Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Budućnost Isakoviča zavisiće od mišljenja koje, o njima, Kostjurin bude stekao. To je dobar čovek i veseo. Ima lepu ženu i ćer za udaju. Kod njega se živi veselo.
Ako mužik nauči to, Rosija će imati neiscrpan broj vojnika. Kostjurin, sa suzama u očima, tvrdi da konjica, rosijska, još uvek, rešava bitku.
Oluji, jurišu, sablji! Višnjevski se smejao i govorio mu da će se to dopasti Kostjurinu! I Kostjurin misli tako! Isakovič je, u Beču, u rosijskom poslanstvu, u familiji Božič, bio izgubio nadu da će naći neki smisao u
Ne treba protivsloviti, u vojsci, onima na vrhu. Kostjurin je dobar čovek, otmen, ali omatorio. Prošlo je vreme konjici, sablji, koplju.
Prošlo je vreme konjici, sablji, koplju. On, Višnjevski, divio se topovima koje je Kostjurin dobio. A Kostjurin još voli džidu!
Prošlo je vreme konjici, sablji, koplju. On, Višnjevski, divio se topovima koje je Kostjurin dobio. A Kostjurin još voli džidu! Višnjevski je pričao Pavlu da on javlja Kostjurinu da franceski i austrijski kirasiri više uspeha nemaju.
kao muva na lepak, a nisu uzeli rosijski potpis, ni na to, da će im se dati po jedan čin više, kad u Rosiju dođu. Kostjurin je sad ljut, kao ris, kad mu to pomenu. Njega, Višnjevskog, Srbi ne slušaju.
Osim ako Kostjurin ne reši nešto drugo! Posle tog razgovora, Višnjevski je, prvi put, otišao iz kuće Isakoviča neljubazno i hladno.
Bio je, međutim, lepo primljen, u Kijevu. Oberkomandant u Kijevu, Kostjurin, naredio je da se saslušaju, ne samo Rakišič, i lajtnanti, nego čak i voktmajsteri.
Filipovič je bio oslabio. Njegove misli bile su, stalno, u Glogovcu. Kostjurin je imao o njemu najgore izveštaje, najviše pritužbi, više nego o i jednom serbskom došljaku.
Eto. Začudo, Kostjurin je to razumeo, i na tome se svršilo. Od svih izveštaja, koje je Višnjevski slao u Kijev – o prolazu serbskih iseljenika
Budio se u mraku, psovao, i čudio, šta ga je snašlo. Srbi su od Kijeva napravili bili gnezdo zolja. Kostjurin je imao da reši njihovo pitanje armijsko.