Jakšić, Đura - PROZA
gazili su sve što beše lepo, uzvišeno, idealno... Ta zar je jedna ruža uginula pod hrapavim đonom njihovih čizama? Kopriva i boca slobodno su rasle; pa sad se „Težak“ zaman trudi da ih istrebi — duboko su korena uhvatile...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I kako se nikad ne zapitaš zašto se ista istina, ista slika, kopriva ili govedina, ne vidi i na televizoru, i u tanjiru? Avgust, 2000.
Leđima naslonjen na srušenu kuću, u kojoj rastu kopriva i trava, i oko koje se više ni limaru, ni zidaru, ne vredi truditi, sedim na suncu, među maslačcima, i ne znam
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
polja, na dnu obzorja, učiniše mu se tim nepomičniji što ga je konj tako strašno tresao; frkćući besno nad žbunjem kopriva, nad džombama i prekopanim baštama, spotičući se i lupajući kopitom o kopitu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(LMS, 1861, knj. 103, br. 41) — U juncu se vo poznaje. (Ljubušak, NB, 1888, br. 46) — Za rana se vidi što će kopriva biti. (LMS, 1858, knj. 98, br. 28) — Ima ljudi što se sveg veka detinjstva ne odriču. (LMS, 1959, knj. 98, br.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1866, u trećem broju Zmaja, on je rečito izneo program svog prostranog satiričnog rada: »Dok se korov i kopriva ne istrebe, ne može se dobro seme sejati; dok se lažni apostoli ne otkriju, ne može istinita nauka procvasti; dok se
Radičević, Branko - PESME
Pođo onda opet unapreda, Pa ti jednu livadu ugleda, A po njojzi svud kopriva gusta, Nađikala svr čoveka pusta, Čkalj, bunika, tatula, štirina, I svakakva druga travurina.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Sofija vrisne) Šta ti bi? SOFIJA: Ožarih se! DROBAC: Što ne gledaš đe staješ? SOFIJA: Prokleta kopriva! DROBAC: Nije ti kopriva kriva što ideš bosa! SOFIJA: Baš gadno peče, prokletinja! DROBAC: Što vređaš travku?
SOFIJA: Ožarih se! DROBAC: Što ne gledaš đe staješ? SOFIJA: Prokleta kopriva! DROBAC: Nije ti kopriva kriva što ideš bosa! SOFIJA: Baš gadno peče, prokletinja! DROBAC: Što vređaš travku? Nije ona kriva što te ožarila.
DROBAC: Što vređaš travku? Nije ona kriva što te ožarila. Treba da znadeš da je i kopriva lek. Leči od zapaljenja debeloga creva. I leči od jektike. SOFIJA: Zar kopriva?
Treba da znadeš da je i kopriva lek. Leči od zapaljenja debeloga creva. I leči od jektike. SOFIJA: Zar kopriva? Čula sam da može da se kuva i da se jede, ali da leči... DROBAC: I od najgore travke ima vajde.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Posle se rascveta voće, Olista leno drveće, I drugo — bolje ih ne broj! Al samo je kopriva heroj. POSLEDNjI DAN ZIME Kraj levog uva —severac duva, Zdesna, Kroz lužnjak, Stiže južnjak!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve? (Drugoj polovini) 408 — Šta je hladno, a žeže? (Kopriva) 409 — Šta na ovom svetu cveta, a na onom rodi? (Krompir) 410 — Šta prođe kroz slamku a ne šušnu?
gosta; tesna sokaka, besna Bošnjaka; psa garova, Turčina manova; sirova kijaka iz mraka; kratkih gaća, dugačkih kopriva; džandrljive žene, pijanoga sina; živ bio, pomogao mu bog, i Banov brod, i sva sela i na Drini skela. I amin, svatovi!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
EM 59 KALOPER 59 KARAMFIL 60 KARAMFILIĆ 60 KAĆUN 60 KAFA 61 KESTEN 61 KIM 61 KIČICA 61 KOVILjE 62 KONOPLjA 62 KOPITNjAK 64 KOPRIVA 65 KOŠĆELA 66 KOŠUTICA 67 KRASTAVAC 67 KROMPIR 67 KRUPNIK 68 KRUŠKA 68 KUKOLj 69 KUKUREK 70 KUKURUZ 70 KUKUTA 72 KUPINA
DUŠICA 82 MAJORAN 83 MAK 83 MASLAČAK 83 MASLINA 83 MAHOVINA 84 METVICA 84 MIROĐIJA 84 MLEČIKA 85 MRAZOVNIK 85 MRTVA KOPRIVA 86 MUŠMULA 86 NANA I KONjSKI
Tej od k. lek je od »goropadi« (epilepsija; ZNŽOJS, 11, 266). KOPRIVA Brenneѕѕel (urtіca urenѕ). Kopriva, žara. Kopriva ima jaku apotropajsku moć.
Tej od k. lek je od »goropadi« (epilepsija; ZNŽOJS, 11, 266). KOPRIVA Brenneѕѕel (urtіca urenѕ). Kopriva, žara. Kopriva ima jaku apotropajsku moć.
Tej od k. lek je od »goropadi« (epilepsija; ZNŽOJS, 11, 266). KOPRIVA Brenneѕѕel (urtіca urenѕ). Kopriva, žara. Kopriva ima jaku apotropajsku moć.
Ljudi se o Đurđevdanu kite i međusobno udaraju k. radi zdravlja, ili »da bi bili žustri kao kopriva« (Begović, 116; Karadžić, 2, 1900, 99), ili da ih ne bi ujedali komarci (ŽSS, 121). Naročito je k.
npr. Vuk, Posl., 4103 i SEZ, 19, 390) ili: »Ne bije sveti Ilija u koprive« (SEZ, 1. s.). U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu. U vodi u kojoj je k.
u mrazovniku› umije, biće svež i rumen; ko to ne učini, biće cele godine krmeljiv (ZNŽOJS, 13, 309). MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva.
MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva. Pri vračanjima u korist stoke o Đurđevdanu, čobanin meće u torbu gde je bila panspermija beli luk, list m. k.
1948, 276; 279) — svakako zbog toga što se njime svatovi kite (a oni to čine verujući u njegovu moć u ljubavnim činima). Kopriva. U Vranjskom Pomoravlju, čim čuju prvu prolećnu grmljavinu, k.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zidovi su napukli, malter je opao na mnogim mestima. Kupina se zavrežila po dvorištu, svu da aptovina, kopriva, čičak i palamida.
Pred stenom se prostire zaravan zarasla u koprivu, a čim na njoj raste kopriva, zemlja je mekana i plodna. Pedesetak koračaji dalje protiče Beli potok, koji tu pravi tanki slap što se obrušava u
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Prilepi na lice Drvoseča masku vojnika, a nešto ga kao kopriva opeče. Pokuša on da strgne vojnikovo lice ne bi li i đavolovo s njim strgao, ali bol posta neizdržljiv.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A baš za ovu paricu nije mu se isplatilo da zalazi u ovoliku koprivu. Poslije kopriva dođoše na red vrbaci i zapušteni uglovi oko riječnih okuka puni visoke travuljine, rakita i divlje loze.
— u sebi, ljuteći se, reče Stric. — Striče, ej Striče! — zvala je Lunja drmajući ga. Od njezina drmusanja neka kopriva stade da žari Stričevo uvo, ali on je samo stiskao zube i junački trpio, a u sebi je psovao: — Đavo je pojeo, trese