Crnjanski, Miloš - Seobe 2
vodu, brzo, kroz one duboke, i lude, baruštine Tamiša i Begeja, uz viku polugolih veslača, ali je noću pristajala kod kontumaca. Pljusak vesala bi prestao i vika veslača zamukla.
Ali je ćutao. Kad je, pred ponoć, dereglija stala, kod starog, turskog, kontumaca, na pola puta do Bečkereka, kirasir je predložio Pavlu da prekinu kartanje i iziđu na korman broda, da se nadišu,
Vozili su dobro. Uživali su veliki ugled kod svih vojenih karaula, đumruka, kontumaca, i putnika. Kad bi zasvirali u svoje franceske trube, svet bi se rado sklanjao, i gledao veselo za tim brzim kolima,
Ali je to bilo pa prošlo. Kad su poštanska kola, koja su vozila i Pavla, zadržana, kod kontumaca na Dunavu, na trgu Sv. Stefana, njih je čekao pregled vojeni u sumračju.