Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
gradski gosti; trgovci, jedan barmen, pa neki penzionisani oficiri, advokati i profesori — ostade selo za nama: već koračamo kroz atar, a klis leti sve više i više.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedva se uspesmo na drugu stranu, te da'nusmo dušom kad počesmo slobodnije da koračamo. Još nekoliko koraka, pa ćemo izaći iz šume i nastupiti na čistu i glatku rudinu.
Pandurović, Sima - PESME
PREDVEČERNjI PUT Dugo smo na teškom putu, verna. Samo, Mi još svome svetlom cilju koračamo. Neosetno, tiho, kroz aleje néme, Sad nas prate senke dve: Starost i Vreme.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo. SUNCU KRAJ JE Bili smo daleko, al najdalje — ne. Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A da nas je neko tada pažljivije zagledao morao bi s čuđenjem zastati da posmatra: kako zamišljeno i brzo koračamo, odavajući brigu ljudi koji očekuju nekakav vrlo važan događaj. Imalo je nečeg zavereničkog u našem ponašanju.
Diž’ se! Ove dve šapatom izgovorene reči čine da ustajemo na noge kao opečeni žarom, i mi koračamo spotičući se sanjivo i tiskajući se sa drugovima. I kao posle svake nove zapovesti osećamo strah i življe kucanje srca.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sunce je strmo zašlo, nebo se zarumenilo, laki večernji povetarac poljuljkuje vite palme između kojih koračamo i dolazimo do glavnog hrama varoši, Esagile, „palate neba i zemlje“. Ona se uzdiže na visokom, masivnom podnožju.
Vrata su zabravljena. Kucamo tiho, pa sve jače - niko nam ne odgovara. Razočarani, koračamo pored ograde velike bašte filozofove koja se polako spušta ka rečici Ilisos.
Mi se vraćamo natrag, ponoć je davno prošla. Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu. Čujemo topot konja.
vidite ulaznu kapiju varoškog parka, kroz koju sam skoro svakodnevno prolazio, zato sam se i ovim delom ringa, kojim koračamo, nebrojeno puta prošetao. Stigli smo do opere, i nju sam vrlo često posećivao i provodio u njoj nezaboravne časove.
Petrović, Rastko - PESME
Čudo bože! ogromnog čuda! Reči nam zvižde brže no kuršumi; Bože, spasi dušu našu u prašumi! Koračamo, a palac kroz poderotinu od cipele, A oko kroz poderotinu lica: Uči uglasti kostur kamena i sardele; Pa uzbudljivije od