Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
u Šapcu; Lazu Lazića, galanterista IV klase u esnafu beogradskom, za izvanrednog šlosera III klase u esnafu niškom; Kostu Kostića, stolara II klase u esnafu valjevskom, za mutavdžiju iste klase u esnafu vranjskom; svu trojicu po potrebi službe.
Afrika
Udružena tek u Gold Kostu sa Belom i Crvenom Voltom, ona postaje jednom od najvećih prašumskih reka. Ovde je već puna kajmana krokodila.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
dakle, vi ste kod njega bili? ALEKSA: Bez prekoslovija. JELICA: O, molim vas, ija sam bila kod njega na kostu. ALEKSA: To je jedan izrjadni gospodin. JELICA: O, fini gospodin. ALEKSA: Naipače njegova supruga.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naime, moja mati nije u Beču imala samo tog brata, i tu sestričinu, nego i brata od strica, majora Kostu Vujića, koji se tada nalazio na položaju ađutanta Vrhovnog vojnog suda.
Kad sam ja daleko, kaže, život za nju nema smisla. U Pančevu nalazim i onog majora, Kostu, koga je čitalac, kao i Birimca, upoznao u Beču. Neveseo je i Kosta. Veli, napustio je vojsku. Pitam, zašto?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Juče je i pop—Kostu lepo oglasio, baš sasvim lepo... I za taj posao treba veštine... Može zvono odjedared da se zaljulja, pa mu oba udarca
Onda siđoše obojica dole u crkvu, da se po običaju, nađu oko popova. Pop-Kostu već smestili na sredini crkve i bolji pevači popovi iskašljuju se, bacajući oči u koso na vladiku, koji će početi opelo.
Neko mora zvoniti, pa što da ne zvoni on, kad ima još snage!... Odneše pop-Kostu. Marko mu odzvoni poslednji oproštaj ...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Nego, štaviše, veoma podseća recimo na glavnog junaka - u isti mah i pripovedača - Kostu iz Uvele ruže, za koga se oduvek držalo da je u visokoj meri autobiografski lik.
211 Neimenovani sabesednik, koji pripovedača Kostu naziva svojim prijateljem, očigledno služi kao senka autorova. Senka, sem toga, koja u liku sabesednika služi i za
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa. Već je počeo da se ljuti na svoje bratance Jančeta i Kostu što se ne turče, no još svoju dedu šalju u Beograd na škole. He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Udružena tek u Gold Kostu sa Belom i Crvenom Voltom, ona postaje jednom od najvećih prašumskih reka. Ovde je već puna kajmana krokodila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Među vojnicima ugledah i poručnika Kostu „Turčina“. — Željo živa! — uzviknu kad me ugleda i priđe da se pozdravimo. — Otkud ti zaluta ovamo?
— Evo, ovuda. — Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal. Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O... zdravo druže — Viknu radosno i lupi me po ramenu. — Milosave!...
Bila je dva puta veća od topovske cevi. Pokušao sam još jednom da odvratim Kostu. — Udri! — naređivao je odlučno. — A ti gledaj gore i ništa ne brini.
Prišao sam toj slici. „Un tendre ѕouvenіr, a mon Koѕta shégі... Daesy“ — pisalo je u jednom uglu slike. Pogledao sam Kostu. Razumeo je moj pogled. — Ženska i po!... Našao sam je u Beas-kuli. Druže, proveo sam kod nje šest dana i šest noći.
— Ja sam stariji. Ti bi mogao da budeš samo moj pomoćnik. A? — I on lupi po kolenu poručnika Kostu „Turčina“. Onda se uozbilji. — Dokle imaš dozvolu? — Sutra do podne... — Znaš šta?...
— Solidni momci!... Na vas dvojicu se kezi budućnost. Nigde ženskih na zidu. Pazi, pazi! — gura laktom Kostu. — Nova odela obesili... — Njima slike ovde i nisu potrebne... Imaju svežu robu. A mi nesrećnici... — Sedite!
Ustao je i Bora. — Ljutiš me. Ostavi novac!... Džamiću, pođi sa mnom — i Radoslav iziđe. Bora nagazi ispod stola Kostu. Veterinar je ćutao, ali mu se na licu ogledalo neraspoložene.
— Kad mu je toliko stalo... Bora zgazi Kostu na nogu, dajući mu time znak da ne govori, pa se okrete Radoslavu: — Valjda će se jednom i ovaj rat završiti.
Zna da će mu škoditi, i opet... — Pusti... Nije to njemu prvi put. Na položaju nema šta da pije — branio je Bora Kostu. — Veliš, neka istera ćef! — smeje se Radoslav. Dugo su razgovarali o borbama, o Solunu kako je goreo.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Od ostalih pisaca treba spomenuti nežnog liričara Jovana Grčića Milenka, virtuoznog komediografa Kostu Trifkovića i crnogorskog kralja Nikolu Petrovića Njegoša, pesnika junaka.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza. Pomisli na svoje rođenje i detinjstvo, na mladost, na naglu odluku da se ženi nepoznatom devojkom.
” — „Dakle tri groba onda bolje čuvaju spomen na nesrećnog i čestitog majstor Kostu.” — Krezubi grobar se smeje, pokazuje jednu bezubu vilicu. „Nije tri, nego dva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Odnekud iz mraka dopreše glasni povici, kao protesti i pretnja komordžija. - Čekajte, brate, rano si počeo! — umiruje Kostu poručnik Protić. — E, nije nego, da ga molim... Šta, treba i mi da skrstimo ruke i čekamo blagoslov!
— obrati se Toplici. — To mu je sve što ima od života. Pusti ga! — Tgèѕ žantil — dodaje Hili i netremice posmatra Kostu. Ali Kosta zaćuta i zagleda se negde kroz granje. Zatim se diže i teturajući se iziđe iz venjaka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Često Miloš kroz prozor pogleda, ne bi l' mogô koga ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta Ciganine, evo tebi tri dukata žuta, donesi mi jedan list