Jakšić, Đura - PROZA
A ima li Srbina da te ne zna? Vekovi protekoše kako po dubini srca našega riješ i svaki koren u njemu, iz kojega bi sjajnija budućnost iznići mogla, svojim oštrim zubima podgrizaše!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja šta misliš — reći će Radan. — Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren... Srećom obiđe na planinu, te ne učini mnogo kvara. — Odbiše vetrenjaci! — dodade jedan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To biva najedared, kao grom... I, kad zagrmi i kad udari, on ruši sve u koren!... Ali, iako je to tako strašno, opet će skoro biti!... Meni se bar tako čini!...
Afrika
Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren. U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla održavaju džinovski krov
svoga brata Tiu, ili snahu Mone, ili sinovca Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću koga će Blonde najbrže podleći bolesti. Tam–tam. Bubnji povezani između sebe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je pokušao da teši Anu. Đurđe, vidi se, oseća da je zasnovao porodicu i pustio koren u zemlju rosijsku. Naselio se i misli na budućnost, a nije to zlo. Brine za svoju decu. Dobar je otac!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je to pa igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I žar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u kojima trudnica pije vodu u kojoj su potopljene različite biljke kao što su bosiljak (ukraden iz crkve ka Krstovdan), koren od tikve, bulka, cvet od stoliste ruže i sl.
U Boki, onaj deo pupka koji otpadne posle četrdeset dana zakopavaju u zemlju, a povrh njega zasade „koren narandže ili limuna da dete bude dobro i zdravo i da duže živi“.
Za održanje dece koristi se i trava oman čiji se koren izdubi i stavi na bradavicu sise, pa se tako dete prvi put podoji.
⁴⁷ Voda od kupanja prosipa se na koren šipka, da bi i dete bilo rumeno (zdravo) kao i plod šipka. U Homolju, u vodu stavljaju bosiljak, cvet od čubra i karaviol
Spomenuta stvarna, a ne samo prividna dihotomija u narodnoj antropologiji deteta ima svoj dubok koren u mitsko-magijskom svrstavanju deteta u liminalna, granična stvorenja, koja zbog samog svog dvosmislenog položaja,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jednostavnog li grejanja! Najzad može da diše, jer to više nije ono prokleto centralno grejanje koje suši grlo i koren kose, ni kiselkasta toplota plinskih peći, ni večito zujanje AEG-sistema, na kome čovek ne može ogrejati ni dlanove ni
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
„Više no ijedna druga forma izražavanja, dečja literatura ima svoj koren u folkloru”, ističe Izabel Jan u svojoj zanimljivoj studiji o dečjoj književnosti2.
Pesnikovanje, kome je koren u igri i radosnom saznavanju, postaje sve više tragično ozbiljna rabota. Moderni pesnik istovremeno je i kritičar, i to
Sve je povezano, svemu je koren jedan i isti: u poeziji reči oživljavaju uspostavljanjem veza, premošćivanjem vremenskih i prostornih bezdana, a slik je
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Malo za tijem evo ti i đavola! Tu su gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa čim jedan koren izvadi i vidi da nema ništa, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu te jošt jedan ugovor načine, da posiju
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ko? DOKTOR: Duševna rana. MANOJLO: A kakva je to duševna rana? Ono što obično jedemo, ne pušta tako jako koren. DOKTOR: Kao što tjelo svoje tjelesne sile i moć hrjepi, tako se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u strašnom blagoslovu noćnog bdenja Strepnja iznutra razmrežava oči I koren vida širi se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri
u nesanici drugog sna je koren: Sposobnost da si drugačije budan — i novi dan, po slici prošlog stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Oblačiš kaput,
U nesanici drugog sna je koren: Sna koji puni, ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su noći onih
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Iz Danila pećkog Gospod nebesa utvrdi mudrošću a zemlju osnova na Ničem tu je i svako od nas pustio koren nasuprot čudu neispovedivom što nad glavama promiče mrko Onda Sava stane pred mene kaže: ko si ovde je veče nikoga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred očima mi sinu neka svetlost, očajno se odupreh o dno i najednom ugledah nebo... U magnovenju spazih neki koren od vrbe i ja ga dohvatih. A preko mene su skakali, čuo sam zapomaganje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vojsci, vodnik čelebija - mlad gospodin; titula mladića plemićkog roda čemerika - biljka iz porodice ljiljana čiji je koren vrlo gorak i otrovan (Veratrum) Džaba - na poklon, na čast, prosto ti bilo džemli pendžer gvozdeni prozor Šerbe
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura! Ima bolesnu krv — daš mu koren ljubičice, list kadulje! Na uboje i čireve stavljaš bokvicu, je li tako?
Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura! Ima bolesnu krv — daš mu koren ljubičice, list kadulje! Na uboje i čireve stavljaš bokvicu, je li tako? DROBAC: Bokvicu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To je najzad, manje važno. Ali je prosto smešno kako ne znaju za sudbine i brakove Atridâ, ni da je tragediji koren tragos. Još uvek grčka jasnost, čistota, mirnoća. Kao da ne čitaju Aristofana.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne. Krčag mu ispade iz ruku, lupi o kamen i razbije se. U njemu planu gnev svom žestinom.
Nemoj samo kresati lišće i seći stabljiku od pogane biljke a koren joj ostavljati, nego čupaj biljku iz korena. Zaoravaj, kaže, dublje zemlju ako hoćeš da ti bude čista i da ti plemenite
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Njen se koren u narodu upotrebljava i kao lek...” Starac diže glavu. Kad dete izgovori celu lekciju, zapita ga: — Nauči tvoje?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dršće ruka, pa grčevito steže suv, neokomišan koren, cepka suve šašljike, pa u tom zanosu baca ga na gomilu i maša se drugog, a sutradan na čistoj, okomišanoj gomili,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
strasnik A ja, nosilac i nosovlasnik, Uživam, kao bogovi, U martu kad cvetaju glogovi, I kada on u zemlju blaguši, Koren rena nanjuši. PRED ZORU Probudih se, predzoru, i videh: grad U Mesečev se sklonio hlad.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko leti planduje, zimi gladuje. — Bez alata nema zanata. — Sve, sve, ali zanat. — Radu je gorak koren, ali sladak plod. — Ako ne načiniš, ne išteti. — Što sam mož’, od drugoga ne čekaj.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Malo za tijem evo ti i đavola! Tu su gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa čim jedan koren izvadi i vidi, da nema ništa, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu, te jošt jedan ugovor načine, da posiju
Sveti Sava - SABRANA DELA
Stefana Nemanju, zeta blagovenčanog kir Aleksija, cara grčkog, ovoga predade im govoreći: „Ovoga imajte umesto mene, koren dobri koji je izišao iz utrobe moje, i njega postavljam na presto Hristom darovane mi vladavine!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Ćora, to je od ćorisanja, pogrešno ste protumačili koren! CMILjA: A zovete se, u stvari, Anđelko? ANĐELKO: Anđelko. CMILjA: Pa lepše vam je ime, nego nadimak!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
mojega, dobrodetelj slavim, koje se pohvala, čest i slava k samomu ocu nebesnomu odnosi, zašto je on sam po jestestvu koren, načalo i izvor svakoga dobra i svake čiste i verne ljubovi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da ga pamte, razloga nemaju. Ni ti ga ne pamtiš.“ Od mene počinje život naše loze. Ja sam i koren i stablo. Uvek je tako mislio. Nije mu to rekao. Ni one noći pred polazak. Ni kasnije. Ni mene više ne pamtiš.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu saopšti ovo svoje stručno mišljenje: „Kod Antikire raste lekovita jedna biljka; njen koren, razdrobljen i metnut u nos, izaziva jako kijanje, pa tim osvežava i leči svaki iznemogli ili oboleli mozak.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Malo za tijem evo ti i đavola. Tu su gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa čim jedan koren izvadi i vidi da nema ništa, prenemogne se od muke, pa onda umoli svetoga Savu te jošt jedan ugovor načine, da posiju
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Niko se nije mogao oteti utisku da je ta žedna zemlja, na kojoj je nikao koren srpskog nacionalizma dobrodošlicom dočekivala te suze.
Niko se nije mogao oteti utisku da je ta žedna zemlja, na kojoj je nikao koren srpskog nacionalizma dobrodošlicom dočekivala te suze.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
svetlo i svet u običnome doživljaju međusobno povezuju (nije slučajno što te dve reči u slovenskim jezicima imaju isti koren), senka i tama neminovno se shvataju kao deo onoga što nije svet, nego je nesvet, zapravo što je obrnuto od sveta,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Mislim, — a što mislim nikome ne kažem. Kretô sam se štakrat sekirom u ruci: „U koren je udri, sruši je, utuci!“ Ja podignem ruku, ruka klone sama, — Zbori nešto, zbori u njenim žilama.
Zašt’ je Đuro, vrli Đuro Za mlađanstva prve rose Uzô na se novo ime, Daničićem nazvao se? Gde je koren tom imenu, Gde je izvor, gde je građa? To se pita i na to se Odgovara i nagađa.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Od tuda moje ime koren svoj vodit. Kao što je pjenorodna Venus carica olimpijski boginja, tako je ruža carica poljskih cvjetova, tako je i ime
Miljković, Branko - PESME
žive sa mnom poklanjam im vrt Približavam ih svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez
magla u glavi Kaže da je osećanje sveta u jeziku Al nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao A cvet ustupi svoj nežni koren zvezdi KRITIKA POEZIJE RADNI CVET To nije cvet ispod nule, niti cvet vatre, niti cvet koji je spokojno sličan svome
Promeni svoju pesmu. Zar ćemo izdržati Muziku kada nas bude darovalo vreme, Brzinu koja se svemu ruga I cvet kome je koren dozlogrdio! OČAJNA PESMA Polet je nasilje, nedoučeni dane; Nebo je dato pod napolicu laži. Kuda ću? šta ću?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren. U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla održavaju džinovski krov
svoga brata Tiu, ili snahu Mone, ili sinovca Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću koga će Blonde najbrže podleći bolesti. Tam–tam. Bubnji povezani između sebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ne da mi se... Ima ih koji su se zavukli u pozadinu, pa kao da su tamo koren pustili. Ni haubica ih ne može krenuti. Sedim sinoć u Turman-Mahali i razmišljam.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
N. Radojčić je docnije napisao još dva mala a lepa rada u kojima izučava moguće književne uzore n podsticaje — „koren”, kako on kaže — Plaču; ti radovi su: 1) Plač Srbije, Letopis Matice srpske, mart 1952, knj. 369, str.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: A savest? JELISAVETA: Čupaj iz srca! Osvetu sadi — a hladnom mržnjom Zalivaj koren svoga rasada; Krvav će cvetak iz njeg’ iznići... KNEZ ĐURĐE: A bratstvo? JELISAVETA: Zar ti je brat?
bratske ljubavi, Umilnog cvetka miris nebeski, Željnome čulu smrtnog čoveka Na meki krili sloge donosi — Još dublje koren hvata razdora. (Čuju se puške.) A gde uhvati — O, braćo, braćo!
Bojić, Milutin - PESME
Ne raspi život svoj slučajem stvoren, U dušu moju dubok dubi koren; Stani, jer ne znaš šta u sebi kriješ. IX Jaduju staze u večer jesenju I modra reka ogrće se ćutom Ledenim
Nastasijević, Momčilo - PESME
Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u večernju. Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizánje, rastoči o rastoči raba. Jer i pakao je tvoj, i propoje.
Jer i pakao je tvoj, i propoje. Zalapim toplo iz ove oporine tela. I koren po koren manje Mome stradánju. GOSPI Sve samlji. Snom pohodiš me tuđa. Grešniji kad samotan te zovem.
Jer i pakao je tvoj, i propoje. Zalapim toplo iz ove oporine tela. I koren po koren manje Mome stradánju. GOSPI Sve samlji. Snom pohodiš me tuđa. Grešniji kad samotan te zovem.
Dublje to, bolnije tim, životom bih te, muklim ovim nespokojem reći, jer smaku do u koren smem. Al’ muk tobom sam sve veći. Gluho te u noći ove, u dnevi bdim.
4 Vedrinu iz tla bola, znaj, siše ovde koren bol. I radost nedozrela, ili vaj, iz patna srca li vine, kô ptiče zla kad ustreli ruka, padne, i krvav ostavi
VI Milost, o milost, Bože moj, I sažaljenje tvoje mi daj. Briši u meni prestupa trag, Speri me do u koren moga sagrešenja, Očisti me od greha mog. Milost, o Bože moj! VII U greh začet bejah ja, U zlu me mati rodila.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sofrić, 147). Da ne bi padao rod s drveta, treba na svako drvo metnuti k. koren (iz srbulja, v. Sofrić, 147). K. se sadi po baštama na Cveti (SEZ, 19, 40).
(SEZ, 13, 1909, 370). Sok iz korena, ili zejtin na kome je koren ispržen, sipa se u obolelo uvo (SEZ, 17, 118 ud). Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216).
Sok iz korena, ili zejtin na kome je koren ispržen, sipa se u obolelo uvo (SEZ, 17, 118 ud). Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216). Voda u kojoj su bili p.
Kad je taj bor, u junu 1932, izvalila nepogoda, seljaci su koren i jedan deo stabla vratili na svoje mesto, a ostalo drvo rezervisali za ikonostas u crkvi (»Vreme« od 7. juna 1932).
562), sipnje (tej od cveta, ZNŽOJS, 11, 262), od čira i otoka (kao spoljnje sredstvo, SEZ, 14, 230; ZNŽOJS, 9, 45); njegov koren, ili popareno lišće, privija se kod ujeda zmije ili škorpije (ŽSS, 332; Begović, 24; ZNŽOJS, 1, 16).
Takođe je lek od padavice (koren), od dalka i žutice (lišće), za čišćenje (bobice, GZM, 1892, 137). Magičnim načinom se s pomoću b.
U narodnoj medicini v. ima veliku primenu. Voda u kojoj je njen plod i koren kuvan ili potopljen pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308; 309; GZM, 4, 164); takođe i rakija u kojoj je potopljen s.
List od g., i koren od maslačka, u rakiji, lek je od groznice (SEZ, 17, 1911, 558). Od gloginja kuva se tej protiv srdobolje (ŽSS, 312).
J. će se osušiti ako »nesrećan čovek« ili bolesnik vodu kojim se umio prospe na njegov koren u nameri da svoju boljku prenese na drvo (Sofrić, 115 id; ‹upor. i› Su‹eton.› G‹alba, 1›).
KAĆUN Knabenkraut (orchіѕ). Kaćun, kaćunak, gorocvet, dremak, dremovac, podrimunak, salep (Šulek; Sofrić, 136). Koren od k. nosi se pod pojasom »da deca ne bi umirala« (GZM, 1907, 491). KAFA Kaffee (coffea arabіca). Kafa.
,, 58). U seme namenjeno za setvu meće se koren od k., koji se prilikom setve zakopa usred njive (SEZ, 19, 361). O Đurđevdanu, i o Usekovanju (29. VIII), veša se k.
KOŠUTICA Kuckuckѕtulpe ‹= Kіebitzeі› (frіtіllarіa meleagriѕ). Košutica. Lek ženi »od mleka« (mlad koren k. treba jesti kroz 40 dana našte srce, GZM, 20, 1908, 345). Bere se na Biljani petak (SEZ, 14, 57).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da tumara po livadi, pogleda prikovanog za travu i da traži beli slez, konjski bosiok, divlji sirak, mlečiku, da vadi koren koprive i sve drugo, sav onaj sijaset tih biljčica.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
istopi se oko polova sneg i mraz, pa se na nakvašenom okopnelom tlu može za vreme dugoga leta razviti bilje, čiji je koren ili seme u stanju da prezimi dugu polarnu noć. To su jedini živi organizmi Marsa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Paula je nekako uhvatila koren u našoj kući: zna nam sve tajne, i sva čuda, i nekako nam je postala tutor, ali vrlo uslužan tutor.
„Tle otaca i rođeni jezik, to je spona čoveku i između ovog i onog sveta. Na svoj tvrdi koren mora čovek leći, i na svome jeziku poslednji put uzdahnuti, ako će lako da pođe Bogu.
Ali to je onaj drugi njihov problem, grozno pitanje nemanja tla, nemanja jezika, nemanja debelog mirnog korena. Koren je za sve ljude, i životinje i biljke, duboko u zemlji.
Koren je za sve ljude, i životinje i biljke, duboko u zemlji. Kod Jevreja, koren se vuče za njima, i čuva se i zaliva veštački, i to održavanje staje strahovitih sredstava...
ali to je baš karakteristika improvizovanja, a improvizovanje je karakteristika čoveka koji nije jedinstven, nema jedan koren, jedan krst, jedan jezik, jednu ličnost.
Došao Harisijades, video, i zgranuo se: „Koren sasvim zdrav, isterao bi ponovo, upropastiste trogodišnju biljku!” A Jelena u plač: „Jao, jao. Stefane, ubismo čoveka...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kovačkim klještima. Ako ne verujete, onda izvol'te vi da izvučete kvadratni koren iz minus četiri, pa ćete se zgranuti kada vam profesor reče da kvadratni koren iz minus četiri niti je pozitivan, niti
onda izvol'te vi da izvučete kvadratni koren iz minus četiri, pa ćete se zgranuti kada vam profesor reče da kvadratni koren iz minus četiri niti je pozitivan, niti je negativan, niti je uopšte broj.
treba im izvući uši. To bi se moglo i prema ovome mladome poeti učiniti. Matematičar: Ja bih iz ove pojave izvukao koren, odnosno ne koren nego bih ja izvukao jednu korist.
To bi se moglo i prema ovome mladome poeti učiniti. Matematičar: Ja bih iz ove pojave izvukao koren, odnosno ne koren nego bih ja izvukao jednu korist.
Matematika: Brak je zbir dveju nepoznatih količina iz kojih treba izvući koren. Rezultat bi imao biti minus, a ako se ipak u braku pojavi jedno plus, onda se takva jednačina svršava brakorazvodnom
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koješta! Sunce je značajno samo onima bez korena! Mi, koji imamo koren, možemo i bez njega! — gnevna i sama sebi dovoljna repa se još dublje zari u zemlju, gluva za pesmu livade, slepa za
IZGUBLjENI KLjUČ Oko dečakovog doma rastao je samo pesak. Jedva bi koja bodljikava biljka uspela da pusti koren i donese nekakav jadan cvet ili plod. Na Peščari se nisu zaustavljali ni ljudi, ni oblaci.
Pružio bi se neki podzemni koren, neka loza, preletelo seme... — Ako je tako, ogradite Carevinu! Iščupajte svako stablo i svaku travku koja cveta.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DOBRA LOZA Svu lepotu izgubi — vrli koren osta mu čestit, s rodom nasporan! Svirajka mu se zdruzga, — ali majstorija sviranju u njemu osta!
Posahnuše zaperci, — dobra loza ne uvenu! POHVALA ŽENI Kano voćka dobrorodna i domaći sâd gospodski; koren je ona devojački i stablo, deca su grane; radilstvo živo, živu i besedljivu rodu granastu; svetsko s blagoslovom
U jednom sečivu nejma halata, ni kuće s jednom gredom. Kratka je reč, ama na mnogo izlazi. Temelj bez zida i koren bez pronikla nizašto je. Na vodi lađa i na suhu kuća bez unutrašnje mnoge sprave i dajaka nije cela.
Svakad su stegnute im ruke na davanje, a na uzimanje i vrlo široke. Ne pomaže dobar koren crvljivu i truhlu voću. A što li ti je hvajda od blaga, kad ti je otišla glava. Ko lišuje deljenja, tuđe on zanosi.
Veliki krušac u mnogo bescenje izdaje. Srebroljubije svakomu je zlu započelo i koren. Od toga nejma po gušu bolje i po dušu gore. Ne budi ležak, nego bežak. [Ne može se] jesti, piti i u raju biti.
Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme? Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku. A što mi ukazuješ za cara praznu polatu bez potrebe što k njojzi iznutra valja?
Suhi koren prorastljiku eto iznese, te bez vlage suha bašča sa cvećem prorasti po božijoj volji i bezvlažna zemlja cveće i nove raslji
Devojka je prvi započetak venčanju i ona valja da se prstenuje i udaje. Devojka je od ženidbe rođena i koren je ona ženidbi i svatovska dika.