Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Da li bi jedna jedina htela da bude moja žena, ili dve, ili sto, ili skupa sve? Najbolje sve, a još bolje jedna. A ja koračam: jedan dva, jedan dva, jedan dva. Pst! To život odlazi.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Čujete li ga, on to, pa to. ANTA: Verujte, kad sam ga video, a meni se presekoše noge pa ne umem skoro da koračam.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Hoću da taj čiviluk od žene ušijem i na njenom terenu! Koračam tako po svojoj gajbi kroz sopstveni vakum, uzduž i popreko, dvoumeći se da li je pametnije da mislim ni o čemu o
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Gore, sa vrha, za čas još viri pocrnela crkvena zvonara koja je na vrh sela, zatim je apsolutna usamljenost. Koračam ivicom ostrvskom, udišući duboko miris vlage, šume i trava.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dobijam, dakle, ovde, i ja tu zapovest, često. Odlazim, sutradan, uštogljen, u rukavicama, u bolnicu i koračam posle, kruto, od bolnice do groblja, uz zvuke pogrebnog marša od Šopena, po taktu.
Psuje i njegovo veličanstvo – a ja koračam uštogljeno. Nisam čuo. Stiskam, nervozno, oficirski, bajonet o bedro (sablja se više nije nosila) i koračam po taktu.
Nisam čuo. Stiskam, nervozno, oficirski, bajonet o bedro (sablja se više nije nosila) i koračam po taktu. Napred muzika, zatim jedan poluvod pešadije, pa mrtvac, čiji je sanduk pokriven crno‑žutom zastavom
A pošto u bolnici, kad umru, sve vojnike seciraju, često, dok za sandukom koračam, vidim kako iz sanduka polako krv i voda kaplju u prašinu.
Osobito moramo da pazimo da ne bacaju oko preko plotova, u kuću muslimansku. Bataljon zato maršira kao na paradu. Koračam uštogljeno, kraj svog voda, a mislim: eto, najzad mi se želja ispunila, došao sam kud sam hteo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na telegrafu se otkucava depeša iz Carigrada: »Šaljite boljeg na moje mesto!« — Bože, ta ovo je slavno! mislim se i koračam napred žurno i zadovoljno. — Gospodine, viče za mnom momak iz redakcije. — Šta je?
Rakić, Milan - PESME
Sad kroz žile moje struje krvi razne, Ja ropćem i pevam, ja kunem i slavim, I koračam smelo, bez straha od kazne, Krivudavom stazom i putima pravim! Očajanje, tuga, beda? Prazne reči!
Sad, u noći zvezda i meseca pune, Usamljen i tužan, oborene glave, Koračam lagano pun slutnje i strave, Jer znam da u mome srcu nešto trune.
A sudbina će zato da me smrvi, I osvetničko vreme da me zgazi, Jer sam van njega, uzavrele krvi, I ne koračam po utrtoj stazi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Polazim, a meni, dugonji, korak je kratak. Brzo se širi cvokot leda. Sporije koračam; nisam znao daje brada tako teška, i nisam znao da se sve toliko plaši noža. Drhtavica je sve glasnija.
Isplatilo bi se, sada, i baš ovde nad njom, razumeo bih nešto. A vuče me sebi čovečina s podignutom rukom. Ne koračam, suljam se, prikradam i slušam kako strah gusne, raste, pa odjednom buknu u tresak i lomljavu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On ućuta neko vreme, pa onda nastavi. „Istina, u početku mi nije bilo baš lako da koračam putem koji sam sâm izabrao, iako zatekoh ovde mnogo štošta što mi je taj put olakšavalo.
Tu, pored ulazne kapije, stoji vojna straža. Ne obazirem se na to, već, tobož zadubljen u misli, koračam kroz nju. Stražar me zaustavlja, no ja mu, kao da sam iz sna probuđen, dobacih: „Ta, zaboga: idem gospodinu Lavoazijeu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— O, znamo, Fikus, znamo! — Pljaskam ja po baricama, koračam i razmišljam o besmrtnosti duše, kad se iznenada sukobih, glavom u glavu, sa nekom prilikom takođe pod kapuljačom.
Po putu, pravom i belom od mesečeve svetlosti, velike, teške i pokretne senke od šume. Ja bih rekao da su senke; koračam, pa užasnut ustuknem nad njihovim mrakom, kao nad crnom provalijom pakla. Prepadam se, strah me da ću se survati.
mislioca, odgovara: — Jest, gospodo, ali zajedno s Ničeom i ja moram reći: sav sam nijansa, i zato ne umem ni da koračam!
Miljković, Branko - PESME
lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj
Petrović, Rastko - PESME
Sve manje ovom svetu moj duh kao da pripada, Čas ležim, čas koračam, i ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj pozdrav sa zapada, Samo mi kane koja suza, učini li mi se
Šantić, Aleksa - PESME
45 U svetloj letnjoj zori Po bašti usamljen grem; Cvet svaki šapće i zbori. No ja koračam nem. Cvet svaki šapće po leji I bolno šalje mi gled: ''Ne budi zao nam seji, Ti turobniče bled''.