Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U Šabac pošljemo kneza Milovana Grbovića sa 50 konjanika, a na Palež ode Jakov, knez Sima i Katić Janko sa 600 konjika. Dođe vezir na konak na Bele Vode, u Žarkovo.
(Kažu da je bilo 5800 Turaka.) Kad se već zora ukaže, naši dadu znak te se sva vojska naša, krome konjika, pribere na jedno brdo u vinogradu; ograde nešto šančića od prošća Turci naglo udare tako da su barjaktari do prošća
Tobdžija je turski bio Čanak-barjaktar, i dobar nišandžija. Onda je i Jakov sa 300 konjika očô na Vračar, dok su Turke zaplašili i u grad sterali.
Dođemo u Crnu Baru. Opazimo našega kneza Kedića, i Cincara Janka, popa Nikolu Smiljanića i više kapetana i konjika. Među njima stoje ona četiri bega.
” (On je mene često čiča-protom zvao.) Mi spremimo top i oko 60 konjika, pođemo; on ostade i kod njega knez Teodosije iz Knića, i sa njima oko trista vojnika.
Dođemo do Milanova šanca. Milan uvuče top u šanac i kaže: „Turci su naše razbili, i eto naši begaju”. Ja sa ono 60 konjika istrčim na brdo, imamo šta i videti: naši niz jedan potok šumarom begaju, a Turci s obe strane poljem, opkolili konjici,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude? Nekoliko trenutaka u dvorištu nasta velika tišina. Garsuli je i sam bio kao zanemeo.
Neće više Garsuli dobiti me živa. Vidiš li, Šokice, ovu moju ravan? San za čoveka, a trku za konjika. Kad noć večeras padne, tamna, prostreće se kao meki dušek, za kirasira, a za trkalište tih husara.
Radičević, Branko - PESME
Zora zori, ni sam ne znam koja, Al' je krasna, pa bila ma koja, Gorom jezde dva konjika mlada, Jedno Gojko, a drugo je Rada.
Sunce zađe, a Gojko uzdanu, Spusti oči, glenu niz poljanu, I opazi jednoga konjika, Al' još ne mož' razaznat mu lika.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona dva konjika još su pre od careva sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I Mišan glednu. Put istoka, na savijutku ždrijela pomoli se gomila ljudi. Bilo ih pješaka i konjika. Nasukoše se jedan za drugijem, pa stupahu dosta sporo. „Turci!“ rekoše oba u glas.
Za ovijem ukazaše se još dvojica. Iđahu razdaleko jedan od drugoga. Tri konjika šljedovahu, a za ovijema još trojica pješke. Turci, svi imahu velje puške, a za pusat ne treba ni pominjati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
konjma i magaradi, njeki nošahu o ramenima kokoši i tuke, drugi gonjahu stoku i svak će se obazrijeti na lijepoga konja i konjika. Kad sunce granu, Bakonja ugleda podalje njekoga rkaćkog popa i momka pred njim. Bakonja obode bijelca i stiže ga.
Dronjo stade i trenutno se zagleda u konjika, pa ostavi sudove i uhvati konja za oglav viknuvši: — Bakonja! Zar si ti to? Bješe Kenjo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa je drugu knjigu nakitio, te je šale od Avale Porči i do njega Topal-Kamataru: „Eto knjiga, dvije age drage!
Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa je treću knjigu nakitio, te je šalje na tursku Kladušu — na koljeno Hrnji Mustaf’-agi i njegovu Gojenu Alilu: „Eto
da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa četvrtu knjigu nakitio, te je šalje ka pećini St’jeni — na koljeno Kovačević-Ramu i do njega od St’jene dizdaru: „Eto
da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa je petu knjigu nakitio, te je šale Liki i Krbavi — na koleno Ličkom Mustaj-begu i do njega od Orašca Talu: „Eto
Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe! Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Take knjige Osman rasturio, pa iznese zelena barjaka, te ga pobi u rudinu travu, pa pod barjak kupi Udbinjane.
Kad sakupi tridest Udbinjana, sve atlije i dobra konjika, s njima sjede piti vino ladno, dan po danak dok subota dođe. Kad subota jutro osvanulo, a jošt nije obasjalo