Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
10. RASTANAK Iznajpre je Stanko išao lagano, ali ga gnev poče poduzimati. I što gnev bešnji, tim i koraci veći... Najpre se ražali, i bi zaplakao da ne beše onog naroda... Ali u srdžbi izumreše suze... — Zar ja lopov?
Nju prođe neka jeza. Ali se krete za materom... Što se bliže primicala kućnjem pragu, sve joj koraci bivahu manji. Osećala je, upravo slutila je da joj je tu kraj... I ona se predala kao jagnje kad ga na klanje vode...
Sve se ućutalo, samo popak pevuši svoju veselu pesmicu... Panduri poobarali glave, pa dremaju. Napolju se čuše koraci... On prenu preneražen. Učini mu se da ga ona ista ledena ruka uhvati za glavu... Htede viknuti, ali ne može.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Bože! — prošaputa ona nekakim glasom kojim, valjda udavljenici govore. U taj par čuše se nečiji koraci niz stepene. Ne govoreći ništa pođem dalje i povučem je za ruku. Pored nas prođe jedan čovek, skide kapu i pokloni se.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
u pomrčini metala na glavu, jer je pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog boktera Niće koji se u daljini gegaše i glasno zevaše. Time se završi ovaj doista buran dan.
Čuo je neke korake iz daljine, pa se sklonio u hlad ispod nekog bagrenja. To behu koraci seoskog boktera ča-Niće, koji je javljao selu koje je doba, i čuvao selo od lopova, pored sve klevete kojom su ga
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
se bio toliko zaneo tim mislima da nije ni čuo kako se, napolju, na lavirintu hodnika, otvaraju vrata i kako odjekuju koraci nečijih čizama.
Kuća trgovca Žolobova ostade sad sasvim prazna, u njoj se čuo još samo tih hod sluškinja i slugu, ali smeh, ne. Pavlovi koraci, u čizmi, tupo su odjekivali na podu od lipovog drveta, kao da neko lupa na kapiji.
On je, kao izgubljen, obilazio izbe, u toj kući. U njoj nije bilo nikoga i njegovi su koraci, na podu, drvenom, tupo, odjekivali. Kao da, sa njim, još neko hoda po kući, ali taj drugi, uvek u drugoj prostoriji.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ožalošćen: ČIČA TRIŠO, a pomaže mu: KRČMAR VINKO. ŠESTA GLAVA Miš mi se penje uz leđa — Juriš zečeva —Koraci nepoznatog — Dižem se u vazduh (PREPISANO IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Izgleda da je moj čiča Trišo strašno pijan, jer je
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Dole, u stanu, bilo je neočekivano tiho: ni škripa kreveta, ni koraci po kuhinji, ni čangrljanje posuđa pri spremanju hrane za doručak, ni bilo šta nije moglo da se čuje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I doista, naskoro prijave magistratu da se za njihove muževe koraci čine, jer ljudi poneli su novaca, bogzna nije li ih ko ubio.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ne ushita da se kamenom na grešnicu baci, neka zažmure straže i dželati, neka puste da osuđena beži kuda je vode koraci, neka niko ne trči da je vrati.
Matavulj, Simo - USKOK
— Šta to reče, ti, njeki — zapita vođ. Momci se osmijehnuše, ali niko ne odgovori. U tome začu se krckanje šiblja i koraci.
Milićević, Vuk - Bespuće
On voli te polumračne sobe sa spuštenim zavjesama, gdje samo odjekuju, prazno i poplašeno, njegovi koraci. On se kadgod boji da korača glasnije da ne uznemiri nekoga što spava i koji može svaki čas da se probudi.
I onda protabaju hodnikom njegovi koraci i miris cigare prodre kroz pukotine od vrata; začuje se još jednom ispod prozora njegovo kašljanje ili kako odzdravlja
mu jednolično prštaše Pijesak ispod nogu, a po klupama se viđahu nejasni i zbliženi parovi kojima nijesu mnogo smetali koraci samca prolaznika koji luta po krivudavim stazama.
Zvono zastade u trenutku kad on stupi na crkvena vrata, skinuvši šešir s glave, i njegovi koraci odjekivahu po kamenitim pločama, ugušujući slabašno pojanje koje dopiraše iz pijevnice.
Radičević, Branko - PESME
u tamburu bije, A kolo se oko njega vije, Ao braco, ao tamburice, Udri žešće u te sitne žice, Sitne žice — sitniji koraci, Nek se znade kad igraju đaci!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bi joj neprijatno, te, zbunjeno, tobože nekim poslom, iziđe u kujnu. Uto se pred vratima čuše laki, veliki koraci. Majka mu đipi. — Otac ti! — reče ona Miti i pođe vratima da ih otvori. I, zaista, to mu beše otac, č’a Jovan. Uđe.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Iznad mene se čuju žurni koraci, otvaraju se vrata negde u dnu gornjeg hodničića i topla, radosna svetlost rasipa se na sve strane.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja. Grubi koraci odjekuju hodnikom, udar koraka ima zvuk između kopita i čizme.
Nogu je mnogo kao da prolazi čitav karavan praznim hodnikom sa drvenim podom. Ne plaše me ti koraci — mi smo ovde navikli na različita pohođenja — ali me obespokojava što znam da u blizini nema nikakvog hodnika.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kako ta stvar, kao vrlo važna i značajna, nije mogla trpeti odlaganja, to su odmah preduzeti najnužniji koraci. Sem toga što je poslat ministar pravde da proučava uređenje takvih škola (sa Vrlo velikim dodatkom uz platu), odmah je
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Istina i ona mi mnogo drukčija izgleda, ali tek poznajem je. Uđoh unutra. Tišina kô u grobu, a moji koraci odjekivahu pod visokim svodovima kao gromovi. Istrča preda me jedan veoma ukusno odeven gospodin.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Sve su to bili prvi koraci za rasvetljenje misterije. Njima je bilo utvrđeno da se jegulja, kao i druga riba, plodi mrestenjem, i to samo u morskim
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čuli su se tihi, uplašeni koraci, bat nogu iz one druge sobe u kujnu i obratno. Arsa, pošto alata raspremio u štali, iz koje se jasno odvajao, dopirao
Za malo, pa se ču škripa sobnjih vrata i teški koraci u kujni i njegov uobičajeni pri polasku govor, naredbe, pretnje, što se odnosilo ne na njega slugu, već tamo na „njih“,
Pandurović, Sima - PESME
I ulice tvoje, i tvrđava stara Puste su, i njima odjekuju sporo Još samo teški koraci varvara... Al’ plavom noći, kada duše traže Utehu u miru što s visina dođe, — Duh slobode, pored oružane straže,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Djevojka prva ugleda tu gomilu, jer im se koraci ne čujahu. Čim ih opazi, ote se iz zagrljaja, raširi ruke i stade pred momka, kao da ga zastupi.
Svi đipiše. Digoše Janka te i on onako sanjiv, puškom u ruci zađe za njeko stablo. Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!“ reče polako Otaš.
Za dugo se čujahu njegovi koraci po avliji, a za koliko je to trajalo, djevojka sjedijaše sa otvorenim ustima, kao da je pažljivo brojala te korake.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
su oni tako razgovarali, dopiraše na mahove iz groblja stričev glas, pa se začu njeki žagor, pa, domalo, zatutnjaše koraci pred malijem crkvenijem vratima. Kuvar i Bakonja otidoše na prozor. Iz crkve se isuka dugačka povorka fratara i seljaka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Krali smo i kokoške, jer ništa se ne svrši onako kako je počelo... Simkini koraci prođoše njegovom tavanicom, lako i hitro, kao kad ptica pređe preko nevinog snega.
— Sedi da večeraš — strogo reče. Naređuje. Sada zna da ne može ni da je udari. Aćim je napisao testament. Njeni laki koraci pređoše mu vrhom srca. Ipak, postoji jedan izlaz: rakija. I noć miriše na rakiju.
“ Ona stoji i misli koliko li će trajati ova noć. Nije osećala strah. Koraci su krckali u šuškanju lišća i suvih grančica, pravo na nju.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Imao je trideset godina a Carigrad je bio zamaman. Ali, i dan, i noć, i lica, i koraci, i glasovi, sve je disalo kao opasnost. (Onda još nije znao da se najveće opasnosti ne odaju.
O čemu su sve razgovarali, ko zna. Dorćolski vetrovi su razneli njihove reči, njihovi koraci, kad silaze niz padinu, više ne ostavljaju tragove, iz izloga nekadašnje apoteke, umesto uzdržanog osmeha Savke Kaljević,
Inače, greška je tu.“ Sada, Sima žuri, koraci su mu sve duži, i luđi; uzalud Sina opominje, Sima ne usporava. Stiže u pravi čas.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja pružih ruke ka veseloj četi... I sklopih oči pred šarenom slikom, Ištući samo sveže rukoveti. Svi se koraci upraviše k meni. I malene se opružiše ruke, I kao cvrkut tičica maleni' Sliše se reči u nejasne zvuke.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sve nek krače svojijem vremenom, koga vjenčah na besamrtije trenuć su mu v'jekah milioni. Koraci su moji božestveni, no ja mogu to nazvat prostorom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se graja gubila sve više dok nije potpuno sve zamuklo. Onda se opet začuli teški koraci i starešina apsana upao je besno unutra: — Šta je? Jeste li digli glave? Ovo je bila samo proba.
Ali se i on, bitanga, nekako iskobelja pa, čim se oseti oslobođen, pojuri kao lud natrag odakle smo došli. Koraci su mu bili neverovatno dugački pa mi se činilo, gledajući za njim, da ono i nije čovek nego nekakav ogroman skakavac.
Baš utom začuli se koraci u dvorištu... To je bila ista ona što je donela smrt njegovom prethodniku. U pogruženom stavu njenom video se jad
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
zvonce pred obredni ophod: uskoro će se začuti iz djedove sobe gromko pušačko iskašljavanje, a malo zatim njegovi teški koraci, pod kojima će škriputati daske poda u hodniku, Pojavio bi se malko nabuhla lica i zakrvavljenih očiju: izgledalo je:
Oprostio sam se s bakom na pragu i pošao uz čovjeka koji mi je nosio kovčege. Naši koraci uveličano su odjekivali o pločnik puste ulice.
Prošli su stubištem, malčice bučnije nego posjetioci-pješaci, a zatim su se čuli njihovi koraci na hodniku, sve dok nisu zamakli u sobu mog susjeda.
Pa tišina: zavalio se na onu bijelu klupu sa rešetkastim naslonom u hodniku. Pa opet koraci: osjetio da hvata drijemež, te se trgnuo. Gore dolje, gore dolje. Gledam Radivoja.
To nije smrt, to je samo noć. Po hodniku koraci osoblja i cilik suđa. Bolesnik se vraća u stvarnost večernjeg kompota i večernjeg mjerenja temperature.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prvi koraci odjeknuše neobično u ovom mračnom prostoru i hajduci se i nehotice zaustaviše pri ulazu. — Palite sveće, more; hoćemo
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ovaj i drugi moji izumi, međutim, nisu bili ništa više do koraci napred u određenim pravcima. Razvijajući ih ja sam jednostavno sledio urođeni instinkt da usavršavam postojeće
Automati kojima upravlja operator u okviru svog vidokruga u stvari su prvi i prilično grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici kakvu sam ja zamislio.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovi pokušaji ostaće upisani zauvek u istoriju kao prvi koraci u razvoju moderne elektromagnetne nauke. Polazeći od tačkastih električnih i magnetnih opterećenja, Faradej je povukao
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kod Ahmetove, sa šest minareta. U gluvoj, dubokoj noći, po pustim ulicama, njegovi koraci odjekivali bi kao u velikoj grobnici.
Miljković, Branko - PESME
više dan nije niti noć snom treba dočekati razbojnike ptice su nebo na jug odnele spavaj oni neće doći njihovi koraci su teški spavaj ljubav ide gradom na štakama spavaj al im glas ne sanjaj IV Noć je puna mračnih anđela ukleta
Krakov, Stanislav - KRILA
Znali su da će jednog dana kroz zrak i žice strujati vesti o njima... te su vesti bile crvene, ranjave... njini koraci su bili teški i nisu zvonici kao pretnja iako je daleko napred muzika treštala naletne, pobedne marševe.
Samo je u lekarskoj vili svetleo jedan prozor. Bio je još budan, i čuo kako tiho škripi pesak u parku. Koraci su bili laki i sve bliži. On je poznavao te ko rake. Odjednom su vrata škripnula, n nešto belo pojavilo se. Stresao se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— zapitao sam je. Ona me zabrinuto pogleda, lako se osmehnu, i onda zazvoni energično tri puta. Opet koraci, brava škripnu, i mi uđosmo... Veliko predsoblje, mnoga vrata, starinski nameštaj. U nekoj sobi zalaja kuče.
Onda je pomirisa i glasno pročita naslov: „Gyraldoѕe... uѕageextere... Neka ženska stvar.“ Uto se začuše koraci. On ostavi hitro kutiju na mesto, priđe stolu i sede. — Oprostite, gospodo... promenila sam haljinu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba jednako se tamo pela, silazila donoseći šta treba. Već kada bi bilo vreme da se diže, počeli sa ulice da se čuju koraci komšija koji idu da otvore dućane, k njemu, u sobu počela bi tiho, ali svaki čas da ulazi mati.
Da uveče, sedeći ispred kapije i gledajući kako mrak pada, po ulici se sve ređe čuju koraci, iz čaršije dopire sve češće i ubrzanije spuštanje ćepenaka, ona, usred larme što je po kući, kujni, dvorištu od trčanja
Ćipiko, Ivo - Pauci
” —Marko! Ja sam, otvori! —Ti... Čekaj, odmah! Niz stube začuše se brzi koraci bosih nogu. Zastruže krakun na vratima. —Ča je? Kako si? Nismo ti se nadali. —Nijesam imao vremena pisati. A kako je?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i lenjog dostojanstvenog koraka, ali je onda u njoj nešto puklo, grunula je iz nje bujica osećanja, lice joj se zgrčilo, koraci se uspaničili, i na vratima, koja je gurnula oštrim udarcem dlana, očajanje je njome ovladalo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (pojavljuje se na vratima): Evo dede! Čuju se koraci kako se penje. Ulazi Miron (sa trebnikom, uvijenim u epitrahilj.
Kažite da ja zovem. (Baci im novac na pod.) Na, evo bakšiš! KAFEDžIJA Brgo, sve po tri koraci u edan da faćate, pa kad mislem da ste tam, a vi da se ovdeka. KOSTA i RISTA (obradovani bakšišom odlaze).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svirka se prekide. Malo zatim čuše se i Srbini koraci: vraćao se pod prozore. I kako već biva, da zdravi smatraju bolesnike otsutnima iz života, ili bar gluvima, Srba se ne
Do ponoći je bilo pred kućama sveta, i poseta po klupama. Pa odjedared ono što se zove — čistac. Škljocaju kapidžici, koraci brzaju. Zanimljivo bi bilo znati iz koje civilizacije ili religije je ostalo „gluho doba” baš u ponoć.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad da sa dečakom malo popriča, tugo crna! A visoka je, oj, kako je visoka Staklena Kula. Ne dopiru do Radana ljudski koraci, glasovi i senke oblaka brže. Kao ribica u ledenoj kocki zarobljen živi Radan.
Čim bi se začuli koraci u hodniku Micko bi odlazio. »Ali šta je Micko?« — poče se pitati dečak. »Patuljak? Dečak—nevidljivko? Plamen-lutalica?
Kako su dani leteli! Kako je pritiskala praznina, kada se jednoga jutra ču otvaranje vrata, nečiji laki koraci i poznati glas reče: — Ustani i pođi, Radane! — Micko! — uzviknu dečak. — Ne vidim te... — I ne možeš!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema... (Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje.) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma. TOMA (ljut, prek.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Adresat se ne nalazi u mestu!...“ GLAVA DEVETNAESTA U njoj su opisani očajni koraci učinjeni od strane Zamfirovih na sve strane, a najviše oko Mana, kome su u poslednje vreme akcije počele naglo skakati.