Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Ja sam često odlazio na Klenak, gde je do̓odio obršter (Andra) Stojićević i kapetan Kosta Jovanović, i oni su naši dobri prijatelji, i Turcima jednako govore: „Isterajte Fočića, pak mirni budite”.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, kad bi to bilo istina! Nego tek tako, ma ko... A ko je spis’o to? — reče gđa Sida, brišući suze. — Napisao je Kosta Ruvarac... — Kosta! Ta... ta to je pop-Vasin Kosta... pop Vasa iz Sâsâ. Eh, eto šta velim ja! Otkud on zna to?
Nego tek tako, ma ko... A ko je spis’o to? — reče gđa Sida, brišući suze. — Napisao je Kosta Ruvarac... — Kosta! Ta... ta to je pop-Vasin Kosta... pop Vasa iz Sâsâ. Eh, eto šta velim ja! Otkud on zna to?
A ko je spis’o to? — reče gđa Sida, brišući suze. — Napisao je Kosta Ruvarac... — Kosta! Ta... ta to je pop-Vasin Kosta... pop Vasa iz Sâsâ. Eh, eto šta velim ja! Otkud on zna to?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
, kuda i kamo – budakamo , pučini – učini , Osla – posla , Brisla – smisla , misle – kapisle , dušicu – mušicu , Kosta – mosta , Slovac – lovac , kerove – zverove , jelen – zelen , novac – lovac , leska – peska , družine – užine , nikom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
MILIĆEVIĆ 243 MILORAD P. ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA TRIFKOVIĆ 255 KOSTA RUVARAC 257 IV REALIZAM 259 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE 260 NOVI DUH I »NOVA NAUKA« 261 LjUBEN
ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA TRIFKOVIĆ 255 KOSTA RUVARAC 257 IV REALIZAM 259 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE 260 NOVI DUH I »NOVA NAUKA« 261 LjUBEN KARAVELOV I SVETOZAR
Ali tek šezdesetih godina prošloga veka kod nas se ističe značaj dalmatinske književnosti. Kosta Ruvarac, koji je tako bio cenjen i slušan u omladinskim krugovima, drži u Preodnici predavanje 3načajnost dubrovačke
Timotije Atanacković postaje Bogoboj Atanacković, Aleksije Radičević — Branko Radičević, Đorđe Popović — Đuro Daničić, Kosta Novaković — Stojan Novaković, Janićije Kujundžić — Milan Kujundžić, Jovan Grčki — Jovan Grčić.
se oko njega drugače osećalo, mislilo i radilo, i poslednjih godina svoga života sasvim napustio pisanje pripovedaka. KOSTA TRIFKOVIĆ Rođen je u Novom Sadu 20. oktobra 1843.
Popovića nijedan od boljih pisaca, sem Zmaja sa Šaranom, nije se tim književnim rodom bavio. Kosta Trifković nastavlja prekinutu tradiciju.
Pojedini njegovi komadi su prevođeni na nemački, francuski, talijanski, mađarski, slovenački, bugarski. KOSTA RUVARAC U romantičarsko doba, u doba poleta, sinteza i neposrednog stvaranja malo se bavilo jednim tako prozaičnim,
od retkih ljudi koji su tada radili na književnoj kritici, i koji je u svoje doba stekao izvestan autoritet, bio je Kosta Ruvarac. Rođen 1837. u Starim Banovcima u Sremu, on je bio rođeni brat poznatog istoričara Ilariona Ruvarca.
i snova o (ZDESNA, U GORNjEM REDU: PRVI — ILIJA DUŠMANIĆ, DRUGI — ANDRA NIKOLIĆ, TREĆI — RAŠA MILOŠEVIĆ, ČETVRTI — KOSTA HRISTIĆ; U SREDNjEM REDU DRUGI, U SREDINI, MARKO PAJIĆ; U TREĆEM REDU, SEDEĆI, TREĆI — LAZA K.
Kostić, Laza - PESME
vetra piruk, kad inje stresa s vrba nadgrobnih; poznajem glas, tako je predisô u časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A pokazali su mi i selo. Kosta Putnik bio je tada uzeo sedamdesetu, ali se pri unošenju džakova, utrkivao sa sinovima. On od mene nije ništa krio.
Taj Kosta je, preko dana, bio pravi Kir Janja, ali je uveče dolazio po mene, da me izveze, u fijakeru sa gumenim točkovima.
Ja sam u Beču imao svoja pređašnja društva, većinom studenata, i studentkinja, sa Univerziteta. Kosta je imao svoja društva, raznih Bečlija, i Bečlika, iz svih klasa, čak do ćerki hausmajstora.
Nije nikakvog otpora davao. Međutim, major Kosta Vujić, koga je čitalac u komentarima upoznao, tvrdio je da je taj čovek, i tog dana, za dezertere, potpisivao smrtnu
Najluđe je bilo pri tome da posle jedne ludačke noći kojom proslavljamo pobedu i propast Austrije, i pomenuti major Kosta, i ja, pitamo se: kuda ćemo?
U Pančevu nalazim i onog majora, Kostu, koga je čitalac, kao i Birimca, upoznao u Beču. Neveseo je i Kosta. Veli, napustio je vojsku. Pitam, zašto?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« I zvonari se digoše, pa, stenjući i kašljucajući, stadoše silaziti niz stepenice. Prođe nedelja dana. Umro pop Kosta, paroh crkve. Slučajno je Marko stupio u službu kao zvonar baš istog dana, kad se pop Kosta đakonio.
Umro pop Kosta, paroh crkve. Slučajno je Marko stupio u službu kao zvonar baš istog dana, kad se pop Kosta đakonio. Seća se dobro, i ako je to bilo pre... hmm... koliko će biti?... dvadeset i... jest, i sedam....
hmm... koliko će biti?... dvadeset i... jest, i sedam.... pre dvadeset i sedam godina ! ... Onda pop Kosta beše tanak, suh i visok kao ova zvonara, a posle, he ... jedva uđe kroz južne dveri.
Onda pop Kosta beše tanak, suh i visok kao ova zvonara, a posle, he ... jedva uđe kroz južne dveri. Pa eto, pop Kosta umre, i ako je pojeo bezbrojne ćurane s trticama kao pesnica, a Marko će još i dalje da se previja ovako, jedući luk i
Ovako je pop Kosta oglašen. Sad treba zvoniti »na skup«, ali nema dece. Redovni gosti zvonare dobili su ripide, jer im je to jedina
Stanko se diže lagano i povuče dobro za uže, ne davši mu da se uzdigne.. Klatno udari jedared. »Pop-Kosta... i on ode! misli u sebi, sedajući opet na debeo zid pred oknom. Onako pun čovek. I veseljak, za priču! ...
Obična stvar: umro čovek, treba ga opevati i odneti na groblje. A što je to baš pop Kosta — ništa... došao mu red. Više neće nikad biti njegova »čreda« za večernju i jutrenju, i to je sve.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Koji dukat, koji dva, ko šta ima, neka da. Ali dukat mnogo košta, pet forinti biće dosta; deset kruna, kaže Kosta, banke nesta; a potura vama osta! Sirječ! (Carevi iziđu napolje).
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Poznajem glas: Tako je predis'o U časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!“ - I ispod pokrova Koštanicu mi pruži u pozdrav.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Sedim ovako ja, a ovako sedi komisija — pokazuje obično rukom kapetan Tasa. Pa će reći pokojni Kosta, Bog da mu dušu prosti! (I ovde se kapetan Tasa redovno krstio spominjući ime preminulog predsednika prve komisije.
I ja izvučem pitanje sa tri potpitanja. Posle: ćutim ja, a ćuti i komisija. Pa će opet pokojni Kosta, Bog da mu dušu ’prosti (i tu se ponova prekrsti): Taso, brate, vuci drugo pitanje.
Ja uzmem drugo pitanje i opet sa tri potpitanja. I ponova ćutim ja, a ćuti i komisija... Na to će reći pokojni Kosta, Bog da mu dušu ’prosti, Taso, brate, ti si nalupana glava, al’ si na ispitu pao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
okreni s druge strane, opet — cak ! O, veru mu, mislim se ja... — A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako...
Samo treba srce da ti je odvažno, pa ne beri brige. Radovan i Kosta će se nagaraviti i prerušiti, da ih niko ne pozna, a za tebe već ne mari... Zatim uze oružje, te razdeli svoj trojici.
Tu, na jednoj većoj zavojici, leže u pavitini S jedne strane Radovan i Kosta, a s druge sam Đurica. Prva su dvojica po celom licu nagaravljena i uvezana širokim, garavim peškirima, te im se vidi
— Stoj !... Pucaj !... — povikaše oni za Milutinom, i Kosta, iskočivši iz zasede, već pruži pušku, ali vranac, trčeći za gazdom, zakloni ga sobom, a Pantovac, videvši pruženu
Ko ti to reče ? — Pa... ja čuh da veliš: »pucaj«... pa ko velim... — stade Kosta da oteže. — Hajde živo, da se razlazimo — reče Pantovac.
onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok. Kosta već beše izmakao putom, pa će, kad pređe potok, da udari potesom, a Đurica preskoči vrzinu i brzim korakom ode niz
— Ćut! Da se niste makli! — viknu Radovan, trčeći sa Đuricom i Mitom k njima. Novica i Kosta utrčaše u kuću, i odmah se tamo začu vrisak i kuknjava.
Videvši zlikovce u gomili pred vratnicama, Mileta ispali dva metka. Kosta, koji beše poslednji, povika: — Pogiboh, braćo, ne dajte!
— Ih, bolan brate! — odgovori Vujo, ali mu nestrpeljiva radoznalost ne silažaše s lica. — A drugi ? — Radovan i Kosta dobiše po jednu ranu, a Đorđe ostade mrtav pored Mite. — Naopako, šta učiniste! ... A novaca?
Đurica i Stanka stadoše napred, jedno pored drugoga, a iza njih se namestiše Radovan i Kosta sami, ne očekujući da ih ko pozove.
— O, te kako! — reče apotekar. — Banditi su veliko zlo u svima državama... — Bog s tobom, Kosta, šta su tu krivi bandisti?
»A ovaj ništa ne upita šta je bilo kod Čolića. Jamačno je Kosta stigao i ispričao, ili je možda Vujo mislio nasigurno da ću ja pravo k njemu?... Sve jedno. A žao mi Mata! ...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada sam Lukaniću kazao kako se zovem, on me upita za ime mog oca, a kad mu rekoh da se zvao Kosta i da je živeo u Idvoru, u Banatu, njegove oči zasjaše od radosti. Prigrli me i jedna velika suza kliznu niz njegov obraz.
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si
- Kosta, moj verni mužu, dovela sam ti sina tvog koga si voleo više od svog života i čije je ime bilo na tvojim usnama kada si
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
voli Itu, ali je braća daju Miti; u pripoveci Oni Mita voli Maru, ali ga roditelji žene Marikom; najzad, u Uveloj ruži Kosta voli Stanu, ali njegova baba i njena majka Stanu udaju za Nikolu.
istovetan način motiviše svoje rano (još u dečjem uzrastu) suzbijanje erotskih osećanja, postepeno odustajanje od njih. Kosta izrikom veli da je takvo odricanje „podsticano” upravo „uspomenom moga 'visokog porekla' i oholim materinim pouzdanjem u
ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem. Strah me je od tolikog. Ne mogu, nano, strah me je!”176 Strah koji mali Kosta oseća otkrivamo - katkad vrlo duboko skriven - kod mnogih Stankovićevih junaka, ako ne i kod svih značajnijih; to je
godine. U oba slučaja pripovedač. Kosta obraća se na „ti”. Prva rečenica u verziji iz 1898. godine glasi ovako: „Ti ne znaš kako je udobno tamo živovanje!
U prvoj verziji, dok pripoveda o svom detinjstvu i Pasi, Kosta se ne obraća čitaocu, kao što bi se očekivalo, nego nekom neimenovanom sabesedniku, koga otkrivamo tek u sredini
U drugoj verziji Uvele ruže Stanković je uklonio sabesednika, pa se sada Kosta neposredno obraća Pasi, koja je preimenovana u Stanu.
Sofke) isto onako kao što je to činio u više svojih pripovedaka. Samo što se Kosta (ili Mile) u pripovetkama funkcionalno udvaja na pripovedača i junaka, a Sofka ne, budući da ulogu pripovedača u
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Stoga pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, htede da me pošlje u Šumatovac da ja, koji tako isto niti znam gde je ni šta
major Sava Grujić, kao komandant cele artiljerije, koja je dejstvovala 11 avgusta, takođe potpukovnik; pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, dobio je, kao naknadu za izgubljenoga brata, (kapetana Živ.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Jedna mazga baš tada diže glavu i poče da njače. — Udri je, sunce joj njeno! — Viknu Kosta i sav se naroguši. — Jesam li vam sto puta kazao da mi te džukele, mazge, ne izvodite ovde! Jesi li čuo, podnaredniče?
Jesi li čuo, podnaredniče? — i unese mu se u lice. Onaj samo zatrepta očima. Kosta mljasnu ustima kao da nešto psuje, pa se okrete meni: - Tako, boga ti, sakupili mi ovde pre jedno desetak dana pet
Dosta mi je toga. Ali on je išao napred te se nađosmo kod onog topčeta. — Najveću! — naređivao je Kosta. — Čoveče, došao sam da na miru posedim. Ostavi, molim te. Što izazivaš vatru? — Ti si pod mojom moćnom zaštitom.
— A ti gledaj gore i ništa ne brini. Granata izlete i trunu u bugarske rovove, kao da je tamo tresnuo grom. Kosta se nasmeja. — Šta veliš?... Ne dam ja ove moje prangije za sve tvoje brdske topove. Ćiu-zvrc, ćiu-zvrc!...
Ćiu-zvrc, ćiu-zvrc!... Kingiri mingiri. A ovo, bato, kad rolne, osećaš kao da te diže u nebesa. — Ha! — veli ponosno Kosta. Njegovo lice je ozareno i vedro. Izgleda kao da je tek sada našao pravi smisao svome životu. — Hajdemo!... Posilni!..
— Jave mi pre mesec dana da će doći da me obiđe komandant diviziona artiljerije. Vrši čovek inspekciju... Znaš!... — Kosta namignu, a potom zapali cigaretu. — A ovde se kod jednog istaknutog mitraljeza nalazi jedan konjički poručnik.
Ali pozadina misli da ga je time kaznila... E, kad je takva i takva stvar, onda čekaj, sinko majčin! — Kosta prevuče šakom preko lica. — Pozovem ovog poručnika i nas dvojica se dogovorimo...
Inače, sada na bolovanju na leđima Ježa. — Glavu daje, al’ mamuze ne skida — dira ga Kosta. — Sedi na krevet i, pošto nemam viljuške, umači prstima.
U nedoumici sam da li da primam za ozbiljno ovakav način razgovora, ili da počnem i ja, kao i oni. Kosta je ra-zumeo moju kolebljivost, te mi se obrati: — Ponudili ga da bude apsandžija u Solunu, a on odbije.
Potom lupi čašom o sto i uzviknu: — Ho-ho-ho! Čudim se, grofe, kako te ne uhapsiše? — pita ga podsmešljivo Kosta. Poručnik Rajko širokim zamahom ruke prinese cigaretu ustima. Onda hitro povuče ruku i udahnu.
— On se onda obrati meni: — Sa koje planete dolazi gospodin? Kosta me preduhitri: — Brđanin, pa je došao kod bombaša. Oni se spremaju da kidišu na onaj merzer.
Možda će taj juriš još noćas izvršiti. — A, tako. Gospodin, dakle, gine u mrtvom uglu. — Nemoj da se ljutiš! — Kosta me lupi po kolenu. — On je dobar čovek. — To je lepo od vas, barone, što me tako zastupate...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jedni misle da to košta I da zdravlju često udi, Pametnije o tom Kosta, Moj stariji dragan, sudi: — U poklade nema posta Od zabave svake ćudi!
V. Borović je u članku Orfelinov Plač Srbije u Bosni, Prilozi za književnost VI, 1926. 101—2, zabeležio kako je Kosta H. Ristić prepisao, valjda u Sarajevu, delove Orfelinove pesme čak oko god.
Povodom štampanja Subotićeve Pesme u prvom izdanju ove Antologije Kosta Petrović je u članku Opis Stražilova iz 1836. godine (Zbornik MS za književnost i jezik II, 1954, 196—7), po podacima
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
toliko proširena da taj stariji profesor ne mogade na nju kompetovati, tim manje što se našao mlađi jedan čovek, Kosta Stojanović, pariski đak, koji je imao potrebne kvalifikacije za novo stvorenu katedru i bio čovek od talenta.
Univerziteta u Beogradu pratio je, upozoren od Bogdana Gavrilovića na mene, moj naučni rad, pa kad, jednog dana, Kosta Stojanović ostavi svoj položaj vanrednog profesora, ode u politiku i postade ministar, fakultet mi ponudi jednoglasnom
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
veka. Osim toga, u njima su promovisani svi važniji pesnici i prozni pisci ovog perioda: Kosta Aberdar, Ljubomir Nenadović, J. Grčić Milenko, Branko Radičević, Mita Popović, Pera Despotović i drugi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
II BRATSTVENIK Mladenov DVA DEČKA Tašanina MITA, unuk Tašanin DIMITRIJE, momak kod Tašane JOVAN, novi momak kod Tašane KOSTA RISTA III MOMAK } kafanski momci JEDAN OD TRGOVACA SELjAK-ČIVČIJA TAŠANA, bogata udovica KATA, mati Tašanina MARA,
Ot tebete pobolji seftedžija nema. SAROŠ (mračno): Daj dva momka. KAFEDžIJA (viče): Kostaći, Ristaći! KOSTA i RISTA (spolja, iza kelneraja): A? KAFEDžIJA (poleti k njima): Kakvo »a«? Aksilos! Nemat »a«, nego brgo ovam.
KAFEDžIJA (poleti k njima): Kakvo »a«? Aksilos! Nemat »a«, nego brgo ovam. Da ne poručate ćuteci. Dolaze Kosta i Rista (zakopčavajući i stežući pocepane pojaseve, bunovni). KAFEDžIJA (pokaže Saroša): Agu da slušate.
) Na, evo bakšiš! KAFEDžIJA Brgo, sve po tri koraci u edan da faćate, pa kad mislem da ste tam, a vi da se ovdeka. KOSTA i RISTA (obradovani bakšišom odlaze). KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija?
Čuje se svirka Cigana, čočeka i njihov dolazak. Ispred njih igrajući momak Kosta koji ih je zvao. Čuje se iz daleka pesma: Istambol da čika rir kete nalva, Kete nalva gitiler, vaj, kokona!
KAFEDžIJA (osluškujući i strepeći da ne odu svirači na drugo mesto): Šta je, kome sviraju? KOSTA (ulazi): Meni, meni. Za moj račun. I mladoženjsko sam oro igrao. Ko zna da li ću da se ženim, pa bar ovako.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Isidora Sekulić Kronika palanačkog groblja KOSTA ZEMLjOTRES 5 GOSPA NOLA 17 AMBICIJE, DIM 73 VLAOVIĆI 128 KNjIGA DRUGA 140 DECA 141 LjUDI S KAŠIKARE 169 PALANKA I NjENI
zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča? KOSTA ZEMLjOTRES Pod velikom granom čuvenog oraha na groblju vide se još ostaci groba Koste Zemljotresa.
Grob je i bio siromaški, a oduvek su ga još gazila deca kad dođe vreme zrelim orasima. Siromah Kosta Zemljotres. Niti je u vreme njegove sahrane drvo bilo ovaj carski orah koji je sada; niti je velika grana baš njegovu
Jednog dana iznajmio dućan i počeo samostalan rad. Čitaonica ga je prva dočekala s novim imenom: majstor Kosta. Posle se ono čulo više i više, na pijaci, u odborima zanatliskog udruženja, u opštini.
” Tek što se smej stišao, u kavanu ulazi majstor Kosta, i pravo tome stolu i praznoj stolici do govornika. Ima tako trenutaka kad su pogana reč i kazna na dlaku blizu, pa se
Ima tako trenutaka kad su pogana reč i kazna na dlaku blizu, pa se tek opet razmimoiđu. Sede majstor Kosta, poruči neki slatkiš, kako to već biva, tačno oseti da mu se niko nije obradovao.
Prođe najbolja mladost. Gde je koza vezana, tu ima i da pase. — E, hvala na društvu.” Tek što je majstor Kosta izašao, a onaj govornik tiho zapeva: Oj Kostice, tugo moja, Šta će tebi deca dvoja, Kad ne mogu biti tvoja.
Tačno je osetio majstor Kosta moć šora, i da ne može ni od dalje od šora. Ne samo da je u njemu ostao, nego je, nekako kad mu bi četrdeset godina, u
Osećao je i sam majstor Kosta matorog momka u sebi. Vidi dobro da se, što se njegove ličnosti tiče, proaljkavio. Na sebe meće odelo koje momci pokvare.
A baš da je i pomišljao na priliku neku za udaju, majstor Kosta mu pri tom zaista ne bi dolazio na um. Ali majstor Kosti zamače za oko zdravlje Ristanino, smernost, neki sladak glas,
Stade majstor Kosta misliti baš ono što gazda Spasa nije mislio. Pozva Ristanu u baštu. Velika Gospojina je sladak praznik u slatkoj
I to naše domaće cveće je uvek nekako slatkih boja. Pita majstor Kosta gošću svoju ovo ono. Ristana priča život sirote: život pun rada i želja, mladost punu straha od starosti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ilić, Simo Matavulj, Dragomir Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković, Ilija Vukićević, Aleksa Šantić,
Vlada Jovanović, Nikola Đorić i Dragutin Ilić, a Vojislav pogladi svoju pažljivo podšišanu Šekspirovu bradicu, dok Kosta Arsenijević zari svoje suve prste u čekinjastu bradu i uze da se češe pod vratom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ču se dole lomatanje. Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu. — Poslužioci napred! — viknu vodnik Kosta „Turčin“. Srećom, korito nije bilo dublje od dva metra. Poslužioci poskakaše u rečicu. — Ispreži! — Otkači zadnjak!
— pita komandir. — Smetaju stubovi. A i glib je do kolena — odgovara poručnik Kosta. — Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta. Trebalo je povratiti top nazad.
— Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta. Trebalo je povratiti top nazad. Komandir naredi da se iskopa rampa i poslužioci rukama da iznesu top. — Požurite!
— Pazi sad! — komanduje poručnik Kosta — Jedan... dva... tri! Čuje se neko stenjanje i krckanje, kao da se kidaju mišići i kosti pucaju. — Još malo!
Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa. Saterani u mrtvi ugao, pod zaštitom noći, održava se kao neki ratni savet.
Ni do sutra uveče ne bismo mogli da nasečemo drva da popunimo rečno korito. — Znate šta? — izjavi odlučno poručnik Kosta. — Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,. koliko svega pušaka imamo, pa da udarim ja na onaj eskadron.
Da se lagano privučemo opet drumu. A tada galop... pa šta kome Bog dâ. — Dobro! — prihvati odmah poručnik Kosta. — Objasnite ljudima, da se ovo obavi bez ijedne reči — sa naglaskom je izgovorio komandir poslednju rečenicu.
Onaj zaglušni šum iščeznu. Zvezde su mirno svetlucale... — Ordonansi, s puškama na začele! — komanduje poručnik Kosta. — Baterija, sto-oj! Vojnici se pritajili. Gluvu tišinu prekidalo je samo brektanje konja.
Isprečila se neka kola, pa niti mi možemo tamo, niti oni ovamo. — Zar tu nađe da zastaneš?! — razdra se poručnik Kosta „Turčin“. — Pa, kuda ću? — odgovara ravnodušno komordžija, sedeći ukraj puta. Revolver planu. Komordžija zamače u mrak.
Šta, treba i mi da skrstimo ruke i čekamo blagoslov! Ordonansi, preturajte ova kola u reku! — naredi odsečno Kosta „Turčin“. Priđe nam jedan podnarednik iz neke komore. — Teško da ćete šta učiniti...
Ni dubine ne poznajemo. Neka deca nas teše, kako su tu već neki prelazili. Vođa konačara je poručnik Kosta „Turčin“. Gleda mrko Kosta u mutnu reku... Pa se vrati svome konju i pojaha. Htedosmo i mi. — Ostanite!... Ja ću prvi.
Neka deca nas teše, kako su tu već neki prelazili. Vođa konačara je poručnik Kosta „Turčin“. Gleda mrko Kosta u mutnu reku... Pa se vrati svome konju i pojaha. Htedosmo i mi. — Ostanite!... Ja ću prvi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kroz prozor pogleda, ne bi l' mogô koga ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta Ciganine, evo tebi tri dukata žuta, donesi mi jedan list hartije, list hartije, knjige bez jazije“.
To je Kosta za boga primio, donese mu jedan list hartije, list hartije, knjige bez jazije. Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu
pjesme bosanske i hercegovačke, 1858), Bogoljub Petranović (Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine, 1867, 1870), Kosta Herman (Narodne pjesme muhamedovaca u Bosni i Hercegovini, 1888, 1889) i dr.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
MI JE KAMEN DA TUCAM Reče putar OD MUKE PUCAM HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR — VLADAR E PA SAD JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi