Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa što si se zakapijao?... Otvori vrata! - reče Stanko. Ključaonica kljocnu i vrata se otvoriše. Stanko korači unutra. Nasred vodenice gorela je vatra. Kraj vatre jedna ponjavica i malo sena — to je bila postelja vodeničareva.
S tobom će ostati Stanko. Ti ćeš mu u svemu biti na ruci, u svemu, razumeš? — Razumem, harambašo. Zeka korači. — Harambašo! — Šta ćeš? — Ostavi i mene ovdje!... — Što?
Iznutra udari zadah mema i vlage. Njega gurnuše, i on se spotače preko stepenica... Korači dva-tri koraka i, mesto tvrda poda, stadoše mu noge utanjati u blato...
Snaga mu ohladni. On oseti kako mu se srž ledi... Skoči, strese se i pođe da korači... Glava mu udari u gredu, rame u zid, a noge opet počeše utanjati u blato... On se trže... — Gde su me ovo zatvorili?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi se sklonismo, a kao da nas puška posred srca udari. Ona korači jedanput, pa pade na koljena. Saže glavu, pokri oči rukama, a crna joj kosa rasu se po zemlji.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A gospoja Sida kako koji dan, sve šira; njena Jula sve radi za nju. Ono je devojka, — fali je gospoja Persa. — Kad korači, sve se trese zemlja pod njom!
Radičević, Branko - PESME
Radivoje jadan i nesretan, Ali Tale, je l' on junak sretan? Oh i njemu s' nebo naoblači Kako amo u grada korači. Ugledala žestoka Turkinja, Ugledala krasnoga Srbinja, Ugledala i zape joj oko, Al' i jeste Radivoje soko, Baš je
“ kliknu i korači, Po oturi vrata pred sobome. Uđe Milun, glednu unaprijed, I opazi dvije ženske glave, Oh ne dvije, jednu, brate,
Još de u Srba Srbljanin korači. Madžara bije i moždi i tlači, Pa ako tu mu čas samrtni dođe, Sa sveta barem pevajući pođe.
Tad Stojan pušku svoju malu pali. I dobro zgodi, na zemlju ga svali. Tad Stojan brzo ka njemu korači, I vide lice kako mu s' razvlači, I vide ruke de s tegle i grče, Još malo, pa mu na veki se smrče.
goricu sve niže i niže, Dokle jednom u dolu ne stiže; Pa kad prođi pored nekog žbuna, Ali nešto zažubori tuna, Pa korači dva do tri koraka... Oh radosti puste za junaka! Pred njim teče iz kama vodica, Bistra, brate, bistra kâ suzica.
Ali Tale, šta on junak radi? On se barem svoga zlata sladi?... Oh, i njemu nebo s' naoblači, Kako amo u grada korači: Ugledala žestoka Turkinja, Ugledala divnoga Srbinja, Sred je srca udarila strela, Ća u lice skoči krvca vrela,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Obrte se oko sebe, kao da nešto traži, zatim korači i uputi se za decom k svome stanu. A Gojko brzo raspusti decu i ode žurno u Brezovac.
Noge mu veoma zebu... Ustade, pa poče brzo hodati, ali kad pruži korak, taman ima prostora da korači četiri puta. Ide unaokolo, ukršta sredinom, samo da se zgreje.
da se slažemo... Molim vas, oprostite mi !... Ona pruži ruku i korači unapred. A Gojko sanja... nikako da dođe k sebi...
— Laza Petrović, ovdašnji učitelj. Ona promuca nešto u odgovor, rukova se sa njim mehanički, ne misleći i korači napred... Iziđe pred nju sredovečan čovek, šiljate brade, suha lica i opale kose, kao da je skoro ležao vrućicu. — Pre..
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Aranđelom! Onaj bježi, a ovaj za njim! Taman kad sv. Aranđel korači jednom nogom k Bogu na nebo, onda đavo stigne, te mu noktima iz tabana u druge noge iščupa veliki komad mesa. Kad sv.
Onaj bježi, a ovaj za njim! Taman kad sveti Aranđel korači jednom nogom k Bogu na nebo, onda đavo stigne, te mu noktima iz tabana u druge noge iščupa veliki komad mesa.
Biberče nije htelo ići, dok ne zazvoni, a onaj se digne u ponoći, ali čim korači u crkvu, provali se pod njim zemlja i sav se iseče na noževe. Onda devojka upali sveću i sedne kod jame da čeka suđenoga.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Prilazeći ponjavama, on opet zovnu Đuricu po imenu, pa, ne čuvši nikakva odgovora, izdiže sekiru, korači dva put bliže k ponjavi i poteže iz sve snage sekirom po onome mestu, gde je trebala da bude Đuričina glava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ta je zemlja sva opkoljena vodom, pa ako ko i pređe vodu i na zemlju korači, toga ti njeni džinovi odmah osete i sveg rastrgnu.