Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko zapeva. On je pevao Jankovića Stojana i Gojenog Alila. Stojan piše knjigu Alilu: Oj, Alile, kladuško kopile! Što se, kurvo, po Kladuši ̓vališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?...
Dučić, Jovan - PESME
je izabrao za sudije jednog starca sa sedim vlasima koji je bio mudrac, i jednog dečaka sa plavom kosom koji je bio kopile. Žena je stajala u gomili i smejala se narodu, i rugala se takvim njegovim sudijama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa kazala je i Mirjani da je se dovela iz gladi! — I Velinci da je rodila kopile! I teško bi se žene i opet odvažile da kažu, da Radojka sve to već izodavno i ne sluša i ne gleda, i da nije sam
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zarekoh se da ona kao neko zaljubljen u to fudbalersko kopile neće ni slučajno ući u roman. Vesna je, ipak, neodoljivo kucala na vrata tog romana.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
FEMA: Ta znam ga, gospodine, kanda je juče bilo. Njeno je dete reklo mojoj devojki, da oprosti vaše lice, kopile. Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je moje dete kopile; na koje njegova mati dotrči
Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je moje dete kopile; na koje njegova mati dotrči kao strela, da me ugnjavi. Ja, fala bogu, kako me stvorio, dočekam je, i dobro izdevetam.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati. SVAT TURČIN Drž, Alija, kurvino kopile, Kotarke se mlade razbježaše! Sramota je sivome sokolu ćerat dugo jato jarebicah, pa za sebe ne ulovit mesa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I čudio se da nisam znao kako je onaj gospodin, u ostacima oficirske uniforme, pop. „Kad je došao iz rata zatekao kopile pa ga sad čuva i vole kao svoje rođeno.
i kad on peva: Oj Alile, kladuško kopile, Što se, kurvo, po Kladuši hvališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I radosno, zazivljem tog novog čovjeka, slobodnog kao kopile, bez jučerašnjice, bez naslijeđenih tereta. Jer previše se naumovalo, previše se načuvstvovalo u tom starom svijetu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Nije mi kći? Ti kažeš to, gorska prokudo, Lažljive majke podlo kopile! A da iz sanka zanošljivoga Ko me je svojom piskom budno?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U nama nije jedna krv! STANIŠA: I nije! Sin rođeni ja sam Ivan-bega, Ti kopile časa ćudljivoga. — Svladan vinom i rakijom Ivo, U nemoći muškog molovanja, Stvorio je razmaženo bepče Da se njime kô
“ odlazi. Stanojlo s golom sabljom izlazi.) STANOJLO (udarajući na Đuraška): Tu si, nevero! Kopile crno gadne matere, Sad ako živi, nek te oplače. KAP. ĐURAŠKO: Ti si oplakan — možeš ginuti! (Biju se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Za nima stigoše dvoja kola krcata robe. Veli da je ona žena, „šinjora” gazdina, a dijete njegovo kopile... Bog bi ga znao! — A mi mišljasmo da se kuća gradi za školu, — opazi kovač. — Kakova škola?
i bacio oko na moje zemlje, da njima zagospodari ova njegova jaranica, „šinjora”, a njeno kopile, bjesneći da stijenama s njih goni moju djecu!... A neće, boga mi! — otkide se Radi iz duše. — Neće, dok je žive glave..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
upotpunjavaju realističku sliku ranijih vremena — ne odlikuju se lepotom; takve su reči: bre, more, kuja, kučka, kurva, kopile.
ove pesme određena ocenom da je „Marko turska pridvorica“, da je „Miloša kobila rodila“ i da je „Relja pazarsko kopile“, a to znači — s obzirom na centralnu ulogu „turske pridvorice“ — da je ova pesma, i u prvobitnoj varijanti, mogla
Jer je Kosa skoro isprošena za kopile od Zadra Todora; u subotu koja prva dođe hoće doći Kosini svatovi, u neđelju danak predaniti, poneđeljak jutra
prva dođe hoće doći Kosini svatovi, u neđelju danak predaniti, poneđeljak jutra dočekati, i odvesti Kosu Smiljanića za kopile od Zadra Todora“.
konju od mejdana, a ne ima brade ni brkova, a ljevši je od svake đevojke, ono ti je đever uz đevojku, ono ti je kurvino kopile, a na ime od Senja Tadija; žešće guje u krajini nema u Turčina ni u kaurina.
mrka nausnica, na doratu konju od mejdana, pa mu dorat zečki poigrava, gospodara pjenom prebacuje, ono ti je od kurve kopile, ono ti je curi đuvegija, a na ime od Zadra Todore; tri godine bio u Mlecima, pa okovô sebe i dorata, ne more ga sjeći
ordiju pred čadora od Kladuše Muja, pred Mujom se smjerno poklonio, a veli mu silna poturica: „Što je, more, Jankovo kopile? Što li te je opravio Janko?
Njemu reče od Kladuše Mujo: „Hoću, sine, Jankovo kopile, sad će Alil na megdan izići“. Pa on skoči na noge lagane, te opremi nejaka Alila, izvede mu đoga debeloga, te se Ture
Skoči Ture Bojičić Alija da privati konja pod delijom, a ona ga ud’ri topuzinom: „Hajd’ otole, kurvino kopile! Ti li si se care učinio, da ti držiš careve haine?
Kada knjiga Ljuboviću dođe, i kad viđe što mu Bajo piše, tad on Baju drugu knjigu piše: „Ao Bajo, pivljansko kopile, ja se s tobom pomiriti neću, da mi dadeš hiljadu dukata, dok ne dođeš mom bijelu dvoru, ne poljubiš hrta među oči, i
Kad to viđe beže Ljuboviću, on poskoči na noge lagane, dovati se sablje okovane: „Ao Bajo, pivljansko kopile, što će meni rišćanski mačevi ta kod moje sablje šamlijanke?