Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi ga Trifun, ili Pavle, našli tu, u senci ispod drveta, nepomičnog, ćutljivog, pa počeli da ga kore, i nagovaraju, da se ostavi deteta, Petar bi nabusito digao svoje tanke, izvijene, lepe, obrve i počeo da čkilji i zeva.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnoge su porodice bežale u raške planine. Proleće je donosilo oslobođenje, jer je za ishranu bilo korenja od biljaka i kore od drveća. Na ovaj su se način ljudi crnogorskih plemena navikli da podnose glad do krajnjih granica.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
od akrepa nema ništa, Ni posla za čudovišta. Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba. AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁴ „Teška žena“ trebalo bi da izbegava da jede zagorelo jelo da ne bi detetu izgoreo jezik, a takođe ni donje kore od hleba što ostane u crepulji, jer će detetu ispod jezika izrasti još jedan jezičić.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
) i šumske jagode u malim sepetima od hrastove kore ?<< Ko bi se to danas trkao sa jednim vozom samo zbog vas? I ko bi vam to, sem kelnera, doneo čašu vode?
pečenu jagnjetinu, a na Ivan-planini seoska deca su nam trčeći uz bok kola prodavala šljive u malim korpama od hrastove kore. Šljive su bile tamnomodre i čvrste, zamagljene od hladnoće koja je preko noći smenila leto.
Sremac, Stevan - PROZA
Ne daj, bože, gore! — Ja ću se tužiti! — hrabri se Jova i plaši šefa. — Ne guli kore, da ne bude gore! — veli mu šef. — To ti samo kažem.
Nakratko, mali »gican« je bio ljubimac celog sela i cele škole. Deca mu daju hleb i kore od hleba i proje, a ono trči za njima.
Radičević, Branko - PESME
E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne hoće, Svako gleda kud će i kako će, Zaman uče, zaman vođe kore, — „Bež'mo, bež'mo!
Još se jednom svak okreće: „Zbogom, slatki zavičaju!“ Pa na dasku nogu meće... Al' ko plovi amo kraju? Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga?
Srce kuca, oko bistro seva, Oh, ta ču li kako se popeva? „Oj konjicu, brže na zlotvore, — Samo gvožđe vadi se iz kore, Kupi polje, nosi kroz planinu, Brže, brže, kuku dušmaninu!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jest, oni su... Po stolu razbacane pileće oglodane kosti, kore i mrve od hleba, tanjiri u neredu pobacani po stolu, ili naslagani jedan na drugi...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Šta da umesim? BLAGOJE: Šta bilo... pitu od jabuka! GINA: A kad da razvijem kore? I od čega? Od pepela? I gde mi je vreme za pitu? Ludog čoveka!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Devojke pletu kotarice tankom lozicom, a čobani im cepaju i tanje voćke za šipila i čiste lozu od kore i čvorova... A tamo, preko puta u zobištu, stoji dobar bik.
Rakić, Milan - PESME
doš̓o čas ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno, ispod kore ledne Prenu se i živnu i zaklikta glasno.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
namršteno; grdne jame nagrdile lice, mutne oči utekle u glavu, smrt se gadno ispod čela smije kako žaba ispod svoje kore. Što spominješ Kosovo, Miloša?
osje odbranjuje klasje, trnje ružu brani očupati; zubovah je tušte izostrila, a rogovah tušte zašiljila; kore, krila i brzine nogah, i cijeli ovi besporeci. po poretku nekome sljeduju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— On bijaše briljuzak, brate. Ti znaš šta mi u Kotarima zovemo briljuzak? To je, znaš, jaje koje se izleže bez kore. A on je bio tako jaje, pa je pukao od studeni... — Sakrrr! — viknu majstor. — Na koga se uvrgao, sakr!?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Od Aćima ne sme. Ustade i zakloni mu svetlost. Aćimovu glavu preli senka boje mlade brestove kore. — Zar ti ne želiš da vidiš unuka na samrti? Umreće ti i snaja. Aćimu kao da je sunce spalilo oči.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čas ljubavi prave, željene i čedne. I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno ispod kore ledne, Prenu se, i živnu, i zaklikta glasno!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
te istog mišljenja da se vrste ne menjaju, jer dokumenti koje nam je sama priroda ostavila u raznim slojevima Zemljine kore, a oni ih pronašli i pročitali, govorili su u tom smislu.
„Razumem“. „A kada naiđemo u kojem od gornjih slojeva Zemljine kore na tragove životinjskog sveta koji se iz osnova razlikuje od onog čiji ostaci leže ispod njega, ne znači to da je on od
je on od jedanput stvoren, već da se postepeno razvio u dugom razdoblju za vreme kojeg se istaložio onaj sloj Zemljine kore koji deli ta dva razna sveta Zemljine istorije ili se doselio u taj uski okrug Zemljine površine, ko zna odakle“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jedne takve noći, opružen na onom platnu, posmatrao sam ogromne ružne šupljike i svetle školjkaste kraste Mesečeve kore i mislio na to: kako je ovaj verni svedok u oblacima neiskazano miliji i zanosniji gledan golim okom, kad osetih laki
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Za školjku, zajedno s njom umire nebosklon njezine sedefne kore. Za marvinče, s njim umiru samo jasle; jasle i rudo. Do Kolumba, s čovjekom su umirala tri kontinenta; poslije Kolumba
I kao da je ona nekako bliža zvijezdama nego ostale tačke zemljine kore. Sjećam se iz djetinjstva odlazaka u te vinograde.
To i jest specifičnost ovog mog romana. Možda vam je poznato da ja s mojim romanima nemam sreće. Obično me kore da sam realista, da nemam fantazije. Bacio sam se na fantastični roman.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tu će lepo stati Sve mrtve ruže srca dece nežne, Što će živeti, a bol neće znati, Kao ni cveće ispod kore snežne, Što se kameni, i ipak ne pati. Grob velik k'o put smrti neizbežne. Znam, dete neću nikad biti više.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Mnogi su tekstovi o Popinoj poeziji napisani nakon Mišićevog prikaza Kore 1953. godine, ali se čini da one prve zamerke čitalaca, pa i kritike, koje su se ticale i Popine poezije i koje je
Ali, to već prelazi okvire ovoga rada. U prikazu Kore 1953. godine, a i kasnije, Zoran Mišić je ukazivao na poseban značaj koji takozvane male forme u našoj narodnoj
Krakov, Stanislav - KRILA
A po ulici se još valjale kore, krpe i staklad razbijenih boca. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Sa ratnih brodova su sijale sjajne
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali goli sirotani, bez doma, bez krova, bez kore hleba, pa možda i bez roditelja...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vrana, slavuj ili ševa, Neka kudi ili hvali Duh veliki ili mali, Što je bolje, što je gore, Hlebac svoj il’ tuđe kore, Zelen gaj od malo rali Il’ da stado sunce pali, Bez plandišta gladno, žedno — Njemu je svejedno.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Razumevanje je bilo osobito otežano kod Vaska Pope (1922-1991). Polemike oko njegove Kore (1953), zatim Nepočin-polja (1956), uzele su velike razmere.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Novokupljenim i čistim brezinim metlama... prizivaju se vile na posestrimljenje« (Sofrić, 48). Od brezove kore prave se »lile« (buktinje) kojima se, uoči Ivanjdana ili Petrovdana, vrši lustracija stoke (Rudnik; Stari Vlah;
u stomaku (GZM, 4, 165; ZNŽOJS, 14, 77); groznice (GZM, 4, 165; kora i mezgra skuvane u vinu, ŽSS, 280; tej od v. kore, SEZ, 13, 1909, 339; kora u rakiji, SEZ, 16, 424); jehtike (tej od v.
žila, SEZ, 14, 219); prišta (GZM, 4, 165; pepeo od v. kore, s maslom, za previjanje, Karadžić, 3, 1901, 165); zubobolje (pečurka s v.
Pri »otvaranju« bolesnika neizostavan je prut od v. (SEZ, 14, 295; 297; 299). Šap kod stoke leči se tejom od v. kore, kojim se živinčetu isplaknu usta (SEZ, 13, 429). Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v.
se protivu zaptivanja (ŽSS, 306); od mladoga granja pravi se melem za ranu (SE3, 17, 566), takođe i od njene mezgre i kore (ŽSS, 331); mezgrom od z.
, 318). U kuvanom lišću od j. kupa se bolesnik od vrućice (іb., 303). Tej od j. kore lek od zubobolje (SEZ, 48, 546). JELA Tanne (abіeѕ pectіnata). Jela.
, i pop tu k. pričešćuje na taj način što joj metne naforu ispod kore (SEZ, 40, 63). Ovo je, po svoj prilici, žrtva kruški.
Ali o. ima značaj i u kultu, naročito u lustracijama. OD o. kore prave se lile za petrovdanske vatre (GZM, 6, 368). Iz nje se vadi i živa vatra za čišćenje ljudi i marve (GZM, 6, 272).
Zato jasika neprestano treperi, zelembaća svako ubija, a t. je sveta (Sofrić, 212). Od t. (ili brezove) kore prave se »lile« koje se ritualno pale uoči Ivanjdana i Petrovdana (ŽSS, 133; GZM, 6, 386); ali je mogućno da je tu
, lek je od srdobolje (ZNŽOJS, 9, 52; 14, 78); tej od semenaka lek je od kašlja i sušice (GZM, 6, 801). Tejom od t. kore valja oplaknuti usta živinčetu, protivu šapa (SEZ, 13, 429).
grančica i prska (lustrira) celo ‹selo› (ZNŽOJS, 12, 300). Tej od hrastove kore ili žira upotrebljuje se protiv srdobolje (SEZ, 13, 348; GZM, 4, 160), kora za zaustavljanje krvi (GZM, 4, 160), protiv
Istoga dana treba procediti mleko kroz rupu na c. kori i metnuti dva-tri parčeta kore pod karlice, pa će se hvatati debeo skorup (SEZ, 13, 434 32, 108).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Docnije se pomalja iz jednog paperjastog oblačka i vidim ga jasno kako stoji oslonjen na jedno osušeno stablo, bez kore, potpuno belo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Krajem marta poslao sam Gutenbergu o tome gotov odeljak. Moja ispitivanja dokazala su ovo. Nepravilnost Zemljine kore, oličena njenim kontinentima i oceanima, i popustljivost podloge na kojoj ta kora počiva, imaju za posledicu da ta kora
Iz konfiguracije Zemljine kore može se, vrlo komplikovanim računom, izračunati to pomeranje pa, time, i putanja koju su polovi prešli u davnini po licu
smemo nazvati, jer je njena temperatura viša od 200 gradi; ona se skuplja u bare i jezerca u udubinama neravne Zemljine kore, ali ne ključa, jer joj to ne dozvoljava ogromni vazdušni pritisak. Pljusak tople vode kao iz kabla, bolje reći, iz kotla.
Pri toj temperaturi, bilo je sve kamenje njene današnje kore istopljeno, i sva njena voda isparena, tako da se, u obliku pregrejane vodene pare, obavila kao atmosferski plašt oko
Sve su se te boje pojavile pri skrutnjavanju Zemljine kore. To se skrutnjavanje nije vršilo nesmetano, jer tamna skrama često puta prepucava, a usijana utroba Zemlje kulja kroz
strane, valja uzeti u obzir da, zbog morskih dubina, visinska razlika između najviše i najniže tačke površine Zemljine kore bar je dva puta veća od visine najvišega Zemljinoga brega iznad mora.
Petrović, Rastko - PESME
nemogućih reči nad hartijom: i u svakoj se cedi, zaokrugljuje, po kap krvi, a u svakoj kapi pomalo zemlje, trunja od kore drvene, i mržnje. Zašto i mržnje! Nisam li iscepao na četiri Sveto pismo!
sne Ceo dan ostah skriven ukočeno motreći ti hod Potom bih noću besneo divlje, vikao zvučne reči I međ onima što me kore ne bih razaznavao rod Jedino bih se trzao naglo čuvši mater da ječi Jer ja sam i nju, svetu, vređao svojom
Ceo dan ostah, krišom ukočeno motreći ti hod, Potom bih noću besneo divlje, vikao tajne reči, I međ onima, što me kore, ne bih razaznao rod; Jedino bih se trzao naglo čuvši mater da ječi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Gladna i žedna, gola i bosa, osuđena na doživotnu bedu, godinama bacana čak i na gorki hleb od hrastove kore, sirotinja raja je čeznula za hlebom „beškotom“, za debelim ovnujskim mesom, za čabrovima vina i rakije, za žeženim
Kad Momčilo opazio vojsku, on poteže sablju od bedrice, al' se pusta ne da izvaditi, kao da je za kore prirasla. Onda reče vojvoda Momčilo: „Čujete li, moja braćo draga!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zatim je pokupio sve kore iz školskih torbica svojih drugova i sve to složio na gomilu pred psećom kućicom. — Evo, Žuja, večeraj, pa na spavanje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mute se, uglas viču, psuju se i kore nesrećom, ishodom. Niti jedan drugome što razbira u plahu pronerazljivu strahu govora koga; drugi drugo sve viče; nit'
Kako što i sami znamo to i vidimo mnoge tuđoverce oko nas, te nas jošte kore rugajući se hulom našemu zakonu. I što im možemo za to činiti, kad su silovitiji od nas i poknjiževniji drže se da su i
I još oni suproć nas dižu se i ustaju, svemu našemu zavičaju rugaju se i kore. Zovući zločestnike i nevaljaoce s verom i sa zakonom, skori su na parbu i na odgovor, mnogim od nas neveštim i pamet
A krošto je to te sad ljudi mrze i videti svoje sveštenike? Oni njih svetuju i karaju, kore, podnašaju se i podsmehuju, podgledaju ih svuda, merkaju na tragove kud hode, što li čine, kako se nose.