Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Traži, vrzaj — ništa! Izbi već gore navrh Malovana do Vilinih korita. Tu sede malo te podmaza i ogleda pušku, pa se onda uputi u Veliki Kosmaj da barem ubije kog orla, ako ništa drugo; a
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Majka ga uhvati za ruku: — Kad smo se mi uzeli, nismo imali ništa osim one ponjave, jedne tepsije i dva tri korita, a danas, hvala bogu, puna kuća! Ja vidim kako ispod babina rukava kanu kap i blesnu spram mesečine.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Treba se popeti nekoliko stotina metara iznad Radikina korita da bi se došlo do glavnog sela, Galičnika, pa se i ono ugleda tek kada se dođe do prvih njegovih kuća.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, recimo, majka, kada posle kupanja izvadi dete iz vode, „zgrabi šakom malo one vode iz korita, i digne povisoko iznad djeteta, polije ga tri puta, cvrkne ustima i rekne: ,ovliki mi narastao!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Preko kamenjara obraslog u bodljikav čestar, na preko kamenih ograda, pa kroz brdo, pa niz korita isušenih potoka spuštaju se starice iz Mesečevih sela noseći kornjače na prodaju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
jedno poglavlje njegovog pesništva, manje poznato, obeleženo je tom vrstom nadahnuća: Palo sito, palo na korito, Sa korita čilo odskočilo, Palo na rep spavaćiva mačka; Mačak misli smrt na njega hoda, A miševi šapuću: dabogda!
Sremac, Stevan - PROZA
— zapitaće Jova. — Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja? — Ama ti, ja! — Ja, vala, iz Korita. — Ama, slave ti, iz Korita! — čudi se. — E, pa onda smo zemljaci. Ja sam ti, zemljače, iz Sekirišta, baš do tvoga sela.
— pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja? — Ama ti, ja! — Ja, vala, iz Korita. — Ama, slave ti, iz Korita! — čudi se. — E, pa onda smo zemljaci. Ja sam ti, zemljače, iz Sekirišta, baš do tvoga sela. — E, vjeruj...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Mati zmajeva ustane radosna, pa podigne korito za vrati i izvede ispod korita posinka n odvede ga sinovima, pa se ovaj sa zmajevi kao brat pozdravi i poljubi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
otkrio izvor tonik-votera u šumi iznad Lazarevca i da taj izvor seljaci zovu Tonikova greda, a da se selo zove Tonikova korita.
E, pa po tom kremu od sivila nalazile su se i isušena rečna korita suza — uopšte, izgledala je maksimalno, na časnu reč!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ispred praga kolu se kupine i glogovi. Prolajale kokoši, pas na leglu prokvoče. Skikne konjče s korita i pomije poloče. U kačari volovi piju žežen-rakiju. Bubnja prasac trogodac u čamovu baskiju.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Gledao sam ono nekoliko rasušenih barki nasukanih na ševar; one su pljosnate, primitivne, nalik na velika korita. Neki čovek odeven u segeltuh i uprskan krečom siđe u ševar sa džakom na leđima.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Ne stidi se ni da se goliti! SIMKA: Da ti kažem, ne bi mi verovala! GINA: A ja od ujtru ne vadim ruke iz korita! SIMKA: Ona karminiše i bradavice na grudima!
(Ulazi za Sofijom u kuću) GINA: Nisam ni znala da je ovde kod nas tako divno! Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo! SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA: Vidim i ja da je drugi! SIMKA: Iz kolko voda ispiraš?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
i naduju, prolaze dole, po kamenitim, zvonkim ulicama; obuće im, drvene, duguljaste, neotesane, sećaju malih, ciganskih korita u mome zavičaju. Tako se ja, malo sentimentalno, razveseljavam.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pa donesi mojoj kući«. Ja odmah po jutrenju, i ne sačekavši da se očitaju časovi, trčim na pijacu I prelazim od korita koritu, mereći vičnim okom koji bi od ovih belotrbaca bio ponajpodesniji za mog protu... Što ?...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz čepova šuštala je voda padajući u kamena, mramorna, četvrtasta korita. Na sredini teršena jedva se nazirala izvaljena tela i oko njih ili po njima već slepljeni pramenovi, vlažnih, dugih,
Sofka kroči i, vođena njime, pođe. Ispred njih išao je Arsa sa ispred sebe uzdignutim koritom. Iz korita su neprestano kao snop, žar, treptali zlatni zraci novca u vodi, po kojoj je plivao sparuškan i crn prazan ćemer.
Sofka je videla kako ih oni ne poje kao drugi. Dovodeći ih do kamenog korita bunarskog oni, kao da to nisu konji već ljudi, pokazujući im na korito, govorili bi svakome: — Pij, bre!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Izgoreće... — bunca, pridiže se sa slamarice na podu i baca da ih zaštiti, uvek na suprotnu stranu od korita sa blizancima. Ruke se lome, mlataraju i jure sopstvene senke po ogaravljenom zidu.
Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima. Popi nekoliko krupnih gutljaja rakije i vrati se do korita. Pazi kako namiguje ovaj desni! Taj će biti neka velika lola. Tome, majci, neće se nijedna oteti.
joj došla do brade: teško i glasno je disala zagledana u nisku pepeljastih mehurića poređanih na površini vode uz ivicu korita. Niska se proređivala, mehurići su nečujno ginuli u njenom sanjarenju.
Voda se ohladila. Ona se naglo trgla, ustala iz korita, žestoko se istrljala lanenim ubrusom, koji je po telu ostavljao rumene, pramenaste tragove.
A razlika je između vas samo u prezimenu. Istinu zborim. Tola će da umre u tvojim oborima, kraj nekog korita, rasterujući svinjama što se goje vrane i vrapce.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nijedan od njih ne mogadne da mi dade odgovora. „Svake godine izliva se taj stari Nil iz svog korita i plavi svu svoju okolinu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
držaše položenu pušku, a u levoj, stegnuvši revolver, preskakaše rupe i kamenje niz jarugu, dok ne okrete rekom duboka korita, koja beše obrasla gustim šibljem i vrbakom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U reci je voda „zamrtvljena, a sva mračna, mili i preko brvna, jaza, kao pri kraju svoga korita, valja se i nestaje u kao neki ponor”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Iznad Ribarića, u jednom stravičnom ždrelu što ga izdubila plaha planinska reka, visoko iznad njena korita u krečnjačkoj litici bile nekad ogromne, nepristupačne pećine.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu su žene, starci, dugi redovi volovskih kola, natovarenih svakojakim sirotinjskim pokućanstvom: korita, čabrice, sita, po koji zavezak brašna, ponjave, jastuci, a na vrh toga prtljaga sede čoporići male dečice, šćućurili
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sunce se klonilo. Visoke senke jablanova ugibale su se preko rečnog korita, izvijale uz obalu, i kao da su puzile uza zidove kuća na suprotnoj strani.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Reka je hučala, pronosila drveće, plotove, grede, korita i jasle, ali se nije izlila. Ostala je u svome izdubljenom koritu koje je probila proletos, na tri strelometa od
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedan slamni divan u tremu, i jedan kožni u ručaonici, mnogo su bili zauzeti, i udubili se kao korita. Imanje je počela da obilazi sve više i više gospa Nola. Malčice su kao uzele noge da izdaju gos-Tošu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Sve ostavljajte i bežite! Reka se izlila iz korita! — uzviknuo je jedva dolazeći do daha, a jedan oholi mladi mrav nasmejao mu se u lice, upitavši: — Misliš li da ti
SAT S KLATNOM Tamo gde prestaje grad a počinju kukuruzišta bacaju ljudi stare i nepotrebne stvari: nekadašnja korita, islužene stolice i ormane, polomljena ogledala, ko da nabroji? — Kakvih sve ovde čuda nema!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
od kob) — susret Korita — polje u Hercegovini, „oko 17 km severno od grada Bileća“ Kosančić Ivan — ličnost nepoznata istoriji (prezime po reci
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato mu je noćas pretresla dućan i kuću i našla, vele, dva puna korita lažnih dvodinaraca, pa čak i kalupe, sakrivene pod patosom, i uhapsila ih sve, — i Manču i kalfe i šegrta Potu.