Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Zar su ono merdžani? — upita Maksim i pogleda iznad njega čitav korak. — Ja, merdžani... to su oni korali? Je li, učitelju? — Jest, jest... korali — potvrđuje učitelj. — A gde li to raste?
— upita Maksim i pogleda iznad njega čitav korak. — Ja, merdžani... to su oni korali? Je li, učitelju? — Jest, jest... korali — potvrđuje učitelj. — A gde li to raste? — Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora!
Afrika
Krepovi, pojasi, šalvare, minđuše, čitave kolajne od teškog srebra, korali; zlatom vezene babuše na nogama, prstenje do samih kanisanih noktiju, pomada koja teško miriše. Ima i ljudi međ njima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Plava mora, i daleka ostrva, koja ne poznajem, rumene biljke i korali, kojih sam se setio valjda iz zemljopisa, jednako su mi se javljali u mislima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svuda, dokle je dopiralo oko, lelujale su morske sase i korali, strelimice jurila jata riba. Plačko u čudu raširi oči: pravo prema njemu letela je riba s crnom prugom na leđima, i
Vadeći školjke zapletene u okca očeve mreže, šaputao je o toplim morima u kojima rastu korali rumeniji od trešanja, a između njih promiču zlatne ribe. Sunce je već kvasilo stopala u moru i rasle senke drveća.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I sad se dižeš... U tvojoj kosi Gore korali, sija se biserje, Rize su tvoje oblivene Svetlošću blagom, i dahom morske trave, I grudi mirisave, Rosne i meke K'o
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Onda i zato što se pojedinosti koje pominje Čarnojević (nebo, daleki predeli, rumene biljke, korali) toliko često pojavljuju u Rajićevom pripovedanju da dobijaju vrednost lajtmotiva.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Krepovi, pojasi, šalvare, minđuše, čitave kolajne od teškog srebra, korali; zlatom vezene babuše na nogama, prstenje do samih kanisanih noktiju, pomada koja teško miriše. Ima i ljudi međ njima.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čega ima čudesnog u rađanju nove zvezde iz jednog njenog otkinutog kraka? Milionima godina rastu korali, puze rakovi, njiše se koralna grana srasla uz stenu. Čitavu večnost šume talasi, pa šta?
Neka se smiri Sedefna ruža. Od prevelikog razmišljanja školjke i korali gube boju, a ništa se njime ne postiže. Koralna grana se pripi uz stenu i ućuta.
Zablješta biser, prosu se sjaj sedefa. Kako su raskošni bili korali! Kako umiljati glasovi morskih zvezda! Zavrte se šareno kolo oko Kapljice, uhvati se Kapljica u kolo. Hoš, hop!
— reče Belutak. — Talas ti ništa neće moći! Ali, Koralna Grana odrečno odmahnu glavom. — Korali se jedino za stene lepe! — reče i pocrvene.
Šantić, Aleksa - PESME
Ona sada mirno Počiva na dnu... U tihu pokoju Granama svojim ljube je i grle Korali rudi... Njezin se grob svagda Preliva sjajem čistoga smaragda, I šumi glasom čežnje neumrle.