Upotreba reči kose u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Sva kao u groznici, a lice mi gori... Strah me je od njega, begala bih; a ovamo bih svaki pramičak njegove guste kose s hiljadu poljubaca obasula... „Dobarveče, Grlice!...“ protepa Aleksa svojim zvučnim glasom.

Šta sam mu ne to moga odgovoriti? Šta sam znala raditi? Ljubila sam mu ranjene grudi, gustim pramenjem kose moje brisala sam krv s košulje mu, plakala sam, jecala sam... Oh, bože moj!...

Jedno je na njoj bilo što se meni dopadalo, to beše belo kao sneg lice, koje su gusti pramenovi crne kose kružili, i, posle, jak i krepak stas, koji je tako gibak bio, kao mlada trska koju bi čovek mogao previti u kotur, a

prođe, ama kao da si rukom odneo... Kad se škola pustila, učitelj skide naočari, natače kačketu na glavu, ono malo kose zagladi po slepim očima, pa onda ode sa svojim učenikom pravo njihovoj kući.

— Lepo, sinko, daću ti je, kad god je zaprosiš, — reče starac, — ali, sinko, ove sede kose ne mogu podneti beščašća...

Siromah!... Zaboravio je da među ono nekoliko pramičaka sede kose, što mu se po slepim očima lelujala, ne beše nijednog crnog vlakna; sav beo kao sneg!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

pogotovu vreme kad ostane više Sekuline krvi po Milunovim rukama no u Sekuli, nije vreme da se peva: Makivije, kose o čivije! POPEVKA Zapaljene sveće, kao koplja Pobodene, joj, u oranice Zadimljene.

A odsečena je glava, kose plave, više od žive govorila glave: da se nismo odmakli od pakla ako je strelac streljan, ako je koljač zaklan.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Bio je prava odrpanica. Kroz kapu mu viri pramen kose, gunj već od samih zakrpa, čakšire još gore, opanci nikad novi.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Strašan pogled senu ispod sedih veđa... Narod zastade... — Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose! Osuđujete čoveka, a nećete da ga čujete!... Sram te bio, sedi svešteniče!... Zar se tako od ramena odseca kazna?...

I starac toga večera rasplete kose i pripali duvan... II DEO: OSVETNIK 1. PAUK Napolju tužno jauče vetar kroz ogolele grane i kiša sipi...

Pop i kmet iđahu ćuteći. Opet videše Aleksu pred kućom, videše kako se niz raspletene kose njegove voda sleva. Pop više za sebe, ali opet toliko glasno da je i kmet mogao čuti — reče: — Ovaj to ne bi nikad

Onoj sedoj kosi treba vratiti obraz, to ja ne treba ni da ti kazujem!... Eno ga, raspleo kose, zapalio čibuk pa ćuti. Jedino je nebo kuda pogleda... On od boga samo smrti traži. Stanka obliše suze.

Ali to mu još više razdraži žeđ... Osećao je u sebi čitavo ognjište koje treba zagasiti... On stade čupati kose i derati odelo na sebi... Zatim leže u blato i stade se valjati... Osećao je kako blato hladi njegovo vrelo telo...

Ruke mu okrvavljene, odelo pocepano a među prstima, ulepljenim blatom, sedi pramenovi kose njegove... Izneše ga napolje. Starac je ležao nepomično. — Zavrzan se naže nada nj. — Šta je? — upita Jovica.

Osetivši glavu njenu na svome ramenu, Stanko zaboravi na sve... Obavi joj ruke oko pasa, pa joj stade ljubiti smeđe kose i plačne oči... Milje mu se razlevalo telom.

s njim njegovi stari drugovi, Zeka, Surep, Krajčin, Zavrzan, Nogić, Jovan i Jovica — uzvikuju kao da vino piju i kose kao smrt... Najedared, kao da se nebo prolomi, puče nešto. On se trže i prekrsti... — Ustaj, pobratime, evo ga!

Dučić, Jovan - PESME

Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.

Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć gorda da bi živela za druge.

JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za gorske kose, I zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda Još jedanput; sve nestaje, Sve se žudno ovde preda Ovoj smrti koja

SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge.

U večeri duge, Prah srebrnih zvezda dok lagano pada, I s cveća se diže svila, kao kose, Moja nova ljubav rodiće se tada Kao novi listak i nova kap rose.

LEPOTA Na mome uzglavlju svu noć mirisahu Čežnjivo i slatko tvoje tamne kose, Dok se šapat čuo kao pesma rose, I duge zakletve u očajnom dahu.

MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je

Eva je za to vreme sedela u senci topola pored jednog zelenog izvora. Njene su kose padale po sočnoj travi, i njen je sluh bio opijen ritmom vode iz vrela, koji je bio pun požude.

Tako mnogo godina. I kad su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i velike oči, nekada zelene kao limunovo lišće, postale

Velike zenice čoveka koji ljubi otvoriše svoja sjajna ogledala. Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti.

Bila je prikrila svoje velike sjajne plave kose koje blistaju kao praznični kraljevski ogrtač i po kojima bi je poznao ceo grad.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dijete, kao što vidite, raste, hvala bogu, i napreduje. Još malo pa će sama sebi plesti kose. Ja sam — veli — mnogo mislio i lupao glavu šta da radim jako s njome.

Na pragu se pokaza Mara, blijeda kao smrt, ubijena kišom i vremenom sva mokra, a raspletene joj kose pale niz pleća. Mi se sklonismo, a kao da nas puška posred srca udari. Ona korači jedanput, pa pade na koljena.

zavod pačaluci — donji vezeni deo nogavica na turskim pantalonama peksijan — nevernik, poganac perčin — pletenica kose, vitica petačka — bure od pet akova Plantago lanceolata — bokvica (latinski naziv) plaštanica — platno na kome je

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Pop Ćira je kupio još i rajspulfera za lice, i onu spravu za brenovanje kose, i neke komendije za pravljenje lokni, i neke nove hornodle (nazvane po nekoj švapskoj princezi, udavači tadašnjoj), i

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Bio je to mlad, razvijen dečko. Crne masti, crne kose, crnih očiju. Pogleda istina blesastog ali nekako upornog, prkosnog.

Neke, kad ga vide onako koščatog, krupnog, nikad ne ošišanog ni obrijanog da se jedva video iz kose i brade a svog oznojenog i ranjavog od prošenja i vučenja tih svojih punih torba, darivaju ga i pitaju pokazivajući na

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Svi su ga držali da je „hiroš”. Stasa je bio od srednjega viši, sastava temeljnog, obraza belog, kose smeđe, šake malo podeblje, živ, okretan, dosetljiv, jednom reči, mogao se uzeti za ideal trgovačkog pomoćnika u maloj

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

leđima i uvučenom vratu onog građanina, koji bi hteo da nešto zna i kome cure tanki mlazevi krvi iz razbarušene kose, a ne može nikako da dođe do reči niti da se brani i sve tako do Policije.

Na razmrskanoj glavi sa licem okrenutim zemlji, belio se širok snažan vrat ispod krvlju ulepljene, crne i kudrave kose. Neki vojnik priđe sa svim blizu, naježi se i zinu, ali ne izgovori što je počeo.

Afrika

Iznad kose, ogromne komplikovane frizure, crne, ol sitnih vitica izmešanih perlama, marama od plave svile. Na prstima od nogu

Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.“ Ona je ljubav glavnog kuvara Madone a po krvi je iz plemena Pel, pastirka.

S vremena na vreme pojavi se njegova crna glava, da udahne vazduha, dok se sa tvrde, kovrdžave, i masne kose voda odvaja odmah kao od nečeg tuđeg i stranog. Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći.

One podsećaju tako mnogo na statuice Šive. Očigledno da su izabrane po lepoti, jer su im oči duge, kose, tamne i osenčene lakim plavim prahom. Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše.

Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu. Njine sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim dijademama; divne tanke ruke svetle od ulja viju se nad

Njenu ogromnu glavu uveličava još grdna punđa od lažne crnačke kose. Sasvim navrh glave je atlasna povezača; ivicom celih ušnih školjki, koje su izbušene, nosi red minđuša od filigrana.

Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada...

“ U drugoj ćeliji okovan je sam Prometej. To je jedan džin, na krpama i slami, razbacanoj po kamenome podu, strašine kose i brade, ogromnih noktiju, pogleda koji se ne da opisati, i bleštavih nasmejanih zuba. Prometej.

Iza prve rešetke neki mladi marabut, sveštenik, duge raspletene kose, mrtvački bledožutog lica i divnih ogromnih očiju, u odeći koja je nekada bila bogata.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U jednom uglu kasarne, zavijen u svoj crven gunj, sedeo je na kamenu dvorišta mladić, kose smeđe kao slama, svirajući uz diple, koje je čuvao u nedrima.

u svojoj dvadeset i drugoj godini – već tri godine u braku – bila je jedno plavo, vitko, ružičasto stvorenje, malo riđe kose, a očiju promenljivih, plavih i blago zelenih.

Bio je kompanjon firme Valaski i drug, u Požunu, koja je, u to vreme, nabavljala srpove i kose za Rosiju, iz gvožđarnica u Gracu.

Mi danas znamo da su navodi, u tom izveštaju, uglavnom, tačni. Tačno je bilo da je Rosija u to doba, naglo, kupovala kose i srpove u Gracu. Tačno je bilo i to, da je Isakovič odseo u kući pomenutog gvožđara.

O svemu ostalom, Isakovič je imao da se, sa Agagijanijanom, dogovori. Agagijanijan je, kaže, ekspert za srpove i kose. Klajnšteter ga jako ceni.

Čovek nije imao kose na glavi. Bio je mnogo niži od Pavla, a glava mu je bila krastava. Unutra, Pavla prihvati drugi husar, koji ga je

U crnini, okovratnika, Pavlovo lice činilo se kao od zlata, sa brcima, i uvojcima kose, boje starog zlata. Isakovič je imao plave oči, koje su tog dana bile tamne, boje ljubičica, a crte oštre, nemilosrdne,

Postali bi bledi, tvrdih crta, kao medalje, srebrne – lepog, tamnog, krupnog, oka, a svilene, prosede kose. Oni su bili u punoj snazi, a žene su im bile, babe.

Vitkovič je, za to, prebijao ljude, od sramote. A hvatao se za glavu i mrsio svoje sede kose i ponavljao: Bože! Bože! Isakovič je taj jauk, tiše i glasnije, isprva, čuo samo kad ga ču izbliza, docnije mu se

Rakič, koga Isakovič nije znao dobro, a ni trpeo, bio je mlad, lepuškast čovek, crne kose, crnih brčića, sa uvojcima lepo udešenim, kao u dečaka koji mnogo sestara imaju.

Njegovo, visoko, bledo, plemenito, čelo, nad tim očima, bilo je uokvireno uvojcima, kose, kao suvo zlato, a njegovo lice sa orlovskim nosem, kao voštano, skoro prozirno, odavalo je, koliko je potresen.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose pravim Kolica od svojih pršljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

samo upola (njena majka nije i moja majka, ali je zato moj otac i njen, što je očigledno po dužini naših nogu i crvenilu kose i pega!) to je gotovo neverovatno, ali činjenica je da Vesna deli i kolače i batine sa mnom. Ponekad neku svoju tajnu.

Bio je to neki izletnički razred i dečaci su imali kose podšišane na nulericu. Pomislih kako bi mi dlan zabrideo kad bih sad prevukao rukom preko neke od tih glava i srce mi

Kad sam podigao glavu, primetih kako se Rašida smeje tresući čupercima kose ljeskave na suncu kao krljušt riba. Zubi su joj bili nejednaki, ali smeh joj je bio takav da vam je zastajao dah u grlu.

U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam se čini da ne koračaju po zemlji.

Tražili smo te, znaš? - zatresla je svojom zlatnom glavom, a meni se učini da joj svici iskaču iz kose. Lagala je, a znala da sam je pročitao. Da su me tražili, našli bi me: skela je vidljiva s bilo koje tačke na nasipu.

Na njemu je bilo dva minuta do zvona. Cure su već počinjale da udešavaju kose, jer je posle ruskog bio čas matematike, a dugački Vlada Hadži-Nikolov ličio je na sve pre nego na profesora

Bilo je to lice žene koja voli i bilo je lepo uprkos boji kože, kose i očiju. U tom trenutku, čini mi se, u meni se pokrenulo nešto. - Da si je samo videla, Rašida!

Rašida je kosimice sekla Tisu, a iz vode su joj virili samo čuperci kose. Plaža je bila umotana u slojeve toplote. Bleštava i užarena ona je prestajala da liči na samu sebe.

- Tamo, levo! - reče neko kad se na površini vode pojavi čuperak kose, a zatim ju je nekoliko ruku uhvatilo i izvuklo na skelu.

Video sam samo zlatno pramenje njene kose, ali i to je bilo dovoljno da osetim kako mi krv postaje gusta, i topla, i luda kao najluđi konji u galopu.

Sunce se klatilo na nebu kao ogromna zlatna riba. Setih se Rašidine kose, a onda majke. Sinoć je bila izbezumljena. Do danas je već morala zaboraviti.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Ako se neću zameriti, da primite ovo od mene u spomen noćašnjeg bala. To su bile obode (minđuše) iz Venecije, od kose pletene i zlatom iscifrane; dva para. Tako isto i dva para takva prstena. — To je venecijanski filigran.

Ona iz srca pristaje. Tom prilikom Ša— mika zamoli od nje malo kose, da kad je vidi, uvek mu bude u spomenu. Lujza mu usrdno i to učini.

On je izgubio milo i drago, ali uspomena mu je ostala. Otišao je u Peštu, pa je kod frizera od Lujzine kose dao isplesti venac i u sredi pismena: „Lj.” „V.” „N.

Bludi kao trubadur tamoamo, traži dame, peva, svira o ljubavi, i zadovolji se sa jednim „buketom” i krinom kose. Za bukete i kose imao je srebrne kutije, i kad se već buket u prah pretvorio, i to je poštovao; u njemu su sve ljubavi

Za bukete i kose imao je srebrne kutije, i kad se već buket u prah pretvorio, i to je poštovao; u njemu su sve ljubavi njegove izmešane.

Oćelavio je, pa se čini još starijim. Istina, lepa glava, lepo čelo još, ali do pola ćelav . . . pa već i bele kose vide se, progrušane. Već je mraz list oprljio. Ne hiti mu se više ženiti.

Pa je od Juce iziskao od njene vrane kose i načiniti dao prsten, a na njemu na zlatu izrezati pismena „Š. K.” „J. K.” — Šamika Kirić, Juca Kirić.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Nadgledao je svaki upis u knjige, i kose, noge, noževe. Otpasavši sablju, okrenut svojim oficirima, ponavljao je češće, sve bolje i bolje volje: „Kakvi ljudi, kakvi

Uspomene koje su Vuka Isakoviča, i ovakvog, prašnjave kose, otromboljenih usana i visećih čakšira, zbunile, i potresle, bile su uspomene na Princezu Majku, udovicu pokojnog Karla

Bila se obukla kao mlada devojka. Imala je na glavi čitav plast kose, koji je bio povezan belom trakom i visio pozadi kao uvrnut konjski rep.

Dame sa čitavim žbunjem kose, cveća i perja na glavi, prefarbana lica, razgolićenih grudi i širokih sukanja, zbog kojih su oni, obilazeći ih, morali

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

¹¹ Neki ljudi su rođeni pod „srećnom zvezdom“, a neki pod „nesrećnom“. Za dete koje kad se rodi „ima na glavi svrtak kose“, veruje se da je rođeno pod „lošom zvezdom“ i njega se kao opasnog treba čuvati.

A koliko novorođenčetu bude „svrtaka“ kose pa glavi, kažu, onoliko će se puta kada odraste ženiti, odnosno udavati. Ako se dete rodi kao ružno, biće kasnije,

). U istočnoj Srbiji narod ih zamišlja kao stare i ružne, duge kose i obučene u crninu. One, za vreme prvih šest nedelja od porođaja, napadaju dete i porodilju uglavnom noću, nastojeći da

S desne strane odvoji jadan pramen kose i metne ga u usta. Detetu se veže oko vrata crven končić koji ono nosi do isteka četrdeset dana, kaže Milosavljević.

4. ODBRANA OD VEŠTICA Veštice su stare, krezube, ružne žene, neočešljane kose i dugih prljavih noktiju, a mogu se prepoznati po mnogim fizičkim svojstvima kojima se razlikuju od drugih žena.

⁶² STRIŽBA Strižba je porodični običaj prvog, svečanog i ritualnog šišanja kose deteta. Običaj ritualnog šišanja izvodi se najčešće na kraju prve godine.

“ Zatim mu makazama iseče pomalo kose sa četiri strane glave (iznad čela, s potiljka, iznad desnog, pa onda levog uha) u obliku krsta.

U Lužnici i Nišavi pramenovi dečje kose čuvaju se u posebnom kovčegu, zajedno sa zdravcem, pelinom i bosiljkom, detinjeg zdravlja radi.

Udatoj ženi je bilo zabranjeno da ide gologlava i da se češlja pred muškarcima. 3aklanjanje i povezivanje kose u svadbenim običajima simbolično je lišavalo nevestu njenih mitskih moći, čime se označavalo da se ona stavlja pod vlast

Ovaj običaj prvog svečanog šišanja kose smatra se za važan događaj kod mnogih balkanskih, indoevropskih i drugih međusobno udaljenih naroda.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Tražim pomilovanje za mesečinu i rubine kože njine, za njene sumrake, za pljuskove kose raspletene, za ruku srebrno granje, za njine ljubavi razgolićene i proklete za Marije Magdalene.

saske, brojanice kaluđerske, čelenke i toke, ženske kopče i pasove od srebra, mreže ribarske, zarđalo sečivo srpa i kose, slomljenu potkovicu, ili samo srmenu iglu inja, i školjku rose, da ne utaji, da caru nosi kao da je našao pregršt zlata.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Bio sam veoma lep četrnaestogodišnjak kestenjaste kose, sa kutijom od cipela u naručju i žicom za petama, kada sam pokucao na Jelenina vrata.

, London, septembra 1974.« ...Primio sam vaše ljubazno pismo baš onog juta kada sam pokušavao da sperem sapunicu sa kose posle brijanja i kada sam najzad shvatio da je to prilično bezuspešno, pošto to nisu bili tragovi sapuna, već prve sede.

Mlada žena oseti da je on gleda pa popravi nestašni pramen kose. Mladi čovek voli da gleda kako se mlada žena smeje kad se Tom uhvati na lepak.

protiv kradljivaca i požara, rezervnih guma, stolica na rasklapanje, pomada za negu vaše kože i losiona za negu kose, više leda u piću i u srcu, šminke u tašni, sve tamnija stakla naočara protiv sunca...

je i kada je dobila svoj prvi bikini, i prve farmerice od dunda Joza iz Kalifornije, poznavao je i pravu boju njene kose iz pedesete: zlatnožuti mokri bičevi, kao da se uvek vraćala sa plivanja!

koje su sevale njene tamne noge mulatkinje, njeni blistavi zubi ispod ružičastih napućenih usnica — bičevi njene svetle kose u letu u okretu igre —i njen prvi silazak u »Labirint«, njen strah od tog tako otmenog mesta i livrejisanih kelnera;

U jednom trenutku videh led u čaši belog vina i micanje kelnerovih usana, pramen nečije kose nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i počeh da im vičem kroz prozor, ali me nisu mogli

Pufko podigne oči i ugleda je u skraćenju. Sasvim visoko — glava uokvirena tamnim oreolom kose, nešto bliže očima dva snežna vrha grudi, a sasvim blizu stomak koji se diže i spušta kao sipa u plićaku.

Devojka se koketno otima — ne suviše. Bel Ami njuši miris mlade, mokre kože, vlažni potiljak sa slepljenim pramenjem kose. Žena. Ona izgleda kao prva žena na svetu. I to je uvek tako. Uvek kada se događa prvi put.

Devojke su tada nosile široke suknje, stegnute u pasu jeftinim plastičnim kaiševima, a iz njihove kose širio se miris parfema »crna mačka«.

Jednostavnog li grejanja! Najzad može da diše, jer to više nije ono prokleto centralno grejanje koje suši grlo i koren kose, ni kiselkasta toplota plinskih peći, ni večito zujanje AEG-sistema, na kome čovek ne može ogrejati ni dlanove ni dušu,

Više ne veruje u čudotvorne losione i preparate protiv opadanja kose, pa pojavljivanje zalizaka prima sa filozofskim mirom.

Matavulj, Simo - USKOK

brđanima; bješe okošt, velika grbasta nosa, tankih, bijelih brkova, sitnijeh, plavijeh očiju, a bijeli bičevi kose udarahu ga po plećima, kao što ga udaraše i velika medalja.

Sve četvoro vidješe sličicu, poprsje žensko. Bješe plava, bujne kose, velikih očiju, malijeh usta, u ružičastoj haljini. — To mi je sestra — reče uskok.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Eto nam devojki dvadeset druga, pa jošt sedi. Zar oćeš da plete sede kose? Već mi je sramota i u crkvu da idem; a ona se, sirota, iskida od plača. Ne vidiš kako se čisto gubi u licu?

- Prihod „pomoćnica života“. — Rashod „znaci od noktiju, primječanije kako čoveku nestaje kose na glavi, lupanje po kući, plač itd.

MUŽ: Gle jako! A kako bi se ti udala? ŽENA: O, misliš ti da tebe nije bilo, ja bi plela sede kose? Moj dragi, imala sam ja prosioca, te još kakvi! MUŽ: Pa si opet volila mene. ŽENA: Dabome da sam te volila.

MUŽ: Ti si, ti si - luda! ŽENA: Znam da sam luda. Druga bi ti se uplela za to u kose. MUŽ: Oćemo li i dalje ovako? ŽENA: Šta dalje!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On je satirično opevao omladinskog pesnika razbarušene Kose koji je sav svoj duhovni život sveo na mržnju na Turke i ljubav za alkohol: Staro, srećno doba, tebe mnogi žale,

Milićević, Vuk - Bespuće

Mala, prosta lampa prosipaše lijenu svjetlost na njezine kose koje su bile napola pale i na fino rumenkasto meso lijeve podlaktice sa koje se bio spustio raskopčan rukav.

Sremac, Stevan - PROZA

— veli Jova. — Druga je muka ovde! Mala plata, a skupoća velika, a pošten čovek ne može da avanzuje. Kreditora kao kose na glavi, a u mene para k’o na žabi dlaka!

Radičević, Branko - PESME

“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri vapaj njegov nose, Oće skoro da poludi.

III Opet gone danci dane, I godine godinice, Bele njemu kose vrane, Brazde njemu glatko lice. Al' opet je preveselo Vavek njemu čarno oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on

Kako onda, tako sada isto Pred okom je meni sve tu čisto. 57. Ja joj vidim kose raspletene Po labudni ploviti rameni, Rumen-usne, obraze rumene, Vidim snežni njezin vrat mileni, Oči blago na me

74. Neće zasad, kraj je šali, Ustadoše obadvoje. On cigaru svoju pali, Ona gladi kose svoje, Još se drugo štošta seti Što u igri poremeti. 75.

moma utopljena, A nad njome mati žali, Klekla kraj nje ojađena; Ma ni uče, niti rida, Niti lije grozne suze, Niti kose ruse kida, Jad sileni i to uze, Gledi oka ukočena, Stoji kao ledna stena.

“ Ajduk pušta, dole pada, Raznelo mu zrno glavu, Pada jadan on u travu; Stiže drugi, već ga nose, Lete njojzi crne kose. „Brže, brže, tamo k reci!“ Pa ponesi i poteci; Al' kroz nojcu zrno pišti! Oh ajduče, da l' te tišti?

On je stekô dragu, koja mu umre. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje grudi, Vetri zapev njegov nose — Skoro da poludi.

III Evo laze godinice, Gone mu mladosti rose, Paraju mu glatko lice, Bélē njemu vrane kose. Al' opeta je veselo Čarno njemu vavek oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on visoko.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

vrha, mjesec iznenada odskače iza drveta pred nama i ukaže se blistav, smanjen i nevino miran iznad susjedne brdske kose. — Aha, uteče li, je li! — pobjedonosno kliče starac. — Prepao se grabalja, a, lolo jedna.

dana našao se s Danom u plitkoj vrtači pored kuće i tu su, pod kržljavom lirskom, jedan drugog obrijali krnjatkom stare kose.

Seljak je toliko lisičio, sladio i prenemagao se da zbunjenom intendantu tek navrh brdske kose konačno postade jasno da umjesto krave vodi sa sobom golemu dobroćudnu momčinu. — I-ih, ubila ga sveta Petka!

Čiči intendantu odmah pade u oči jedan krupan kosmat mitraljezac s našušurenom ćubom kestenjaste kose, koja mu je virila ispod naherene kape partizanke.

Zapristajala je za mnom sve do iza posljednjih kuća mjesta, pratila me do pola ove iste strme kose, a onda je počela da zastaje i da se obzire. Čini se da je osjetila dalek put bez skorog povratka.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A još kad se bolje zagleda ona nežnost i finoća bele i providne joj kože; one fine, nežne malje ispod kose, oko vrata i pri kraju obraza; i ono kolutasto, jedva primetno rumenilo pri dnu joj lica — onda se tek oseti sva

Ali kad u zoru počeše drugarice oblačiti Todu u nevestinsko odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da li te je žalba za tvoju majku, Za tvoju majku, za tvoga tatka?

Na! — I podnese mu svoje lepo, čisto lice tako blizu, da on oseti dodir njene kose sa čela. Dimitrija ustrepta i zažmuri. Odjednom se njegovo lice preobrazi.

Naslonila si se leđima na direk, metla ti ispala iz ruku, a ti oborivši glavu tareš čelo i nameštaš kose i to polako, mučno. Usta ti skupljena više na plač nego li na osmeh. — Šta ti je?

Što patim, mučim i satirem sebe?!... — I stvarah te, grljah, celivah tvoje rujne usne i opijah se od mirisa tvoje kose. I brzo natukoh šešir, ogrnuh kaput i iziđoh iz kuće. Iz vaše bašte čujaše se udar motike.

Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe i stisnu te za kose. — Dom! — viknu on potmulo i gurnu te tako silno da ti posrnu prigrlivši dete i umalo što ne pade. — Dom!

I njega ću ja... A ti njega, njega? Čekaj, ćerko moja koga ćeš ti? Njega, a, njega? — I onda besno, držeći te za kose, poče te udarati, gurati i voditi kući...

Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih očiju. Ah, devojko moja! da znaš kako te volim i ginem za tobom!

Hajde, devojko! Majka te moja čeka. Đul’su je nakupila za tvoje ruse kose, baklavu za medna ti usta, šerbet i madžun da te rani i čuva... Hajde!

Tako i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me po gleda. Posle, zamrsi kose moje guste, raskopča jelek, razgrnu grudi i ljubljaše me.

— Drž’ je, drž’! — viknuše ostale, i svi potrčasmo za njom. Šalvare joj šuštahu, prameni raspletene kose šibahu je po plećima, a ona se previja, beži, smeje slatko, silno, razdragano...

Trčim, jurim, a ne vidim ništa sem vitkog joj i oblog stasa, razvijenih pleća, svilenih šalvara i raspletene, duge joj kose. Stigoh je. Otimam joj ono ćupče, a ona se trese, grca, brani se i nesvesno pripija uz mene.

Kostić, Laza - PESME

— Sva se plemena stekoše sveta, te ti u nakit umetne kose umenja svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu

Kad me lepo čedo mamne, te za njome svest zabludi, mrežom gustom kose pramne zakloni mi pogled ludi, mrakom svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju

pa na meni šta još osta da naknade bude dosta za te strasti nenažar?” „Oh, kam da je za odnetak ove kose silni spletak, žela mojih neprovir! Zagrljajem da je kosim, u nedrima da je nosim, da mi bude nedromir!

Ili možda nema vere da Mi ljubav nema mere ni u sjajnom očnom blizu, ni u bujnom neostrizu divne kose — ali stan!” diže ruke te sa zida, od postelje, sa dohvata, sa veziljska suha zlata nožičice jedne skida: „Divska koso,

je zemlju, pevô je nebo, narod i boga, slavu i sram: junaštva svoga minula dela, divotu mušku divskoga tela, prebujne kose srezani pram, ugasle zvezde zenica slepih, pevô je pogled očiju lepih, pevô je ljubav i njenu silu, oh, i Delilu!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad naiđe tamo, on se zaprepasti: vilinska carica legla usred planine na jednom proplanku, a dvanaest joj vila kose spliću i raspliću, a kose se sprama mjesečine svijetle kao jedno zlato.

se zaprepasti: vilinska carica legla usred planine na jednom proplanku, a dvanaest joj vila kose spliću i raspliću, a kose se sprama mjesečine svijetle kao jedno zlato.

Pođe još bliže, ali one prestadoše kose plesti i carica, koja je dotle kao spavala, otvori oči. Viđe on sada da su ga one osjetile, pa brže bolje rukom u torbu

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

LjUBA: A fes je opet turski. STANIJA: Ako će, barem je lep. LjUBA: Jest, da kvari kosu. STANIJA: Ima, fala bogu, kose dosta. Pa kako si se očešljala, zašto nisi kosu navranila? LjUBA: Sad se kosa više ne vrani.

Njeno je dete reklo mojoj devojki, da oprosti vaše lice, kopile. Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je moje dete kopile; na koje njegova mati dotrči kao strela, da me ugnjavi.

Ona me je tukla, to je ceo komšiluk vidio; pa šta ćete više. Istina i ja joj nisam ostala dužna, punu sam šaku kose načupala; al je ona mene strovalila na zemlju, znate li vi to, gospodine?

ADVOKAT: He, he, kako vi možete femici fljuska kazati! FEMA: A, fljorco? Kako je to, beštijo? ANICA (poleti joj u kose): Kako je to, flandro? (Ščepadu se). ADVOKAT: Ho, ho, ho! Violatio ѕedіѕ іudіcіarіae. Anice! (Traži da ji rastavi).

Dakle, sunca nema na svetu, nego se nama samo čini. (Uvati Miloša za kose.) Šta čuvstvuješ ti, ljubezni druže? MILOŠ: Čuvstvujem da me pustiš. Jer ako te ja zaopucam, biće ti suviše.

Jer ako te ja zaopucam, biće ti suviše. MARKO: Ja dokazujem samo moju temu. Zar ti držiš da te ja za kose vučem? To nije istina. Ti samo misliš tako. MILOŠ: Boga ti, jesi li pametan? MARKO: O tom se niko ne sumnja.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Vidiš, Stevo? Samo malo ženi popusti, pak će te u tikvu saterati. SULTANA: Uh! (Trgne se.) Što ne smem da ga za kose ščepam! STEVAN: Bar ja nisam pijan. Ja znam da sam milostivu gospođu do karuca otpratio, i Gliša tera konje.

Lalić, Ivan V. - PISMO

fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo blagoglasno Viole boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad uvis krene gudalo se, Lice od kose i očiju; usne Samo su osmeh prorezan u

tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad uvis krene gudalo se, Lice od kose i očiju; usne Samo su osmeh prorezan u ploti; Odakle znam ga?

I tako čitam noćno putovanje Na licu voljenome, još bez bora: Da putovanje svede ujutro se U trag na jastuku i miris kose.

(2—3. III 1992) SLOVO O SLOVU Sa strme kose nekog čistilišta, Iz guste tišme nesigurnih duša U pomicanju između dva ništa, Govorim na brzinu; već me kuša Ćutanje,

tumor, U brtvu slova, u beznadni nadir Iskaza; moram da greznem u reči, Jer govor, to je opstanak u nadi — Sa strme kose nekog čistilišta Vičem u vetar, slažem slog do sloga U glasne reči, da poništim ništa — Jer užas preti iz ćutanja Boga.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Zaista, ne mogu više da ih podnesem! Danima ih posmatram kako foliraju, kako puštaju ogromne kose, kako nose padobranske uniforme i kojekakve zastrašujuće značke, kako sede po patosu na svim mogućim festivalima i

“ pa zbog toga bio kritikovan i oduzete mu točkice počne iz čista mira da vrišti i čupa ono malo kose što mu je preostalo (a imao je još za jedno tri do četiri pranja!

Meni dopada. Doktor Mandžuka se na trenutak zadubio u tekst. Što je ufuravao dublje unutra, ono malo dobro raspoređene kose na glavi sve je više podsećalo na ofucani muf bivše ruske grofice, prilikom školskog eksperimenta s elektricitetom.

Naravno, samo levu, jer desnom, na užas svoje familije, koja u tome vidi neko dublje značenje, obično uvrćem pramen kose s leve strane. Ne znam ni sama zbog čega, keve mi!

Ma ne napravi ni pet koraka —cap! — ruka mu se sama podiže, kao, fol, do kose; sakriva momak zbunjenost! Sule je radio na još nekim važnim teorijama, između kojih su za mene najznačajnije dve:

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Mjeseca noge junačke nose, ne sluša bakin razgovor, već bježi ravno do gorske kose, tamo se sakri za zelen bor. Kroz granje viri od straha žut i pita: „Bako, nosiš li prut?

“ Četvrtog dana poštar Bosanac, javlja mi zorom: Stigao stranac!“ Pogledam brzo. „O Tibetanac!“ Okice kose dečaka krase, prati ga pismo iz grada Lase: „Najbolji dečko Tibeta, zna se.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

I pesma će da se hori, I frulice slatka jeka, I kose će da se viju Pod vencima kukureka. PROLETNjA ZORA Na istoku plavom rujna zora rudi; Dižite se, deco, dižite se, ljudi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

nezavisan dočeka uništenje turisti mu lome rebra zatim kičmu i sve to dugo traje u noći bez petla žena već raspliće kose i vežba naricanje zna da ostaje sama ispod ljubavnih zapleta zvezda tako je to kad se udaš za vojnika Tataru

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

“... „U pomoć!“... „Spasite... spasite!“... — izazivali su grčevite grimase na licima ljudi, a neki su u očajanju kose čupali, jer smo bili nemoćni. Pucnji naglo umukoše. Čuje se neodređeni, usplahireni žagor...

Začusmo neke čudne glasove, kao viku, te zastadosmo... Ugledasmo jednoga starijega čoveka razbarušene kose, razdrljena odela, koji nam žurno priđe, i poče govoriti neke nerazumljive reči. Bio je u seljačkom odelu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ljubica iziđe na vrata i stade, ne videći ništa oko sebe. Beše strašno pogledati je. Lice sve krvavo, kose razbarušene, počupane, vise čitavi bičevi iščupani iz korena.

Iziđe pred nju sredovečan čovek, šiljate brade, suha lica i opale kose, kao da je skoro ležao vrućicu. — Pre... predsednik pododbora... Dragoljub Ilić...

Škrgutnu zubima, sevnu očima i dohvati se obema rukama za glavu, pa kao mahnita stade juriti po školi, čupajući sebi kose i plačući. U duši joj beše i bola, i srdžbe, i stida, i gnušanja strašnoga, bolesnog, odvratnog, koje graniči sa ludilom.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

6. Aj đevojko, dušo moja! Što si tako jednolika I u pasu tankovita? Kan’ da s’ suncu kose plela, A mjesecu dvore mela.

Što si tako jednolika I u pasu tankovita? Kan’ da s’ suncu kose plela, A mjesecu dvore mela. — Ni sam suncu kose plela, Nit’ mjesecu dvore mela, Van stajala, te gledala, Đe se munja s gromom igra; Munja groma nadigrala Dvjema

26. Ide moma od ovce, Vedro nosi na glavu. Vedro gu se preliva, Momi kose preliva. Turci kose sekoše, S kose konji šibaše. Oj ubava, ubava! 27.

26. Ide moma od ovce, Vedro nosi na glavu. Vedro gu se preliva, Momi kose preliva. Turci kose sekoše, S kose konji šibaše. Oj ubava, ubava! 27. Soko leti visoko, Krila drži široko, Pod krila mu devojka.

26. Ide moma od ovce, Vedro nosi na glavu. Vedro gu se preliva, Momi kose preliva. Turci kose sekoše, S kose konji šibaše. Oj ubava, ubava! 27. Soko leti visoko, Krila drži široko, Pod krila mu devojka. 28.

123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje kose plave! Savo vodo, pozdravi mi dragog, Da ne pije vode iz te Save — Popit će mi moje oči plave! 124.

Pazar vidi, Sve čardaci i džemli pendžeri, Na pendžeru lepota devojka, Ogleda se, belo lice beli, Lice beli, ruse kose gladi, Vas je Pazar licem obasjala, Obasjala, drugo sunce dala. 142. Štono mi se Travnik zamaglio?

A moje je uvenulo, Većma ne može. 215. Udaralo u tamburu đače: Tambura mu od suvoga zlata, Žice su mu kose devojčake, A terzijan pero sokolovo. Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

TOMANIJA: Znaš li kolko ćeš da uštediš na češljevima, na ukosnicama, na papilotnama? Nema pranja kose, uvijanja, gubljenja vremena! GINA: Zar moramo i da se rugamo? BLAGOJE: A da ti možda nećeš da je braniš?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu,

Nek ovo vino, što evo prosipam, zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego motika i veseliji nego ralo, kad uđoše.

Svatovcu punom materinih suza, devojačke kose, ruzmarina i rose. Jednu čašu mladosti njegovoj. Zid je bio beo kao ovaj čaršav, poprskan krvlju, kao ovaj vinom.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Od nje ne beše ostalo ništa osim golog kostura. Samo joj je na glavi bilo malo kože i kose na onom mestu gde je Isus položio svoju ruku kad joj je oprostio grehe.

— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo?

— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo?

je deca — ljudi, žene Traže da vide njene oči Gde ćute Božje tajne— Oči duboke, sjajne Što tako čudno glede... Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je. Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji!

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Čovek onaj, srednjih godina, mrka lica, koje se gotovo i ne vidi od duge kose i brade, sedi, ćuti kao i dotle, i nekako zamišljeno lupka debelim štapom po zemlji.

Javi se za reč jedan bled, iznemogao starac, smežurana lica i bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte.

Javi se za reč jedan bled, iznemogao starac, smežurana lica i bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte.

— viču drugi. — Mesto da mlađe kuraži, a on još plaši narod! — viču treći. — Sram ga bilo od one sede kose! Naživeo se, pa ga još strah nečega, a mi mlađi junačniji! — viču četvrti. — Dole s kukavicom!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

« Svi se đaci smeju ovoj duhovitoj parodiji; i Pera se smeje, a srce mu sve veselije i radosnije. Jedan, kudrave crne kose, zažmirio očima, pa korača živo od jednoga zida do drugog i beleži stopama gradove koje je Džingis-Han pregazio,

Zeleni se i šareni mirisna cvetna trava po ravnim dubravama, viju se po njoj rojevi pčela radenica, fijuču kose i cakiću belegije po ljutu čeliku, a kosači se previli i sagli pa jednačito i odmereno razmahuju i seku meku i sočnu

Svuda kipi rad, a polje se prolama od pesme i veselja... Stiže i pšenica za žetvu. Ostaviše se kose i motike na odmor, a srpovi se dadoše na posao. Narod iziđe na njive, te se poče sabiranje najblagodarnijeg zrna.

iste u kojoj on spava, stoji njegova mila mama, sva u belom, kao kad se sprema da spava; niz leđa joj pale duge crne kose, a ona oborila glavu pa se nešto mnogo, dugo misli...

Odjednom se otvoriše vrata, tata utrča ljut, surov, strašan kao što obično izgledaše poslednjih dana, dohvati mamu za kose i viknu... A na vratima stoji ona druga teta, nevaljala teta, podigla nož u ruci pa strašno gleda mamu... »Hoću li ?

Začešljasmo duge kose, samo gospodin prota, po običaju, ne dirnu svoje grgurave sede vlasi... Iziđosmo kroz carske dveri i počesmo

Soki i reći joj da pristaje; reče im kako su one budale, kako će Kaja zbog te ludosti postati usedelica i plesti sede kose devojačke i tako dalje, i tako dalje, — no kad ti se snaša Jula razgoropadi i otvori ona svoju bibliju, pa kad ona njemu

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: A dete? JEVREM: Koje dete? Je l' ono što podgovara glasače? PAVKA: Plakaće, gruvaće se, čupaće kose... JEVREM: Kaži joj: povešćemo je u Beograd, i ovaj... šta znaš... ćerka narodnog poslanika...podnesem interpelaciju..

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sve je produžen odjek, Il teški, napeti spokoj; Grmuša provodi vek U brizi nekoj dubokoj. Stežu se planinske kose, Skuplja se polukrug plavi. Bog je u ptici, što se S puteljka šumskog javi.

Rakić, Milan - PESME

I da ti donesem tada dušu novu, Bez ijedne pege negdašnje — svu belu. I hoću da onog časa, kad na mene Padnu kose tvoje i poljubac jedan, Budem kao nekad bezazlen i čedan, Da prvi put poznam čar ljubljene žene; I da sav u tvojoj

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I u brijanju i šišanju kose izdvajali su se. Kaogod što su svi imali isti izraz lica večito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim,

lica ali svagda stegnuta izraza očiju i usta i sa malo visokim čelom i jednom po njemu nabranom, poprečnom borom, ispod kose. Ispod čela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oči.

Mater metao na krilo, rasplitavao joj kose i jednako pevajući grlio bi je i ljubio u lice i usta. Kroz nekoliko dana vraćali bi se kući.

kad joj njene drugarice u igri počeše odjednom, iznenada da zastaju i unezverene njenom lepotom, bujnošću prsiju, kose, da, diveći joj se, uzvikuju: „Ao, Sofke! Jao kakva si i kolika si!“ — od tada je mati ne pusti samu.

Ali bi i to. Brzo se okrete k njoj, približi, prstima je dohvati za glavu, oko uva i kose i sav trepereći i uzdižući se na prste i obzirući se oko sebe, da ovo, što će sad biti, možda i sama noć ne čuje,

A to Sofku najviše potrese, do srca je rasplaka, jer u tom njegovom unezverenom drhtavom grlenju njene glave, ljubljenju kose, vide kako on zna da on sada može pred celim svetom biti onaj stari, veliki efendi Mita; ali pred njom, svojom Sofkom,

Svekru kao da više ništa nije trebalo. Priđe joj. Poljubi je u čelo, oseti joj miris kose. Ona ga popovo poljubi u ruku. — Neka si mi blagoslovena!

ne javiše da su je na konjima — a sve krišom noću — u neki ženski manastir odveli, i ne pokazaše pramen njene odsečene kose i parče od crne joj kaluđerske rize. Ali na užas i trepet brastvenika, videlo se kako on, bata im, Marko, čisto žali.

im lica, od pića i od razdraganosti, došla rumena, vrela, i to od onog tamnog ženskog rumenila; kako im se očešljane kose sve više razvijaju i u neredu, viticama, padaju oko vratova; anterije i pojasi im se već olabljavaju i okreću u stranu,

Dosta, ne vračajte mnogo! Jer, kose ću da vam počupam. Od radosti baci šubaru, svuče kratku čohanu koliju i sa srećnim, obrijanim i svetlim licem sa

i ljubeći | u ruku, Sofka je osećala kako joj usta dodiruju njihne tvrde čvornovate ruke; kako je njihni brkovi, brade, kose dodiruju po licu, i kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne.

zaboravivši da kuka, nariče, ponikla, jednako drži | ruku na njegovom ledenom čelu i čisto se igra pramenovima mrke kose, gladeći mu je i ispravljajući oko ušiju. Sutra je bila sarana. Tada već dođoše i njeni.

Pandurović, Sima - PESME

On je bio dete svog Velikog veka. III Istina I onda kad mu vreme kose dirnu, A život lice borama izbrazda, On je svoju starost provodio mirnu S osmehom mudraca i veseo vazda.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Mimo svu tu ljepotu, odvojila joj bješe ljepota crne, kao proljetni busen bujne kose, koji bješe splela u vijenac oko tjemena, i ljepota malijeh mesnih ruku, koje kanda su vazda u rukavicama počivale, a

otvoriše te uđe krupan, sredovječan čovjek, smeđijeh brka; taj čovjek bijaše u crnogorskome ruhu obrijane brade; kose, ispod crne kape, padahu mu na pleći. To je Ivo, đakon vladičin.

Tamo se vrata otvoriše te iznutra stupi njeka djevojka, lijepa kao vila. Raspletene plave kose padahu joj po plećima; u pasu bješe tanka a poduga vrata; obraščići joj bijahu okrugli i rumeni kao dvije pole od

Ka dugačka guja vijugaše ta povorka kroz rasječine, kroz grmove; čas se ispni vrh kakve kose pa svi poleguši; čas silazi niz nju svaki pognut i oslanjajući se na kundak a lijevom rukom prihvaćajući se za grane i

Bješe uzela češalj. Kako sjede, poče raspletati kosu. Vijenac bujne vrane kose, prosu joj se niz pleći, po ramenima, na grudi. Sjajni bičevi bjehu, uzduž i na razmak, pomalo ulupljeni od uplitanja.

Tek što to poče, ču neki šušanj oko kuće. Učinje joj se kao da čuje neke korake. Brzo turi češalj za tkapicu, a kose previje na tjeme i pokri glavu kapicom.

“ „Bre umukni i ajd lezi!“ serdar će osorno. Joka se objema rukama uhvati za kose, a suze joj briznuše potokom. Njemu se ražali. „Ama ženo, bogom te kumim, što ti je noćas?

“ Četnike trnci podiđoše kako je Pejo uzviknuo. On se uhvati za kose, koljena mu se previše, te pade na mrtvaca, ljubeći ga i dozivljući jednako: „Janko! Janko moj!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

na čoveka u vezi sa njegovim telom i delovima njegova tela (Izgubiti glavu, Čuvati kao oči u glavi, Ima više dugova nego kose na glavi, Vući koga za nos, Skrhati kome vrat itd.).

naših ratara i stočara (Jelisije, / Proso sije; Dođe Vide / Da obide; Od svetoga Ilije, / sunce sve milije; Makivije / Kose o čivije, / A srpove / Za repove, itd).

Očuvao nas, bože, kratke žlice i duboka lonca, duge luke i motike tupe; kose ljenice i trave bjelice; barlovačke travice i bosiljevačke arlice! U kojim se opancima sastali, u onim se i rastali!

— Hitar odviše sreću preskače. — Čovek sreću stigne, ali ne sretne. — Sreću za kose, a nesreću za roge. — Inat je nesreću rodio. — Nesreća je dugorepa. — Sreća nikada do kraja ne traje.

i nekama—bolesti (padajuća bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica, čeljusti, ušiju, iz guše, grkljana, ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta,

Da bog da da zdravo do stare starosti a u svakoj radosti budu i pri zdravoj pameti i da vazda sjede pod kose sijede, u bogatu selu a trpezi u čelu; gospoda ih poštovala i pribirala, krajina im u oči gledala, bešjedu im slušala

Djever se ondje s nevjestom poklanja pred starješinama i s njome poigra, pa onda nevjesta dohvati češljem ljude do kose a popa do brade, te je daruju novcima, i od ovoga svega oni poslije gotove večeru i časte se.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Sjede na vraga, ode bez traga. 111. Sjedi vila navr vila, čeka sinova iz bijeli gradova. 112. Sjedi gospa u dvoru, kose joj na dvoru. 113. Sjedi Mara nadno grada, puštila kose dovr grada. 114.

112. Sjedi gospa u dvoru, kose joj na dvoru. 113. Sjedi Mara nadno grada, puštila kose dovr grada. 114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća. 115.

” Kad iziđe iza onoga sela, nađe dva bravca a oni se jednako kose. On ih stane razvađati, ali zaludu, i ne mogavši ih razvaditi, ostavi ih i pođe dalje.

Šta si još video?” Šura odgovori: „Video sam dva brava gde se jednako kose.” Na to zet: „Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video. Šura mu reče: „Video sam prekrasnu livadu.

— kuća vrata nema a prozor visoko — ne može da se pripne, dok na jedan mah vidi đe niz prozor nekaka žena spušta svoje kose zlatne, te on pritrči i uhvati se za one kose, te ga izvuče u kuću; kad ko je? ona ista đevojka.

se pripne, dok na jedan mah vidi đe niz prozor nekaka žena spušta svoje kose zlatne, te on pritrči i uhvati se za one kose, te ga izvuče u kuću; kad ko je? ona ista đevojka.

i tama od svake vrste ljudi, crnijeh, crljenijeh i žutijeh, u različite haljine obučeni, a pred njima jedan starac bijele kose i brade kao ovca, na dvije dvorogaste šljake, koji mu reče: „Koji si ti?

te u ribu ili u što drugo pak će te izjesti; a ako reče da je pobišteš po glavi, obišti je, pa prebirajući njezine kose gledaj naći ćeš jednu dlaku crljenu kao krv, istrgni je i bježi natrag, pa ako se ona dosjeti i za tobom počne trčati,

On premećući dlake po glavi kao da je bište, jedva nađe onu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je, đipi joj sa skuta pa bježi natrag što bolje može. Ona se dosjeti pa sustopice trkom za njim.

htio da umre, pokaže mu se opet ona ista riba, i tek što se šnjime oprosti, on umre, a ribe nestane s te stope da niko kose tu namjerio, ne viđe kuđ se đede i što se od nje učini. 5. CARIČINA SNAHA OVCA.

će najsretniji čovjek na ovom svijetu biti; nego pazi dobro; ti treba ovu babu, ako ti basta, prvo nego te | vidi za kose da uhvatiš, a ako ona tebe prvo vidi nego ti nju za kose uhvatiš, okamenićeš se na ono mjesto i u oni čas, kao što se

dobro; ti treba ovu babu, ako ti basta, prvo nego te | vidi za kose da uhvatiš, a ako ona tebe prvo vidi nego ti nju za kose uhvatiš, okamenićeš se na ono mjesto i u oni čas, kao što se dogodilo od svijeh onijeh mladića što vidiš onamo dupke

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

(Izlazi) STAVRA: Narod ogladnio slušajući! (Ulazi Prosjak. Dronjav, prljav, ulepljene velike kose, bradat, neverovatno star. O konopcu, vezanom oko velikog iscepanog kaputa, visi mu limeno lonče.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

gospodi pomiluj, amin!“ Ponovo zače da klanja i da se krsti. Usred te graje dopade Čimavica, blijed kao krpa, a kose mu se nakostriješile. Jedva jedvice izgovori: — Zlo! — pa gutnu pljuvačku i zavrti glavom i opet će: — Zlo!

— Ti, magarčino, a da ko je drugi u tvojoj koži? Zovu te dijaci! Grgo se primače k ognjištu razbarušene kose i raspas. Đake spopade smijeh. — Dajte mu odma da nazdravi! — zapovijedi Lis.

Najljepša joj bijahu usta, mesnata, ali ipak mala, nješto naprćena. Doduše, razdjeljak vrane joj, njekada bujne kose bješe se proširio, te se rumenjaše koža, ali pored svega toga, da Bakonja ne znađaše e je preturila četrdesetu, mogao bi

— dalje nije mogla od plača, no mu odreza bič kose, koju ižljubi i odnese da spremi. Knez tada preuze: — Ive, dite moje, bog ti dâ... — ali i njega zagušiše suze.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Otvori: približi suton kose Da put otkrivam — taj vrat Po kom ću da lutam s dva prsta. Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči

O KAKO DUGO Odavno nisam strigo-seko Kose i nokte, bradu strugo. O, kako dugo, kako dugo, Ni sa kim nisam ni reč reko.

Ćosić, Dobrica - KORENI

“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose. Mijat se s jaukom probudi. — Zašto spavaš? Je l' ti gazdarica rekla da me ne sačekaš?

Ništa ne brine, pa spava. Rame joj je kao panj. Beli se u mraku. Gadno. Ceo naviljak kose ima na glavi. Čuma. Prava čuma! Ne diše, već izdimuje. Prejela se. Moje muke se najela.

— Da te izujem? — Nemoj. Ako, izuj me. Ona se saže. Gleda u kotur njene kose ispod vezoglavke, u mleko snažnog, dugog vrata i široku lopaticu u sporom kosom micanju ispod lanene košulje. Čije je?

Ja sam zlotvor. Najgrešniji čovek koji je gazio zemlju. Nema pakla za mene. Nema božje kazne. Zrikavci testericama kose livadu, travku po travku. Ne čuje ih.

Od tih lampi buknuće noć i selo i izgoreće sve, i vazduh zaudara na izgorelo meso, i vazduh je pun pepela od kose, ponegde neko pseto zareži pod vajatom, pa mu posle uprazno škljocnu vilice; on jedva diše, kroz lesu jasenova vidi,

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Dečak protrla oči, ali se ništa ne izmeni. Zvezde su se kikotale, otresale srebrni prah sa kose, zujale kao srebrne pčele kroz noć, začikivale ga. Sve mu se vrtelo u glavi od njihovih sitnih glasova. — Šta tražiš?

Tražio si me... Pa, traži me i dalje... — pređe mu starica pramenom kose preko lica, a dečak, sav užasnut, oseti kako se smanjuje i kao kapljica rose tone u travu.

»Šta li je ovo?« — zaprepasti se ugledavši u mreži devojku srebrne kose. Kao odsjaj meseca na vodi blistalo joj je lice, a oko tela. širio se nežni, sedefasti sjaj.

— životinja, najednom, zbaci sa sebe žablju kožu i pred zgranutim princom ukaza se belolika devojka crvene kose, tako malena da mu je jedva dopirala do kolena.

Zato i nema takvih koji bi mogli opisati viline srebrne kose i lice tako svetlo da se u njega ne može gledati. A možda ih neće ni biti, jer je ulaz u pećinu zabranjen otkad se jedan

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I struja ljubavi prve obuze njegove grudi; I žarki, čudesni plamen zapali njegovo lice; On diže visoko čelo, i kose zabaci bujne, I strasno, nesvesno, divlje, udari u njene žice!

Sam, k'o kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije, i javlja se meni... No dok mi mutni boli srce kose, K'o studên travku u vrh krša gola Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj k'o viline kose... Gle!

mutni boli srce kose, K'o studên travku u vrh krša gola Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj k'o viline kose... Gle!

Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.

Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć gorda da bi živela za druge.

M. Rakić CXXIX MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je

Ali kada su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog

Skrušena ide k'o pogreb pun misli; Garave svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one kriju čari Bele neg'

Da za njim plaču te oči lepe, Ta usta slatka njega da žale, Taj srebrn glas da njega doziva, Dok kose crne čežljivo pale, U času tuge, ljubavi dušâ Kad mistična magla sve obliva... Sv.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nomofilaks beše, kao što to zahtevaše njegov visoki položaj, stasit čovek, bujne kose i brade, odeven u dugu svečanu odeću.

Aristarha zagreja taj pogled kao sunčev zrak, i on pocrvene kroz svoju mrku kožu sve do vrane kose. Aristarhos poče sa nekoliko reči dubokog poštovanja, upućenih kralju, pa onda održa svoje predavanje u kojem saopštava

Beše još dosta mlad - tek ako je navršio tridesetu - visoka rasta i čela, duge crne kose i crnih očiju; imao je upadljivo velik, ali lepo profilisan grčki nos.

đuladi i strela, ali je kod njih bilo zajedničko da se sila za bacanje stvarala naponom bivoljih žila ili vlakana ženske kose, uvrtenih u uže.

Već sama njegova spoljašnost je dopadljiva: visok i okretan, uska lica, fina nosa, plave kose koja mu padaše na pleća, šiljaste brade, tankih brkova.

Nastavljamo naš razgovor. On je vrlo simpatičan i izvanredno ljubazan čovek. Visoka stasa, vitak, kestenjaste kose, sivih očiju, malih usta, prijatnog osmejka i vrlo blagog pogleda.

„Šta je, dačice?“, zapita ih njihova stara majka. Najmlađe od dece, četvorogodišnji muškarčić plave kose, njen mezimac, pokaza joj nekakav štap, zavijen na kraju. „Ta je ovo, tala majko?“ „To ti je, dete moje, bat za hokej“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

za njom, gledao u trag njene male cipelice po čijoj se ivici bio nahvatao zgrudvan, čist sneg i u kovrdžice njene crne kose posute suvim pahuljicama koje se nisu topile.

poviri na vrata našeg kupea, pa se povuče, da malo docnije sa još dve prilike, jednom muškom a drugom ženskom ošišane kose, prodre u naš kupe. — Mi se tamo ugušismo, izvinite. I paketi pokuljaše.

gledao u njegovo izmučeno lice i puno bora čelo po kome su, ispod šajkače, neuređeno padali pramenovi njegove crne kose, pa sam mislio: koliko ovaj starešina, pun snage i prostote, mora ulivati poverenja ljudima koje vodi.

Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose!

neobično dubokim i tamnim očnim dupljama, gustim i dugim veđama, oštrim brazdama po licu i prebačenim jednim pramenom kose preko ćelave glave kao tikve.

A kad opet podiže glavu, velika i kao krv crvena kugla upadala je naglo tamo iza Bežanijske kose. I Svilar oseti: kako s njom zajedno potonu dole negde u mračni bezdan, unepovrat, sve ono što se onako munjevito i

Iza tamnozelene Kose, onamo gde je upala krvava kugla, bezbrojni mlazevi crvenih ždraka zarumeniše nebo. I najedanput, hiljade prozora i

Vrlo davno izgubio sam najvoljeniju sestru, mladost plemenitu i nežnu, divne kose, valovite i plave, sivih velikih očiju i bolesno rumenih obraza.

Bože moj, poduhvaćeni vetrom, pramenovi one zavitlane kose devojčica tako se divlje vihore oko glave kao da će se sad otkinuti i odleteti negde bestraga daleko.

kroz trepavice pronicali u dubinu njenih zenica, treptali na zarumenjenim obrazima, mrsili se u zlatnim paučinama njene kose pretvarajući je u zlatni oreol. Kao kod ushićene sedmogodišnje devojčice usta su joj bila malo otvorena.

razgolićenih žena u muškim krilima, usred muzike, vrištanja, alkohola, dima od duvana i poljubaca, one raščupavljene kose, oni razbludni pokreti, onaj divlji plamen strasti u ludačkoj graji terevenke, sve to, i usred toga nekad čista i

ono mesto za potpis, a gospodin Leđenski, uzrujan blizinom one male glave, raširenim nozdrvama udisao miris njene kose. — Koga imate ovde u Beogradu, gospođice Tanja? — Mamu. — Vas dve? — Da, da. — Vaš otac šta je bio?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

kad je mislila da ja već spavam (dok sam naprotiv pritajena daha žmirio kroz trepavice), dugo stajala raspletene kose gledajući u njegovu sliku na komodi.

Od napora joj se orosilo čelo i ulijepilo meko paperje na ivici kose. Onda se nešto zaigrala, i čas kasnije već je gledala u čudu majčinu žalost: „Što plačeš? Ta nije umro Bog!

Kao što ima zrelih ljudi u čijem obličju — u jednom osmijehu, u igri malih bora oko usana i očiju, u hirovitom svrtku kose nad čelom — odmah uočavamo bivše dijete, tako ima djece u kojoj na prvi pogled sagledavamo budućeg zrelog čovjeka:

Brzo pronađe ono što je tražio: u ovalnom passepartout-y, tri polunage žene raspuštene kose u predvečerjem bosketu, nadomak zelenkastih ruina, pjevale su prateći se na cellu.

Što li je ostalo od nekadašnjeg čovjeka! Onaj mali smeđi mladež poviše nosa, onaj svrtak u rastu kose na lijevoj strani nad čelom — to je više-manje sve!“ Boljela me njihova smirenost.

(s dvorišta, kroz ritmičke udarce proljetnog lupanja ćilima, čula se pjesma mlade sluškinje. Djevojka kudeljnoplave kose, obilato nasuta po licu sunčevim pjegicama, tek nedavno došla sa sela, pomislim.

Na tjemenu mu se pojavila mala ćela, koju je brižljivo prekrivao dugim repom kose sa strane. Sagradio je solidnu vilicu na kraju mjesta.

I gle, sva ta suvež bijelih vjenčanih vijenaca, rasutih okvirića, s fotografijama, uvojaka mrtve kose pohranjene u zatvorenim kovertama i kutijicama, više mi nije govorila ništa, nije više svjedočila ni o čemu nego o

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ali ga dvoumica prođe brzo, kad Đurica podviknu: — Dole kose! Sve kose popadaše, a kosači, prebledeli od straha, gledahu začuđeno u naperene puščane grliće, kao da su im oči

Ali ga dvoumica prođe brzo, kad Đurica podviknu: — Dole kose! Sve kose popadaše, a kosači, prebledeli od straha, gledahu začuđeno u naperene puščane grliće, kao da su im oči prikovane za

Begunci su svakoga časa morali da slaze u jaružice i opet da se penju na kose, koje su se otegle niza stranu. Beganje je bilo teško i umorno, ali kad se bega od velike opasnosti, onda se nema kad

dolažaše ozgo, sa vrha strane i sa više mesta, iz čega oni zaključiše, da gore idu ljudi ili stoka — Da se beži sa kose: ovo je nešto opasno — reče Radovan.

« Pantovčevu glavu dohvatio plamen, zgoreo svu kosu i po kući se prosu zadah... Kako oseti smrad spaljene kose, Đurica htede da vrisne, osvrte se pažljivo po kući, ugleda još nekoga nad onim, koga je on ubio.

Strah ga beše pogledati. Gusta kosa mu beše spaljena i na mesto nje stajahu još ukovrčeni crni i tvrdi purci, pepeo od kose, koji mu davahu još strašniji, neobičniji izgled.

Preko celoga temena, kuda su žandarmi, dižući ga valjada na kola, zbrisali i skinuli rukama izgoreli puhor kose, viđaše se crvena, ispečena koža, pa jednom mestu napukla, pa tu zija ogromna spržena rana.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad iziđe iz onoga sela, nađe dva bravca, a oni se jednako kose. Onih stane razvađati, ali zaludu i, ne mogavši ih razvaditi, ostavi ih i pođe dalje.

Šta si još video? Šura odgovori: — Video sam dva brava gde se jednako kose. Na to zet: — Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video.

te u ribu ili u što drugo, pak će te izjesti; a ako reče da je pobišteš po glavi, obišti je, pa prebirajući njezine kose, gledaj naći ćeš jednu dlaku drljenu kao krv, istrgni je i bježi natrag, pa ako se ona dosjeti i za tobom počne trčati,

On, premećući dlake po glavi kao da je bište, jedva nađe onu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je, đipi joj sa skuta, pa bježi natrag što bolje može. Ona se dosjeti, pa sustopice trkom za njim.

A četvrti: — A ja njezine tri vitke stvari: ruke, kose i đerdan. A peti: — A ja tri meke stvari: prsi, mišicu i pleći Šesti se češao po glavi i sve uvijao nešto ramenima,

Petković, Vladislav Dis - PESME

Osećaj mirne ravnine na meni I preko stvari nepomično vlada. U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaže da me oseća, Što mi brižno pruža

kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaže da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

MI ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj devojke, Osmeh dece svoje i san što ih ljuška, I veru u Boga, puške i trobojke.

Udaraće zvono. I ja ću zatim istrunuti ceo. Nestaće tada sveg što moje beše: Pokreta, lica, i kose, i krvi; Uzeće ruke, usta što se smeše Zemlja i vlaga i gomila crvi.

Napolju je vidno, kao pred svitanje. K'o da će se dići grobovi i ljudi. Skupila si suze u kose detinje. Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote. Lice ti se vedri: to duša svetinje Ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

I još danas mi je pred očima slika njegove glave bez kose i divnog čela nad gustim obrvama kroz koje su svetlucale njegove duboke utonule oči, svetleći kao mesec kroz iglice

Zato srpski zaljubljenik peva svojoj dragani: “Kose tvoje su crne kao ponoćno letnje nebo”. U vreme takvih noći teško je bilo uočiti naše volove na ispaši ni na nekoliko

Neobično je ličio na sv. Savu na ikoni u našoj crkvi u Idvoru. Isti snežni pramenovi kose, rumeno lice i blažen pogled koji je zračio iz dva sjajna plava oka.

Glava mu je bila slična lavljoj, a dugi uvojci sede kose koji su dopirali skoro do ramena, samo su pojačavali ovu sličnost.

Svi su imali duge, neuredne kose i podsećali me na pesnike-sanjalice i pristalice radikalnih shvatanja. Većina je nosila šešire sa velikim obodima

Svi su imali duge, neuredne kose i podsećali me na pesnike-sanjalice i pristalice radikalnih shvatanja. Većina je nosila šešire sa velikim obodima

Fizički je bio dosta deformisan; crvene kose sa teško oštećenim vidom zbog čega je morao nositi naočare sa izuzetno debelim sočivima, Helmholc je uvek bio mekog

severnjačkog Apolona: visok i prav, rumenilo mladosti zračilo je sa njegovog lepog lica, a čelo su mu krasili pramenovi kose čiste zlatne boje. Činilo vam se kao da gledate mladog ser Valtera Skota.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili i stade. Radnici odahnuše; odbacuju rukom topal znoj što im se lepi oko kose i kaplje im niz čelo. Doba je da se odmore. Muško i žensko spustilo se na vruće paštice do ognjišta.

— Marko, Marko! — kroza suze viče Antica, ugledavši svoga čovjeka u čamcu gologlava, raskostrušene kose, kako odmiče od školja i žuri u otvorenu pobješnjelu pučinu.

Gledaju školjić Propad: leži kao neman na moru, kose hridine nadigle se nad pučinu, a ispod njih more je tamnije boje; izbočite stijene svijetle se u mjesečini, a gudure su

Stari je pomoću veslača izvuče iz mora i položi na bijelo, još vlažno žalo. Gledaju u mrca, u njegove mokre rasute kose, naduveno lice, oči uprte u prazno, u ukočene noge, oko kojih skupiše se nogavice tankih gaća, i u velike pomodrele

Ona sjedi na kamenu do barila i na redove sipa so. Gologlava je, a sijede duge kose neuredno su joj oivičile staračko lice.

— To je Antica! — pomislim u sebi i pogledam je bolje. U prvi mah usjekoše mi se u pameti duge sijede kose, zarasle obrve i jaki, još zdravi zubi; pa onda lice, suncem i posolicm osuto, ali još puno, — i nehotice pogledah na

„Poponciju” je fes na glavi; čuperak kose straga uredno je razdijelio, a oštre brkove suvom smokvom namazao; ušetao se pored lončića limuna i narandža.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Jedino su još oči ostale mojih pradedova, zelene slovenske oči, i još odblesak kose i boja brade neizbrijane toga jutra.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Znate kako je to za inostranstvo!... VI ŽIVKA, UČITELjICA, RAKA UČITELjICA (matora devojka u sako-kostimu, podšišane kose a naočari na nosu. Ona ispada uzbuđena iz sobe). RAKA (dolazi za učiteljicom). UČITELjICA: Pfuj! Pfuj! Šoking?!...

DACA: Ju, ju, ju, pustite me!... (Poleti da je ščepa za kose.) VASA (stane između njih i razvađa ih): De, zar vas nije sramota? Ne možete ni pet minuta familijarno da razgovarate!

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Iza desnoga vrha Demir-Kapije, na jednom brdašcu, seđaše na ovnujskoj koži stravičan ataman. Duže kose, u bradi, sa ogromnom derviškom kapom, ispod koje sjajahu dva krupna zelena oka.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Što mora biti, mora: Spuštaju u grob lȅs, — To majka gleda, vidi Svojima očima, I kose svoje čupa Nesrećna, očajna. Spuštaju njeno čedo, Još ga ne spustiše, Al’ gle: iz crna groba Beo golub izleti!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Kom je milo nek se s ženom tuče, Nek se tuče i za kose vuče. Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče.

Jedna nema kose, uzima tuđu da svoju rugotu sakrije; e, i to je moda; ajde pravi lokne, natrkači ij na oči, makar vid izgubila, i

Krakov, Stanislav - KRILA

Osećao je na sebi topao otisak žene, koja je ležala uspala kraj njega. Imala je prćast nos, i njene crne kose mrsile su se preko mišice probuđenog. Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja.

Plavokosi pilot uzeo je cigaretu sa njenoga stola i zapušio. Uklanjao je pramene zalizane kose koji su padali na oči. — Koliko ih je bilo danas? — Zar bih znala?.. pogledaj, to sam zaradila...

Zviždi čelik i komađe gvožđa. Tupi udari i jauk. Ura—a—a. — Glasovi su pobesneli. Talas izbija, i preliva se preko kose. Svetlucaju šlemovi i vrhovi dugih bajoneta. Blistaju se i drugi kratki a široki. Mešaju se modre i mrke senke.

Još nekoliko sjajnih pruga se vinu u zrak. Sinu otuda daleko sa kose, zazvižda, ali tako bliskim fijukom da se sve trže, i tresnu šrapnel baš nad rovovima. — Uh, uh, u naše... slepci...

Sav bled pao je na neravnu zemlju spasilačke kose. Disanje ga je stiskalo gvozdenim kandžama. Paralo mu oznojene grudi.

Major, ordonansi, sve je to izgubljeno na poljani i u klancu pod prevojem. Iako umoran Duško sa trubačem pođe duž kose. Između razmaknutih grana izbijali su vojnici pokriveni prašinom i znojem.

Opet su izdavane zapovesti da se ne sme spavati, i opet u ponoć provalio je na najvišoj tački kose neprijateljski stroj, i bajonetima bez pucnja uzeo rovove. Opet su rezerve jurišale i izgubljeni deo kose bio je povraćen.

Opet su rezerve jurišale i izgubljeni deo kose bio je povraćen. Razume se da je bilo dosta mrtvih. Vojnici su cvokotali od nespavanja i straha, trzali se, šaputali i

I leševi se gomilaju. Najzad, kada zora poče da sviće, oni behu opkoljeni. Tada major Milorad gologlav, raščupane kose, sav modar u licu reče ordonansu Branku: — Pre nego što bi pali u ropstvo, ubićeš mene i ađutanta.

Strojevi novi, sve češći kuljaju između hrastova i breza. Vide se male prilike gde trče. Odjednom na slobodnom delu kose zapišta kao mahnita jedna truba, stotine se plavih senki uspravi i zagrme: — Ura—a—a — pa se baci napred.

Bilo je nečega na vratu — vilica koja se klatila i malo kose. Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa. Nešto je prošlo kroz njega. Pogled se ukočio.

— Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku kraj sebe. — Koga ćemo prvog? — kao da pita ađutanta. Ovaj čeka i ćuti.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Iznad kose, ogromne komplikovane frizure, crne, ol sitnih vitica izmešanih perlama, marama od plave svile. Na prstima od nogu

Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.“ Ona je ljubav glavnog kuvara Madone a po krvi je iz plemena Pel, pastirka.

S vremena na vreme pojavi se njegova crna glava, da udahne vazduha, dok se sa tvrde, kovrdžave, i masne kose voda odvaja odmah kao od nečeg tuđeg i stranog. Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći.

One podsećaju tako mnogo na statuice Šive. Očigledno da su izabrane po lepoti, jer su im oči duge, kose, tamne i osenčene lakim plavim prahom. Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše.

Na ramenima su im male sveštenice kao one u Bapleu. Njine sasvim kose oči, plavim obojene u krug, i visoka čela pod teškim metalnim dijademama; divne tanke ruke svetle od ulja viju se nad

Njenu ogromnu glavu uveličava još grdna punđa od lažne crnačke kose. Sasvim navrh glave je atlasna povezača; ivicom celih ušnih školjki, koje su izbušene, nosi red minđuša od filigrana.

Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada...

“ U drugoj ćeliji okovan je sam Prometej. To je jedan džin, na krpama i slami, razbacanoj po kamenome podu, strašine kose i brade, ogromnih noktiju, pogleda koji se ne da opisati, i bleštavih nasmejanih zuba. Prometej.

Iza prve rešetke neki mladi marabut, sveštenik, duge raspletene kose, mrtvački bledožutog lica i divnih ogromnih očiju, u odeći koja je nekada bila bogata.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Sećam se danas svoje nesreće. GLAVAŠ: Onda si sobom dete vodila, Divotno dete kose garave. Siroto, sluša, blene, ne znajuć’ Šta biva danas s majkom njegovom, A ti ga tešiš lepim načinom: „Smiri se,

Tebe se radi majka udade!...“ To beše Boško!... A u dvorovi, Na makoj svili starog vojvode Plakaše dete kose zlaćane, Ne znajuć, jadno, još u bešici, Da mu, sirotom, majku dovode. To beše... STANA: Ta dosta, dosta!

Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletalo glatke krajeve Sa mojim srcem... STANA: Ti ćutiš, Spaso!... Šta je to?

) SULEJMAN (sam): Ja ne znam šta je to? Tu ćerku njenu nisam video, Dodirnô nisam rukom vlastitom Nijedan pramen kose njezine; Ni dah mi nije njene dušice Prosedu bralu ljupko provejô, Pa otkud ljubav?...

Jeste, čekaju!... Pa neka dođe!... HASAN: Nemoj pretiti! GLAVAŠ: Ne pretim, Al’ čuj me dobro, dobar čoveče! U kose moje svaka dlačica Na hajdučkom je rasla temenu; Pa malja ona što je u sanu Još ove noći kožu probila, I ta mi ište

(Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena šamija!... Ta njene kose guste vitice Tanan je vazduh mirno gladio; A sunčev zračak, mazno igrajuć, Od studi joj je teme čuvao...

Još juče!... Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove! Nigde života!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Ova kosa mestimice je obrasla mladim šumarcima. U ove kose nagibi su blagi, brežuljci zaokrugljeni, na nju je lako i popeti se i sići, topove je lako na nju ispeti i spustiti ih, a

Ako su to Turci i ako imaju tu kakvo pojače odeljenje, oni bi se pre mogli spustiti s kose na drum, no što bi mi dospeli da se povučemo drumom od Tešice Žitkovcu, i tako bi sva naša vojska što se bori kod

stvarima, ali ja ne znam zašto Turci ne bi smeli zauzeti onu kosu, i što to ne bi bilo po njih dobro, kad s one kose mogu vladati dolinom i prostom demonstracijom osujetiti svaki naš pokret na Tešicu, koji bi mi preduzeli iz doline.

Iznenadna pojava turskih kolona s kose, otkuda im se niko nije nadao, rašila je sudbu ovoga dana. Kako mi sad zvone one jutrošnje Komarovljeve reči: »Mi smo

« Xe, xe, »predvideli smo sve.« Zar i turske kolone s kose? A one su bar bile krupne i zaista su se mogle predvideti... Pitam dr.

Na samom visu i duž cele kose POdignuti su aleksinački šančevi, baterije i streljački rovovi. Rujevičku kosu u severoistočnom pravcu preseca

Ova je poljana bila polje glavne borbe oko Šumatovca, jer su Turci sa šumatovačke kose kuljali u ovu poljanu, i iz jaruge, koja ovu odvaja od kose, izletali pri jurišanju na šanac.

polje glavne borbe oko Šumatovca, jer su Turci sa šumatovačke kose kuljali u ovu poljanu, i iz jaruge, koja ovu odvaja od kose, izletali pri jurišanju na šanac.

Samo je pešadija u šancu još ćutala ne opalivši ni metka. Odjednom kraj šumatovačke kose u daljini ukaza se u vinogradima jedno odeljenje konjice, pa se kao vijor ustremi našem šancu, vitlajući sablje u zraku.

Ja sam morao biti s artiljerijom, a artiljerija se morala povlačiti putem preko kose, jer je jedino tuda mogla proći. Međutim pešadija je prsla po šumi, vinogradima i kukuruzima i svaki se posebice

Čekaj da je uhvatim za crne, kudrave kose i da je dignem, da vidim ovo lice. Ne ide, ukočilo se celo telo. Ček' ovako. A! ah, lepoga lica!

Nije li mi pre dva sata Komarov rekao a vi sami potvrdili, da ste se peli do na vrh one kose i da Turaka nigde nema. — Da, ali izveštaj je opet netačan; mi nismo izlazili do na vrh.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXIX Ovaj pramen kose plave, To je kosa moje majke. Ovaj pramen kose crne, To je kosa mog babajke. Ovo su mi kô dva cveta Iz

XXIX Ovaj pramen kose plave, To je kosa moje majke. Ovaj pramen kose crne, To je kosa mog babajke. Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom cveću, To je suza

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali nespokojstvo mi izaziva pomisao na municiju. Došlo mi da se čupam za kose. No, hvala Bogu, i oni su se pritajili. Valjda i neće.

Nas ranjene, uz jauk i škrgut zuba, poneli su na suprotnu stranu. Vetar je duvao, lepršajući kose mrtvih vojnika... Kapetan Radojčić se diže i protegli.

Uviđam da se odigrava nešto strašno, i ja trljam oči da bih otklonio vodu, koja mi se sliva sa kose. Čujem neko treštanje oko mene. Podigao sam glavu. Vojnici se rasuli po ravnici, polegali i pucaju.

Sa okrenutom glavom prema otvoru, začešljane kose unazad, u košulji sa zavrnutim rukavima, ležao je na krevetu od dasaka narednik vodnik, i čitao jednu knjigu.

Poče i mitraljez. Kroz noć sinuše raketle. Sa Požarske Kose gađala je jedna brdska baterija. Topovski pucnji odjekivali su praskavo kroz noć.

Pozdravio sam se. Tom prilikom moj se pogled upi u lice mlađe sestre... Ispod toke provirivale su kovrdžice crvenkaste kose. Oči su joj bile plave kao spomenak. Usta mala, kao neki pupoljak, a zubi kao biser.

Pretvarali su se kao da ravnodušno sede, ali su im lica bila uzbuđena. Ona je potajno uvlačila pramenove kose ispod svoje toke. Da bih ih izvukao, pričao sam im kako se Arleta uplašila što je ostala sa mnom usamljena.

Ona saže glavu i samo uzdiže ramenima. Videle su se obline njenoga vrata. Pramen kose, kao svilica zrelog kukuruza, spusti se niz njeno lice.

Hteo bih da je izvučem, ali ona me steže jače i nasloni svoju glavu na moje rame. Osetio sam miris njene kose. Setio sam se Arlete. — De, de, nemoj da se pravdaš. Goni, goni, kapislcauf! — upade Luka.

On prihvati šlem i prstom odlepi lobanju. — Da vidite... Evo je kosa! Videli su se zaista svilasti pramenovi žute kose. — Bože, šta li bi dala negova majka ili sestra, da ima ovu kosu! — razmišlja vojnik.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me strelja, škripe zubi na mene, — to je svima želja. Kose moje na sablju vrazi moji vijut i nogama tlaču me, a po licu bijut; čada moja progone, Marsu ljutu daju, i tim srcu

Eda ljubiš koja telo ne steže, Spred' i sastrag jednu pregaču veže, S cvancigeri i petaci pletene kose, Sa šljokama izmešane košulje nose, Što s vreteni hode, igraju bose?

predmetma govoriti, no ona ni o čemu nego opet o novim pantljikama, kapama, o novom kroju haljina, najnovijem običaju kose plesti, i drugim ovakovim sitnicama blebetati započne. Jedva sam dočekala da je se jedanput oprostim i kući dođem.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

ĐURAŠKO: Ne cvili, gospo, nemoj, Svetlosti! Dok su ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu Ni povetarac ne sme taknuti — Ne, gospo, ne sme...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Samo mu viri pjegavo lice s krupnim, grahorastim očima i nekoliko pramičaka žućkaste kose, rasute po čelu. Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan.

O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose. „Slušaj, Bog te ubio, kako ćeš odati carskoj gospodi čest.

Bojić, Milutin - PESME

Samuilova, XI, 2, Z) Strast je zakliktala na lešini Vere, Strast što čini usne modre i zelene, Strast što sedi kose i što nedra dere.

Tvoje oko prosu drhtaj mojim mesom. Ja hoću da čupam tvoje zlatne kose, Hoću mladost zlatnim urešenu resom, Slapi tvoje krvi da mi rane rose, Da u meni rikne mladost onih dana Kad

Odlazi, o strasna carice satira, I sažeži kose i razgubaj usne, I razlupaj mramor nimfijskih kumira, I raščupaj nedra krv na njih da pljusne.

IV Za mene noćas vaseljene nije, Oči su tvoje sunca, zvezde, duge, Usne skup slasti, osmeha i tuge, Kose dah mora i šuštanje šuma.

VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao sjaja.

voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje, Žud ludih noći kada razum staje Da spuste tebi na usne i kose I da usade u zenice tvoje Mirise, zvuke i zvezde i boje; I kô pobednik što gine na meti Uz šumni pljesak, kraj u

Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena. Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Podšišanih je brkova i ima ćubu od kose nad čelom. Žika je dežmekast, a velike čupave glave, podbulih očiju i debelih usana.

Pantalone mu gore vrlo široke, a dole uske i spale te se naborale. Gospodin Milisav je srednjeg rasta ulickane kose i ufitiljenih brkova. Na njemu je bivša oficirska bluza sa rasparanim znacima i čojicama od kojih se trag još poznaje.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Zašto su glave nagle, i kose smešale blage, i dršću nage? Od zime se ne ježe, strah srca im ne steže, jer na planini odrasle su same.

Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. Setno ti pramen kose zaleluja kô vrbi, gde nam se deli celovi?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Najbolje je ako se tom prilikom i obaje (SEZ, 13, 296). Naročito jako dejstvo na rašćenje kose ima sok dobijen uoči Đurđevdana (ŽSS, 117). Rašćenju kose pomaže čak i voda od kiše koja se na l.

Naročito jako dejstvo na rašćenje kose ima sok dobijen uoči Đurđevdana (ŽSS, 117). Rašćenju kose pomaže čak i voda od kiše koja se na l. zadržala (GZM, 6, 1894, 656).

(ZNŽOJS, 15, 124); od rane i uboja (ŽSS, 268; GZM, 12, 1909, 150; 20, 345); gonoreje (SEZ, 14, 236); protivu opadanja kose (SEZ, 13, 296; »u koprive valja ostaviti ošišanu dečju kosu, pa će brzo parasti«, SEZ, 13, 418; ZNŽOJS, 11, 266); od

veštica novu vešticu, i kada to učini, onda novoj veštici »proniknu krila slijepoga miša, obradak joj se produlji, kose se raspletu, odjeća postane crna, i tad sa ostalijem poleti kao leptir« (Karadžić, Z, 1901, 189).

Voda u kojoj je skuvano lišće od lj., trešnje, višnje, jagode, sprečava opadanje kose (SEZ, 13, 361). LjUTIĆ Hahnenfuѕѕ (ranunculuѕ acer).

potopljen (SEZ, 17, 533; 536); stoci se daje u soli (SEZ, 17, 582; Sofrić, 171). O. izaziva rašćenje kose (ZNŽOJS, 7, 1902, 290). »Od odoljena kosa do kolena«, posl. (Sofrić, 171).

Na Đurđevdan devojka uzme zemlju koju je ranije izvadila ispod momkove stopale, malo njegove kose i komadić haljine, sve to strpa u jednu ljutu papriku, zatrpa sve to u vatru na ognjištu, »i kao što to sve gori, tako i

Strugana r. s medom privija se na opekotine i upotrebljuje se protiv opadanja kose (ib., 161). RUŽA Roѕe (roѕa gallіca). Ruža, rosa, rusa (Sofrić, 189). Poznata je i (turska) reč đul.

S. pomaže i rašćenju kose. Žene mažu kosu zejtinom koji je uoči Đurđevdana prenoćio u s., ili miju kosu u vodi u kojoj je prenoćio s.

U narodnoj medicini lišće od t. upotrebljava se protiv opadanja kose (SEZ, 13, 1909, 361); t. smola je lek od zubobolje (GZM, b, 802), strugotine od t. čuture lek od dalka (ŽSS, 283).

U Sretečkoj župi devojke su se, rano na Đurđevdan, kupale nage u reci i češljale kosu »u raž« radi zdravlja i kose guste kao r. (GEI, 9—10, 130).

Podvečer obuku bijelu narodnu nošnju, raspletu kose, u pregače stave ubrano cvijeće i pjevajući prođu kroz polja bacajući bilo što dalje od sebe.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Hm! — opazi gospodar, digavši glavu. —Čuj, Vojkane! — reče, pogledavši ravno u oči vremešna, suva čovjeka, duge plave kose, zakrvavljenih upalih očiju, što sada pred njim skrušeno stoji, — ti uzimaš kao iz kraljeve kase, a kada je za platiti,

I dijete, zamorivši se tek naslućenom strašću, podmetnulo bi svoju ruku ispod njene masne, plave kose, čiji vonj sjećate na miris meke, isprane vune i — tvrdo bi zaspalo.

I osjeća vonj njene glave i čini mu se da vidi ono njene kovrčaste, plave kose na zatiljku, kad se bijaše sagnula da pije sa njegova gunjca.

življe: —Bože ko će odbaciti? Jedno čobanče dugih ruku, spuštenih benevreka, neiščešljane zagasite kose, jarkih očiju, priđe popu Vrani i, drhteći od uzbuđenja, veli mu: —I ja bi se, pope, bacio!

Godine prolaze i Zlata se razvila u zdravu, vitku ženu, bujne kose kao šuma, sa zagasitim modrušastim kolobarima ispod očiju, što gazda mimo svega drugoga na njoj jako voljaše I

” završi pismo gazda. Uto kroz podrum unije u dućan gospa Pava, razbarušene sijede kose, kratka vrata, zadihala se i oznojila. Zatraži kave i šećera od dućanskoga momka.

gazeći po svojoj livadi, sada blatnoj i kaljavoj, pomisli kako je otrag malo dana bila cvjetna i živa, i kako je ispod kose jednako padao i cvijet i trava... U varoši ne svrne nigdje, već ravno uđe u dućan.

Bijaše crven kao rak, plešinjav, s čuperkom na potiljku, uredno razdijeljene kose. S rukama u džepovima, ušetao se pored robe, neprestano nešto gunđajući.

Iznebuha lahor s brda zatrese lagano grane, i s mirisom ljetne noći nosi sobom svježi šapat zvukova; dotače im se kose i lica; prođe pored njih i požuri kmoru da se na njemu ojača i zastruji jačim životom. Lahor ih uspavljuje...

Ivo gdela u njegovo crveno lice sa plavim pjegama i u čuperak kose, uredno očešljane. — Metni fes na glavu, metni! A što ćeš mi pričati, znam sve! ... I opet, ne mogu ti pomoći...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Penjemo se uskom stazom prema Kuli. Sunce sa zapada baca svoje kose zrake na pregrejani kamenjar, koji posle dnevne žege lagano zapada u dremež.

Dadara On je ovde! Na padinama Gradine gori zaseok Brežina. Nekoliko kuća zbijenih oko Sušačke kose planulo je pred zoru, u prvo svitanje. On je to lepo izračunao.

koščate guke na ćoškastom licu, iz čela širokog dva palca, iz sitnih ovčijih očiju, široke nosine i kratke tršave kose. Odan?

Gledao ih je iz daljine, sa Žarića kose, i nije prepoznao nijednog od njih. Kaže da su to valjda neki putnici koji nikada ranije nisu dolazili u ovaj kraj, pa

uspaljenog kola, najlepša među njima strasno steže butinama njegove kukove, da izbezumljeno podrhtava na prostirci rasute kose u travi, da jeca, škrguće zubićima, srkuće, a da on sve vreme misli na neku drugu. Tako ostajem ja.

No, kad je to izostalo, mogu barem pogledati šta rade prognanici. Siđem s kose, prikradem se na stotinu koračaji uzvodno od mesta gde leži gospin osmatrač i zabijem se u leskov džbun.

Onda i drugom. Podigne mi glavu i stavi u svoje krilo. Dugo pramenje moje umašćene kose raspreda pažljivo na svaku dlaku obaška i ispravlja ih gladeći ih preko svojih mršavih butina.

Nastavljam. Gde sam ono stao? Da, kad mi raspreda kose. Ali ne mogu. Ne mogu ponovo da vaskrsnem devojčicu; umesto nje, kao topla nepogoda, odjednom naiđe Jelena.

prsti nogu su mi se ukočili od hladnoće, košulja mi mokra, kosa slepljena, curak sa temena silazi niz slepljen pramen kose i pada na levu jagodicu. Trepćem, oči su mi pune vode. I na svoje zaprepašćenje, osećam kako u tome uživam.

Jelena ukrstila ruke na krilu, ispreprela prste, dlanove okrenute nagore, dugim vlasima kose ih miluje pokrećući sporo malo nakrenutu glavu, levo i desno. Pipac gricka nokat na palcu leve ruke.

Ostavim odelo u šupljini stare jove i go, zaklonjen gustišem, priđem obali. Spustim se preko kose kamene ploče u vodu. Takvo mesto sam dugo tražio.

malo moje snažurde, začas bi taj posrani kaluđer prđaknuo dole na dno vira i nikad više, nikada njegova žuta ćuba kose ne bi izronila na površinu Mrtvaja vira, ni igde. On naglo popušta i u onom zaletu, oboje, padaju u vir.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži. Pram njegove guste kose Jecajući vetri nose I gde pade, krsta kije, Gusti bršljan da se vije. Ah, za mrtve ko da mari?

Kad sunce spusti kose zrake, I tiho padne suton bled, Sakrivajući u oblake Bosanskih gora daljni red, Ja samac bludim po obali, Spokojan, tih

No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo.

On raznosi slatki miris i leluja kose tvoje, A ti spavaš, slatko sanjaš, moja ružo, cveće moje! Oko mene nikog nema, niti čujem živa java, Nebo ćuti, zemlja

Kako su se dohvatili za čupave svoje kose! Pa kako li izgrebani jedan drugog burno nose! Progovara prvi pesnik: „Zaslužujem bolje mesto, Ja sam pevô o slobodi i

- kô zakovan stade: U jezeru plavom čudna moma pliva, Kakvu bolna duša u zanosu sniva Nebrežljivo plovi, raspustila kose, Zaneseni nek ih talasići nose! A talasić svaki jednom željom žudi, Da joj srećan padne na mirisne grudi!

A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.

A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori se, slatko lane, Ja ću stražar da ti budem, Dok rumena zora svane.

Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti... Teško meni! Njegove bujne kose Nestašni vetri nose. A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na tle su pale cvetno.

I struja ljubavi prve obuze njegove grudi, I žarki, čudesni plamen zapali njegovo lice, On diže visoko čelo i kose zabaci bujne, I strasno, nesvesno, divlje udari u njene žice.

On je kroz suton tavni Bacio zamišljen pogled na puste i tihe ravni. Sa ruse njegove kose bašlik se spustio dole, A beli, široki burnus grudi mu pokrio gole. To beše Ben—Kasim glavom...

Bujni vetri, što se nose Sa dalekih surih strana, Lepršaju njene kose I skutove sarafana. Ali jednog majskog dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Kepen, iako osamdesetogodišnjak, beše još uvek stasit čovek. Visoka čela, bele kose i brade, sa starinski uokvirenim naočarima izgledao je kao prototip nemačkog profesora.

Stanković, Borisav - TAŠANA

I sad, sve izgubih. Pre, kada to nije znala, posluživala me a rukav njene košulje dotakne moju ruku, pramen njene kose, kurjuk, dodirne me po licu; seda slobodno kod mene, čak me i za čelo, glavu uhvati i prekori: »Opet si noćas.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Boško je tvrdio da je Talijanka, i pozivao se na crkvene knjige. Mala i nežna, kože bolesno bele, kose vatrene, očiju nekako prevešenih i skrivenih, neradnica, probiračica, nova mlada je vrlo neobično izgledala u

] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas. Držao je mnogo do svog, odista, finog stasa, i do svoje bujne kose koja je prosto igrala mu na glavi pri hodu, a voleo je da hoda gologlav.

Zbog tog stasa i te kose dešavale se sitnice koje su malo smetale biskupiji. Poručeno je župniku iz biskupije u dva maha, „s poštovanjem za

Tu neobičnu glavu kvarila je kosa, kosa Pavlove majke, bledocrvenkasta i očajno slaba kosa. Palanka se rugala: — Više kose ima Jova u brkovima nego žena i sin na glavi. — Ruke Pavlove ženski uske, a vrhovi prstiju uvek topli, kao u groznici.

Vrlo volim da radim s vašim zemljakom. — Studenti su ih posmatrali češće: dva kratkovida, sastave glave, pomešaju kose, legnu na hartiju, i samo se staračka leđa profesorova jasno izdvajaju.

Kosa, naravno, nije Pavlu izrasla, ali on je sad nosio skupu, finu periku od tamnosmeđe kose, po engleski glatko pričešljane i uz lobanju prionute.

Pavle više ne nosi periku, ćelav je, skoro sasvim bez kose, porušen je mnogo, u očima sjaj tuge i rezignacije. Mirno posadi Branka prema sebi, i da bi ga još umirio, našali se:

Samo joj glava viri, kozja glava oštre kose, sa dva mutnotamna oka, s velikim nosom, njuškavim i treperavim, s maznim lenjim glasom koji nijednu rečenicu ne dovrši

Stari je ličio malo na Kineza: glava velika, kose malo, vrat mnogo tanak, oči bez trepavica, ruke male, sitne, jednako u pokretu. Jeste, ne zna čovek našta će mu.

je bio čovek pedesetih godina, i nekako afričkoga izgleda: crne masti, guste lako kovrčave i uz lobanju priljubljene kose tamne kao gavranovo krilo, tako da su se seda mesta prosto blistala na glavi.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Zašto ne bi i takove cenzure na svetu bilo koja bi i u smotreniju odela, kose, oda, komplimenata, očiju namigivanja, pod ruku vođenja, pravljena kura, i proče i proče, pazila? — No ajdmo povesti.

Da naša irojkinja nije u pređašnjem raspoloženiju bila kad je u tamnici sela, i pomoću svoje kose i malo sunca svetlenja Romana dobro promotrila. — »Hi, hi, hi!

Ah, sad vidim da žene nemaju pravo što se tuže da i muževi često za kose vuku. Koliko bi mi slađe bilo kada bi me ti za kose vukao nego što ja to činim.

Koliko bi mi slađe bilo kada bi me ti za kose vukao nego što ja to činim. Romane, vičem, trčim tamo i ovamo, popnem se na breg, i otevši ti znak dati da me vidiš,

suza koje onda istom izviru kad najveća pakost ili ljutina srcem čoveka ovlada, ili kad žena ne može muža po volji za kose da očepa; dalje, kad žena kod postelje bolesnog svog supruga cvili, i proče; ove se suze zovu: suze krokodilske.

Tako i Roman, čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?

Tako i Roman, čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Na jednome plavome jastučetu, u levom krilu prozora, sedela je ostarija dama, sede kose, u širokoj cicanoj halini. Ona u svoje vreme nije bila tako seda, ali sam joj ja, još kad sam joj prvi put bio

Pootkidao sam im glave, noge, ruke, počupao kose, pocepao odela i, uopšte, izveo krvoproliće dostojno jednog krvoločnog pivara Santera ili nemilosrdnog glumca Kolo

iz kuće, daske iz šupe, brašno iz kujne, vuna iz jastuka za brkove i brade, pa onda suknje, stari kaputi, kurjuci od kose i svi drugi predmeti koje mali odmetnici poberu i donesu iz svojih kuća.

Možete misliti kako se ščepao za kose profesor, koji nam je bar sedam puta pročitao pesmu „Marko kazuje na kome je carstvo“ i koji je u svojim lekcijama

levo i desno, pa onda počinje poverljivo: — Sanjam neku gadnu ženturinu, sa oštrim, gvozdenim zubima, zmijama mesto kose, topovskim đuletom mesto srca, rukama u vidu gvozdenih vila i fosfornim očima, koje se u mraku svetle kao mačje oko, i

Gospođa je vriskala i valjala se po podu, čupala je kose, prevrnula je divan, razbila lampu, gađala je cipelom kućnjeg momka, ujela je apotekarskog pomoćnika i, najzad, ispila

ću skočiti na vas, oboriću vas na zemlju, izgaziću vas nogama, zatim ću vam razbiti pesnicom nos i iščupaću vam pramen kose, koliko otprilike u besu jedan pravedan muž može iščupati; uzeću vaše pantalone kao korpus delikti, a vas, onako u

A ona je odista i ličila na ikonu. Bila je izdužena i bleda lica, glatka čela i crne, duge kose, sa svetlim razdeljkom na temenu; malih, purpurnih usana i blagih očiju koje su skrivale duge trepavice.

Čitaoci su počeli javno da negoduju, pretplatnici da vraćaju list, a urednik očajno da čupa sebi kose. Najzad, kao jedini način da se spase ove profesorske bede, prestao je sa listom i odselio se u jednu varošicu gde

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Promakosmo pored nekih tamnih prilika. Verovatno su premoreni vojnici. Krećemo se padinom neke kose i oštar vetar kao da para naše lice, naterujući nam snežnu prašinu u oči...

Samo jedna duboka jaruga, pa se naporedo penje Požarska Kosa, kriva kao leđa u jednogrbe kamile. U jednome kutu ove kose, među stenama i krševima nazire se selo Gornji Požar. Ceo ovaj masiv ukršta se, zbija, uvale poniru.

Bugari su se rešili da nas sateraju u Solunski zaliv. Dan je bio vedar, sunčan. Od strane Katunca i Požarske Kose dopirala je ubrzana puščana i mitraljeska paljba. Preko telefona javljali su da Bugari vrše juriš sa ogromnim snagama...

Preko telefona javljali su da Bugari vrše juriš sa ogromnim snagama... Komandant pešačkog puka sa Požarske Kose tražio je u pomoć hitno jednu brdsku bateriju. — Odakle da ti dam, kad su mi sve baterije uvedene u borbu?

Hajd’ zdravo! — potpukovnik Petar rukova se sa komandantom bataljona i potera kasom. Prilazili smo položaju Požarske Kose, gde se nalazilo selo Donji Požar. Selo pusto. Neke su kuće porušene od artiljerijskih zrna.

Neprijatelj nadire velikim snagama sa Požarske Kose. Pred našim rovovima i žicama nalazi se sada bugarski dvadeset deveti puk.

U časovima osame, mislio sam na naše drugovanje... Bili smo nadahnuti mladošću. Nosili smo bujne kose i razbarušene kravate.

Nosila je kosu razdeljenu po sredini temena. talasavi pramenovi kestenjave kose uokvirivali su njeno visoko čelo. Oči plave, a svetle kao kapljice jutarnje rose, oivičene dugim trepavicama.

— završi moj komandant i produži da izdaje naređenja baterijama. Sa Vrtolomske Kose gađala je prva baterija, i sa položaja kod Rosne, druga.

Iz divizije su javili da pomoć ide sa svih strana. Pre podne sa jedne kose osmatramo ravnicu preko Peterskog jezera. Oko osam časova pojavila su se dva bugarski puka pešadije i puk konjice.

Petrović, Rastko - PESME

Bože moj, kako si ti načinio to čoveka od blata! Nisi li upotrebio ni malo slame, niti ostataka svojih od noktiju i kose, što bi značilo: prema svome podobiju?

teški mesec koji više neće da nose, One se razlistavaju već u istrulelo cveće; Niti će provući prste kroz sunca zračne kose, Tako spuštene mirno na grudi - brežuljak sreće.

A vi velite, o vi koji prezirući oruđa Ogledate tugu svoju u reci plača tuđa, Starče, čije su kose zabelele sasvim u danu, Mladiću, očiju božanskih iz kojih ljubav svanu, Tiha ženo, koja sa anđelima mešaš svoja

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Tvoja se stena na vlasi kose drži! S mravinjakom u naručju dečak zakorači na vrežu i pređe preko nje bezbedno kao preko mosta.

ZLATOKOSA Na obali reke davno, tako davno da je već i ime mesta zaboravljeno, živela je devojka zlatne kose. Ko je nije video, tog nije zabljesnula svetlost njenih ljubičastih očiju.

— Lepša sam ja od belih rada, i jorgovana, i ruža. Šta je svetlost svitaca prema bljesku moje kose? Šta tananost vilinih konjica prema mom struku?

kako u noćima punim mesečine iz mora izranja srebrna riba na čijim leđima jaše dečak duge, od sunca i talasa izbledele kose. STRAŠILO Kao osmeh zaljubljenog širila se ravnica od jednog do drugog kraja neba.

Nije? Vrbak je ono? Nije? Ugleda Starac na mesečini neko džinovsko drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih ribica ljeska.

— reče Smrt, ali je majka i ne ču. Sve tanji bivao je izmučeni dah deteta. Mora mu naći leka. Slepa i bez kose istrča ona na ulicu, stiskajući sina uza se, moleći svakog koga je srela da joj Varalicu nađe.

majke i plavom se svetlošću napuni mračna šupljina: druga joj kap na golu glavu pade: rasu joj se oko lica slap zlatne kose. Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada?

Ali, dešavalo se da zvono u nevreme zazvoni. Seljaci bi tada žurno ostavljali motike i kose, pa ili trčali u selo da gase požar, ili skidali kape, šapućući: — Bog da mu dušu prosti!

Pognu Danica svetlu glavicu, a nebeski joj vetar zamrsi kose. Nestrpljivo je čekala. Ali, i Nebeski Strelac poruči da na raspravu neće doći.

A kad bi se momak od svirke umorio, stavljala mu je glavu sebi u krilo, zaklanjala ga slapom kose i čekala da se na pritihlim vodama jezera, kao rumeni lokvanj, javi prvi zrak sunca.

— Je li to moje Čobanče? — upitala bi se druga zvezda, ugledavši starca sede kose. — Je li to moja Zvezda? — upitao bi se drugi Čobanin, ugledavši zvezdu čije su se oči gasile.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

STOJAN (sa čardaka): Košto, pesmu! KOŠTANA Koju? STOJAN Pesmu, kao što je tvoje lice, grlo, kose ruse... KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar baš ruse kose? STOJAN Ruse, meke, još ne zamršene!

KOŠTANA Koju? STOJAN Pesmu, kao što je tvoje lice, grlo, kose ruse... KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar baš ruse kose? STOJAN Ruse, meke, još ne zamršene! KOŠTANA (peva): Mirjano, oj Mirjano, Imaš ruse kose, Mirjano!

STOJAN Ruse, meke, još ne zamršene! KOŠTANA (peva): Mirjano, oj Mirjano, Imaš ruse kose, Mirjano! Daj da gi mrsim ja, Daj, Mirjano, daj, daj! Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja.

Sin poleteja. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje, žene... Koju devojku nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja.

STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda? STOJAN U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu... KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš?

Šantić, Aleksa - PESME

Sam, kô kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni... No dok mi mutni boli srce kose, Kô studen travku uvrh krša gola, — Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj kô viline kose. Gle!

boli srce kose, Kô studen travku uvrh krša gola, — Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola, Ja čujem šušanj kô viline kose. Gle!

U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada Opiše mene... Mi bjesmo u raju, Jabuke slatke berući sa grana...

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim... Noć sjajna, ko da svila vaše kose Polako šušti po oknima mojim. 1905.

Vranu svilu tvoje kose Mrsio je vjetar ti'o; Ja, dršćući kao trska, Pod vrbom sam skriven bio. Srebrn talas o hrid golu Rasipô se meko,

i ona Sve stubove kutnje, mlade kô kap rose, I dične i svetle kô kraljevi s trona, Gleda među klasjem sa odsevom kose.

Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja. U tvoje rasute kose, uz jedan mirisni dah, Večernji purpur je padô Ko crven i sjajan prah.

Zbaciše s glava saruke i vade Iz vodijera gladilice stare, I hitrom rukom dobre kose glade. Sad polegoše i 'šenice jâre Pokrivaju ih vrsi uzdrhtani I, rosni, lako u zori se žare.

Sad polegoše i 'šenice jâre Pokrivaju ih vrsi uzdrhtani I, rosni, lako u zori se žare. I kosci kose, i dok vjetar rani Povija klasje, sa žilava vrata Mrse se, viju perčini im vrani.

Srebrn se blesak prosipa sa kose, Nabrekle dršću na mišici žile, I žitom šušti korak noge bose. Već grablje grabe i dižu se vile — Sa naviljcima

1912. LUCIFER Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga bure pobešnjele nose. Pogledaj! divnu ženu, čije kose Kô zlatan plamen vihore, on grli.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Poginuo je zbog svoje duge kose koju mu je u milošti odnegovala sestra Doroteja. Poginuo je i njegov sin Pavlić. Vratio se iz boja — zahvaljujući dobrom

vojvoda Momčilo, kako ću ti puštit krpu platna, kad je meni snaha Vidosava, moja snaha, tvoja nevjernica, savezala kose za direke?

sestra srca žalostiva, žao joj je brata rođenoga, ona ciknu kako ljuta guja, manu glavom i ostalom snagom, iz glave je kose iščupala, ostavila kose na direku, pa dovati jednu krpu platna, preturi je gradu niz bedene.

joj je brata rođenoga, ona ciknu kako ljuta guja, manu glavom i ostalom snagom, iz glave je kose iščupala, ostavila kose na direku, pa dovati jednu krpu platna, preturi je gradu niz bedene.

Vila je svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haljinu obučena, i dugačke, niz leđa i prsi raspuštene kose. Vile nikom neće zla učiniti dokle ih ko ne uvrijedi (nagazivši na njihovo kolo, ili na večeru, ili drukčije kako), a

Marko je carev sužanj, tri godine zaboravljen u tamnici, pocrneo kao kamen, avetinjskih noktiju i kose. Očevidno, car ga je teško kaznio.

neznabožački pendžer — prozor perišan — srebrn nakit perni buzdovan — buzdovan koji ima pera perčin — pramen duge kose pušten niz leđa (nosili ga nekad ne samo Turci nego i naši ljudi) peškeš — dar Piva — oblast u crnogorskoj

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Djevojčica je šepala hodnikom pognuta, razbarušene kose. Jovanče od iznenađenja jedva povrati dar govora. — Ej, otkud sad ti? — Svuda se ta nađe — progunđa Mačak.

Udesno od njih, sve do susjedne šumovite kose, protezao se red sitna jasenova žbunja izrasla u pukotinama stijena. Držeći se za nj, nekako bi se, vjerovatno, i

Istinu govoreći, Marica baš nije ni bila tako debela. Bio je to zdrav okrugao djevojčurak, plave kose i modrih očiju, nasmijana i dobrodušna.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat. A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg! Iz očiju mu vatreni plamen izbijaše, Obraz na suncu sjaše, Iz usta mu

A gde mu je lepozgledno lice, Gde li su mu jasne oči? Očadi i smrče se. Lepe, duge kose opadoše, Duga šija ckloni se, besedljiv jezik premuknu. Ruke i grudi rasuše se, Telesni ceo stas raspade se.

Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu. Smotre ga Joav, vojištanski vojvoda, i preko Davidove zapovesti zakazate, ako padne šaka im ne ubiti ga,

S jednom nogom trčat se ne može, ni letiti ptici o jednom peru. Eda jedno vlakno mogu se nazivati kose ili vuna? U jednom sečivu nejma halata, ni kuće s jednom gredom. Kratka je reč, ama na mnogo izlazi.

Tko li se sa zlim druži, kan'da s golim šakama njivu od korova trebi; zmija će ga hapiti! Nejma u zamahne kose probira ni štedenja travna. Sred smrti i života, nasred raja i pakla stojimo.

Ko se valja po blatu, povodi se nahero, hodi s mosta, s konja spada? — Pjanica! U koga su zamršene kose sinje oči podbuhao obraz i ruke mu i sve telo lomno i drhće? — U pjanice!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa ono njojno devojačko sramuvanje! Lele, tugoo!

— Tam vidov mome Evrejče, na visok čardak stoješe, ruse kose si češljaše, drobne si solzi roneše i žalnu pesnu poješe, u pesnu majku kolneše: Zašto me rodi Evrejka?

Ujutru ode, a uveče dođe. Nema više one raskošno bujne kose, onog dugog lepog kurjuka, — otrcao se i krzao jednako, dok nije došao tanak i kratak, malo duži od mačjeg repa, a

Peva Mane: Kad ja imam belo lice, — zašt’ ga ne ljubim? Aj-haj-haj! Kad ja imam ruse kose, — ej, zašt’ ih ne mrsim?!... Uzalud je Ajša koketovala! Na druge oči, druge kose i na drugo lice mislio je sada Mane.

Aj-haj-haj! Kad ja imam ruse kose, — ej, zašt’ ih ne mrsim?!... Uzalud je Ajša koketovala! Na druge oči, druge kose i na drugo lice mislio je sada Mane...

Ni sada ne pogleda Mane Ajšu, ni njeno belo lice, ni njene duge kose, koje beše prebacila i ukrstila preko grudi, pokrivenih tankom providnom košuljom od burundžuk-svile.