Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Slušaj kako tutnji... I zaista, tutnjava dolazaše sve bliže i bliže... Već se mogaše dobro razaznati topot kopita. Kara-Đorđe iskoči na bedem i stade gledati. U taj par pojavi se vojska.
Nisam ružno mislio!... Tutnjava je dolazila sve bliže i bliže... Oštro uvo ratničko već je raspoznavalo topot kopita konjskih... I što se više približavala, sve strašnija bivaše. Ratnici stajahu bledi i nemi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Odmicala su, i igra konjskih nogu i kopita, i igra točkova, brza, uvek ista, bila je sve dalja. Posle su se izgubila u oblaku prašine, između dva reda jablanova.
Činilo mu se da čuje, kao udar budaka, grobara, tup udar kopita, iz te plave povorke doseljenika, koja se bližila Mahali, korakom sahrane. Šest dana, posle toga, na dan Sv.
Činilo mu se da, na vidiku, vidi, konjanike potere. Slušao je, kad bi, sakriven, prilegao, tup udar kopita, svojih, ukradenih, izgladnelih, konja, a čuo je i srce svoje kako lupa.
Tek da nešto i on kaže, reče da je, prema njegovom iskustvu, u konja, najvažnija: kopita! Ako se kopite u konja lako krune, ni ostalo na njemu ništa ne vredi!
Evdokija bila je žena, kao sve one oko kojih traje tup udar nogu muškaraca, koji trče za njima, kao ergela, tvrdih kopita i besnog rzanja.
Nekoliko puta, pastuv je pokušavao da se pridigne, svojim prednjim nogama – varnice bi odskakale sa njegovih kopita, kad bi mu noga kliznula sa ćebeta. Uspevao je, međutim, samo da se izvrne i tada bi se ritao, uvis, zadnjim nogama.
Pavle se tako sećao i tog odlaska iz Vijene, i od Božičke, samo kao nekog prenoćišta u traktiru, tupog udara kopita pred vratima, pred kolima, koja čekaju.
Uplašene od ljudskog bata, nepoznatih putnika, i tupog udara kopita pred kućama, kučke su se sakrivale pod kola, među točkovima. Njihov lavež nije prestajao, sve do odlaska.
Mesto strugotine, arena je bila posuta peskom, koji se, kao peščani šedrvan, bacao uvis, sa kopita. Prepone su bile u velikom krugu.
Ona uze prvu, drugu, i treću preponu, kao da ju je neko preporodio. Preskakala je radosno, kao da diže u vazduh samo kopita.
Sve se svršilo dobro, u smehu, u vici, u tupom udaru kopita o zemlju, koja je letela uvis, pod zauzdanim konjma, pomešana snegom.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Vožnja u pogibiju — Čok — tok, čok — to — rok! — lupkaju drumom četiri nepotkovana kopita, nasađena na četiri tanke noge. Noge na sebi nose čitavo jedno magare.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
(gr) — po grčkoj mitologiji krilati konj koji je postao iz krvi Meduze kad joj je Persej otsekao glavu; od udara njegova kopita postao je izvor Hipokrena, čija je voda nadahnjivala pesnike; otuda: pesničko nadahnuće per šnas — iz šale Pijačeta
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći, ali dalek. Tup udar kopita, međutim, kao pod zemljom, čuje se jednako, u blizini, pod snom.
I kao da se trže ne samo on, već i sve drugo živo, u mraku, što je dotle bilo i nevidljivo i nečujno, začu se tutnjava kopita i zalajaše promuklo psi, sasvim blizu.
Zagrljen toplim dečjim rukama, on je kao nastavljao da spava. Kas kopita, škripu točkova, dečji glas, u koji se spuštahu i klik ševa i graktanje vrana, slušao je kao kroz san, koji ga je mešao
komšija u logoru konjicu i puštao je na svoj puk, sa isukanim sabljama, pobesnelim konjima, tako da se zemlja tresla od kopita. Sa batinom u ruci jahao je onamo, gde bi među vojnicima nastao metež i odstupanje.
oseti da iz njega nestaje bolest, što ga je mučila, bol kostiju i zglavaka, i udišući travu, rosu, toplotu hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na sebi, za jedan jedini trenut strese sa sebe noćašnju vrućinu, zaparu od vina, očaja, misli
i odmora, otežao opet, nadnosio bi se tad, svom snagom, u stišavanju i sumraku, kroz lupu i žagor logora, udarce kopita, klepetuša stoke, zvuke kovačkih nakovanja, u tihu, bezmernu zriku popaca, na celoj toj širokoj poljani, u bezdano
Zastajkivao je samo kod štala i sa uživanjem udisao miris konja, osluškujući udar kopita. Najposle, kad onako beo i providan, stiže do svog kućerka, ni najmanje se nije ljutio na ljubavnike svoje žene, od kojih
Kao što je sneg bio zavejao tragove točkova i kopita iza puka, tako je i ćutanje zapovednika i nemačkih oficira, o puku, stišalo sve razgovore o bitkama i pobedama puka.
Jašući između bedema, osluškujući oštri odjek kopita svoga konja i konja svojih slugu, Isakovič ispade na gradski trg iznenada, i trže se kad ugleda pred sobom dug red
Isprekidan lavež pasa, poznat mu i uvek isti, čuo je opet, i tup udar kopita, u blizini, kao pod zemljom. Umoran neizmerno, ćutljiv, kao zanemeo, razrogačenih očiju, ležeći zavaljen, Isakovič je
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Pogaze li kudelju kudeljnice sirote, da im se zabije trnje u kopita, da im se polome noge do kolena. da nema toga ko bi se usudio da se protivu njena doma roti, jer milost boga štiti
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uspavljuju ih šuljanje nekih malih hitrih životinjica kroz travu oko kuće, škrgut konjskih zuba i tupi noćni odjeci kopita u štali— krikovi noćnih ptica što se pare i proždiru jedna drugu u pomrčini; čuju cviljenje otkinutih vratnica, a posle
Radičević, Branko - PESME
Tek što doše magarci na Savu, Pas i spazi pa prekloni glavu, Pa im smerno na susret poita, Poljubi im noge i kopita, Jošte nešto govoriti tede, Al' magarci ni da ga poglede, Već skočiše u lađu laguni, A za njima psina i majmuni,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
DIVLjA KUĆA Rastu kumu kopita, čeljadima rogovi. Ispred praga kolu se kupine i glogovi. Prolajale kokoši, pas na leglu prokvoče.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— načini sebi dlakavi brk. Sutradan, opet, trn, kao zapet, uhom se pita: „Čuj em kopita ?“ Nji-nji Kobilić to putem grabi, a trn i njega pa za rep zgrabi!
kesa puna, od crna ovna vuna, tu bi se lako dobila i griva s belih kobila, a kad se čovek propita čak i đavoljih kopita i — sve uz tajnu strogu — prašak od vražjih rogu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Grubi koraci odjekuju hodnikom, udar koraka ima zvuk između kopita i čizme. Nogu je mnogo kao da prolazi čitav karavan praznim hodnikom sa drvenim podom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sećanje je bilo kratko kao misao, pa se odmah sve izgubi u šumu topova i kara, topotu konjskih kopita, zveketu lanaca i oštrim komandama. Tamni dugački redovi zapregnutih topova i kara nizali su se, pomerali i ravnali.
Još se neki iskašljuju, i onda baterija zaneme... Gledali smo na desnu stranu, u noć, odakle je dopirao topot konjskih kopita. Onda se naredi da vojnici skinu kape. Iz daljine se začu drhtav glas: — Blagosloven Bog naš vsegda ninje i prisno...
Komandant dojaha prema sredini stroja i pozdravi: — Pomozi bog, vojnici! — Bog ti pomogô! Čulo se samo truparanje kopita njegovog konja o kamenito tle, te komandant zateže dizgine.
Prštalo je kamenje pod čeličnim šinama, a sa konjskih kopita su odletali komadi blata, udarajući po licu vozare i poslugu na topu.
Ako naiđu pešaci, sve bi joj popili. Dohvatim ašov i počnem kopati. Taman bejah gotov, kada se začu topot konjskih kopita i neko se zaustavi pred kućom. Čujem kako Aleksandar razgovara sa babom, te izađoh i ja.
Mi polegosmo po konjima... Peškiri su lepršali pozadi nas. Već smo blizu vrha, ali još uvek čujemo topot kopita komandantovog belca. Tu smo na vrhu, dalje se nema kud. Sem u Dunav.
Njegovo ime ne pročitasmo nigde. Austrijanci su potrli sve tragove prilikom bežanja. Možda nevoljno. Tragovi konjskih kopita videli se na svima stranama. Neko je isekao onaj cerić... Valjda je, među ovim grobovima, ostao neki panj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu; Kad po vodi gaze, Kopita ne kvase!“ 41. Vita, vita jelo Uzvij gore grane Da naši junaci Ne polome perje! 42.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
RELjEF SA LIKOM DANTA Anici Savićevoj Kentavrima besnim malje u nosu zatreptaše žudno, kopita im rosu u mračne šume kad jurnuše dalje ludim trkom sa vaših pleća na kobile prosu, po travi bludno.
Ja gledam pogurena leđa kočijaša kako se već tri sata ljuljaju po topotu kopita, sad brže, sad lakše. Sa njega se diže mokra para i pada u kola, u maglu oko fenjera.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Konj alat, duga repa čak do kopita, duga vrata i lepe četvrtaste glave, sa pametnim očima, odmoran, osećajući na sebi svoga gazdu, kako na njemu slobodno
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dugo ti se ime spominjalo, dokle teče sunca i meseca! Dušmani ti pod nogama bili, kako Šarcu pod kopita čavli! Đe je svadba da si delibaša, đe je sofra da si dolibaša!
Tako me živi oganj ne sažegao! Tako me zemlja suncu ne otela! Tako me konjska kopita ne satrla! Tako me konjski repovi ne vukli! Tako me ne jela guba do pasa, a živina od pasa!
(Vlašići — zvezdana plejada) 268 — Sivac more preskoči. ni kopita ne ukvasi? (Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
106. Sva gora pokise, a četiri pruta ne mogoše. 107. Sve po kući izgore, a kuća osta. 108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi. 109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda. 110. Sjede na vraga, ode bez traga. 111.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Drž’ dobro! Drž’! — viču mu. Fra-Brne se primače, a kulaš naperi put njega kopita, i da Bukar ne povuče svom snagom k sebi, razbi konj svome gospodaru kulju.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i Vračarom, posle boja na Mišaru, ne pojamnih kiša, slepljenih sa crnim jesenjim vetrovima, o koje se sapliću konjska kopita. Kao da ničeg drugog i nema: sećanje, rasparana kesa za novce, visi prazno.
Popa, Vasko - KORA
da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga treća je senka U našoj izmišljenoj šetnji Neočekivani ponor Između naših reči Kopita što tutnje Pod svodovima naših nepaca Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ovo je Anaploterium. Sličan konju, ima bolji izgled od predhodnih. Bio je veličine našeg magarca, kopita mu behu razdvojena kao kod naših preživara, a imao je dugačak rep koji se pri kraju sužavao i koji mu je - jer življaše
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sad dobro čuje tutnjavu od konjskih kopita i oseća da ga snaga pomalo izdaje... »Ta neće me, valjad’, stići ... neću poginuti?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i odmora, otežao opet, nadnosio bi se tad, svom snagom, u stišavanju i sumraku, kroz lupu i žagor logora, udarce kopita, klepetuša stoke, zvuke kovačkih nakovanja, u tihu, bezmernu zriku popaca, na celoj toj širokoj poljani, u bezdano
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Sad se tekem želje užurbale, Svi se ježe đavola da glede; Od rogova, repa i kopita Već unapred trzaju se, blede. Al’ gle čuda!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Neka deca okupila se okolo, posedala na travu i prate svaki naš pokret. Oko deset časova začu se topot konjskih kopita. U oblacima prašine jurili su ostrovskim putem pet konjanika i začas se nađoše pod platanima.
A u susednom dvorištu vrli su žito. Odatle su dopirali povici i čuo se šušanj slame ispod konjskih kopita. — E-e-e-ej, nane! — čuo se odnekuda otegnuti glas. Izvoru priđe jedan mladić sa testijom u ruci.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
SEZ, 31, 139 idd. KOPITNjAK Haѕelwurz (aѕarum europaeum). Kopitnjak (Pančić); kopitnik, konjsko kopito, kopita, kopitnica (Sofrić, 142); kulupit (‹SEZ, 40, 1927, 261›). Biljaka sa jakom spasonosnom snagom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio sam s njima, četvrti s čela, posle Lauša, Kirče i Pipca. Moj konj je vatreni vranac, kopita mu nemirno dobuje po kamenitoj stazi, nozdrve su mu raširene, sapi sjajne od znoja, hteo bi da jurne napred u galopu,
Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici.
njima, njuška tajnu poruku, a u mirisu te poruke greh, preljuba, zlosrećna sudba njegovog omatorelog gospodara, u stopama kopita vrančevih vonj znoja muškog i ženskog, miomiris parenja, slatkasti šmek suza, miris uzdaha i oštri zadah čežnje.
Trebalo je da gledam u zube, da pipam hrbat i prepone, da zagledam u kopita, da procenjujem i ocenjujem može li kljuse izdržati put, hoće li doneti tovar do Kule ili će crći uz put od iscrpljenosti.
Matijin gušter se jednostavno sunčao ne obazirući se mnogo na kopita Đorđevog alata i na oštri vrh zamahnutog koplja. Kad je bio gotov, Matija se izmakao nekoliko koračaji unazad,
Obodem konja i žurno pređem preko vode. On ne diže glavu prema meni, iako bi morao čuti topot konjskih kopita i zveckanje moga oružja. Da sam tada pojurio prema njima, možda bi se sve drukčije zbilo. Zašto nisam?
Konj je nemirno poigravao u mestu, sećam se toga po čvrkanju i šuštanju šljunka koji je prštao oko njegovih kopita. Možda je ova beslovesna životinja predosećala da će se dogoditi ono što se dogodilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A ja došao do nje, pa je ostavio. Još malo... Obazrivo siđoh sa strane puta i pođoh jednom livadom. Bat konjskih kopita se ne čuje, sigurno gazi po travi, te se malo osmelih. Opet sam zastao. Jest... Ima nekog. Hajd još malo. Nešto zveknu.
Bližimo se. Ona vatra naraste kao ogromna buktinja. Kroz pustu noć se razleže tresak topova i udar konjskih kopita, i kroz zaglušnu huku dopiru krici, kao iz pakla: „Ura, ura, ura!...“ Evo smo... porta... Silueta crkve... Neki ljudi...
A između konjskih kopita se nabio sneg, i konji kao da gaze na gigaljama, te im vojnici neprestano zadižu noge, i izbacuju ledenjak drvenim
Njegov vrat se beleo od pene. Čulo se ujednačeno udaranje kopita o tvrdu zemlju. Topal vazduh me je zapljuskivao po licu. Na vidiku se ukazaše neke kuće. Dobro je. To je selo Strupino.
Kroz selo smo proleteli. Čuo sam kako se razleže topot konjskih kopita i tresak topova. Prva zaprega kao da mi je najahala za vrat pa me ne pušta ni stopu dalje. Moj se konj saplete.
smo na neki šibljak, onda preko jendeka i gotovo se sudarismo sa zapregom treće baterije, koja je uz zaglušnu lupu kopita i zveket prednjaka jurila ka prvoj bateriji. Pridružismo im se i tako naletesmo na topove.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja pogledah na đevojku, majko, kad đevojka grozne suze pušta, sve marame suzam' pokvasila, stakaju se đogu niz kopita.
Dušmani ti pod nogama bili kako Šarcu pod kopita čavli! Takav je junak kome je narod dao da živi nekoliko vekova, od Dušanovog do hajdučkog vremena, da druguje sa
platnom od bedara do vitih rebara da mu se ne razminu kosti mimo kosti, sa kopljem u ruci, na besnom doratu ispod čijih kopita iskače kamenje i zbunjuje solunske trgovce, on je otelotvorena žudnja za osvetom ugnjetenih i poniženih masa.
Al' istina, što Momčilo kaže, Jabučilo krila popuštio, popuštio krila do kopita. Tada ona krila namazala, namaza ih lojem i katranom, pa svijećom krila zapalila, te sapali krila Jabučilu; što ne
ću te srebrom potkovati, čistim srebrom i žeženim zlatom; pokriću te svilom do kolena, od kolena kite do kopita; grivu ću ti izmešati zlatom, a potkitit sitnijem biserom.
mi se izvrši, djevojko, osmi danak, ti mi pusti konjica l̓jepom zelenom planinom, i njega mi ti pokri̓ čistom svilom do kopita, — ko pješice uzide neka se na konja vrže, i neka boga moli za dušu za Miloševu“.
konja hranila na puno na osam danak̓; konja bješe pustila planinome zelenome, i još ga pokrila čistom svilom do kopita.
A kad Marko saslušao reči, krenu Šarca, ode niz Kosovo, dobra Šarca vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; srdit Marko jezdi niz Kosovo, roni suze niz junačko lice, a kroz suze
Arap-prekomorče, čudan junak jezdi niz Kosovo na vitezu konju šarenome; dobra konja vrlo rasrdio: iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže; oće junak na nas udariti!
kićene svatove, skupi braću sve Podgoričane, pa ođeni konje i junake: udri konjma sedla osmanlije, i zlaćene rate do kopita, a na prsi sjajna silembeta, nek s’ junački konji okićeni; na junake dibu i kadifu i crvenu čohu sajaliju, što od vode
sedam čelenaka; pa osedla konja debeloga, osedla ga sedlom srebrnijem, pa ga pokri čohom do koljena, od koljena kite do kopita, prigrnu ga surom međedinom, zauzda ga đemom od čelika, o vratu mu biser objesila, sitan biser i kamenje drago: kad on
Ne ljubih ti lasa među oči, ni tvojijeh konja u kopita, da bih znao da bih poginuo, nego ću ti na mejdan izići, — čekaj mene pod gorom Trusinom navrh ravna polja