PESME
prevalilo, A sa neba sunce zaplamtilo, Al' je Turkom oko srca zima, Jer sve dalje Srbalj preotima, Ponajdalje Gojkovi konjici, Ta jesu ti krasni ubojnici: Polomiše, Turke zamrsiše, Za srce im vojsku uhvatiše, Pa je na sve razmahuju strane
od zvezda Pripoveda, i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po vodi lađici; O gujama pod kamenom ljutim, O smokvama, i narandžam' žutim; I spomeno čudnovatu travu
Momci poju a konjici vrište, Eto idu braći na ročište: Ročište je kula Miletina, Sa junaštva slavna od starina. Kad nadomak veće beu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Svice? Kakve svice? — Ljubičaste. — Svice, na žalost, nismo još dobili, ali tu su vam škorpije, vilini konjici, muve, gušteri, zmije u obliku narukvice, privesci u obliku privesaka, kornjače u obliku kornjača ...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On se, u Galiciji, bio predao Rusima, sa kuršumom u članku, a zatim je, u srbijanskoj konjici, oplovio Evropu i iskrcao se u Solunu. Jahao je do Beograda, i bio na službi, u puku, u Nišu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se. Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu. Konjici sjahaše i privezaše konje, pa počeše prostirati aljine po zemlji. „Počinuće, bogami! Možda će i pospati — e, blago nama!
„E, čujte što sam ja snio!... Svu noć sam bio u nečesovoj tlapnji,... vojska, pa konjici nekakvi s barjacima... na hiljade, na hiljade konjanika, pa svaki razvio svoj barjak, a ja se sa svojima proturah kroza
„Nijesu naši ljudi... Dva lacmanina!“ odgovori Stana. Kad to čuše svi potekoše k vratima. Serdar im ode u susret. Konjici, kad ga ugledaše, pognaše konje. „Dobar veče!“ reče prvi, omalen okošt, crn kao gavran.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sabljom u ruci; za njim se slegao sav kršćanluk, koliko ga je od mora do Kozjaka i Velebita, sve, brate, po izbor momci, konjici i pješaci.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bela žaba se zamisli: ako nestane lokve — izumreće trske i žabe, odleteti vilin konjici i leptiri. Kako se toga ranije nije setila? Leptiri? Zar neki od njih ne bi mogao da bude lokvin cvet?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' nije jedan toliko sretan? Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao prekaljeni pešak, pripadao je On sav ovome svome uvek presudnome rodu oružja, dok se o konjici nikad nije dobro izražavao, pa se može reći da je ovu donekle i prezirao, te je daleko bio i od same pomisli da joj ma
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A kako se lepo voze oni putnici gore po drumu... tovni konjici grabe hitrim nogama, za njima lako i brzo plove sanke po zamrzlu putu, kao čunić po glatkoj površini brze vode, i samo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
za svakim pešakom posebice, a morao sam da pazim na topove, da pri povlačenju kakvom pogreškom ne padnu u ruke turskoj konjici koja nas je gonila. — Šta zaplećete, šta tu zaplećete? Komandant ni u kom slučaju ne sme da ne zna gde mu je odeljenje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tisa se muti, Krajina buni, junaci ciče, konjici vrište; puške se sjaju, sablje blistaju, gospože tuže, — potiske ruže, — jer se junaci, pešci s konjici, na put
ciče, konjici vrište; puške se sjaju, sablje blistaju, gospože tuže, — potiske ruže, — jer se junaci, pešci s konjici, na put spravljaju, pomoć dodaju pemskoj kraljici, slavnoj Nemici. Na konja jašu, turakliju pašu.
Na konja jašu, turakliju pašu. Maksim Zoriče, dobar vojniče, a pred konjici, dobri vojnici, Zorinkić Mija, poznan delija.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Po jednima je Brzan odbegli meropah nekog manastira iz Hvosna. Po drugima on je služio u konjici krala Dragutina. Svi se slažu da se odmetnuo zbog toga što se ispostavilo da je bogumil.
Petrović, Rastko - PESME
Tu besne zveri izdisanje, Tu kaplje krvi lišće krije, Dok projahuju kroz sve sanje Ljubeć kob svoju kob-delije. Konjici ko da njini vrani Ne tiču tle zemlje gora Već da su oni novi dani Bez sjajnog zraka i bez zora A grdne senke što se
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako je golemo, kako zamršeno bilo more trava i žbunja. Belko nije mogao da se povrati od čuda. Kao leptiri, kao vilin-konjici, kao ptice i on najprezreniji među prezrenima — leti!
Uzalud su je drugarice zvale da izađe s njima na livadu: cvetaju bele rade, vilin-konjici i svici lete. — Šta će mi bele rade? — odvraćala je Zlatokosa. — Lepša sam ja od belih rada, i jorgovana, i ruža.
« — pomislili su i nisu ga više tražili, uvereni da će među trskama iščeznuti kao što iščezavaju vilin-konjici ili lokvanji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
osvane i ograne sunce, i vrata se otvore na gradu, ti išetaj gradu na kapiju; tud će proći vojska na alaje: sve konjici pod bojnim kopljima, pred njima je Boško Jugoviću, i on nosi krstaša barjaka; kaži njemu od mene blagosov: nek da barjak
gradska se otvoriše vrata, tad išeta carica Milica; ona stade gradu kod kapije, al' eto ti vojske na alaje: sve konjici pod bojnim kopljima; pred njima je Boško Jugoviću na alatu, vas u čistom zlatu; krstaš ga je barjak poklopio, pobratime,
Manu sabljom, os’ječe im glave, obojicu turi u Bojanu, pa on bjega dalje unapredak. Đeraju ga pješci i konjici, konjici ga malo nazirahu, a pješci ga ni čut ne mogahu. Zdrav uteče u Rovce kamene. On uteče, vesela mu majka!
Manu sabljom, os’ječe im glave, obojicu turi u Bojanu, pa on bjega dalje unapredak. Đeraju ga pješci i konjici, konjici ga malo nazirahu, a pješci ga ni čut ne mogahu. Zdrav uteče u Rovce kamene. On uteče, vesela mu majka!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto ti kako se ukazaše pod onim gradom, ispadoše konjici iz Beta i razbiše ih onde. Pade od izrailjske čete pod gradom do trist i šest katana; ne mogoše se održati i sramotno
Ispuni more sve s dugačkim čunovi, što se grčki zovu monokšila izdubeni s cela drveta; lađice, a polje s konjici i s pešadijom. Car grčki kad ode preporuči Carigrad na Patrićija, komendova gradskoga da upralja š njime imenom Voinosa.
Uteče ispod grada s boljima konjici, na jedno visoko brdo stade gledeći što čini more, busajući se s rukami u prsi i po glavi mu od teške nevolje.