Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
— Ne samo početak rada Vuka Karadžića no i ceo njegov rad nemogućno je odeliti od ličnosti Slovenca Jerneja Kopitara (1780—1844).
prvoga uzroka i početka moga skupljanja našijeh narodnijeh pjesama, riječi i pravila u jeziku, to je jedina zasluga G. Kopitara.« Kopitar mu je dao ne samo prva uputstva nego ga poučavao stalno, podržavao, razvijao u narodnom pravcu.
Karadžić ne bi mogao prodreti u evropsku javnost bez Kopitara, koji je bio u prijateljskim odnosima sa Geteom, V. Humboltom, F. A. Volfom, J. Grimom i F. Šlegelom.
Od Kopitara proizlaze tri glavne ideje Karadžićeve jezičke i pravopisne reforme: narodni jezik kao književni jezik; fonetički pravopi
prijatelj, zaštitnik, savetnik, pa i saradnik, i rad Vuka Karadžića nije moguće zamisliti bez velike saradnje Jerneja Kopitara. SKUPLjANjE NARODNIH PESAMA.
« Shvatajući tako narodne običaje, on ih je još vrlo rano počeo prikupljati, i to opet po savetu Jerneja Kopitara. »U Rječniku će srpskom, piše Karadžić, biti opisani skoro svi običaji srpski. Kopitar me na to naćerao.
Kao razuman čovek on je primio primedbe Kopitara, a isto tako i drugih ličnih i književnih prijatelja, koristio se iskustvom, i 1818, uz Srpski rječnik, dao novo
držali za besposlicu i govorili mi u oči da ne kvarim hartije uzalud; no meni se učini bolje i milije poslušati G. Kopitara nego njih.« Od 1815. on življe počinje raditi, uveren da radi jedan posao od istorijskog značaja.
I zbog toga je Karadžić još u početku svoga rada bio osumnjičen da je preko Kopitara u službi katoličke propagande, proglašen je za »antihrista«, agenta kneza Meterniha, i ta teška optužba protiv njega se
januara82 1868. Student u Jeni i Haleu, drug Jana Kolara, on je đak Jerneja Kopitara i Vuka Karadžića, koji ga je uveo u lepote narodne poezije. Još 1837.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
107—11), na koju se Berić, uostalom, nije nimalo srdio (v. Vukovu Prepisku I, 178—9). Po kazivanju J. Kopitara (Novыя pisьma Dobrovskago, Kopitara i dr., SP, 1897, str. 249) znamo da je Berić god. 1812.
Vukovu Prepisku I, 178—9). Po kazivanju J. Kopitara (Novыя pisьma Dobrovskago, Kopitara i dr., SP, 1897, str. 249) znamo da je Berić god. 1812. radio na jednom srpskom rečniku. J.
” Pa dalje, u nastavku: „Ot ovih oda — onu k meni samom, drugom ne pokazujte kromje Kopitara. Ja ju samo i vama zbog probe novog metruma i srpskog jezika radi šiljem.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Grimovom zaslugom, ali i inicijativom obrazovanog i mudrog Slovenca Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, Vukovog savetodavca i zaštitnika, srpskoj narodnoj književnosti omogućen je ulazak u veliki
Susret sa slovenačkim slavistom Jernejem Kopitarom bio je presudan za Vukovo opredeljenje. Pošto je od Kopitara stekao osnovna filološka znanja i uputstva za rad, dao se na posao i u toku pedesetogodišnje neumorne aktivnosti obavio