Jakšić, Đura - PROZA
Posle se utiša sve. I noć, i vazduh, i rika topovska — sve je zanemelo. Ranjenik, kome su nemilostivi lekari kost po kost iz malaksaloga tela čupali, izdahnuo je; pa sad oni koji su ga do smrti mučili, dođoše da mu čelo mrtve glave
Posle se utiša sve. I noć, i vazduh, i rika topovska — sve je zanemelo. Ranjenik, kome su nemilostivi lekari kost po kost iz malaksaloga tela čupali, izdahnuo je; pa sad oni koji su ga do smrti mučili, dođoše da mu čelo mrtve glave mrtvačku
najnežnije ženske ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne kokete nema da zadršće ta suva kost, ta mrtvačka glava...
Obradović, Dositej - BASNE
| 16 Kurjak i ždral Kurjak žuerući ovcu, stane mu kost u grlu. Stane zavijati i jaukati, moleći svakoga ko tuda prolazaše p mu izvuče kost, obeštavajući veliko nagraždenije.
Stane zavijati i jaukati, moleći svakoga ko tuda prolazaše p mu izvuče kost, obeštavajući veliko nagraždenije. Dugošijasti ždral polakomi se na plaću, zavuče glavu u kurjačije grlo i izvuče
Dugošijasti ždral polakomi se na plaću, zavuče glavu u kurjačije grlo i izvuče kost, pak ono leteći više njega iskaše plaću.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
hoćeš od ovih bukava kopaj, iskopaćeš: istrunulu čizmu, zarđalu cev, šunoglu, pređicu, tabakeru, ili ljudsku kost. Širom ovih šuma i livada, po jarugama i po jendecima, Niko ne zna koliko hiljada i hiljada poginulih ima.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i janičare tukao, i što je neprestano dogovarao se sa drugim knezovima i sirotinju zastupao; isto tako bila im je kost u grlu, što je on imao u svojoj knežini svagda spremni̓ i oružani̓ 1800 momaka, koje je i Aganlija vidno, kada su s
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona ti oko rana ume kao niko!... Šta je puta mene izlečila! — reče Zavrzan Surepu. — Znam, ali meni se čini da je i kost razmrskana! — reče Zeka. — I to ona ume!... Izvidaće njene trave svaku boljeticu!... Ne brini ti!
— Stojo, sestro!... — šaputala je Petra. — Može li preboleti? — Kost mu je samo prebijena — nije razmrskana... Moći će!... Mlada snaga, pa mlada i kost, ne brini!... A i ovome je dobro.
— Može li preboleti? — Kost mu je samo prebijena — nije razmrskana... Moći će!... Mlada snaga, pa mlada i kost, ne brini!... A i ovome je dobro. Mnogo se krvi odlilo, al̓ rane nisu strašne. Ne brini!...
Ne brini!... S božjom pomoću sve će dobro biti!... — A jesi li namestila kost? — Jesam... jesam. I utegla sam!... Ništa ne brini!... Opet se razleže zapevka: — Šta je? — pitaše Stanko.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja ću se udati za Vilipa Maričića! — Koji? Zar ti misliš da ću ja tebe dati ikome drugome! Be, ni kost s koskom mu ostala ne bi, ko bi te samo prstom prihvatio!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Taman mi na ivici sela i stali da plasiramo... — Ali kost nije mislim povređena? — Pa malo, sasvim malo, upravo mišić. — Znam, znam; ali neće, valjda biti posledica?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Ne znaš, škilji! A ko e šuškio na moja vrata? JUCA: Zaboga, u sobi nije bilo nikoga! JANjA: Nikoga, prokleto kost, samo tebe! Nemaš tvoja kujna, kao gazdarica, nego da si skitaš po sobu? JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ceremonijalu, hteli su da mladoženji pokažu da mu mlada nije gurava, da nema kraću nogu, a da nema ni izraslu kost u pasu. Videlo se da udavača ustaje kao od šale, da se previja lako, i da je vitka u pasu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bilo je i hajdučica. Surovi prema nasilnicima, oni su ipak bili vrlo pobožni: često su u kundaku od puške nosili kost nekoga sveca da im ne mogne nauditi nasilničko zrno; mnogi nisu sedali za jelo, dok ne očitaju Očenaš; na polasku sa
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
IGARA 11 JURKE 13 SEMENA 14 TRULE KOBILE 15 LOVCA 16 PEPELA 17 POSLE IGRE 18 KOST KOSTI 19 I. NA POČETKU 20 II. POSLE POČETKA 21 III. NA SUNCU 22 IV. POD ZEMLjOM 23 V. NA MESEČINI 24 VI.
padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava raste Šta da ti pričam (1954) KOST KOSTI I.
smo se mesa Sad ćemo šta ćemo Kaži nešto Hoćeš li da budeš Kičma munje Kaži još nešto Šta da ti kažem Karlična kost oluje Kaži nešto drugo Ništa drugo ne znam Rebra nebesa Nismo mi ničije kosti Kaži nešto treće II.
NA KRAJU Kost ja kost ti 3ašto si me progutala Ne vidim se više Šta je tebi Progutala si ti mene Ne vidim ni ja sebe Gde sam ja
NA KRAJU Kost ja kost ti 3ašto si me progutala Ne vidim se više Šta je tebi Progutala si ti mene Ne vidim ni ja sebe Gde sam ja sad Sad
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Lepotica na glasu, prolepšala se još više, u prvoj godini braka. Koža njena i kost, smeh i dah, kao i njen pogled, imali su neki gladak sjaj što je svetleo u njoj, dok je nosila čedo u sebi.
Od nje je dve nedelje oticala krv i nikakve joj babice ne pomogoše. Pogurena, žuta i suva, sama koža i kost, jedva je mogla da učini ona četiri koraka od postelje do prozora sa rešetkama, gde su je nameštali na jastuke.
Sama koža i kost, od nespavanja i nejela, sušio se sve više, tako da su mu obrazi bili upali, jabučice koštunjave ispale, a oči sevale
zaspa ispružena i nepomična, od iznemoglosti, kao mrtva, sa očima svojim upalim, sa kožom ispod koje se videla svaka kost i svaka žila i žilica.
Aranđel tad ugleda koliko je visok, bos, u crnoj mantiji, raskrvavljenih grudi, i vide njegovo lice, samu kožu i kost, sa velikim očima, grozničavog i zamagljenog pogleda.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na Kosovu se deca za čiji se život strepi provlače kroz konjsko „previjalo“ (šuplja kost), odnosno kroz šupalj kamen da bi bilo dugovečno.
¹⁰⁷ Šuplja kost, obruč i točak imaju oblik kruga, te na taj način simbolizuju celinu, punoću i time ujedno na magijski način čine da
školjke; nokat, zub, dlaka ili parčence kože od vuka, dlaka ili nokat od mečke, kornjačin oklop; parče zmijine košuljice; kost od jagnjeće vilice; stvrdnuta sukrvica ždrebeta itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sigurno su već odavno ugojeni i pomireni sa prosečnošću. A Žan Žik, još vitak — sama kost i koža impregnirana dimom večitog »goluaza« u zubima — vlasnik je trećeg modnog studija po veličini u Parizu.
Matavulj, Simo - USKOK
Nagađali su da kost nije slomljena, ali počisto ne znađahu. Zatijem okupaše Krcuna, domaćica dade čistu košulju, te ga narediše.
— Nije nikakva rana, zapravo! — povrnu medik. — Zrno je prošlo kroz meso i nije ni dohvatilo kost! Nâko je isto lila krv i rana se malo zapalila! Dvije, najviše tri nedjelje, pa će i ustati.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
nji da se sklone, a oni ištu po četiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti, umesto da svakom dadu fraj kvartir i kost, i da mu jošt plate što je volio pobeći nego ostati pod Madžarima. SMRDIĆ: Vidim ja, rodoljubije se ne uvažava.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista! Kako uđe, odmah zove svoju ženu: — Ženo, — veli — ovdje čoečja kost miriše; koji imade, kazuj odmah! Ona mu reče: — Nema nikoga. A on veli: — To ne može biti.
Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovdje ima čoečja kost. Žena govori: — Nema, čoeče! — Pa po dugom razgovoru ona mu veli: — Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao?
Onda im zmaj reče: — Idite i kažite mu neka mi ide iz dvora, jer ako mu dođem, neće mu ni kost s košću ostati. Dvorani iziću na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a Stojša se oseče na njih: — Idite kažite
koji čuvam i kuću i glavu i imanje našega gospodara, u korito ne mogu ni priviriti, nego kad-i-kad po koju golu kost oglođem, pa svu dragu noć po kiši i po snijegu okolo kuće obigravam da nam ne bi neprijatelj naudio.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Oprosti mi, i učini da sraste Sa svojom košću kost, sa stablom grana; u srebro ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa bregova preko Save ljubičice tek zaplave. Slepi Filip, u neonu, izoštruje kost čeonu. Tek da mu je preko strune da razvuče kako ume, počele bi šume srpske od čudesa da se krste.
) Širom groblja zuje kosti oživele od zvučnosti. ČUDO U ZAROŽJU Tri jerarha - Časni post. Sa zrenika sjakti kost. Prelazeći sunčev most u Zarožje stiže gost. U svanuće pukne glas kao nada, kao spas. Trorog vetar digne plast.
Vrh Podunavlja kunja dremljiv Srem, a munja, munja četiriju rez tek ukrsti se, te zažuti drem sa pamtiveka, čija suva kost šupljinom trubi: Povest, to je skeč ludaštva, Sunčev voz u nemilost.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Pokojne babe kunem se glavom, odavna držim žestoki post, vodicu pijem, hranim se travom, prosto ne mogu da vidim kost. Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac.
A Žuća, opet, saznao davno kako je tamo zabranjen post, povazdan, kaže, jede se slavno, i u snu glođeš praseću kost. Onoga ko se na jelo duri, pečeni zeko po selu juri.
“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost. „Pobratime zubati, odakle nam ideš ti?“ A pobratim čudno reži, al ne bježi.
Kraj reke lunja i gunđa tužno ko kasni pijan gost: — Još dok sam bio maleno štene izgubih ovde kost. U stazu zuri kao da traži zalogaj neki drag. — Ej, zašto više ne miriše ni jedne zverke trag?
To ti je vjesnik, skitnica bićeš i pseći pjesnik. U tvojoj kući najdraži gost nek uvek bude poneka kost. Želiš li lovcu postati drag, pažljivo prati zečiji trag.
Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu kost, Andriću Ivi (neka nam živi!) odnese s Drine most. Njegošu slavnom iz „Gorskog vijenca“ otkide sjajno perce,
ŽUĆE Evo vam jedne ponude vruće Trišinog džukca, skitnice Žuće: Već mi se na vrat popeo post, prodajem čiču za dobru kost, samo nek bude poveća ona, može od vola, kita il slona. I još da dodam primedbu ovu: primam i samu mamutsku kljovu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Hor vrabaca od plemenitih metala pevao je dok je on umirao ispred oltara i sveci u rukavicama preneše ga kost po kost u drugo carstvo ko što se već pristoji. Vizant jedva da je imao boljeg cara.
Hor vrabaca od plemenitih metala pevao je dok je on umirao ispred oltara i sveci u rukavicama preneše ga kost po kost u drugo carstvo ko što se već pristoji. Vizant jedva da je imao boljeg cara.
kako ti se raduju oni kojima si ti jedina hrana koji te grizu koji te grle svi preci slavnog zbega kojima uz gusle još kost promrzla seva i sve je naduveno od stare slave nedopevane nadule se glave i prsa i bešike što nisu dovoljno daleko
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neko je ječao među gomilom leševa i naši vojnici izvukoše ranjenika sa prebijenom nogom, da se videla gola kost zglavka. Sa izmučenog lica su kapale suze i ranjenik je sklapao ruke, moleći za milost.
— Podnaredniče, neće grom u koprive. — E, će mu se zatre seme — veli jetko jedan, glođući kost. A na začelju se „ufrontio“ i Tanasije. Zapitah ga šta će on tu, kad znam da se za nas donosi hrana iz baterije.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na divizijskom previjalištu, sutradan, pronašli su da mi nije skrhana kost u nosu, a da su mi pluća sasvim u redu. Kroz dva‑tri dana, imao sam da se vratim u puk, i javim Janaušeku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sednemo da ručamo, a ona bi, tek, meni: — Polako jedi, možeš da progutaš kost, pa sva creva da ti provali! Pođe ko iz kuće na konju, a ona ga ispraća i huče s rukama pod pojasom: — Huuu!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jedno je nosiva, drugo nosna, treće nosata i noseća! Problem savesti kod Sartra: kod je tu u grlu kost! Savest je u Sartra, a kod Žan-Pola svratio gost. Istoričar svoga vremena: opet ogrešenje!
Gde možeš, izbegavaj a: glas tako aljkav i prost, Da ga novorođenče, čim se rodi, ispljune kao kost. Katalog je izdat, a Knez Lazar izdan, metlo brezova! Njegov nema određeni vid: ne njegovog, nego njegova!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ona ga uze za ruku, ali ne kao svakada, za prste, već odozgo i više ruke za dlan, za onu četvrtastu i široku kost. Zatim ona vide kako mu se, iznenađenom takvim njenim uzimanjem ruke, rašireni prsti zgrčiše, te, prinoseći je k sebi,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
svoje mršavo, žuteljavo lice na dlan, a svoje žive, crne oči, u njima joj je sav život bio, jer njeno tijelo bijaše kost i koža, a rasta bješe omanjeg, oči uprije opet put domaćina.
,,A osim pameti i mješina ti je dobra, čvrsta; ne propušta ja mnim, ni znoja, a kamoli kost!“ „I druga je, brate!“ reče mu drug. „Postavljene su one kosti dobro, i obavijene kako treba!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ispravno kao jarčev rog. Lep je kao lep na plotu. Ljube se kao luk i oči. Ljut kao ovca. Mekano kao kost, medeno kao žuč. Milostiv kao zla maćeha na pastorče. Miluje kao vrag tamjan. Mio mu je kô trn u nozi.
uz brdo; ali bukva padnuvši niz brdo odnese i magarca za sobom i svega ga razbije niz nekakve stijene, da mu ni kost s košću zajedno ne ostane.
Ko nam bio zlotvor, ubio ga gospod svojom strijelom kroz kost, odletio na otur kao kolo, pa kotur niza sanske lugove da pokupi dugove.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
49. Kad u polje ide, kući okrenulo rogove, a kad kući ide, u polje (okrenulo rogove). 50. Kobila oždrijebi kost, a kost ždrijebe, pa ždrijebe voli babu kobilu, nego kost majku. 51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa.
49. Kad u polje ide, kući okrenulo rogove, a kad kući ide, u polje (okrenulo rogove). 50. Kobila oždrijebi kost, a kost ždrijebe, pa ždrijebe voli babu kobilu, nego kost majku. 51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa. 52.
50. Kobila oždrijebi kost, a kost ždrijebe, pa ždrijebe voli babu kobilu, nego kost majku. 51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa. 52. Ko pjeva, kad drugi ljudi plaču. 53.
127. Ubi vola bivola, okrvavi dva dola. 128. Uđe kurjak u tor, ovcu uvati, pa kost izjede, a mesa se ne dotače. 129. U jednom brlogu dvanaest nazimaca leži, a nijedan s kraja nije. 130.
Onda im zmaj reče: „Idite i kažite mu nek mi ide iz dvora, jer ako mu dođem, ne će mu ni kost s košću ostati.” Dvorani iziđu na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a Stojša se oseče na njih: „Idite kažite
Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista! Kako uđe, odmah zove svoju ženu: „Ženo“ veli „ovdje čoečja kost miriše, koji imade? kazuj odmah.“ Ona mu reče: „Nema nikoga“ a on veli: „To ne može biti.
Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: „Ovđe ima čoečja kost.“ Žena govori: „Nema, čoeče“, pa po dugom razgovoru ona mu veli: „Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao?
Stanković, Borisav - JOVČA
Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu. I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu.
do Jovče, okrenuta vatri; razgrne šamiju te joj se još jače osvetli od vatre njeno staro koščato lice; uzima sa sofre »kost«, unosi se u nju, zagleda pege i šare po njoj). Pauza. Vetrovi jače i bešnje duvaju. Tresu zgradu. Vatra npacka.
NAZA (ne diže glavu, nego još jače, tajanstvenije, dublje se unosi u »kost«, gleda u nju, obrće je). JOVČA (gleda je netremice, već ga strah poduzima; hrabreći se vikne): Gledaj!
(Gleda u »kost« pa u Jovču, naginjući se bliže njemu): Jedan fidan, jedno drvce od svih najubavo, najlepše. JOVČA (postaje uznemiren,
JOVČA (čisto plačno, kao pravdajući se): Sve sam davao! Šta joj nisam dao?... NAZA (zagleda bolje »kost«, podnosi je Jovči da vidi i sam i pokazuje prstom mesto gde se to vidi): Ne znam, gazdo. Ovde tako stoji.
(Baca joj novaca.) Sve lažeš! Nisam ja grešan. Nisam joj prečio, ne davao... A što ona bila kučka (otme Nazi »kost« i baca na Zulfu, koja se zgrčila u strahu.) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kaže nam Antonije da oni rado primaju strane ljude na kost, na nedelju i na mesec, i, budući da su besposleni, mogao bi[h] se i od nji[h] polzovati u razgovoru.
kolači korabalj, korablja — lađa korabljenik — putnik na lađi korespodent — dopisnik korfiotski — s ostrva Krfa kost — hrana koštovati — stajati (u ceni) krajcara — novčić u vrednosti 4 pare (U Dositejevo doba) krasnejši — najlepši
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Suncu kraj je. Leta više nema tu: Samo hude krpe, trošno meso, bedna kost. Ni senke više nema da crta po tlu. Da l su svi tu, il još neko — ne? Ko će prvi ugasiti leto? Ko sme?
Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula. Ali gde truli to što je bilo A u zemlju ne ode (Niti ikada imaše kost u sebi, drvo, bilo)? Gle: opet čisti vazduh struji s vode I muzika mi po koži prelazi kao krilo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tu, kao što Ti kazah, na ovo malo zemljice oko Morava, privremeno se živelo. I jatagani se brzo istupe. Kost čovečja tvrđa je od stare klenovine. I, da znaš, kratko se živelo.
Pa kad joj prsti bezuspešno pokušaše da napipaju kost u pregibu bedara, osmeh se razli u smeh, dug, glasan i zamućen. Taj smeh sada razbijeno odjekuje u njoj.
Nije ni lepa. Ima lepših žena od nje. Isteraće je, isteraće je... Kao da mu se odvalila čeona kost, I korica mozga zebe i boli; po njoj se vuče četkica sna, dlakava, oštra, i ne prestaje da boli.
sebe, da u jurnjavi po mrazu rasturi jad i mamurluk neprospavane noći, da mu vetrovi razbistre um i ponovo vrate čeonu kost na ogolelu skramu mozga, po kojoj palacaju posečeni živci u taktu konjskog kasa.
sluša srce protivniku, sluša strah, damare i drhtaje u kolenima, očekujući kad će da ustukne za uzdah samo, dok kost čelično ciči.
Koleno mu je okruglo, suvo ali ravno. Tuđe su ovo kosti u Adama. Nije to moja kost, ugasi lampu. Dim petroleja gadljivo pela nozdrve. Otvara prozor i udiše zvezde. I opet je noć i opet je s lampom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Glatko i kao kost belo bilo je njeno lice. Zar je i mogla primetiti da stari? — Poljubi me! — odvaži se da joj predloži jedne noći dok je
Popa, Vasko - KORA
gde mi je mir ODJEKIVANjE Prazna soba stane da reži Uvučem se u svoju kožu Tavanica stane da skiči Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da
se u svoju kožu Tavanica stane da skiči Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i
skiči Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i četvrti zid Stane da laje Hitnem svakom po jednu
njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i četvrti zid Stane da laje Hitnem svakom po jednu kost Prazna soba stane da urla I sam prazan Bez
zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i četvrti zid Stane da laje Hitnem svakom po jednu kost Prazna soba stane da urla I sam prazan Bez ijedne kosti U stostruki se odjek Urlika pretvaram I odjekujem
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
odgovori da se Demarista u međuvremenu udala za jednog starijeg gospodina, Arhimedes poblede i pobele kao ova slonova kost ovde“. Ubrzo iza ovoga pođe celo društvo u susednu dvoranu da sedne za kraljevsku trpezu.
“ On se nasmeši. „Daleko od toga! Od nekih životinja mogao sam prikupiti samo po gdekoju kost, ali metoda koju sam pronašao omogućila mi je ne samo da pouzdano rekonstruišem ceo kostur životinje, već da dobijem
Zgrabih ga svojim prstima i otstranih ga vrlo vešto. Pred nama se ukaza ona naročita kost koja je nesumnjiv kriterijum torbara.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Slepoočna kost bila mu je razmrskana, i levom smoždenom stranom krv je bujno lopila po zemlji. Njegovo lice, vrlo finih crta, obasjano
Ilić i ja u kupeu, glava mu sva u zavojima, jedno oko zakrvavljeno i podbulo, ali su mu obloge dobro činile, jer mu kost nigde nije bila povređena. I sunce ponova granulo. Pa se klatimo na sedištima prema tome kako se voz treska.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista. Kako uđe, odmah zove svoju ženu: — Ženo, — veli — ovdje čoečja kost miriše; koji imade? Kazuj odmah! Ona mu reče: — Nema nikoga. A on veli: — To ne može biti.
Odmah mu postave večeru, no on, kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovđe ima čoečja kost. Žena govori: — Nema, čoeče! — Pa po drugom razgovoru ona mu veli: — Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao?
Petković, Vladislav Dis - PESME
A sad? Ko smo sada? I gde je naš dom? Eno, po klancima jedan narod ceo Radi sliku pakla — koža je i kost. I korenje jede kao hlebac beo, A smrt mu je radost, dobrodoš'o gost. Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine. Sećam se da je govorio kako ne bi dao ni kost jednog pomeranskog grenadira za sve narode Balkana. Otuda i ono moje nelagodno osećanje da sam u neprijateljskoj zemlji
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pripovedač je zove tetkicom, uz pridevske imenice matora i lukava. Ponekad je imenuje i kao kost i koža, što već dosta jasno upućuje na mrtvo telo u zemlji.
Ona se lako konstatuje i srazmerno lako opisuje, ali se ne može tako lako objasniti. U ciklusima „Igre“ i „Kost kosti“, u telo, u njegove delove, kao u objekte ili učesnike radnje, projektovan je beznadežan položaj čoveka u
(ako nam se dopusti da pretpostavimo postojanje nekakvoga „jezičkog nagona“) da se iza prizora u ciklusima „Igre“ i „Kost kosti“, nalaze skriveni arhetipski prizori: da iz dubina našega kolektivnog pamćenja dolaze obertonovi koji ove prizore
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Kažite mi, molim vas, kako ćemo ovu moju devojčuru na nobles podići? Stoji mi kao kost u grlu. SARA: A, mamzel, njojzi ćemo jednog lepog mladoženju naći od velike familije; un šapo, što kaže Francuz.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A tamo u trnju probijen šlem. Zatim prebijena puška... Među onim kamenjem leži čovečja noga, ali samo gola kost, koja se pomaljala iz jedne potkovane cokule. Čuo sam neki žagor i naskoro naišao na konjušnicu brdske baterije.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
prsa joj, mada su bila bujnija, razvijenija nego pređe kao devojkom, ipak bila su kao omeknula i ugnula; gore, ključna kost jače se isprečila i na razvijenom joj, belom vratu jače, više se jabučica isticala, mada je bila u telu, stasu još
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
40, 232), lišaj (SEZ, 13, 369; 40, 235), šuga (SEZ, 19, 228), prišt (ŽSS, 263; SEZ, 13 373; 14, 233; 19, 226), mrtva kost (SEZ, 13, 380), metilj (BV, 16, 1901, 280), reumatizam (SEZ, 19, 218; 40, 229; 236), micina (SEZ, 40, 236), izostanak
—Šulek, 67; u vinu, GZM, 4, 142), i leče grlo (kao oblog, іbіdem); skuvana, kao oblog, lek za prelomljenu kost (іbіdem); cveće skuvano u mleku leči belo pranje (іbіdem).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— reče nehajno Jurina majka. — Ja bih ga želio vid jeti; — odgovori smeteno Ivo. — Ča ćete viditi? Bidan, doša' je kost i koža! I žena popođe i razgrne platneni, požutjeli zastor što je dijelio kućni prostor.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Danima je bez hrane lutao šumom, potamneo od bola. Kad se vratio, bilo ga je teško prepoznati: mršav, kost i koža, iznuren nesanicom, izgreban trnjem, pocepan, prljav, razrogačenih očiju koje su bile upaljene nekom suvom
Volim red. Kad je sve pregledano, kad svaka stvar leži u svom žlebu, svaka kost u svom zglavku. Ne volim zbrku i lom. Prijatno mi je da gledam ljude koji pristaju uz ono što ih okružuje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu se prodaju i šalju u ceo svet: svila, tkanine, staklo, slonova kost, biser, mirisi i papiros. U toj se ulici nalazi i cilj našega putovanja, slavni aleksandriski Muzeum.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali ako nije pila, dobro je jela. Onim jakim, zdravim zubima oguli batak odjednom, i nekako sa zadovoljstvom pusti kost da zvekne u tanjiru. Kad svrši ručak, vodu pije iz „bokalčeta”, malo manjeg nego što nekima stoji na umivaoniku...
Danas — sutra, videće se kuda ću ja, pa će se onda znati i kuda ćeš ti. Idi sad. — Tuđa kost, šaptala je gospa Nola kad je Julica izašla... Gle kako me opet zaboli glava. Baš mi ne dadu ozdraviti.
Ne lažem, dala sam ljubav. Evo i sada, srce mi je, čini mi se, klonulo da umre, zato što Luku gubim, i izgubih... Tuđa kost... Roditi valja ono što ćeš slepo voleti... Slepo ga nisam volela, nisam.
Veli: „Čoveka ste stvorili.” Ali gde je taj čovek?... Nikad neću znati jesam li dobro radila što sam tuđu kost pomagala!...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
na koje ja magarac od magaraca tim više soizvolim što sam dovoljno uveren bio da su moje uši i tako svakom čoveku kost u grlu.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
kojeg se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine Dunave BEOGRAD Bela si kost među oblacima Ničeš iz svoje lomače Iz preorane humke Iz razvejanog praha Ničeš iz svoga nestanka Sunce te čuva U
ćivotu Visoko nad lavežom vekova I nosi te na venčanje Četvrte rajske reke Sa tridesetšestom rekom zemaljskom Bela si kost među oblacima Kost kostiju
lavežom vekova I nosi te na venčanje Četvrte rajske reke Sa tridesetšestom rekom zemaljskom Bela si kost među oblacima Kost kostiju
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Moj se konj saplete. Jedva ga uzdržah. Hladan znoj me probi. Nijedna kost mi ne bi ostala čitava. Usled zadržavanja konja, prva zaprega približi mi se.
Petrović, Rastko - PESME
si beskraj sa poderotinom u besmrtnost; To nije kao kad si plave čakšire svoje Krpio satima: Neće svariti niko tu kost!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ključa voda u kotliću, babe između sebe šuškaju, okreću se. — Miriše ljudska kost! — reče veštica leđima okrenuta Varalici, a njemu se zaledi krv kad ugleda hrpu kamenja iz čijih su se očiju krunile
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem...
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
CHOSE Igrao sam na taj loz Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
duhnu na njih vetar jako: taki one kosti započeše vrlo šuštati i stadoše se skupljati; glavak svaki k svome zglavku, kost do kosti. I uzeše ih žile spajati i meso im naraste, pruži se i koža odzgor na njima, — ostaše celokupni ljudi.
A otkud ona glava onde dođe (samo gola kost!)? Kad sav svet vodom potopljen bi, digla ju je iz zemlje bila voda, preterivao ju je vetar ovam, onam po vodi, i onde
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— ugristi ubavinja — lepota fatiti — uhvatiti feredža — haljina fes — kapa crvena fidan — izdanak fildiš — slonova kost Filibe — Plovdiv frljati — bacati fustan — haljina halal — zakonit način hanuma — žena, gospođa hadžiluk — pohod