Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jer, šta ako tamo nema ničega? Vraćali smo se peške sa stanice u grad, šutirajući praznu konzervu. Hteli smo da svratimo u »Balkan« i da proslavimo Verin odlazak, ali naš restoran je već bio zatvoren.
na vrtešci u luna-parku, seti se vojvode od Edinburga kako leži na travi i pokojnog Kenedija kako šutira praznu konzervu na naslovnoj strani Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u gomili što je zurila u izloge, grickala semenke i kokice,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Jest, bogami, dušo. Onda lijepo podijelimo ono nešto žita i kokošiju, poklonim joj englesku bluzu i konzervu kave, pa ona ode svojoj kući, sinovima, a ja ostado plačući i za njom i za sobom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
—... zeleni džemper, englesku bluzu, trofejni parabelum, knjigu Kako se kalio čelik, košulju — komada jedan, konzervu margarina ... Jesam li nešto izostavila?
Za početak, u velikoj samoposluzi na Cvetnom trgu maznuli smo dve flaše viskijanovića i konzervu kikirikija. Pošto se setio da u kupoli nema otvarač za flaše, Mišelino se vrati ponovo unutra, kao stari Taras Buljba
Krakov, Stanislav - KRILA
— Samo treća četa nije podnela. — Uvek ona mora da zadocni... a što si tu konzervu... — Dobro veče, gospodin’ majore. Nova visoka prilika izbija iz mraka. Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A...
Do njega je dopirala pesma reke u klisuri. Kraj jedne stene osmehnuo se vojnicima koji su rezali konzervu. Oni ga nisu ni spazili. Izašao je vrh samih rovova, i pogledao prazni samrtni prostor pred njima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Do vraga!... Još nam i to treba. A mi nemamo ni makaza za sečenje. Od hrane imali smo samo hleb i konzervu. Čuturice su nam bile prazne. Niko ne zna gde je izvor. Po karti vidim da odnekuda sa Kajmakčalana izvire neki potok.
Izgleda kao da je tek sada našao pravi smisao svome životu. — Hajdemo!... Posilni!... Otvori onu moju paprikaš konzervu, i podgrej na barutu. Donesi čaše za vino, konjak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— jada se jedan. — Ja lakše podnosim glad kad znam da nemam ništa, nego kad osećam ovu konzervu, na koju stalno mislim — objašnjava ordonans Gruja. Opet bespuće, i opet zaostaju iznemogli, ležeći na putu.