Jakšić, Đura - PROZA
Srce je masna zemlja, pa što se u nju poseje, duboko hvata korena; simo vešto u dubinu zaronjen ašov i najmanju joj žilicu kida.
Nije vikala, nije kukala... Beše to nem bol koji je duboko korena uhvatio. I ja sam nemo ćutala, i moje male grudi stegoše golemi jadi, i ja ne umedoh progovoriti... suze su govorile..
Kopriva i boca slobodno su rasle; pa sad se „Težak“ zaman trudi da ih istrebi — duboko su korena uhvatile... Srbija je rodna zemlja; vredan baštovan napravio bi od nje baštu, svet bi se čudio lepoti njenoj, a
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ne smeo bez noža ni pred brata! Sa kućišta se na grobište premeštao! Ne našao ni korena, ni lista! Desnom rukom čorbu od leve mešao! 2. Dao kapu praviti, nemao je na šta staviti!
Pa ka Uvcu, kroz dim, kroz teskobu, a na pustom ostaje na grobu sneg jesenji, cveće bez korena. BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Najposle i da nađu jarugu, ali — brest? Može biti da mu se već ni korena ne zna... Kad je sebe to bilo, nije šala!... Pitaše još baba Mirjanu bi li znala kazati mestimice gde je. Aja!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On će povući kmeta i još neke, i počeće reviti protiv njega. Ama, nije ti ni Ivan tikva bez korena, ima i on svojih ludi... I tek jednog dana vidiš a Crna Bara se pocepala, jednu stranu vodi pop, a drugu Ivan.
Prevari se čovek gledeći šaš i lokvanj na površini njenoj; ali kad su jednom hteli izvući jedan struk lokvanja iz korena, zaprepastili su se, jer je struk bio dugačak osamnaest muških pedalja, i opet nije s korenom izvučen nego prekinut.
Afrika
Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane. Voda se sliva niz obline kanarisa i niz savršeno naga ženska tela. Iz korena njihovog trbuha, čak do grudi, rascvetav a se plastična tatuaža palmine krune.
Ako bih uzabrao cvet, ovaj nije imao oblik ostalog cveća afričkog, nije imao ni korena pod sobom, ni zelenih listova eko sebe, već je rastao pravo iz mahovine.
I uvek iz rasa u kojima muslimanstvo nije moglo pustiti korena: sluga fetišist je pun vrlina, što je već teže reći za crnog muslimana.
Govorimo o Vuijeu; Njamkoro, čuvši da se spominje ovo ime (ne zna ni reči francuski), počinje nešto da govori sa svoga korena. Žuv mi prevodi: Njamkoro se vrlo dobro seća komandanta Vuijea, koji je nosio bradu i bio prijatelj s njim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neću poreknuti što pisah, znaj, dok je u mene konja i pištolja. E da me iskorijene iz najdubljeg korena. Aha!“ Pavle ustade da zagrli bratučeda i načini se velika graja. Đurđe ih je obilazio kao medved i odmahivao rukom.
Teodosije - ŽITIJA
prizivajući u pomoć Boga, prisiljeni smo da počnemo povest, a počinjemo tražeći odakle treba, a treba tražiti izdanak od korena, pa ćemo naći i uzbrati grozd — ne sa trnja nego sa loze.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
po ličnim promatranjima do kojih smo došli malo pre rata, možemo verovati da mržnja protiv Srba nije uhvatila duboka korena kod bugarskih seljaka. Propuštena je povoljna prilika pre 1878. godine da se Bugari ujedine sa drugim Južnim Slovenima.
Ideja o nacionalnoj misiji hvatala je u narodu sve više korena. Narod je razumeo da treba svoju hrabrost da pojača, disciplinuje i organizuje, kako bi mogao izvršiti svoj zadatak.
Kod njih je bila uhvatila duboka korena ideja da sa svojim balkanskim saplemenicima stvore nezavisnu državu. Uticaj književnosti na ove težnje dolazi tek na
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
usta zemljom Stisnuću zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Staću oslonjen na sebe Na svoje čvoruge Biću glogov kolac u tebi Jedino što u tebi mogu biti U
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Elementarna lepota i beda njenog postojanja iz istog su korena. Tek temeljna promena, koja bi se sastojala u kidanju svih odnosa, veza i običaja, mogla bi da razreši njenu muku.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
do pred 1848, i zahvata gotovo celu prvu polovinu XIX veka. Racionalizam XVIII veka, koji je pustio duboka korena, produžuje se, pisci su uvek didaktičari i nacionalni buditelji i vaspitači, ali se stalno vrši infiltracija
III) ROMANTIZAM, koji ima korena još u prvim desetinama XIX veka, ali se kao načelo javlja pred 1848. i traje otprilike do 1870.
trgovci i zanatlije, koji su došli sa Balkana sa izvesnim znanjima, organizacijama i kapitalom, i koji su brzo pustili korena u neradnoj vojničkoj i plemićkoj Ugarskoj.
Taj jezik pustio je duboka korena, i docnije, kada je preovladao narodni jezik, u današnjem srpskom književnom jeziku ostao je veliki broj ruskoslovenskih
Radičević, Branko - PESME
Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što izmiče, Seče age posred pasa — „Ala, Ala!
oblačine, Posuktale one munje lake Pa razdiru nebo i oblake, Dršće zemlja, pomiče se stena, Vihar čupa drvlje iz korena, Mrak je sada, sve sad opet gori — A moj Bože, sveta ne umori!
ja unišô bija dom, Straovito me dirnuše tad uk Iz vedrog neba, kao strašni grom, Vesela moga ubi sav on puk, Iz korena se ljuljnu žitka strom; I da mu deblo nije bilo kamen, Ti reči bi ga prelomio plamen. 45.
Drkće zemlja, pomiče se stena, Vijar čupa drvlje iz korena, Mrak je sada, sve sad opet gori... Bože moćni, sveta ne razori! Sevnu munja...
šušti, Strašno kiša iz oblaka pljušti, Grom prolama nebo i oblake, S neba sukću one munje lake, Vijar čupa rasta iz korena, A ljulja se i brdo i stena; Nebo, zemlja, sve se uskomeša, Sve zajedno oće da se smeša...
Eto, brate, eto mu imena, Trglo mu se pusto iz korena; A drugome beše ime Ramo... Ali sada pogledajde amo, Pogledaj im oca Murto-bega, Pod Turčinom doro mi se slegâ, A
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda... Eto, od deset korena ako jedan prihvati. Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
njihov let, kao da se izgubiše negde nad kotlinom, da najednom riknu strahovite eksplozije, drmajući hrast iz korena. Sva okolina zapurnja od prašine i dima. Plave bluze bežale su u paničnom strahu na sve strane. — Udrite šrapnelom!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše strašno pogledati je. Lice sve krvavo, kose razbarušene, počupane, vise čitavi bičevi iščupani iz korena. — Stojane, daj mi vode da se operem, prošapta ona, videvši Stojana kako je gleda nemarno.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
mrkih oblaka rušili se pljuskovi, kao vodopad, u dubokim ponorima ključala je i kipela voda, bure i oluje čupale su iz korena i s hukom obarale ogromno drveće, nabujali potoci jurili su kao pomamni po ždrelima i valjali kamenje; zveri podivljaše:
Nemoj samo kresati lišće i seći stabljiku od pogane biljke a koren joj ostavljati, nego čupaj biljku iz korena. Zaoravaj, kaže, dublje zemlju ako hoćeš da ti bude čista i da ti plemenite biljke ne uguše štir i korovina.
Ja sam samo kidao lišće i lomio stabljiku pogane biljke kad sam pobegao od ljudi, a trebalo je iz korena da je čupam. Ni ljudi ni moj krčag nisu krivi što sam ja gnevljiv i naprasit, nego je kriva moja pogana ćud od koje
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A radnici se ponameštali oko rpe, posedali porebarce, sve jedan pred drugog, pa levom rukom maše se suva korena, ščepaju ga za riđu kićanku, rascepe mu gustu odeću na pola i zaljušte do dna, snažna ruka navije mu suv tepeljak i — kr!
hodaše po sobi zavlačeći prste u gustu razbarušenu kosu, kao da bi hteo počupati te vlasi, kao da bi sa tim iščupao iz korena i svu muku što mu je pala na dušu pa ga davi, sažiže...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Mržnja je tako bila uhvatila korena da je to bila jedna strahota! Ne samo, na priliku, posle daće, gde bi naposletku mogao čovek da okrivi vino, nego i na
Pandurović, Sima - PESME
I misao jedna zahvata u meni Korena sve više: jedno uverenje Da je to najbolje, dok sunce rumeni, Dok nas bura bije o rapavo stenje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Slatke (lijepe) riječi (smoka) ne (čine) mjese kolača. — Od rečena do stvorena kako od lista do korena. — Od zbora do tvora ima prostora. — Od riječi do čina, trista aršina.
usnivanom, nevezenom, pripletenom i sastavljenom, na vjetru bi poletila, (kad bi vjetar rušio krovove i čupao drveće iz korena), jedva se vide žice: rubina je svilom tkana, zlatom popunjena, bogu na glas kumu na čast!
stuha(ć)] — duh koji iziđe iz čoveka slično kao kod veštice i s drugim vjedogonjama vodi oblake, čupa drveće iz korena i tuku se među sobom, izvlačeći letinu na svoju stranu vlaka — veliko teško drvo koje se ne može voziti, no se vuče
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad u veče, Bože! duva vetrina, krše se drva misliš sve će iz korena izvaliti. Ona se sakrije za kolebu drkćući od strahote, al eto ti ala ide, kako dođe u kolebu, stade mirisati pa reče:
Sveti Sava - SABRANA DELA
nekog monaha, milu utehu hristoljubivom starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegovog i cvet od korena njegovog, a tu je i dobri miris.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Aaa! Saćemo mi to drukčije, energičnije, saće to da se promeni iz korena! STAVRA: Ti na svakom vetru raširiš repić!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ljudi moga korena ćutanjem moraju da se brane. Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao,
ime u stranci, biće odmah poznat, poštovan, slušaće ga, biće sa imenom, a ne neki taze radikalčić, ćifta, repa bez korena. On mora biti kao ja, pravi, stari radikal, adamovac.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Stena može poljubiti jedino nekog jačeg od sebe! — od strašnog smeha ona se zatrese od korena do vrha, a talas, užasnut, uzmače i gotovo utonu u pesak od stida. Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila.
Čas stena daleko u more odbaci talas, pa on danima ćuti modar od udaraca i poniženja. Čas talas iz korena zaljulja stenu, pa ona zadrhti od užasa, nikada sasvim sigurna jesu li ujedi ili poljupci to čime talas ne prestaje da je
Popa, Vasko - KORA
zvoncad i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih nedostižnih korena I od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
duša borije — truba bošča — veliki rubac brbati — tražiti rukama pipajući bređa — trudna broć — biljka od čijeg se korena pravi crvena boja brčak — šuštanje vode, talasić bujrum — izvolite vagan — žitna mera; čanak vakti sahat — određeni
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U varošima je među našim slovenskim svetom najdubljeg korena uhvatila hrišćanska vizantijska kultura, s primetnom spiritualnomističkom komponentom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane. Voda se sliva niz obline kanarisa i niz savršeno naga ženska tela. Iz korena njihovog trbuha, čak do grudi, rascvetav a se plastična tatuaža palmine krune.
Ako bih uzabrao cvet, ovaj nije imao oblik ostalog cveća afričkog, nije imao ni korena pod sobom, ni zelenih listova eko sebe, već je rastao pravo iz mahovine.
I uvek iz rasa u kojima muslimanstvo nije moglo pustiti korena: sluga fetišist je pun vrlina, što je već teže reći za crnog muslimana.
Govorimo o Vuijeu; Njamkoro, čuvši da se spominje ovo ime (ne zna ni reči francuski), počinje nešto da govori sa svoga korena. Žuv mi prevodi: Njamkoro se vrlo dobro seća komandanta Vuijea, koji je nosio bradu i bio prijatelj s njim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tvoja je k’o gromovna strela Koja dušu i srce potresa, Pa i silu života iz grudi; Kano vijor u oluji strašnoj Iz korena što izvalja drvlje I sve što je snagom malaksalo.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Leksika se bogati tvorbom novih reči, mahom od domaćih, slovenskih korena, razvijanjem novih nijansi značenja postojećih leksema, ali i širokim prihvatanjem pozajmljenica.
Glavninu stranih reči usvojenih u 19. i 20. veku činile su one internacionalne, izvedene iz grčkih i latinskih korena, često tek u novije vreme.
Nastasijević, Momčilo - PESME
VRAČANjE PROROČICE IZ ENDORA Om. Om. Vatrom i vodom, Rečju i dahom, Pogledom i sluhom, Slomi veze tvog korena, Skrši pečat što zatvara urnu, Pojav’ se, pojavi. Sad je čas. Om. Om.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tej od k. korena preporučuje se u Luіćevoj Ljekagušі kao sredstvo protiv mokraćnog peska i kamena (ZNŽOJS, 14, 86). BELI LUK Knoblauc
Bolesnik od vrenge (sifilisa) treba da za 40 jutara pije tej od p. (SEZ, 13, 1909, 370). Sok iz korena, ili zejtin na kome je koren ispržen, sipa se u obolelo uvo (SEZ, 17, 118 ud). Voda u kojoj je potopljen koren p.
Ko god je u bor dirao, zlo je prošao. Kad je jedan Arnautin sekao sa bora luč, da bi osvetlio svoj tor, čuo se iz b. korena pisak, i te noći Arnautinu su vuci poklali sve što je u toru imao, »kraj čopora pasa koji nisu ni lanuli«.
On se daje i stoci »da bi izdržala svaku bolest« (SEZ, 17, 582). Na dimu od zapaljenog b. korena nakađuje se konj koji pati od sipnje (SEZ, 19, 333). BRŠLjAN Efeu (hedera helіx).
Magičnim načinom se s pomoću b. leči i groznica: nađu se tri struka b. iznikla iz jednog korena, pa se sastave vrhovi, saviju na zemlju, pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri puta provlači; posle toga
l. (SEZ, 13, 290). Pepeo od v. l. u komovici pije se od vodene bolesti (SEZ, 13, 376); takođe i tej od l. korena (GZM, 4, 153). Osušen l. list, popijen u vodi, izazvaće menstruaciju (ŽSS, 187). Sok od v. l.
, kupaju se »zdravlja radi« (SEZ, 17, 533). Tej od ž. pije se od groznice (SEZ, 16, 424; od njenog korena, 13, 1909, 341), a zajedno sa srčanikom (gentіana lutea?, ili: polygonum bіѕtorta ili alpіnum?), slezom (althea off.
, i stvori se most (LMS, 145, 106). Tej od j. lišća i korena lek je od kašlja i sipnje (ZNŽOJS, 11, 265). JASEN Eѕche (fraxіnuѕ excelѕіor). Jasen. Reč je praslovenska.
po nogama, da bi se što pre udale (SEZ, 40, 70). U Bosni i Hercegovini k. posade na Đurđevdan bez korena u zemlju, i na koju stranu padne, otuda će doći svatovi (GZM, 6, 1894, 643; ZNŽOJS, 16, 159; upor.
40). Bolesniku od vodene bolesti daje se malo k. korena, te iz njega »tera vodu na mokraću« (ŽSS, 309; da k. tera na mokrenje znali su i stari, i zato su ga ponekad oko loze
mašću po licu i rukama (GZM, 6, 370; Sofrić, 146). Koje žene nemaju mleka, neka piju tej od l., lipinog i vrbovog korena (ZNŽOJS, 15, 128). L. lišće daje se kravama kad im trgne mleko, i tom prilikom govori se basma, u kojoj se l.
leči se kašalj (SEZ, 13, 380), promuklost (SEZ, 16, 428) i glavobolja (ŽSS, 314). Tej od l., leskovog i vrbovog korena daje se ženi koja nema dovoljno mleka (ZNŽOJS, 15, 128). Naročito je dobar za lek l.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
No, svi smo mi znali da se s njim nešto čudno zbiva, da se poslednje godine ili dve iz korena izmenio. Ne bih rekao da ga je potresla Lauševa nezahvalnost. Volim red.
kojim starca svako veče trljaju po kostobolnom telu, para što se diže iz lonca u kome ključa mrka vodurina sa patrljcima korena belog sleza, latice zovinog cveta, trščice sporiša i ko zna kakve sve travuljine, znaci čiljenja, bolesti i grčevitog
Ilić, Vojislav J. - PESME
Staro hrašće palo i šiblje se diže, Ali jedva hrašću vrh korena stiže. Čitam pesme naše. Kraljevi se ruže, Popovi se kude, a sudije tuže; Boli ljudske duše pevaju se svuda, Atlanti,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali to je onaj drugi njihov problem, grozno pitanje nemanja tla, nemanja jezika, nemanja debelog mirnog korena. Koren je za sve ljude, i životinje i biljke, duboko u zemlji.
Jevrejin nema tla, nema tvrdog nepomičnog korena, nema jezika, i zato nema slobodu ličnosti. Jevreji su svugde improvizatori!
tek kad su, jednoga dana, dovukli na rastavljenim kolima divan orah, dobro već odvrkao, s gužvom žila i zemlje oko korena. Usadiše drvo za kućom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
čitao u nekim novinama a koji glasi: „Kad pomnožim datum mog rođenja sa brojem moga telefona, dobijam iz kvadratnog korena od toga, minus godine moje tašte, tačno broj moje kuće.
Zar vam, na primer, izvlačenje korena ne predstavlja već prvu strahovitu preponu na toj trkačkoj stazi? Nama bar, đacima, to izvlačenje korena bila je
Nama bar, đacima, to izvlačenje korena bila je operacija sasvim slična izvlačenju kutnjaka iz korena, i to zdravoga kutnjaka nespretnim. kovačkim klještima.
Nama bar, đacima, to izvlačenje korena bila je operacija sasvim slična izvlačenju kutnjaka iz korena, i to zdravoga kutnjaka nespretnim. kovačkim klještima.
proizvod iz kvadrata vremena klaćenja i ubrzanja teže stalna je količina ili proizvod iz vremena klaćenja i kvadratnog korena iz ubrzanja; 4) energija klatna u svakoj tački putanje je stalna količina; i 5) amplituda oscilacije opada u
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koješta! Sunce je značajno samo onima bez korena! Mi, koji imamo koren, možemo i bez njega! — gnevna i sama sebi dovoljna repa se još dublje zari u zemlju, gluva za pesmu
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ruka vešta Da popravi Sitnice su To je tačno I dosadne ubitačno Al ponekad mnogo znače Ceo život preinače Iz korena Mak u štrudli To je jasno Ne deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
bi dobri i čovekoljubivi zemljoradilac Još za neku godinu više zaštedeo Tu voćku poricanu s nerodstvom, I ne iseče je iz korena bez vremena, A neka to dopusti zimnjim godom Opkopati joj se i obasuti s gnojem.
Piše se da glas Gospoda Boga lomi kedrove; jedan je taj štap od korena Jeseova neprevijat. PESMA POSLEDNjEG PROROKA I ti, Jordane, reko, ujedno sa mnom zboreći popevaj, i veseli se s
posla svoga sina Tita, kralja spanjorskoga, te popali, pohara svu im zemlju, više iseče, nego što porobi, Jerusalim do korena i temelja mu iskoreni. Te so poseja po njemu, kako da se više ne spomene!
Ta i podretlo nam od korena svedoči kako smo zli i opaki, budavši s prvom prava vinova loza do kraja lepa, punorodna, s hubavim grožđem, dobro
Mnoga i svoga joj muža vala da hrani, jošte bijena i korena, pretucana n progonjena; niti ima koga posletka dobra, ili na što verna pouzdanja. Pak mu toliko govi i poštenje mu nosi!
I suha trska prozelenjuje, te se iz korena podmlađuje, i zakržlavu zemlju ponovi ti za rod, a ženama dečino rođenje po zavičaju stoji se.
Ni samo od patrijarskoga korena, nego nad tima što su se od divlje maslice pricepili, novoraslice dobroga sada, na pitomu maslicu.
Devojka Ja sam stablo od Davidova korena, zato se i bojim, da ne kako uzrok sramotni iznenada i njega i mene ne snađe za ukor ljuti.